Na suđenju nekadašnjim čelnicima policije bosanskih Srba bivši načelnik Odeljenja veze u prijedorskoj policiji opisao kako je logor Keraterm bio "ušminkan" za posetu Međunarodnog crvenog krsta, pa su svi bili "malo lepši nego što jesu"

Miloš Janković, bivši načelnik Odeljenja veze i kriptozaštite prijedorske policije, završio je danas celonedeljni iskaz kao svedok odbrane Stojana Župljanina, nekadašnjeg šefa policije banjalučke regije. Župljanin se sa Mićom Stanišićem tereti za zločine nad Hrvatima i Muslimanima počinjene u 20 bosanskohercegovačkih opština tokom 1992. godine.

Janković je u unakrsnom ispitivanju potvrdio da je na suđenju Milomiru Stakiću rekao da su inspektori iz prijedorske policije saslušavali zatočenike logora Omarska i Keraterm. Danas je dodao da ih je sreo tokom kratkih poseta, kada je sređivao komunikacijske uređaje u logoru. Tokom jedne od tih poseta Keraterm je, rekao je, bio "ušminkan" pošto su istog dana dolazili predstavnici Međunarodnog crvenog krsta, te su svi bili "malo lepši nego što jesu". "Bojim se da kad bih rekao da su uživali tamo, rekli biste da lažem, ali nije izgledalo loše kad sam ja bio", objasnio je svedok.

Citirajući Jankovićev iskaz sa suđenja Stakiću, tužilac ga je podsetio da je tom prilikom naveo da su svi u policiji izbegavali da govore o masakru u Keratermu, u kojem je u noći između 24. i 25. jula ’92. u "Sobi broj 3" ubijeno oko 150 zatočenih Muslimana. Janković je slikovito dočarao kako su svi u policiji "okretali leđa" razgovoru o toj temi i stavljali prst na usta uz komentar "pst, ćuti, ne govori". Njemu lično "nije padalo na pamet" da se raspituje o detaljima masakra pošto je smatrao da bi zbog toga i sam mogao da se nađe na spisku ubijenih.

Da što manje vidi i sazna svedok se trudio i prilikom prvog odlaska u logor Omarska, takođe zbog postavljanja sistema veze. Tada je morao u automobilu da čeka ispred logora dok ne prođu autobusi koji su dovodili zatočenike. Danas nije hteo da spekuliše koliko je autobusa i zatočenika stiglo jer kaže nije imao "motivaciju" da ih broji. U jednom trenutku je neko od privedenih pokušao da beži i počela je "pucnjava takva da gori nebo, gori zemlja", što mu je bio dodatni razlog da se "primiri" u svom autu i ne gleda šta se dešava napolju.

Ukazujući na nekoliko depeša u kojima načelnik prijedorske policije Simo Drljača traži dozvole i izveštava Župljanina o aktivnostima u Prijedoru, tužilac je osporavao tezu odbrane da je Drljača delovao samostalno u odnosu na Župljanina. Svedok je međutim smatrao da se Drljača obraćao Župljaninu samo kada bi hteo da "skine odgovornost" sa sebe ili dobije šta mu treba, a da bi kasnije nastavljao da se ponaša samovoljno i ne obaveštava nadležne kad mu to nije odgovaralo.

Komentarišući depeše kojima Župljanin početkom avgusta 1992. godine dozvoljava Drljači da nastavi sa angažovanjem 300 policajaca na obezbeđenju logora Omarska, Keraterm i Trnopolje, svedok je naveo da mu se te cifre čine višestruko uveličanim, i da ga sve podseća na partizanske filmove, gde je "svaka baba učestvovala u pobedi nad mrskim neprijateljem". Dodao je i da ne veruje ni u Drljačine izveštaje o tajnom naoružavanju Srba i pripremana za stvaranje srpskog MUP početkom 1992. godine.

Dijeljenje sadržaja