Bivši radnik državne bezbednosti iz Banjaluke tvrdi da su banjalučki specijalci u Doboju samo obezbeđivali inspektore državne bezbednosti, a da su krivična dela koja su im pripisivana ustvari činile lokalne kriminalne grupe

U završnici iskaza na suđenju čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, bivši agent banjalučke Državne bezbednosti Goran Šainović govorio je o boravku inspektora njegove službe u Doboju i Prijedoru u proleće i leto 1992. godine.

Šainović je bio član obaveštajne grupe "Miloš" koja je delovala pri CSB Banjaluka, a grupu je predvodio Predrag Radulović. Tokom maja 1992. godine bili su u Doboju kako bi snimili tamošnju bezbednosnu situaciju. Paralelno sa njima u gradu je boravila i grupa inspektora Državne bezbednosti iz CSB Banjaluka, koji su saslušavali "bezbednosno interesantne" osobe. Svedok tvrdi da su pripadnici odreda specijalne policije iz Banjaluke, koji su takođe bili u Doboju, imali isključivo zadatak da pruže lično obezbeđenje banjalučkim inspektorima.

U jednom od izveštaja grupe "Miloš" koji je tužilac prikazao svedoku, navodi se da specijalci iz Banjaluke i specijalci Radojice Božovića nanose "vidljive povrede" i pljačkaju uhapšene, te da takvo ponašanje ne odobrava većina građana i lokalna Teritorijalna odbrana. Na pitanje da li je od Radulovića čuo nešto o kriminalnom ponašanju banjalučkih specijalaca, svedok je naveo da je "bilo priča", ali da su prema njegovim saznanjima krivična dela činile grupe lokalnih kriminalaca. Svedočeći na poziv optužbe u maju prošle godine Radulović je izjavio su pripadnici specijalnog odreda policije iz Banjaluke pljačkali, tukli, zatvarali i ubijali Hrvate i Bošnjake u Doboju, a da je o tim zločinima pismeno i usmeno obavestio Župljanina.

Povodom situacije u Prijedoru u proleće 1992. godine svedok je istakao da su Muslimani imali brojnije i bolje organizovane grupe od srpskih snaga. Komentarišući izveštaj grupe "Miloš" da je veliki broj muškaraca, žena, dece i staraca Muslimana zarobljen ili su se predali, Šainović je naveo da su žene i deca zadržavani u Trnopolju, dok su muškarci bili na "trijaži" u Omarskoj i Keratermu. Prema njemu, na slobodu su puštani svi za koje bi se utvrdilo da nisu učestvovali u oružanoj pobuni.

U izveštaju "Miloš" iz septembra ’92. navodi se da je u Prijedoru i dalje haotično stanje i dolazi do "nepotrebnog rušenja objekata i proterivanja pa čak i do likvidacija Hrvata i Muslimana". Na tužiočevu sugestiju da čak ni u septembru nije prestalo proterivanje i ubijanje nesrba, Šainović je odgovorio da ne zna da li je to bilo konstantno stanje ili samo situacija tog određenog dana kada je izveštaj sačinjen. U nastavku istog izveštaja stoji da su "posebno opasne priče o lokacijama masovnih grobnica", ali je svedok naveo da ne može da potvrdi da li je to tačno i da li se u izveštaju misli na neke konkretne lokacije.

Nakon završetka Šainovićevog iskaza suđenje Stanišiću i Župljaninu koji se terete za zločine nad nesrbima počinjene ‘92. godine širom BiH, nastaviće se 8. novembra, mada postoji i mala mogućnost da se zaseda i sledeće sedmice, što će biti naknadno potvrđeno.

Dijeljenje sadržaja