Bivši radnik MUP RS prvi put je danas čuo za broj od 300 prijedorskih policajaca koji su u leto 1992. godine bili angažovani na obezbeđenju logora Omarska, Keraterm i Trnopolje, iako kaže da "zna" da je policija iz Prijedora i Bosanskog Šamca čuvala logore "na zahtev kriznih štabova"

Na završetku druge nedelje iskaza Goran Mačar, bivši načelnik Uprave kriminalističke službe govorio je o ponašanju nadležnih u centrima i stanicama javne bezbednosti širom Republike Srpske koje je obišao u drugoj polovini 1992. godine. Mačar je poslednji svedok odbrane prvog ministra policije Miće Stanišića koji se uz Stojana Župljanina, načelnika policije banjalučke regije, tereti za zločine nad nesrbima širom Bosne i Hercegovine 1992. godine.

Među stanicama koje je Mačar posetio bili su Doboj, Banjaluka i Prijedor. U Prijedoru nisu uspeli da održe konstruktivan sastanak sa načelnikom policije Simom Drljačom koji je bio grub i "ružno govorio" o nadležnom CSB, a prema svedokovom sećanju "možda decidno naveo" da za svog šefa smatra samo opštinsku vlast. Sastanak nije održan ni u Banjaluci pošto Stojan Župljanin, tadašnji načelnik Centra nije obavestio načelnika kriminalističke službe, a svedok kaže da je naknadno shvatio da se radilo o nenamernom propustu.

Svedok nije znao da li je Drljača disciplinski gonjen zbog takvog odnosa prema nadređenima. Pošto mu je tužilac rekao da Drljača ne samo da nije procesuiran, već je 1993. godine imenovan za načelnika Odeljenja za odnose sa javnošću u sedištu MUP, Mačar je odgovorio da ne zna kakav je status imao i da je "retko imao priliku da ga vidi u ministarstvu". Na tužiočevu primedbu kako to da nadležne nikad nije pitao zašto Drljača nije prošao disciplinsku proceduru, Mačar je istakao da "nije bio nadležan" za kadrovsku politiku ili pokretanje disciplinske procedure.

Kako je svedok bio jedan od dobitnika Ordena Karađorđeve zvezde, tužilac ga je pitao da li zna da su isto odlikovanje dobili Simo Drljača, Stevan Todorović, načelnik policije u Bosanskom Šamcu, i Malko Koroman, šef paljanske policije. Svedok tvrdi da nije znao za to pošto "nije bio zainteresovan da sazna ni ko ni za šta je dobio odlikovanje". Tu odluku je, kaže, doneo pošto mu se nije dopadalo da su "pod uticajem lokalnih vlasti" orden dobijali i "oni koji ne zaslužuju". Na sugestiju da je mogao da postupi kao inspektor Dobrislav Planojević koji je pismeno odbio da primi orden, Mačar je uzvratio da "nije ni znao da je predložen".

Pokazujući policijski izveštaj iz avgusta 1992. godine u kojem se navodi da je 300 policajaca iz Prijedora angažovano na obezbeđenju logora Omarska, Keraterm i Trnopolje, tužilac je pitao da li je svedok čuo za to na kolegijumima, obzirom da stalno ukazuje na problem sa manjkom kadrova za obavljanje redovnih dužnosti. Mačar, međutim, nije mogao da se seti rasprava o problemima pojedinačnih stanica ali zna da se više puta govorilo o "neracionalnoj upotrebi policije na zahtev kriznih štabova". Danas je, kaže, prvi put čuo broj od 300 policajaca, ali je "znao da je u Prijedoru i Bosanskom Šamcu policija korišćena za čuvanje logora i sabirnih centara na zahtev kriznih štabova".

Dijeljenje sadržaja