U zanimljivoj komparativnoj analizi tužiteljica ukazala da su Stanišić i Župljanin zbog masovnih zločina koji su rezultirali "šestocifrenim brojem žrtava" osuđeni na neznatno veće ili čak manje kazne od direktnih počinilaca pojedinačnih krivičnih dela, zbog čega je zatraženo da im kazne sa 22 budu povećane na 30 do 40 godina zatvora. Na kraju žalbene rasprave veću se obratila dvojica optuženih

U nastavku žalbene rasprave u predmetu bivših šefova policije bosanskih Srba – ministra Miće Stanišića i načelnika policije banjalučke regije Stojana Župljanina – saslušana je argumentacija optužbe. Tužiteljica Lorel Bejg/Laurel Baig je koja obrazložila zahtev da optuženima budu povećane prvostepene 22-godišnje zatvorske kazne.

Ukazala je da su osuđeni za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je u Župljaninovom slučaju rezultirao proterivanju više od 100.000 nesrpskih civila iz 8 opština takozvane Autonomne regije Krajina i još bar 30.000 iz 12 opština za koje je dodatno osuđen Stanišić. Osuđeni su i za najmanje 2.300 ubistava, zlostavljanje i druge zločine u više od 50 logora u kojima je, samo u gradu Prijedoru, bilo zatočeno bar 11.000 ljudi.

Zatim je predstavljena svojevrsna komparativna analiza u kojoj su pobrojeni pojedinačni zločini nad nesrbima u BiH za koje su pred Tribunalom osuđeni direktni počinioci. Primera radi, pripadnik interventnog voda policije bosanskih Srba Dragan Mrđa, koji je priznao krivicu za ubistvo 150 do 200 civila na Korićanskim stijenama, kažnjen je sa 17 godina zatvora. Mitar Vasiljević i Sredoje Lukić osuđeni su na 15 i 27 godina, a Milan Lukić na doživotni zatvor zbog zločina u Višegradu. Goran Jelisić i Ranko Češić zbog krivičnih dela u Brčkom na 40 i 18, a Zoran Žigić zbog uloge u zločinima u Omarskoj na 25 godina.

Za većinu navedenih nedela osuđeni su Stanišić i/ili Župljanin, ali im je, ukazala je tužiteljica, uprkos tome što se radi o samo "deliću" zločina navedenih u njihovoj presudi, odmerena kazna neznatno manja ili čak niža od počinilaca samo "jednog krivičnog dela, u jednom danu, u jednoj opštini". "Zločini u kojima se broj žrtava meri šestocifrenim brojkama zaslužuje daleko veću kaznu od 22 godine zatvora", rekla je tužiteljica.

Osim kvantitativnog, optužba ukazuje i na veću kvalitativnu odgovornost Stanišića i Župljanina. Ne samo da su osuđeni za mnogo više zločina od direktnih počinilaca, već je njihova uloga značajnija jer su stvorili uslove i atmosferu, odnosno "postavili scenografiju" u kojoj je bilo moguće počiniti veliki broj krivičnih dela na sistematski način. To je dodatni razlog, navodi optužba, da im kazne budu povećane.

U zaključku, tužiteljica Bejg je rekla da bi primerena kazna ne sme biti manja od one koja je izrečena šefovima kriznih štabova AR Krajine i grada Prijedora Radoslavu Brđaninu i Milomiru Stakiću. Drugim rečima: između 30 i 40 godina zatvora.

Na kraju današnje rasprave priliku da se obrate Žalbenom veću imali su i dvojica optuženih. Prvi je reč uzeo Mićo Stanišić, koji je rekao da "ne može da veruje" da je već prošlo 10 godina otkako je optužen i naveo da se po podizanju optužnice odmah predao i pristao na izjavu haškim istražiteljima. Bio je, kaže, "zaista nesrećan" kada je izrečena prvostepena presuda i smatra da je uradio mnogo toga da zločini budu sprečeni. Recimo, suprotstavljao se srpskim paravojnim jedinicama u BiH, zbog čega mu je, tvrdi, život bio ugrožen. Žao mu je svih žrtava i što se rat uopšte dogodio, a priželjkuje oslobađajuću kaznu ili makar ponovljeno suđenje.

Kolega sa optuženičke klupe Stojan Župljanin požalio se da je konflikt bilo "teško kontrolisati" i da je u ratu "nemoguće biti policajac" i adekvatno odgovoriti situaciji. On se, kaže, trudio da spreči zločine, a ako je grešaka i bilo, tvrdi da nisu počinjene sa lošom namerom. "Da li sam mogao više i bolje, odlučiće ovo veće", zaključio je Župljanin.

Žalbena rasprava je time okončana i ostaje da se sačeka konačna presuda.

Dijeljenje sadržaja