Tužilaštvu haškog Tribunala predato prvih sto hiljada potpisa na peticiju kojom se traži podizanje optužnice protiv Slobodana Miloševića

Srpski vođa pod haškom lupom

Takvo mišljenje izrazilo je i troje eksperata na jučerašnjem saslušanju pred Helsinškim komitetom američkog Kongresa

Za koja je sve dela, tj. ratne zločine, jugoslovenski predsednik optužen, saopštiće glavni tužilac Arbur, na konferenciji za štampu koja će se, u najvećoj sudnici haškog Tribunala, održati sutra u 14 sati

Generalni sekretar NATO Solana, izjavio da je podizanje optužnice "vrlo važan korak za trajnu stabilnost u regionu

Na listi optuženih i predsjednik Srbije Milutinović, potpredsjednik vlade SRJ Šainović, načelnik Generalštaba Ojdanić i ministar unutrašnjih poslova Srbije Stojiljković

Američka reagovanja na optužnicu protiv Miloševića

Zvanični stav Francuske

Optužnica u slučaju "Milošević i ostali"

Alijansa zadovoljna odlukom glavne tužiteljice Haškog tribunala o podizanju optužnice protiv Miloševića i još četvorice političkih i vojnih prvaka SR Jugoslavije

Pogled iz Vašingtona

Zašto je Luiz Arbur žurila da otvori slučaj "Milošević i ostali"

Konferencija za štampu u sjedištu NATO

Širak se obratio naciji povodom podizanja optužnice protiv Miloševića

Analiza funkcionisanja "lanca komandovanja" u optužnici protiv Miloševića i ostalih

Razgovor glavne tužiteljice Haškog tribunala sa grupom novinara

Prema optužnici protiv Miloševića i ostalih, na Kosovu 1999. su primijenjeni metodi djelovanja iz Hrvatske i Bosne 1991-1995.

Kako se u optužnici protiv Miloševića i ostale četvorice srpskih zvaničnika opisuju i kvalifikuju Račak, Izbica i ostali masakri nad kosovskim Albancima

Izjava portparola Haškog tribunala

Milošević na internet potjernici Interpola

"Sasvim je jasno- Milošević je optužen za ratne zločine i njegov dolazak na Kosovo značio bi i njegovo hapšenje", agenciji SENSE izjavio zvaničnik NATO -Jugoslovenske vlasti ne mogu jednostrano da odluče o povratku ograničenog broja vojnika i policajaca na Kosovo

Vlada SAD upozorila da će KFOR ispuniti obavezu koju ima prema Međunarodnom tribunalu, ukoliko se ispuni najava o predizbornom dolasku jugoslovenskog predsednika na teritoriju Kosova

Kopije naloga za hapšenje Miloševića i četvorice suoptuženih su danas, na redovnoj konferenciji za novinare, podeljene izveštačima iz Haškog tribunala

Haško tužilaštvo podržava stavljanje Slobodana Miloševića pod policijski nadzor ako će ga to "sprečiti da pobegne od nadležnosti Tribunala"

Neposredno nakon ponoći između petka i subote Carla del Ponte izjavila da "očekuje od jugoslovenskih vlasti da što je moguće pre predaju Miloševića Tribunalu"

Pozdravljajući hapšenje bivšeg predsednika SRJ i Srbije kao "pozitivan prvi korak", glavni tužilac Del Ponte i predsednik Žorda podsećaju vlasti u Beogradu na njihovu pravnu obavezu da Tribunalu predaju sve begunce od međunarodne pravde. Moguća "koegzistencija" međunarodnog i domaćeg krivičnog postupka protiv Miloševića, a na haškim sudijama je da utvrde "vozni red pravde", odnosno redosled kojim će se suditi bivšem predsedniku

Put do Haga će, očito, biti i dug i krivudav i ispunjen preprekama, ali su u Tribunalu, uprkos tome, uvereni da je cilj dostižan i da će optuženog Miloševića imati u svojoj Pritvorskoj jedinici pre kraja ove godine

Da li je Slobodan Milošević, braneći se od optužbi u Beogradu, počeo da "sarađuje" sa tužilaštvom Haškog tribunala, pružajući mu dokaze o međunarodnom karakteru sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?

"Milošević je u zatvoru, njegovo hapšenje nije izazvalo potrese u zemlji, situacija je pod kontrolom i nema razloga da se odlaže izvršenje međunarodno-pravne obaveze Beograda" - istakli su na današnjoj konferenciji za novinare predstavnici predsednika i glavnog tužioca Tribunala. Istraga o Miloševićevim "domaćim zločinima" može se nastaviti i u Pritvorskoj jedinici Tribunala, i to uz saradnju haškog tužilaštva

Ministar pravde SRJ se obavezao dostaviti Miloševiću nalog za hapšenje i optužnicu Haškog tribunala koje je u Beograd donio sekretar Tribunala Hans Holthuis

Glavna tužiteljica Del Ponte traži pisanu potvrdu o tome jesu li jugoslavenske vlasti te dokumente uručile bivšem predsjedniku - Tužilaštvo osporava informacije iz medija o 35 optužnica protiv Bošnjaka

Glavni tužilac Karla del Ponte zadovoljna međunarodnom podrškom i najnovijim izjavama predsednika Koštunice i drugih zvaničnika u Beogradu, te očekuje predaju Slobodana Miloševića "odmah nakon usvajanja zakona" o saradnji SRJ sa Tribunalom

U tužilaštvu Haškog Tribunala kažu da se "slažu" sa najnovijim izjavama srpskih zvaničnika da će Milošević - sa zakonom ili bez njega - morati u Hag. Podsećaju, međutim, da to ne važi samo za Miloševića, već i za sve druge optužene za ratne zločine

Nakon provere identiteta Milošević će biti podvrgnut preliminarnom lekarskom pregledu

Izjava glavnog tužioca Karle del Ponte

Izjava predsednika Tribunala povodom predaje Slobodana Miloševića Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju

Njegova predaja Tribunalu, istakao je Lendejl, "predstavlja veoma važan trenutak u životu ovog suda"

Ne sudi se srpskom narodu već Miloševiću kao pojedincu optuženom za "ozbiljne zločine" - Jutros potvrđena dopunjena optužnica za Kosovo, a u pripremi optužnice za BiH i Hrvatsku

Francuski mediji se dosjetili da je juče bio Vidovdan

Predsjednik Tribunala Claude Jorda ističe historijsku važnost predaje "jednog bivšeg šefa države istinskom međunarodnom sudu" i najavljuje da će optuženi uživati sva prava - isto kao i drugi haški optuženici

Detalji haške optužnice protiv bivšeg jugoslovenskog šefa države i okolnosti u kojima je ona donesena

Pretresno veće će danas zakazati termin za prvo pojavljivanje Slobodana Miloševića

"Predstojeće suđenje Slobodanu Miloševiću predstavljaće sve radi čega postoji međunarodna krivična pravda: istinu, odgovornost i solidarnost sa žrtvama" - izjavila agencijama SENSE i BETA Luiz Arbur, bivši glavni tužilac Tribunala koja je u maju 1999. podigla optužnicu protiv tadašnjeg predsednika SRJ

Nesuđeni Miloševićevi branioci Zdenko Tomanović i Dragan Krgović najavili su za kasno večeras konferenciju za novinare

Veče uoči svog prvog pojavljivanja pred sudijama, optuženi Slobodan Milošević još nije potpisao punomoćje advokatima koji su došli iz Beograda, niti je od Tribunala tražio da mu se imenuje branilac

Minimalne šanse da će optuženi, na sutrašnjem prvom pojavljivanju pred Tribunalom, imati priliku da kaže bilo šta drugo osim "kriv sam" ili "nisam kriv." Ukoliko prizna krivicu Miloševiću se ne bi sudilo već bi mu se samo odmerila kazna; ako kaže da nije kriv započinje predraspravna faza postupka; a ukoliko odbije da odgovori sudije će će naložiti da se u zapisnik uvede da se optuženi izjasnio sa "nisam kriv"

Pojavljujući se prvi put pred sudijama sam, bez branilaca, optuženi Slobodan Milošević pokušao da hašku sudnicu pretvori u političku tribinu. Pošto je odbio da odgovori na konkretna pitanja sudija, Veće je zaključilo da se optuženi izjašnjava da nije kriv, te je posle nepunih petnaestak minuta prekinulo raspravu, zakazujući prvu konferenciju o stanju u postupku za 27. avgust. Nakon rasprave, Milošević se sastao sa glavnim tužiocem Karlom del Ponte

Ako ne bude imenovao obranu, tužitelji će direktno Miloševiću predati dokazni materijal na kojem temelje optužnicu za Kosovo – Nadležnost Tribunala može se osporavati, ali napismeno - Suđenje tek u drugoj polovici 2002.

Kako će se dalje odvijati postupak pred Haškim tribunalom, nakon što je optuženi odbio da se izjasni i da imenuje svoje branioce

"Transferom bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića u Hag srpska vlada je najjasniji mogući način pokazala svoju želju da raskrsti sa prošlošću", navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne krizne grupe pod naslovom "Milošević u Hagu: Šta to znači za Jugoslaviju i region"

U Tribunalu isključuju mogućnost da se Pritvorska jedinica UN pretvori u "predsedničku rezidenciju" u kojoj će optuženi Slobodan Milošević imati svakodnevne "audijencije" pravnih savetnika ili potencijalnih branilaca iz čitavog sveta. Sutra počinje proces obelodanjivanja dokaznog materijala optuženom

Umesto branilaca, optuženi Slobodan Milošević traži "pravne savetnike" s kojima će se konsultovati u pripremi odbrane. Počeo proces obelodanjivanja dokaznog materijala tužilaštva

Predstavnik za štampu Tribunala odbacuje primedbe kanadskog advokata Kristofera Bleka zbog "nadzora" pod kojim je razgovarao sa Slobodanom Miloševićem i negira njegovu tvrdnju o navodnoj želji optuženog da se "integriše u pritvorsku zajednicu"

Kanadski advokat, koji je proveo dva sata u razgovoru s Miloševićem, prenosi njegove poruke svetskoj javnosti

Predstavnik "Međunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića" Kristofer Blek najavio da će hapšenje i pritvor bivšeg jugoslavenskog predsednika pokušati da ospori pred holandskim sudom. "Ako to ne uspe, Milošević će razmotriti druge opcije", kaže Black

U interesu pune bezbednosti pritvorenog Slobodana Miloševića, Sekretarijat tribunala naložio "mere posebnog nadzora" tokom prošlonedeljne posete njegove supruge Pritvorskoj jedinici UN

Krajem ove sedmice ističe 30-dnevna izolacija koju je, po transferu Slobodana Miloševića u Pritvorsku jedinicu UN, naložio sekretar Tribunala. Tužilaštvo, međutim, traži da se i nakon tog roka Miloševiću onemogući kontakt sa pritvorenim bosanskim Srbima. Da li tužilaštvo računa da bi neki od pritvorenih političkih i vojnih lidera bosanskih Srba mogli da budu svedoci na suđenju Slobodanu Miloševiću?

Mada je nagoveštavala da će tražiti produženu zabranu kontakata Slobodana Miloševića sa pritvorenim bosanskim Srbima, glavni tužilac Karla del Ponte je, kako nezvanično saznajemo, sada zatražila da se dalja zabrana ograniči samo na nekoliko bivših političkih i vojnih lidera, po svemu sudeći, na kontakte za Momčilom Krajišnikom, Biljanom Plavšić, Radoslavom Brđaninom i generalom Momirom Talićem

Kanadski advokat Blek o svojim razgovorima sa Miloševićem u haškom pritvoru

Bivši jugoslovenski predsednik žali se da mu nije omogućeno zadovoljavajuće vreme za konsultacije sa pravnim savetnicima i pristup dokumentima potrebnim za njegovu odbranu, ponavlja da Haški tribunal smatra ilegalnim i nelegitimnim da mu sudi i dodaje da će bilo kakva presuda protiv njega biti ništavna

Odbačeni svi prigovori u žalbi optuženog

U žalbi Sudu haškog distrikta Slobodan Milošević osporava zakonitost svog hapšenja, izručenja i zatvaranja u Pritvorsku jedinicu Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju

Ogromno interesovanje za drugi nastup Slobodana Miloševića pred sudijama Tribunala. Nakon što je 9. avgusta podneo "Preliminarni zaštitni podnesak", Milošević shvatio da je time faktički priznao Tribunal i njegovu proceduru pa je zatražio njegovo povlačenje, tvrdeći da taj podnesak predstavlja samo "pismeno upozorenje" Tribunalu da mora da ga oslobodi u roku odmah

Razlog zbog kojeg se Kosovska optužnica još uvijek dovršava je taj što se stalno pronalaze nove grobnice i žrtve, kaže glavna tužiteljica Tribunala odbacujući kritike da više do dvije godine nakon podizanja optužnice protiv Miloševića nije spremna za suđenje. "Želimo da se Miloševiću sudi za sve počinjene zločine, a oni uključuju novo-otkrivene zločine na Kosovu, kao i dolazeće optužnice za zločine u Bosni i Hrvatskoj"

Pravni zastupnici Slobodana Miloševića tvrdili da on mora biti odmah oslobođen iz pritvora "nelegalnog" Tribunala - Okružni sudac u Hagu zaključio da o tom pitanju ne odlučuju holandski sudovi već Tribunal koji "jedini ima autoritet da donese odluku o nečijem pritvoru"

Očekuje se da će sekretarijat Haškog tribunala narednih dana imenovati "prijatelje suda" koji će pomagati sudskom veću u vođenju postupka protiv Slobodana Miloševića. Umesto jednog, kako je prošle sedmice tražilo sudsko veće, Milošević bi, kako saznajemo, mogao dobiti čak tri "prijatelja suda" koji će se starati da suđenje bude pravedno

Beogradski advokat Branislav Tapušković, Holanđanin Miša Vladimirov i Britanac Stiven Kej imenovani za "prijatelje suda" koji će se starati za pravedno suđenje Slobodanu Miloševiću

Trojka "prijatelja suda" u slučaju Slobodana Miloševića saopštila da će svoja mišljenja u vezi sa suđenjem podnositi direktno tribunalu i optuženom, a ne i medijima

Trojica advokata imenovanih za "prijatelje suda" u slučaju Slobodana Miloševića traže od sudskog veća da naloži tužilaštvu da im dostavi sav relevantni dokazni materijal, kao i da im se produži rok za podnošenje preliminarnih prigovora. Da li optuženi Milošević "razume" engleski jezik?

Optužnica za zločine u Hrvatskoj čeka na potvrdu sudija - Optužnica za Bosnu i Hercegovinu trebala bi da bude završena za nekoliko nedelja

Nove optužnice protiv Slobodana Miloševića, sasvim izvesno, neće biti poslednja reč tužilaštva Haškog tribunala o odgovornosti za zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije neće biti "žrtveni jarac" na kojeg će se svaliti isključiva odgovornost za sve te zločine

U "zajedničkom kriminalnom poduhvatu" - kako se kvalifikuje delovanje snaga JNA, te Teritorijalne odbrane, MUP i paravojnih formacija iz Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj, između avgusta '91. i juna 92. - pored Slobodana Miloševića su, prema optužnici, učestvovali još i Borisav Jović, Branko Kostić, Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, Milan Babić, Milan Martić, Goran Hadžić, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Tomislav Simović, Vojislav Šešelj, Momir Bulatović, Aleksandar Vasiljević, Radovan Stojičić, Željko Ražnatović, kao i "drugi znani i neznani saučesnici"

Iz najnovije optužnice protiv Slobodana Miloševića se može zaključiti da su srpski državni mediji i KOS bili na zajedničkom zadatku širenja mržnje i straha i podsticanja nasilja u Hrvatskoj

O navodima optužnice za ratne zločine u Hrvatskoj, Slobodan Milošević će se izjasniti na konferenciji o stanju u postupku zakazanoj za 29. oktobar 2001. Istom prilikom raspravljaće se o Miloševićevom prigovoru na legalnost i legitimnost Haškog tribunala, kao i eventualnim podnescima holandsko-britansko-jugoslovenske trojke "prijatelja suda." Nastavlja se istraga o ostalim učesnicima "zajedničkog kriminalnog poduhvata"

Sudijama tribunala je na potvrdu podneta nova verzija optužnica protiv Miloševića i četvorice njegovih saradnika, dopunjena rezultatima ekshumacija masovnih grobnica u Srbiji i proširena novim tačkama. Za ponedeljak 29. oktobra planirana celodnevna rasprava u slučaju Milošević

I na svom trećem pojavljivanju pred Haškim tribunalom, Milošević nastavlja da ignoriše Međunarodni sud i njegove "lažne optužnice"

Umesto da na pitanja sudija odgovori sa "kriv sam" ili "nisam kriv", što je sve što se od optuženih traži prilikom izjašnjavanja o optužnici, Milošević ponovo pokušao da hašku sudnicu pretvori u političku tribinu

Optuženi traži da mu se ukinu mere nadzora u pritvoru i kaže da, iz dva razloga, "nikada ne bi izvršio samoubistvo." Prvo, zbog porodice, da mu deca ne bi bila "deca samoubice" i, drugo, jer "mora da ruši ovaj sud", odnosno Haški tribunal. Sudije odredile 12. februar 2002. kao ciljni datum za početak suđenja Slobodanu Miloševiću po "Kosovskoj optužnici"

Ako Slobodan Milošević odbije da se konsultuje sa advokatima, koji će se po odluci Sudskog veća smatrati pravnim savetnicima optuženog, Tribunal ga neće na to prisiljavati

Tužilaštvo Haškog tribunala kompletiralo slučaj bivšeg predsjednika Srbije i SRJ: nakon optužbi za zločine protiv čovječnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, Slobodan Milošević optužen za genocid u Bosni i Hercegovini - Optužnica uključuje zločine počinjene u Srebrenici, Sarajevu i brojnim logorima širom BIH

Treća optužnica protiv Slobodana Miloševića obilježila kraj jedne mračne decenije na Balkanu, piše francuska štampa

U nastojanju da zaustave pad interesovanja svetske javnosti za Slobodana Miloševića članovi Međunarodnog komiteta za njegovu odbranu organizovali konferenciju za novinare na kojoj su ponovili svoje stare optužbe na račun Haškog tribunala, "prijatelja suda" i uprave Pritvorske jedinice koja optuženog "podvrgava mučenju kako bi slomila njegovo zdravlje i duh." Interesovanje medija je, međutim, bilo minimalno

Glavni tužilac Karla del Ponte traži spajanje triju optužnica protiv Slobodana Miloševića, koje su zbog logističkih razloga bile rezultat odvojenih istraga, ali se tiču djela počinjenih u okviru "jedinstvenog plana"

Odbijajući da se izjasni o navodima optužnice, Slobodan Milošević još jednom pokušao da odgovornost za zločine za koje je pojedinačno optužen - podeli sa Srbijom i srpskim narodom

Miloševiću će se odvojeno suditi za zločine na Kosovu, a potom - na zajedničkom suđenju - za dela kojima ga terete optužnice za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku

U tužilaštvu Haškog tribunala ne isključuju mogućnost žalbe na jučerašnju odluku sudskog veća da se Slobodanu Miloševiću sudi u dva dela: odvojeno za Kosovo, a zatim zajedno za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Odvojeno suđenje za kosovske zločine, smatraju u tužilaštvu, imalo bi više smisla ako bi se Miloševiću pridružila i ostala četvorica optuženih: Milutinović, Šainović, Ojdanić i Stojiljković

U neuobičajeno oštro sročenom zahtevu da mu se dopusti žalba na odluku da se Miloševiću sudi iz dva dela, tužilaštvo zamera sudijama da su "ostale slepe" pred "dimnom zavesom" formalnih i neformalnih pozicija i ovlašćenja, kojima je optuženi pokušao da sakrije svoju krivičnu odgovornost za zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu

Prema nalogu sudskog veća, tužilaštvo bi već do početka avgusta ove godine trebalo da završi svoj dokazni postupak na suđenju za zločine protiv čovečnosti na Kosovu. Optužba planirala izvođenje 110 svedoka, ali su sudije - za sada - odobrile 90. Milošević ukazuje na "britansku zaveru" protiv njega

Panel trojice sudija Žalbenog veća Haškog tribunala odobrio tužilaštvu da uloži žalbu na odluku Pretresnog veća po kojoj bi se Slobodanu Miloševiću sudilo najpre samo za Kosovo, a potom zajednički za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu

Bivši jugoslovenski predsednik pokušava da se od Haškog tribunala odbrani pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

Pretresno veće koje vodi slučaj Slobodana Miloševića potvrdilo da će suđenje po "Kosovskoj optužnici" početi kako je predviđeno: 12. februara 2002.

Rasprava o žalbi tužilaštva Haškog tribunala na odluku o razdvojenim suđenjima zakazana za sredu 30. januar

Rasprava o žalbi tužilaštva na odluku Pretresnog veća da se trostruko optuženom bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije sudi u dva dela: prvo za zločine na Kosovu, a potom zajedno po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Tužilaštvo traži jedinstveno suđenje po sve tri optužnice i tvrdi da je Milošević "na Kosovu radio isto što i u Hrvatskoj i u Bosni"

U polučasovnom obraćanju sudu na raspravi pred Žalbenim većem Haškog tribunala, Slobodan Milošević tražio da bude oslobođen iz pritvora, uz obećanje da će se vratiti da odgovori na "apsurdne optužbe" za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, pošto nema "nameru da pobegne iz ove bitke." Žalbeno veće najavilo da će "što je moguće pre" doneti odluku o zahtevu tužioca za spajanje optužnica i jedinstveno suđenje Milošević

Žalbeno veće prihvatilo stav tužitelja da se zločini u Hrvatskoj, u BiH i na Kosovu mogu tumačiti kao dio iste strategije i plana i odlučilo da se Miloševiću ipak sudi u jedinstvenom postupku po sve tri haške optužnice

Nakon spajanja triju optužnica protiv Slobodana Miloševića, Raspravno vijeće definitivno otklonilo mogućnost da početak postupka bude odgođen

Slobodan Milošević će, u svom "obraćanju javnosti" iz haške sudnice, tražiti da pred Tribunalom svjedoče lideri koji su ga u prošlosti smatrali "faktorom mira", najavio je beogradski advokat Tomanović nakon današnje posjete Miloševiću u Pritvorskoj jedinici UN

"Tužilaštvo je uvereno da će g. Milošević imati pošteno i pravično suđenje i da će, na kraju, njegova odgovornost za zločine za koje je optužen biti dokazana izvan svake razumne sumnje" - izjavio agenciji SENSE zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala. Milošević u pritvoru intenzivno priprema svoju uvodnu reč u kojoj će - kako otkrivaju njegovi beogradski advokati - prozvati svetske lidere koji su ga prvi zvali "faktorom mira", a sada ga smatraju "ratnim zločincem"

U uvodnoj riječi na otvaranju suđenja Slobodanu Miloševiću, Carla del Ponte u nekoliko navrata naglasila da se u Hagu neće utvrđivati "odgovornost država, organizacija ili kolektivna krivica nekog naroda... već isključivo pojedinačna krivična odgovornost optuženog... za nedjela koja je počinio narodu svoje zemlje i svojim susjedima"

Slobodan Milošević je, tvrdi tužilac Džefri Najs, bio "ključni učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata" nasilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva sa značajnih delova teritorija Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova, u cilju ostvarivanja pune kontrole nad centralizovanom srpskom državom. Način na koji je optuženi koristio republičke i federalne strukture po Najsu predstavlja "jasan primer kako se državna mašinerija može koristiti za ostvarivanje kriminalnih ciljeva"

Činjenica da im je Slobodan Milošević bio "sused... zapečatila je sudbinu mnogih" u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu – istakao tužilac Džefri Najs u zaključku svoje uvodne reči. Ono što je uradio drugima Milošević je, po tužiocu, "učinio i svojim ljudima, pokušavajući da od njih napravi nesvesne saučesnike" u svom zločinačkom poduhvatu

Milošević danas hteo "da pokrene neka pravna pitanja"

Optužba je predstavila s kakvim će dokazima suočiti vijeće i optuženog tokom dokaznog postupka za Kosovo - "Srpske snage su u dva i pol mjeseca planirano i koordinirano deportirale stotine tisuća ljudi, zastrašujući ih ubojstvima, silovanjima i razaranjima"

U svojoj uvodnoj reči na suđenju pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, Milošević ponovo ističe da su - zajedno s njim - optuženi i "srpski narod i građani"

Uvodna reč odbrane pretvorena u svojevrsnu "optužnicu" protiv NATO i zapadnih lidera koji su, prema Miloševiću, učestvovali u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" protiv Srbije i SR Jugoslavije

Tvrdeći kako su ratne zločine u SRJ počinili "NATO agresori", a ne srpske snage, Milošević u svojoj uvodnoj riječi najavljuje da će tražiti svjedočenje lidera NATO i UN kako bi ih ispitao i "pokazao istinu pred svjetskom javnošću"

Milošević odbacuje bilo kakvu odgovornost za ratne zločine tvrdeći da je "činio sve napore" da zaustavi rat u Hrvatskoj i BiH

Već na samom početku suđenja, optuženi otkrio sve - ili barem većinu - svojih karata i argumenata i time u značajnoj meri olakšao posao tužilaštvu, ukazujući mu na šta treba da se koncentriše u svom dokaznom postupku

Svedočenje Mahmuta Bakalija o razgovorima koje je u proleće 1998. vodio sa tadašnjim predsednikom SRJ. Milošević će sutra unakrsno ispitivati Bakalija

Činjenicu da je optužen i da se našao pred Međunarodnim sudom Milošević pripisuje "odmazdi" i "ličnoj mržnji" onih zapadnih političara kojima se on "suprotstavio na putu porobljavanje Srbije i Jugoslavije", i koji su deset godina "pokušavali da ga sruše, i na kraju to uspeli na krajnje neviteški i prljav način, ucenama, podmićivanjem, pretnjama..."

Četvoročasovno unakrsno ispitivanje svedoka optužbe od strane optuženog na momente je ličilo na "informativni razgovor" u nekoj policijskoj stanici, a završeno je kao "partijski sastanak" na kojem je Slobodan Milošević dovodio u pitanje "iskrenost komunističkih uverenja" Mahmuta Bakalija, bivšeg visokog funkcionera SKJ

Pošto su sudije naložile da vođa kosovske istrage Kevin Curtis može da svedoči samo o onome što je lično video - ali ne i o zaključcima koje je izvukao iz izjava 1.300 očevidaca i žrtava zločina - tužilaštvo odustalo od izvođenja ovog svedoka. Milošević moli sudije da intervenišu kod holandskog Ministarstva inostranih poslova koje je odbilo da izda vizu njegovoj supruzi

U protekla dva dana Slobodan Milošević je u haškoj sudnici bio u prilici da prvi put vidi neke od tih žrtava, ali je suočenje ipak izostalo. Žrtve su mu, naime, okrenule leđa i ni jednog trenutka, tokom svedočenja, nisu pogledale u pravcu čoveka na optuženičkoj klupi kojeg smatraju glavnim krivcem za pretrpljene patnje i stradanja

U prvih desetak dana suđenja, Slobodan Milošević se pokazao upravo onakvim kakvim ga je prvog dana opisala glavna tužiteljica Karla del Ponte: "izvrstan taktičar i blijedi strateg"- Opčinjen teorijom da je 'napad najbolja odbrana' i potpuno uživljen u ulogu propitivača svjedoka optužbe, Milošević je već pri suočenju s Mahmutom Bakalijem, drugi put od početka suđenja, porekao sve ranije izjave o nepriznavanju Haškog tribunala

Dok svjedoci optužbe govore o napadima na albanske civile na Kosovu i uništavanja njihova sela, optuženi Milošević tvrdi da se radilo o sukobima Vojske Jugoslavije s pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)

Desetog dana suđenja, optuženi Milošević ponovo tražio da ga oslobode kako bi mogao da priprema svoju odbranu, ali su sudije rekle da će o "administrativnim pitanjima" raspravljati sutra, a da se danas nastavlja saslušanje svedoka

Halit Barani, predsjednik Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda u Kosovskoj Mitrovici, prezentirao sudu obimnu dokumentaciju o masovnoj deportaciji, ubojstvima i uništavanju imovine Albanaca od marta do juna 1999.

Svedočenja žrtava kosovskih deportacija, rekao je juče optuženi Slobodan Milošević, "prepisana su iz knjige (beogradskog) Fonda za humanitarno pravo"

Na suđenju Slobodanu Miloševiću tužilaštvo nastavilo sa izvođenjem dokaza o deportacijama Albanaca sa Kosova u proleće 1999. Milošević i danas tražio da bude oslobođen, a sudije su rekle da će "to razmotriti"

Pre početka unakrsnog ispitivanja Halita Baranija, Slobodan Milošević optužio tužioce da su prisluškivali njegove sinoćne razgovore sa "saradnicima" u Srbiji. Ispostavilo se, međutim, da je ono što optuženi tvrdi da su tužioci čuli u tim razgovorima, već napisano u sažetku Baranijeve izjave koja je juče uručena Miloševiću, a on je nije pročitao

Treće sedmice suđenja predmet rasprave je - pored deportacija kosovskih Albanaca - postao i način odbrane optuženog Slobodana Miloševića

Nastavljen dokazni postupak optužbe o deportacijama kosovskih Albanaca. Milošević obustavlja "bojkot" dokumenata tužilaštva i traži da mu se dostavljaju izjave svedoka. Za sledeću nedelju najavljeno svedočenje Lorda Ešdauna, novog Visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH. Njegovo će svedočenje pored Kosova obuhvatiti i Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu

Odbijen zahtjev optuženog Slobodana Miloševića da ga se oslobodi kako bi "mogao pripremati adekvatnu obranu" - Vijeće smatra da se obrana može dobro pripremiti u pritvoru i ne vjeruje da bi se - jednom oslobođen - optuženi ponovno pojavio pred Tribunalom

Nakon jednodnevnog prekida zbog požara, u Haškom tribunalu nastavljen dokazni postupak optužbe o deportacijama kosovskih Albanaca u proleće 1999.

Sabit Kadriu, učitelj iz Vučitrna i predsednik lokalnog Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda, u nastavku suđenja Slobodanu Miloševiću svedočio o nasilju nad kosovskim Albancima u području Drenice tokom 1998. i početkom 1999, kao i o događajima u Vučitrnu i njegovoj okolini tokom vazdušnih udara NATO

Tokom protivispitivanja Sabita Kadriua, sudac May više puta prekinuo raspravu da bi zaštitio integritet optuženog Miloševića

Bilans prve četiri sedmice suđenja Slobodanu Miloševiću. Albanski svedoci podrivaju sopstveni kredibilitet tvrdeći da "ništa ne znaju" o aktivnostima OKV

Vlasnici kamiona iz turskog sela Mamuša pored Orahovca su krajem marta i početkom aprila 1999. bili primorani da prevoze albanske civile do granice. Kako je turska nacionalna zajednica organizovala "miting osude NATO" u Prizrenu

Nastavljen dokazni postupak optužbe o deportacijama. Uprkos oštrom protivljenju optuženog, sudije prihvatile 23 pismene izjave svedoka čije je uvođenje u dokaze tražilo tužilaštvo

Zašto se u aprilu 1999. povećao broj vozova "pod pratnjom" koji su, na pruzi Kosovo Polje-Đeneral Janković, prolazili kroz železničku stanicu Uroševac? Sudija Mej opomenuo optuženog Miloševića zbog pokušaja da se "blati svedok"

Prema statističkoj studiji prezentiranoj na suđenju Slobodanu Miloševiću, vazdušni udari NATO i vojne akcije OVK su imali vrlo malo, ili nimalo, efekta na masovna kretanja stanovništva i ubistva na Kosovu

Na početku svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, britanski političar i novi Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu govorio o svom susretu sa Tuđmanom u maju 1995. i posetama Albaniji i Kosovu u junu i septembru 1998. Svedočenje se nastavlja sutra

Još u septembru 1998. godine, pola godine prije napada NATO na Jugoslaviju, britanski političar upozorio Slobodana Miloševića na moguću intervenciju

Unakrsno ispitivanje Pedija Ešdauna je pokazalo da se u nadmudrivanju sa zapadnim političarima Milošević u sudnici ne snalazi tako dobro kao svojevremeno u svom predsedničkom salonu

Lekar pritvorske jedinice pregledao Miloševića i utvrdio da ima visoku temperaturu i verovatno grip

U Tribunalu se nadaju da će optuženi biti spreman za nastavak suđenja u ponedeljak 25. marta. Generalna skupština UN odobrila budžet Haškog tribunala za 2002/2003.

Bušova administracija prihvatila zahtev Karle del Ponte da se - zavisno od potreba tužioca - neki od predstavnika sadašnje ili bivše vlasti pojave kao svedoci na suđenju Miloševiću

Slobodan Milošević se još nije u potpunosti oporavio od gripa i nije spreman za nastavak suđenja

Miloševićevo bolovanje, za koje je u početku procenjeno da bi moglo trajati "tri do sedam dana", proteglo se tako na pune dve sedmice

Ispravka samo "teoretski moguća" i zavisi od rokova za podnošenje žalbe kaže u neformalnom razgovoru za SENSE portparol Evropskog suda za ljudska prava - Sud odbio Miloševićevu tužbu protiv Kraljevine Holandije, s obrazloženjem da nisu bili iscrpljena svi domaći pravni lekovi

Nakon tronedeljnog prekida, dokazni postupak optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću nastavljen saslušavanjem zaštićenih svedoka na raspravi zatvorenoj za javnost. Veće odlučilo da optuženi ima pravo da, u unakrsnom ispitivanju svedoka, poteže pitanja aktivnosti OVK i bombardovanja NATO, "pošto su oba relevantna kao potencijalna odbrana"

Na suđenju Slobodanu Miloševiću prezentiran ekspertski izveštaj o obimu i uzrocima oštećenja verskih i kulturnih objekata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Ni na jednom objektu za koji su jugoslovenske vlasti tvrdile da su oštećeni ili uništeni u vazdušnim udarima NATO, eksperti nisu našli ni jedan trag koji bi ukazivao da je šteta mogla da bude izazvana iz vazduha

Unakrsno ispitivanje Andrasa Ridlmajera, eksperta za spomenike kulture iz otomanskog perioda, u čijem se izveštaju tvrdi da oštećenja na kosovskim verskim i kulturnim objektima nisu rezultat vazdušnih udara, već posledica napada sa zemlje

Na suđenju Slobodanu Miloševiću, bivši zamenik šefa Kosovske verifikacione misije (KVM), britanski general Karol Drevienkijevič, svedoči o događajima između oktobra 1998. i marta 1999.

Slobodan Milošević započeo unakrsno ispitivanje britanskog generala Karola Drevienkijevica, bivšeg zamjenika sefa Kosovske verifikacione misije (KVM) koji svjedoči o događajima između oktobra 1998. i marta 1999.

U unakrsnom ispitivanju generala Karola Drevienkijeviča, čijim je svedočenjem tužilaštvo otvorilo "slučaj Račak", Milošević je insistirao da je zločin u tom kosovskom selu "insceniran" i "zloupotrebljen kao pretekst za agresiju NATO." Svedok je, međutim, ostao pri svojim stavovima i ocenama

Britanski pukovnik Ričard Čonglinski koji je krajem 1998. i početkom 1999. bio oficir za vezu KVM sa srpskim snagama, svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću na koje su sve načine "verifikatori" onemogućavani u obavljanju svog posla. Kako je, po "visokom srpskom zvaničniku", planirano "rešenje problema OVK i Albanaca"

Slobodan Milošević zahteva da se pred sudom ispita oficir VJ za kojeg pukovnik Čonglinski tvrdi da mu je, u martu 1999., na karti Kosova pokazao kako će se izvesti operacija totalne eliminacije OVK i proterivanja Albanaca

Poznati kosovski novinar i izdavač Veton Suroi svedočio o utiscima koje je, o optuženom Slobodanu Miloševiću, stekao u njihovom prvom susretu maja 1998. u Belom dvoru u Beogradu, kao i o ponašanju jugoslovenske delegacije na pregovorima u Rambujeu februara 1999.

Zbog vremenskih ograničenja koje su mu nametnule sudije, tužilaštvo će reorganizovati svoj dokazni postupak tako što će prioritet dati međunarodnim svedocima, takozvanim "insajderima", odnosno ljudima iz užeg kruga oko optuženog, kao i svedocima koji povezuju Miloševića sa konkretnim zločinima iz optužnice. Svedoci o "bazi zločina", odnosno žrtve, će davati pismene izjave o tome šta su doživeli ili videli

U nastavku suđenja Slobodanu Miloševiću, optuženi unakrsno ispitao više svedoka optužbe koji su sudu priložili pismene izjave o događajima u proleće 1999. Uz pomoć sudije Meja, optuženi "iščupao" potvrdu jednog od svedoka da su stanovnici bežali iz svojih mesta zbog straha od oružanih sukoba srpskih snaga bezbednosti i OVK

Svjedočenje Mehmeta Aliua, prvog svjedoka na suđenju Slobodanu Miloševiću koji je priznao sudjelovanje u OVK

Sadašnji predsednik Kosova svedočiće na suđenju bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije

Svedočenje Ibrahima Rugove, sadašnjeg predsednika Kosova, na suđenju Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije

U nastavku unakrsnog ispitivanja Ibrahima Rugove, optuženi Slobodan Milošević tvrdio da je srpska policija u aprilu 1999. štitila sadašnjeg kosovskog predsednika od OVK koja je pokušavala da ga ubije. Svedok, međutim, tvrdi da je to "čista laž"

Na suđenju Slobodanu Miloševiću nastavljen dokazni postupak optužbe o masovnim deportacijama kosovskih Albanaca u proleće 1999.

Nik Peraj, koji je kao kapetan prve klase VJ do kraja juna 1999. učestvovao u vojnim operacijama na Kosovu, svedoči na suđenju svom bivšem vrhovnom komandantu Slobodanu Miloševiću. Kako je krajem aprila 1999. izvedena "Operacija Meja"

Video snimcima agencije AP i nemačke TV Slobodan Milošević pokušao da ospori ocene o događaju u kosovskom selu Račak koje je u prvom delu svog svedočenja, sredinom aprila, izneo bivši zamenik šefa Kosovske Verifikacione Misije. General Drevijenkijevič, međutim, i u nastavku unakrsnog ispitivanja ostao pri stavu da je 45 kosovskih Albanaca u Račku pogubljeno po kratkom postupku, na mestima na kojima su pronađeni njihovi leševi

Ratomir Tanić, bivši aktivista Građanskog Saveza Srbije i Nove Demokratije, saradnik Službe državne bezbednosti i učesnik u "diskretnom političkom dijalogu" sa liderima kosovskih Albanaca, svedoči na suđenju Slobodanu Miloševiću. Kako je Milošević prokockao "međunarodnu podršku za eliminaciju OVK" i "privatnim lancem komandovanja" upotrebio silu na Kosovu

U nastavku svedočenja, Ratomir Tanić izjavio da su ljudi iz Miloševićevog kruga priželjkivali "manje bombardovanje" NATO i "manje srpske žrtve", kao "odličan izgovor" za obračun sa kosovskim Albancima

Uprkos brojnim upozorenjima i intervencijama sudija, unakrsno ispitivanje Ratomira Tanića od strane Slobodana Miloševića se često pretvaralo u ličnu svađu optuženog i svedoka optužbe

Pošto je Slobodan Milošević tokom unakrsnog ispitivanja svedoka dokazivao da se Ratomir Tanić "lažno predstavlja" i pošto je Nova Demokratija objavila saopštenje u kojem se tvrdi da je Tanić bio samo "simpatizer" stranke i "posmatrač" - a ne učesnik - političkih procesa u Srbiji, tužilac prezentirao dokumente koji potvrđuju da je svedok zaista bio ono što tvrdi: savetnik predsednika i član Izvršnog odbora Nove Demokratije i učesnik u pregovorima za rešavanje kosovskog problema

Francuski ekspert sudske medicine dr Erik Bakar svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću o rezultatima ekshumacija masovnih grobnica na Kosovu i nalazima obdukcija posmrtnih ostataka žrtava

Svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću, kosovski novinar Baton Hadžiju je Oslobodilačku Vojsku Kosova predstavio kao "proizvod srpske represije, tromosti međunarodne zajednice i konzervativnog pristupa predsednika Rugove"

U unakrsnom ispitivanju Adnana Merovcija, bivšeg osobnog sekretara Ibrahima Rugove, optuženi Slobodan Milošević citirao izjavu koju je svjedok, navodno, dao u aprilu 1999. a u kojoj je najveću odgovornost za bjegstvo Albanaca sa Kosova pripisao vazdušnih udarima NATO. Merovci tvrdi da optuženi nije tačno interpretirao njegovu izjavu, ali Milošević obećava da će sudu dostaviti traku kojom će to dokazati

Na suđenju Slobodanu Miloševiću, zaštićeni svedok "K-5", Albanac iz Uroševca, svedočio da je tokom 90-tih bio "policijski doušnik" i da je – po nalogu komandira policije - učestvovao u likvidacijama simpatizera OVK i podmetanjima eksploziva u albanske kuće i privredne objekte

Na suđenju Slobodanu Miloševiću prezentirani neki od rezultata prošlogodišnjih ekshumacija masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu i u okolini jezera Perućac. Milošević pokušao da masovne grobnice u Srbiji predstavi kao "zaveru" Karle del Ponte i novih vlasti u Beogradu

Svedočenje kanadskog generala Mezoneva, bivšeg pripadnika Kosovske verifikacione misije, na suđenju Slobodanu Miloševiću. "Ako na jednoj strani imate gotovo 50 mrtvih, a na drugoj samo jednog ranjenog, onda izgleda da to mesto nije bilo dobro branjeno" - izjavio je svedok poredeći gubitke sukobljenih strana u Račku

Nastavak svedočenja kanadskog generala Mezoneva na suđenju Slobodanu Miloševiću. Ambasador Vilijam Voker, bivši šef Kosovske verifikacione misije koji je 16. januara 1999. izjavio da je u Račku izvršen "masakr nad civilima", trebalo bi da svedoči kroz dve sedmice

Najavljujući da će u nastavku dokaznog postupka Slobodanu Miloševiću optužba pozvati i Azema Vlasija, bivšeg kosovskog političara, ambasadora Vilijema Vokera, bivšeg šefa verifikacione misije OSCE, kao i nove "insidere" - ljude bliske vojnim političkim i policijskim strukturama optuženog - tužitelj Džefri Najs tražio produženje roka za izvođenje dokaza optužbe

Nakon što je položio zakletvu, zaštićeni svedok K-12 se predomislio i odbio da svedoči na suđenju Slobodanu Miloševiću da ga - kako je rekao -"ne bi pobrkali" i da nekoga ne bi doveo "još više u opasnost." Svedočenje Freda Abrahamsona o izveštajima organizacije Hjumn Rajts Voč o kršenjima međunarodnog humanitarnog prava na Kosovu 1998. i 1999.

Zaštićeni svedok K-12 ponovo je danas odbio da odgovara na pitanja tužioca. Veće ga je, nakon toga, proglasilo krivim za nepoštovanje suda i naložilo mu da se kroz mesec dana vrati u tribunal, na raspravu na kojoj će mu biti odmerena kazna. K-12 je trebalo da svedoči o prekopavanju masovnih grobnica na Kosovu i prebacivanju tela žrtava na druge lokacije u Srbiji

Prema svedočenju Šukri Buje, bivšeg komandanta OVK u operativnoj zoni Nerodimlje, u Račku je 15. januara 1999. poginulo deset vojnika OVK i ubijeno 45 civila

Svedok optužbe Šukri Buja, bivši komandant OVK, odgovarao na pitanja optuženog Slobodana Miloševića o tome šta se 15. januara 1999. dogodilo u selu Račak i da li su žrtve bile civili ili vojnici

Britanski detektiv Ian Robert Hendri, bivši pripadnik Kosovske Verifikacione Misije, svjedočio o žrtvama sa odsječenim glavama, izvađenim unutrašnjim organima, neobičnim povredama očiju i odrezanim ušima koje je 16. januara 1999. vidio i snimio u Račku

Zaštićeni svedok K-6, kosovski Albanac koji je do 1998. radio za Sektor državne bezbednosti MUP Kosova, potvrdio u unakrsnom ispitivanju od strane optuženog Slobodana Miloševića da je OVK planirala atentat na Rugovu. Da li su "anti-terorističke" jedinice SDB koristile i podsticale terorizam na Kosovu

Ambasador Vilijam Voker, bivši šef Kosovske verifikacione misije, počeo svedočenje na suđenju Slobodanu Miloševiću. Optuženi traži da ovog svedoka optužbe unakrsno ispituje bez vremenskog ograničenja

Optuženi Slobodan Milošević nije u troipočasovnom unakrsnom ispitivanju ambasadora Vokera, bivšeg šefa Kosovske verifikacione misije, uspeo da svedoka optužbe navede da promeni ocenu koju je, o događaju u Račku, izrekao 16. januara 1999. Voker kategorički odbacuje sve tvrdnje o "montaži" kojom je obezbeđen "izgovor za intervenciju NATO"

General Klaus Nauman, bivši predsednik Vojnog komiteta NATO, svedoči o tri sastanka sa Slobodanom Miloševićem između oktobra 1998. i januara 1999. godine

Završeno svjedočenje Klausa Naumanna, bivšeg predsjednika Vojnog komiteta NATO, o sastancima koje je imao sa optuženim Miloševićem, u jesen 1998.

Otkazano današnje suđenje pred Haškim tribunalom

Moskovski list Komersant komentira najavu bivšeg šefa Državne bezbjednosti Jugoslavije Radeta Markovića da će svjedočiti na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu- "Ako njegovi najbliži suradnici kažu cijelu istinu, bivši predsjednik ostat će dugo u Hagu " piše Komersant

Slobodan Milošević se oporavlja i biće spreman za nastavak suđenja u četvrtak, ali u tribunalu razmišljaju da li da mu bolovanje produže do sledećeg ponedeljka, kako bi bio sasvim "fit" za završnicu dokaznog postupka optužbe o kosovskim zločinima. Tužilaštvo će zahtevati da mu se "nadoknadi" vreme izgubljeno zbog bolesti optuženog

Zbog čestog pobolevanja optuženog Pretresno veće naložilo sekretaru Tribunala da organizuje detaljan lekarski pregled Slobodana Miloševića. Suđenje se nastavlja u utorak 2. jula. a rok u kojem optužba treba da završi dokazni postupak po optužnici za Kosovo produžen za dve nedelje - od 26. avgusta do 6. septembra 2002.

Nakon dvonedeljnog bolovanja optuženog, nastavljeno suđenje Slobodanu Miloševiću. Ambasador Volfgang Petrič svedočio o kontaktima sa optuženim i njegovim saradnicima između 1997. i 1999. godine i, posebno, o neuspehu pregovora u Rambujeu. Milošević odbija sistematski lekarski pregled koji je naložilo veće, ukoliko se ne dozvoli da u njemu učestvuje i njegov beogradski lekar

Tako je, prema svedočenju Knuta Volebeka Slobodan Milošević u martu 1999. "objasnio" tadašnjem predsedavajućem OEBS zašto kosovski Albanci napuštaju svoje domove i odlaze u Makedoniju i Albaniju. U jesen 1993. Milošević je, prema Volebeku, izvršio pritisak na Srbe u Kninu da obustave vojne akcije i prihvate tajne pregovore sa Zagrebom, kako se Hrvatska Vojska ne bi borila na dva fronta već se koncentrisala se na "važniju bitku" - protiv Muslimana u BiH

Zaštićeni svedok K-25, bivši pripadnik Posebne jedinice policije MUP Srbije, svedočio o tome kako su 25. marta 1999. lokalni policajci iz Prizrena po kratkom postupku streljali 9 zarobljenih pripadnika OVK

Optuženi nije postavio ni jedno pitanje Šureti Beriša koja je u martu 1999. preživela masakr u kafiću u Suvoj Reci, u kojem su ubijeni njen suprug i četoro dece. Milošević tvrdi da su masakr izvršili "lokalni kriminalci" a ne policija

Tužilaštvo Haškog tribunala potvrđuje da je bivši predsednik SRJ pozvan "pod pretnjom kazne" da svedoči na suđenju Slobodanu Miloševiću

Prema svedočenju bivšeg pripadnika VJ - Bošnjaka iz Crne Gore - takvo je naređenje u martu 1999. izdato vojnicima koji su "čistili" jedno selo albansko selo u području opštine Orahovac

Lekar Pritvorske jedinice UN odredio je dvodnevno bolovanje Slobodanu Miloševiću

Da bi se zaštitio od mogućnosti krivičnog progona zbog odavanja državnih i vojnih tajni, bivši predsednik SRJ traži pismeno odobrenje Vrhovnog saveta odbrane, s potpisom predsednika Koštunice, da bi svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću - Svedočenje Dragana Karleuše o operaciji uklanjanja tragova kosovskih zločina koja je, po nalogu optuženog, izvršena u marti u aprilu 1999.

U unakrsnom ispitivanju policijskog kapetana Dragana Karleuše, optuženi Slobodan Milošević negirao da je izdao naređenje za uklanjanje tragova kosovskih zločina- Afera hladnjače sa leševima je, tvrdi Milošević, lansirana u okviru "medijske pripreme" za njegovo izručenje u Hag - Svedočenje Boška Radojkovića, kriminalističkog tehničara iz Kladova, koji je izvlačio leševe iz kamiona-hladnjače

Unakrsno ispitivanje kriminalističkog tehničara Boška Radojkovića, koji je aprila 1999. učestvovao u izvlačenju iz Dunava hladnjače u kojoj je pronađeni leševi 86 ljudi - Milošević tvrdi da se radilo o leševima emigranata koje je preko granice krijumčarila lokalna kriminalna banda. Počelo svedočenje Radeta Markovića, bivšeg šefa Državne bezbednosti Srbije

Dokazni postupak po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu tužilaštvo će voditi kao "jedinstveni predmet" - najavio je na predraspravnoj konferenciji Geoffrey Nice. Sudije odobrile izvođenje 106 svedoka za Bosnu i Hercegovinu i 71 za Hrvatsku i naložile optužbi da svoj dokazni postupak završi do 16. maja 2003. Sudije zabrinute zbog zdravstvenog stanja optuženog

Radomir Marković, bivši šef Resora državne bezbjednosti (RDB) Srbije, tvrdi da su službenici DB "slobodno interpretirali" njegovu formalnu i potpisanu izjavu, u kojoj je govorio o sastanku na kojem je optuženi Slobodan Milošević naložio da se sa Kosova uklone već zakopana tijela ubijenih civila. Unakrsno ispitivanje proteklo u znaku pitanja: "Sjećaš li se, Radomire?" i odgovora "Kako da ne, gospodine Miloševiću"

Objavljena "javna verzija poverljive odluke" Haškog tribunala kojom se udovoljava uslovima koje je neidentifikovana vlada postavila za svedočenje njenog neidentifikovanog zvaničnika na suđenju Slobodanu Miloševiću. Da li je time raskrčen teren za svedočenje Ričarda Holbruka?

Stejt Department obavestio Haški tribunal da ne vidi zakonske osnove da spreči svedočenje Ričarda Holbruka i generala Vesli Klarka u procesu protiv Slobodana Miloševića

Izveštaj kardiologa "može imati uticaja na brzinu suđenja" - rekao danas sudija Mej. U naredne tri sedmice, još 30 svedoka za dokazni postupak optužbe po optužnici za Kosovo. Svedočenja o zločinima u selima Stagovo i Izbica

Na suđenju Slobodanu Miloševiću otvoren slučaj zatvora u Dubravi, gde je maja 1999. ubijeno više od sto albanskih zatvorenika. Optužba i optuženi se slažu da se masakr dogodio, ali iznose dijametralno suprotne verzije okolnosti u kojima su ti ljudi stradali

Zbog visokog krvnog pritiska optuženog, kardiolog preporučuje da se posle svake dve sedmice suđenja, Slobodanu Miloševiću omoguće četiri dana odmora. Svedočenja o masakru u zatvoru Dubrava i ubistvu osam članova porodice Imeraj u Padalištu.

Drugo svjedočenje o masakru u selu Padalište 26. marta 1999., u kojem je ubijeno 19 članova šire obitelji Imeraj

Dokazni postupak po optužnici za Kosovo, najavio je danas tužilac Nice, biće završen u ponedeljak ili utorak sledeće sedmice, tako da će dokazni postupak po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu početi ranije nego što je bilo planirano

U unakrsnom ispitivanju dr. Lirija Lošija koji je 31. marta 1999. snimio leševe i sahranu 127 ljudi koje su, prema optužnici, tri dana ranije u Izbici ubile srpske snage bezbednosti, Milošević tvrdio da se radilo o telima ubijenih pripadnika OVK koji su skupljeni i sahranjeni na jednom mestu. Optuženi, međutim, nije objasnio zašto su - ako se zaista radilo o poginulim vojnicima OVK - srpske snage krajem maja te godine prekopale groblje u Izbici i odnele tela?

Bivši načelnik SUP u Boru svedoči o lancu komandovanja u donošenju odluka o tome šta učiniti sa hladnjačom natovarenom leševima koja je aprila 1999. isplivala na površinu Dunava

Imajući u vidu razmere operacija VJ i MUP na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine, britanski general De La Bilijer je u ekspertizi strukture i doktrine jugoslovenskih oružanih snaga - prezentiranoj na suđenju Slobodanu Miloševiću - zaključio da kosovski zločini nisu mogli da budu izvršeni "bez znanja, podrške, a možda i rukovođenja najviših činova u toj vojsci, a verovatno i političkog rukovodstva"

Zoran Stijović, službenik državne bezbednosti Srbije koji je 2. juna 2001. uzeo izjavu od svog bivšeg šefa Radeta Markovića, tvrdi da zapisnik koji je krajem jula pročitan pred sudom sadrži Markovićevu doslovnu izjavu o sastanku u martu 1999. na kojem je Slobodan Milošević naložio uklanjanje leševa albanskih civila sa Kosova

Bivši pripadnik Vojske Jugoslavije svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću o napadima na albanska sela, ubijanju civila i paljenju i pljačkanju kuća... u kojima je lično učestvovao po naređenjima svojih pretpostavljenih

U dokazne predmete optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću uvedena prepiska između bivšeg glavnog tužioca Luiz Arbur i jugoslovenskih vlasti, u kojoj se tadašnji predsednik SRJ i njegovi saradnici upozoravaju na obaveze po međunarodnom pravu. Milošević traži da, u vezi tih pisama, ispita Luiz Arbur, koja je u međuvremenu izabrana za sudiju Vrhovnog suda Kanade

Prema ekspertizi vojnog analitičara tužilaštva postojao je "dobro organizovani sistem komandovanja svim oružanim organizacijama na Kosovu" na čijem je vrhu bila "kancelarija predsednika SRJ". Dokazni postupak po optužnicama za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku počinje 26. septembra

Protest optuženog zbog neuobičajene izjave holandskog advokata Mihaila Vladimirova, jednog od trojice "prijatelja suda", koji je u intervjuu objavljenom u jednom haškom dnevniku ocenio da je tužilaštvo prezentiralo dovoljno dokaza o kosovskim zločinima i da bi Milošević, ako bi sudije već sada morale da se izjasne, "sigurno bio osuđen." Nastavak suđenja 26. septembra

Holandski "prijatelj suda" u procesu Slobodanu Miloševiću podneo sudskom veću pismeno objašnjenje kako je došlo do spornog intervjua u kojem je, navodno, ocenio da je tužilaštvo iznelo dovoljno dokaza o kosovskim zločinima i vezi optuženog sa snagama koje su ih počinile

Prema statistici haškog tužilaštva, tokom 92 radna dana dokaznog postupka po optužnici za zločine protiv čovečnosti na Kosovu, optuženi Slobodan Milošević "potrošio" 159 sati i 30 minuta sudskog vremena, dok je optužba za dokazivanje svog slučaja iskoristila 110 sati

Među dokazima koje će optužba prezentirati u hrvatsko-bosanskoj fazi suđenja Slobodanu Miloševiću je obilje snimaka presretnutih telefonskih razgovora između optuženog i drugih aktera "zajedničkog zločinačkog poduhvata"

Pošto je u prvoj trećini dokaznog postupka rekonstruisalo kako se u proleće 1999. odvijala "kosovska avantura" Slobodana Miloševića, tužilaštvo će se u sutrašnjem nastavku procesa vratiti na početak događaja opisanih u tri optužnice protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ

Uvodne reči tužioca Džefrija Najsa i optuženog Slobodana Miloševića na početku dokaznog postupka po optužnicama za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini. Optuženi odbacuje svaku odgovornost za "građanske ratove" u kojima su hrvatski i bosanski Srbi učestvovali 'u samoodbrani"

Srbin iz Hrvatske, koji je 1990. učestvovao u osnivanju Srpske Demokratske Stranke i bio član njenog glavnog odbora, prvi svedok optužbe u nastavku suđenja Slobodanu Miloševiću po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu

U nastavku uvodne reči na otvaranju dokaznog postupka optužbe Slobodan Milošević je svu odgovornost za sukobe i zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini prebacio na "pronacističke vlasti" u Zagrebu i "islamske fundamentaliste" u Sarajevu, ukazujući kako je on lično "najviše zaslužan za postizanje mira"

Rasprava o prigovoru optuženog na prihvatljivost takve vrste dokaza vodiće se krajem oktobra, kada tužilaštvo planira da uvede seriju snimaka presretnutih telefonskih razgovora. Zaštićeni svedok C-037 govorio o finansijskoj, personalnoj, logističkoj i drugoj podršci Beograda Kninu. U utorak svedoči Stipe Mesić

Svedočenje Stjepana Mesića, aktuelnog predsednika Hrvatske, na suđenju bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću. Sutra unakrsno ispitivanje svedoka od strane optuženog

Unakrsno ispitivanje aktuelnog predsednika Hrvatske od strane bivšeg predsednika Srbije i SRJ na momente se pretvaralo u žestoku prepirku u kojoj su sagovornici razmenjivali optužbe i sarkastične "komplimente"

Međusobno optuživanje svedoka i optuženog. "Prijatelj suda" pita hrvatskog predsednika "kako je Tito stigao do Ljiga". Sudija Mej/May o "vrlo značajnom i sadržajnom iskazu" koji je predsednik Hrvatske dao tokom trodnevnog svedočenja

Da li su izjave holandskog "prijatelja suda" nanele štetu "percepciji pravičnosti suđenja" Slobodanu Miloševiću

Uprkos upozorenjima sudija da se koncentriše na navode iz sopstvene optužnice, Slobodan Milošević je unakrsno ispitivanje zaštićenog svedoka "C-37" usmerio na ukazivanje na zločine koji su, prema njegovim tvrdnjama, počinjeni nad Srbima u Hrvatskoj

Tako je, prema svedočenju bivšeg crnogorskog šefa diplomatije, Slobodan Milošević u oktobru 1991. u Hagu zapretio Momiru Bulatoviću nakon što je on prihvatio mirovni plan lorda Karingtona za rešenje jugoslovenske krize

Momir Bulatović, jedan od osumnjičenih za učešće u "zajedničkom zločinačkom poduhvata" u Hrvatskoj, tokom noći poslao "pismenu izjavu" Slobodanu Miloševiću u kojoj osporava delove jučerašnjeg svedočenja Nikole Samardžića, bivšeg ministra inostranih poslova Crne Gore

Unakrsno ispitivanje Nikole Samardžića optuženi Milošević završio "pitanjem vrlo lošeg ukusa", koje su tužioci i sudije ocenili kao "vrlo vulgarnu uvredu" svedoka

Zbog izjava u kojima je procenjivao da je tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza da se osudi Slobodan Milošević i da praktično ne postoje šanse da bude oslobođen, holandski advokat Michail Wladimiroff uklonjen sa položaja "prijatelja suda"

U nastavku svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, beogradski novinar Dejan Anastasijević izjavio da je informacije o umešanosti JNA u masakr u Ovčari kraj Vukovara dobio od generala Aleksandra Vasiljevića, tadašnjeg načelnika vojne obaveštajne službe (KOS)

Jovan Dulović, novinar iz Beograda, svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću o tome kako su se pijani "šešeljevci" u novembru 1991. razmetali streljanjem više od 200 ljudi u Ovčari kraj Vukovara. Major Šljivančanin poručio četnicima da "nekoliko ostave njemu, da bi na njima isprobao svoje oružje"

Nakon što je beogradski novinar juče govorio o događajima u Vukovaru i masakru u Ovčari i identifikovao mnoge oficire JNA i pripadnike paravojnih formacija koji su u tim zbivanjima učestvovali, njegovo dalje svedočenje je - zbog "promenjenih okolnosti" - zatvoreno za javnost

Ni zaštićeni svedok C-1141 ni optuženi Slobodan Milošević nemaju objašnjenje ko je i zašto oktobra 1991. masakrirao 43 starca i starice iz Hrvatske Dubice

Bivši pripadnici Teritorijalne odbrane iz Istočne i Zapadne Slavonije svedoče sa zaštićenim identitetom i likom i, najvećim delom, na takozvanim "privatnim sednicama", kada do galerije za publiku ne dopire zvuk iz sudnice

Svedočenje zaštićenog svedoka C-020 koji je u sastavu Arkanovih "Tigrova" ratovao u Istočnoj Slavoniji, kninskoj Krajini i zapadnoj Bosni i Hercegovini. Pored ostalog, svedok je 1994. bio u šarolikoj formaciji "Tigrova" i drugih paravojnih grupa iz Srbije, koje su se pod komandom Frenkija Simatovića is srpskog MUP borile na strani Fikreta Abdića

Slobodan Lazarević, bivši oficir vojne Kontra-obaveštajne službe (KOS) svedoči o vezama JNA, srpskog MUP i optuženog Miloševića sa razvojem i događajima u takozvanoj Republici Srpska Krajina u prvoj polovini protekle decenije

Unakrsno ispitivanje svedoka optužbe Slobodana Lazarevića, bivšeg saradnika vojne kontraobaveštajne službe (KOS), koji je od februara 1992. do avgusta 1995. bio oficir za vezu u vojsci RSK

U unakrsnom ispitivanju Slobodana Lazarevića, Milošević tvrdio da se svedok "lažno predstavio" sudu kao oficir vojne kontraobaveštajne službe (KOS) i da je u događajima o kojima je svedočio učestvovao "samo kao prevodilac." A onda je, na kraju ispitivanja, optužio svedoka da radi za "britansku obaveštajnu službu"

Pošto se optuženi, zbog iscrpljenosti, nije danas pojavio u sudnici, Pretresno veće je izrazilo zabrinutost "za nastavak i okončanje" suđenja bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije

Slobodan Milošević se nije pojavio u sudnici Haškog tribunala

Da li će se optuženi vratiti u sudnicu sledećeg ponedeljka zavisiće od izveštaja lekara pritvorske jedinice, a kako će se suđenje nastaviti i privesti kraju zavisiće od preporuka koje će, do kraja ove sedmice, veću dostaviti tužilaštvo i "prijatelji suda"

Liječnici svakodnevno kontroliraju zdravstveno stanje optuženog, ali odluka o tome hoće li se on vratiti u sudnicu u ponedjeljak nije donesena

Svedočenje Mustafe Čandića, bivšeg majora vojne kontraobaveštajne službe, o organizovanim akcijama za podelu oružja Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Slobodan Milošević u unakrsnom ispitivanju pokušao da predstavi kao "naoružavanje po zavičajnoj liniji". Milošević se suprostavlja sugestiji tužioca da mu se nametnu branioci, a podržava predlog "prijatelja suda" da se oslobodi kako bi sanirao svoje zdravstveno stanje i pripremio se za nastavak suđenja

Povećava se urgentnost pitanja koje je Pretresno veće postavilo prilikom prošlog prekida, 1. novembra: kako, u svetlu zdravstvenog stanja optuženog, nastaviti i bezbedno privesti kraju suđenje Slobodanu Miloševiću?

Odluka o tome da li će se suđenje Slobodanu Miloševiću nastaviti sutra biće donjeta pred kraj dana, na osnovu najnovijeg ljekarskog izvještaja o zdravstvenom stanju optuženog. Tužilaštvo tvrdi da je svoj slučaj protiv Miloševića već svelo na "minimum", tako da nema prostora za dalja "kresanja" u cilju skraćivanja suđenja

Glavni lekar Pritvorske jedinice UN, dr Paulus Falke preporučio te preglede radi "prognoze daljeg razvoj zdravstvenog stanja optuženog" i kako bi se utvrdilo da li je sposoban da prisustvuje suđenju

Mnogi optuženi su, u različitim fazama postupka pred Haškim tribunalom, podvrgnuti psihijatrijskim pregledima, po pravilu na zahtev odbrane koja je pokušavala da dokaže da njihovi klijenti pate od "post-traumatskog stresa", ili da su u vreme zločina za koje im se sudi bili "smanjeno uračunljivi"

Prema svedoku koji je bio u samom vrhu nekadašnje Republike Srpska Krajina, glavnu ulogu u svim krajinaškim događajima - od "balvan revolucije" pa nadalje - imale su "paralelne strukture" čija je centralna ličnost bio Jovica Stanišić, tadašnji šef Službe državne bezbednosti Srbije i Miloševićev čovek od poverenja

Nastavak svedočenja "kninskog insajdera" pomogao sudijama da razjasne nedoumice koje su imali o sličnostima ili razlikama između koncepta "Velike Srbije" i teze da "svi Srbi treba da žive u jednoj državi." Prema svedoku, radi se o "pojmovno različitim ali sadržajno bliskim ili identičnim konceptima"

Bivši visoki zvaničnik bivše Republike Srpska Krajina svedoči na suđenju Slobodanu Miloševiću o obrascima delovanja JNA i "dobrovoljaca" pod komandom Službe državne bezbednosti Srbije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Postojale su "dve linije komandovanja" koje je, na vrhu, "povezivao Slobodan Milošević"

Sudije odobrile optužbi dva dodatna dana (ukupno šest) za ispitivanje svedoka C-061, bivšeg visokog zvaničnika Republike Srpska Krajina koji svedoči na suđenju Slobodanu Miloševiću. Zahvaljujući tome tužilaštvo će, najavio je Geoffrey Nice, odustati od pozivanja 14 "manje važnih svedoka" koji su bili predviđeni da svedoče protiv Miloševića

Kako je manjak "bezbednosne kulture" Radovana Karadžića, koji je osetljive i poverljive razgovore vodio na "otvorenim telefonskim linijama", omogućio haškom tužilaštvu da dođe do značajnih dokaza o namerama, planovima i delovanju Slobodana Miloševića

Na početku unakrsnog ispitivanja, Slobodan Milošević optužio svedoka optužbe da je, kao jedan od vodećih političara nekadašnje Republike Srpska Krajina, "radio mimo svojih ubeđenja... samo da bi ostao na vlasti." Oštar duel optuženog i svedoka o tome "ko je manipulisao građanima Krajine"

U unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka C-061 - bivšeg visokog zvaničnika RKS - optuženi Milošević negirao da je Služba državne bezbednosti Srbije uspostavila "paralelne strukture" u Kninu, a odgovornost za paravojne formacije koje su delovale u Krajini je prebacio na tadašnju srpsku opoziciju

Prilikom unakrsnog ispitivanja zaštićenog svedoka C-061 Slobodan Milošević emitovao traku presretnutog telefonskog razgovora generala Veljka Kadijevića i hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, vođenog u jesen 1991. u vreme blokada kasarni JNA u Hrvatskoj. Čiji je balkon bio najuređeniji u Kninu 1993?

U nastavku unakrsnog ispitivanja svedoka C-061, visokog zvaničnika bivše Republike Srpska Krajina, Slobodan Milošević dokazivao da su oficiri JNA dolazili u Krajinu u "privatnim aranžmanima" i po "zavičajnoj liniji", a ne po naređenjima iz Beograda. Da li "Kninski insajder" svedoči iz straha?

Sudije neće prisiljavati optuženog da se podvrgne psihijatrijskom pregledu, već će odluku o načinu na koji će se suđenje nastaviti i tempu kojim će se odvijati doneti samo na osnovu izveštaja kardiologa. Nastavljen Miloševćev duel sa "Kninskim insajderom"

Dramatičan obrt na suđenju Slobodanu Miloševiću. Svedok C-061 odustao od mera zaštite identiteta i nastavio da svedoči javno, kao Milan Babić, bivši predsednik RSK

Dramatičan obrt na suđenju Slobodanu Miloševiću. Nakon deset dana svedočenja sa zaštićenim identitetom, likom i glasom, svedok C-061 se odrekao mera zaštite i nastavio da svedoči javno, kao Milan Babić, bivši predsednik RSK. Žestoka razmena bivših istomišljenika i saveznika

U dvanaest dana svedočenja, Milan Babić je, praktično, obuhvatio sve ključne materijalne i subjektivne elemente neophodne za dokazivanje odgovornosti Slobodana Miloševića za ono što se u optužnici definiše kao "zajednički zločinački poduhvat" u Hrvatskoj

Jerri Laber, osnivač i prvi direktor organizacije Helsinki Watch, svedoči o istragama o kršenjima ljudskih prava na Kosovu, u Srbiji i Hrvatskoj početkom devedesetih i pismima koja je, tim povodom, upućivala tadašnjem predsedniku Srbije, Slobodanu Miloševiću

Svedočenje Petra Poljanića, ratnog gradonačelnika Dubrovnika, na suđenju Slobodanu Miloševiću. Misteriozna pogibija komandanta Vojno-pomorske oblasti Boka, "normalnog čoveka" koji je Poljaniću obećao da neće granatirati Dubrovnik

Sudije odbile predlog tužilaštva da se optuženom nametne branilac mimo njegove volje, kao i zahtev Slobodana Miloševića da se privremeno pusti na slobodu kako bi sanirao zdravstveno stanje i pripremio odbranu. Unakrsno ispitivanje Petra Poljanića, ratnog gradonačelnika Dubrovnika

U unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka K-2, koji je izjavio da je 1995. i 1996. bio pripadnik "Crvenih beretki", Slobodan Milošević je tvrdio da jedinica sa takvim imenom "nije nikada postojala"

Svedok Robert Hausvička i optuženi Slobodan Milošević se slažu da je sto dubrovačkih mladića ubijeno zbog "suludih ideja", ali imaju različito mišljenje o čijim se idejama radilo. Po optuženom, ti mladići su stradali zbog "suludih ideja nasilne secesije Hrvatske", a po svedoku ubila ih je Miloševićeva "suluda ideja Velike Srbije"

Sudjenje prekinuto zbog visoke temperature optuženog. Tužilaštvo uveliko kasni za predvidjenim "voznim redom" hrvatsko-bosanske faze sudjenja bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije

Sudjenje Slobodanu Miloševiću je i dalje u prekidu zbog bolesti optuženog, a tužilaštvo je u medjuvremenu prezentiralo veću izvještaj francuskog eksperta o korištenju medija za ratne svrhe

Sudjenje Slobodanu Miloševiću je, nakon dvonedeljne pauze zbog bolesti optuženog, nastavljeno svedočenjem Petra Kriste, bivšeg hrvatskog ministra i učesnika u pregovorima sa JNA tokom "dubrovačke kampanje" krajem 1991.

Srbija i on kao njen tadašnji predsednik, tvrdio je Slobodan Milošević u unakrsnom ispitivanju svedoka Ive Šimunovića, "nemaju nikakve veze sa tim vašim sukobom sa JNA oko Dubrovnika". Taj sukob je, po optuženom, izazvan "militarizacijom Dubrovnika" od strane Hrvatske

Zaštićeni svedok C-013, bivši policajac iz Vukovara i Dalja, svedoči na sudjenju Slobodanu Miloševiću o tome kako su Arkan i njegovi ljudi "oslobadjali" hrvatske civile iz policijske stanice. Jovica Stanišić se ljutio što "Vukovar još nije pao"

Nepun dan nakon što je, na zatvorenoj raspravi, rečeno da jedan svedok - ili svedokinja - traži zaštitne mere zbog straha od odmazde nad decom, upućene su pretnje koje se odnose upravo na njegove - ili njene – najveće strahove: na decu. Milošević negira da je to poteklo od njega ili njegovih saradnika, a sudije najavljuju "temeljnu istragu"

Čarls Kirudja, bivši koordinator za civilna pitanja u štabu UN u Topuskom, svedoči na sudjenju Slobodanu Miloševiću o pokušajima da se u proleće i leto 1992. UN uvuku u "etničko čišćenje" severo-zapadne Bosne i Hercegovine - Za Omarsku, Manjaču i druge logore UN je znao još u junu 1992.

Pošto su sudije prihvatile da se u sudske spise uvede transkript njenog svedočenja sa sudjenja Slavku Dokmanoviću, direktor Vukovarske bolnice dr Vesna Bosanac će, ovom prilikom, odgovarati samo na pitanja Slobodana Miloševića - Optuženi tvrdi da su naoružani pripadnici Zbora narodne garde i hrvatske policije boravili u Vukovarskoj bolnici i iz nje otvarali vatru na JNA, kao i da su sa njenog krova pucali na jugoslovenske avione

U unakrsnom ispitivanju dr Vesne Bosanac, direktora Vukovarske bolnice, optuženi Milošević tvrdi da je do masakra u Ovčari došlo zbog "lokalnih sukoba i mržnje koju su raspirivale nove hrvatske vlasti". Počelo svedočenje Aleksandra Vasiljevića, bivšeg šefa kontraobaveštajne službe JNA

Bivši načelnik Kontraobaveštajne službe JNA, general Aleksandar Vasiljević, je dosad najznačajniji "insajder" koji svedoči na sudjenju bivšem predsedniku Srbije i SRJ

Svedočeći o vezama VJ sa Srpskom Vojskom Krajina i Vojskom Republike Srpske, general Aleksandar Vasiljević je rekao da su, objektivno, "postojale dve vojske, u dve države, koje je treća država tretirala kao da su vojske te države, pošto ih je SRJ finansirala i materijalno i kadrovski obezbedjivala." Predsedništvo bivše SFRJ su sačinjavali "politički skorojevići" a stvarnu moć su imali republički lideri, a u prvom redu optuženi Milošević koji je kontrolisao četiri glasa u tom Predsedništvu. Specijalni tretman za Arkana i njegove "Tigrove"

Nastavkom svedočenja generala Aleksandra Vasiljevića, bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA, sudjenje Slobodanu Miloševiću je ušlo u drugu godinu. Kako je funkcionisala "Vojna linija" MUP Srbije i kako je tadašnji predsednik Srbije "čistio" Generalštab JNA

General Aleksandar Vasiljević svedočio o sastanku u maju 1999. na kojem su predstavnici MUP i Vojske Jugoslavije, u prisustvu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, medjusobno razmenjivali optužbe o odgovornosti za zločine na Kosovu. Optuženi počeo unakrsno ispitivanje svedoka

Optuženi i bivši šef vojne službe bezbednosti zamenili uloge: Milošević postavlja pitanja a general Vasiljević odgovara. O "etničkom pročišćavanju" JNA i tajnom naoružavanju Slovenije i Hrvatske

Nakon što je, u petak, nastojao da generala Aleksandra Vasiljevića pretvori u svedoka protiv pokojnog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana, optuženi Slobodan Milošević je u današnjem nastavku unakrsnog ispitivanja bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA pokušao

Završeno šestodnevno svedočenje bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA na sudjenju Slobodanu Miloševiću.

Na početku svedočenja Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao "Kapetan Dragan", tužilaštvo prikazalo video-snimak svečanosti u maju 1997., kojoj su prisustvovali svi članovi tajne policije Srbije i na kojoj je Slobodanu Miloševiću podnet detaljan raport o borbenom putu "Crvenih beretki" u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

Dragan Vasiljković, poznatiji kao "Kapetan Dragan", pokušava da koriguje neke od jučerašnjih iskaza o ulozi "Crvenih beretki" u ratu u Krajini - Nipodaštavanje borbenog puta Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti Srbije - Milošević počeo unakrsno ispitivanje svedoka

Mada je svedocima najstrože zabranjeno da nakon polaganja zakletve s bilo kim razgovaraju o svom svedočenju, Dragan Vasiljković priznao da je – u pauzama svedočenja - iz Haga telefonski razgovarao sa Frankom Simatovićem, jednim od učesnika u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" za koji se sudi Slobodanu Miloševiću

Pod kakvim se okolnostima Dragan Vasiljković od svedoka optužbe pretvorio u svedoka odbrane Slobodana Miloševića i kakvu je ulogu u toj transformaciji imao Franko Simatović "Frenki", bivši visoki zvaničnik službe Državne bezbednosti Srbije?

Svedok optužbe, britanski novinar Pol Dejvis, se složio sa Miloševićevom tvrdnjom da je JNA, "da je htela, mogla da osvoji ili potpuno razori Dubrovnik". Po njegovom mišljenju, ona to nije učinila jer je smatrala da se - držanjem Dubrovnika pod opsadom - mogu od Hrvatske iznuditi ustupci na drugim mestima, "tamo gde je bilo više Srba"

Ambasador Herbert Okun, nekadašnji zamenik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju, svedoči o razgovorima koje je, zajedno sa Cyrus Vance, početkom desedesetih imao sa tadašnjim srpskim predsednikom Miloševićem i drugim akterima jugoslovenske krize

Svedočenje generala Kolma Mangana, načelnika Generalštaba oružanih snaga Republike Irske, koji je 1991. bio u sastavu Posmatračke misije Evropske zajednice u Hrvatskoj

U unakrsnom ispitivanju ambasadora Herberta Okuna, savetnika bivšeg posrednika u rešavanju jugoslovenske krize Sajrusa Vensa, Slobodan Milošević je nastavio da zastupa stavove zbog kojih je 1991. propala "Haška konferencija" lorda Karingtona

Suočeno sa vremenskim ograničenjima koje je nametnulo Pretresno veće, tužilaštvo je prinudjeno na drastičnu redukciju dokaznog postupka po optužnici za Bosnu i Hercegovinu, pa će, umesto o 47 opština navedenih u optužnici, "uživo" izvoditi dokaze o zločinima u samo tri opštine, dok će o još šest opština priložiti pisane izjave svedoka, koje će optuženi Milošević unakrsno ispitivati.

Ivan Grujić, šef Ureda vlade RH za zatočene i nestale, izložio sudu detaljnu statistiku o prognanim, zatočenim, ubijenim i nestalim žrtvama rata u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine - Slobodan Milošević se tome suprotstavio svojom statistikom o stradanjima Srba u Hrvatskoj

Sekretar Saveza logoraša BiH, Melika Malešević, izložila je veću osnovne podatke o zatočeničkim objektima u BiH od 1992. do 1995. godine. Lista od 63 "načina zlostavljanja" - ubijanja i fizičkog i psihičkog mučenja. Milošević osporava "čitavo svedočenje o navodnim logorima"

Rasprava o zahtevu tužilaštva da se izda obavezujući nalog vlastima Srbije i Crne Gore za dostavljanje dokumenata koji su od kritičnog značaja za razrešavanje slučaja Milošević

Prvi "svedok suda" na sudjenju Slobodanu Miloševiću, dr Helena Ranta, vodja evropskog forenzičkog tima koji je ispitivao dogadjaje u Račku januara 1999., svedočila je da su žrtve pronadjene u udolini kraj sela ubijene iz neposredne blizine, u odelima u kojima su nadjeni i na mestu na kojem su pronadjeni i snimljeni 16. januara 1999.

Svedočenje Žane Baća iz Instituta za zaštitu spomenika kulture, o oštećenjima u starom gradskom jezgru Dubrovnika usled granatiranja 1991. i 1992. godine. U unakrsnom ispitivanju, Milošević tvrdio da je "dubrovačka afera u medijskom smislu kič"

Dr Davor Strinović, koordinator stručnog tima za ekshumacije i identifikacije u Hrvatskoj, svedočio o uzrocima smrti žrtava iz masovnih grobnica u Vukovaru, Voćinu, Baćinu, Saborskom i drugim mestima zločina navedenim u optužnici protiv Slobodana Miloševića.

Bivši pripadnik Arkanovih "Tigrova" svedočio na sudjenju Slobodanu Miloševiću - "Tigrovi" nisu pljačkali ni iz nacionalnih ni iz kriminalnih motiva, već - po naredjenju

Zbog povišenog krvnog pritiska optuženi se danas nije pojavio u haškoj sudnici - Lekar pritvorske jedinice tražio konsultacije sa kardiologom i procenio da će Miloševiću za oporavak biti neophodno "nekoliko dana"

Objavljen izveštaj o uništavanju verskog i kulturnog nasledja Bosne i Hercegovine u četiri ratne godine koji je, za potrebe tužilaštva u postupku protiv Slobodana Miloševića, pripremio Andras Riedlmajer, američki ekspert za Otomansko kulturno nasledje na Balkanu.

Sudije razmatraju da li će optuženom uputiti upozorenje da će – ukoliko i dalje bude odbijao da uzima lekove koje mu je odredio holandski kardiolog - sudjenje biti nastavljeno bez njega.

Po povratku sa dvonedeljnog bolovanja, Slobodan Milošević optužio haško tužilaštvo da je u sprezi sa srpskim vlastima pokrenulo "nevidjenu medijsku kampanju" protiv njega, njegove supruge i dece... a sve to kao "odmazdu zbog borbe" koju on vodi u sudnici Haškog tribunala

Svedočenje Alije Gušalića za kojeg Slobodan Milošević tvrdi da je - bacanjem bombe na kafić "Srbija" - "počeo rat u Bijeljini" – Svedok potvrdjuje da je imao bombu ali kaže da je, "na žalost", nije bacio

Na sudjenju Slobodanu Miloševiću, bosanski Hrvat iz Jajca svedočio o tome kako se 1994. našao na "radnoj obavezi" kod Arkanovih "Tigrova"

Svedočenje generala Nojka Marinovića, bivšeg zapovednika odbrane Dubrovnika, na sudjenju Slobodanu Miloševiću

Kako će se razvoj u Srbiji nakon atentata na Zorana Djindjića i pronalaženja posmrtnih ostataka Ivana Stambolića odraziti na nastavak sudjenja Slobodanu Miloševiću?

Svedočenje bivšeg bijeljinskog policajca o dogadjajima iz aprila 1992. - 48 ubijenih civila na bijeljinskim ulicama - Milošević o "multietničkom" sastavu srpske policije i vojske

Svedočenje zaštićenog svedoka B-104, bivšeg pripadnika Vazduhoplovne brigade VJ iz Niša, koji je 1993. učestvovao u tajnim operacijama vojske, policije i paravojnih formacija iz Srbije na teritoriji Bosne i Hercegovine

Visoki oficir bivše JNA svedoči na sudjenju Slobodanu Miloševiću o svom prvom susretu sa četnicima u maju 1991. i o učešću JNA u sukobu u Bosni i Hercegovini.

U unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka B-1493, visokog oficira bivše JNA i od aprila 1992. jednog od zapovednika Armije BiH, Milošević tvrdio da RAM nije nikakav plan za zaposedanje teritorija buduće srpske države, već "šifra za prelazak na zaštićeni razgovor"

Financijski ekspert optužbe Morten Torkildsen svjedočio na sudjenju Miloševiću o načinima na koje je financijska pomoć iz SRJ stizala u područja pod srpskom kontrolom u Hrvatskoj i BiH 1991-1995.

U protuispitivanju financijskog eksperta tužiteljstva, Slobodan Milošević kaže da ne vidi u čemu je problem ako je Beograd pomagao Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu - Tužitelji, medjutim, ukazuju da je problem u tome što je više od 90 posto te pomoći upućivao vojskama tih entiteta, čiji su pripadnici počinili ratne zločine nad ne-srpskim stanovništvom

Svedok B-50 je, koliko se iz kratkih javnih delova njegovog svedočenja dalo zaključiti, Srbin iz Hrvatske koji je u proleće 1991. mobilisan u TO Krajine, prošao kroz obuku i našao se u "Crvenim beretkama" koje je formirao Frenki Simatović iz Službe državne bezbednosti Srbije.

Na sudjenju Slobodanu Miloševiću zaštićeni svedok B-1701 opisao kako je 9. maja 1992. preživeo masakr u selu Glogova kod Bratunca.

Bivša sekretarica Srpske dobrovoljačke garde svedoči da je Arkan uvek govorio da "Tigrovi" nigde ne idu "bez naredjenja Državne bezbednosti Srbije"

Emitovan snimak unakrsnog ispitivanja bivše Arkanove sekretarice koje je prošlog četvrtka vodjeno bez prisustva javnosti zbog kvara na električnoj mreži Haškog tribunala - Crveni krst Srbije medju Arkanovim "sponzorima"

Tužilac Džefri Najs traži da mu se odobri dodatno vreme za izvodjenje dokaza protiv Slobodana Miloševića po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu

Na sudjenju Slobodanu Miloševiću, bivši saradnik Službe državne bezbednosti Srbije svedoči o sprezi javne i tajne policije, partijskih struktura, informativne sfere i organizovanog kriminala koji su, prema njegovim rečima, "zajednički delovali na sprovodjenju naredjenja optuženog"

U unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka C-048, bivšeg saradnika srpske tajne policije, Slobodan Milošević osporava da je bilo ko iz državne službe bezbednosti mogao da izda nalog da se neko ubije

Na sudjenju Slobodanu Miloševiću, američki statističar Patrik Bol uneo neke korekcije u svoj prošlogodišnji izveštaj o korelaciji izmedju NATO bombi i masovne migracije i ubistava albanskih civila na Kosovu

Svedočenje Dževada Gušića, bivšeg predsednika SDA u Bratuncu, na sudjenju Slobodanu Miloševiću.

Na sudjenju Slobodanu Miloševiću zaštićeni svedok B-1461 opisao stravičnu orgiju nasilja nad bošnjačkim zatočenicima u Domu kulture u Čelopeku, kraj Zvornika.

Zaštićeni svedok B-1070 na sudjenju Slobodanu Miloševiću svedoči o dogadjajima nakon 17. aprila 1992., kada su JNA i srpske paravojne formacije zauzele Bratunac - Masakr u fiskulturnoj sali Osnovne škole "Vuk Karadžić"

Džemal Bećirević, koji svedoči o dogadjajima u Bratuncu i regionu Srebrenice 1992. i 1993. godine, treći je svedok ove sedmice kojeg je optuženi Slobodan Milošević optužio za ratne zločine protiv srpskog stanovništva u istočnoj Bosni

Dokazima koji povezuju Miloševića sa ratnim zločinima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, optužba dobila pun kredibilitet - ocjenjuje londonski Obzerver

U unakrsnom ispitivanju Fadila Banjanovića, Slobodan Milošević je ubedjivao svedoka da oko 2000 gradjana Kozluka nisu u junu 1992. "deportovani", već su - uz pomoć srpskih vlasti, koje su im omogućile transfer do Madjarske - bežali od "haosa gradjanskog rata"

Pretresno veće delimično udovoljilo zahtevu tužilaštva da mu se odobri dodatno vreme za izvodjenje dokaza protiv Slobodana Miloševića – Ukoliko ne bude novih prekida u sudjenju, dokazni postupak po sve tri optužnice biće okončan krajem ove ili početkom sledeće godine

Francuski profesor Reno de la Bros svjedočio na sudjenju Miloševiću o korištenju medija za širenje straha medju Srbima i stigmatizaciju drugih naroda

Najveći deo unakrsnog ispitivanja svedoka od strane optuženog protekao u reprizi srpsko-slovenačkog natezanja sa početka devedesetih o uzrocima jugoslovenske krize i putevima za izlazak iz nje - Dvojica bivših predsednika zastupali i u Hagu iste stavove oko kojih su se pre 12 godina razišli

Zaštićeni svedok B-161, koji je po svemu sudeći bio operativac MUP-a ili Državne bezbednosti Srbije, svedočio na sudjenju Slobodanu Miloševiću o tome šta je video i čuo u Bijeljini i Zvorniku u prvoj polovini 1992.

Bivši komandir policije i član SDS i srpskog Kriznog štaba Zvornika svjedoči na sudjenju Slobodanu Miloševiću o odlučujućoj uloži Željka Ražnatovića Arkana u zauzimanju grada na Drini

U unakrsnom ispitivanju zaštićenog svjedoka B-1098, Slobodan Milošević pobijao sve činjenice o masakrima i masovnim streljanjima koje su 1992. godine srpske snage počinile u Zvorniku i okolini tog grada

Na sudjenju Slobodanu Miloševiću, zaštićeni svjedok - C-47 tvrdi da je u četničkom pokretu, u kojem je i sam sudjelovao, bila i nećaka hrvatskog predsjednika Stjepana Mesića

Haški sud uputio protest i zahtjev vlastima u Beogradu da neodložno dostave dokumente neophodne za vođenje procesa protiv Slobodana Miloševića

U Haškom tužiteljstvu potvrdjeno da će se bivši predsjednik SRJ sutra pojaviti u ulozi svjedoka na sudjenju Slobodanu Miloševiću

Danas se nastavlja svjedočenje policijskog eksperta koji tvrdi da je Slobodan Milošević, u vrijeme dok je bio na vlasti, neposredno upravljao i moćnim policijskim aparatom

Svjedočeći na sudjenju Slobodanu Miloševiću, bivši predsjednik Jugoslavije izjavio da nema važnije odluke koja je donijeta, a da nije prethodno prošla kroz Miloševićeve ruke

Nastavak svjedočenja bivšeg predsjednika SRJ Zorana Lilića na sudjenju Slobodanu Miloševiću

Svjedočeći o ulozi Slobodana Miloševića u srebreničkom masakru, bivši jugoslavenski predsjednik, Zoran Lilić, tvrdi da optuženi nije imao udjela u pripremi masakra, medjutim nije ni pokrenuo istragu o tome - Mladić donedavno na platnom spisku Beograda

Novo svjedočenje o Miloševićevim namjerama da ostvari ideju "svi Srbi u jednoj državi".

Od 277 džamija u 19 općina u Bosni i Hercegovini, koje su od 1992. do 1996. godine bile pod srpskom kontrolom, nijedna nije ostala neoštećena, izjavio svjedok optužbe protiv Slobodana Miloševića

Bivši jugoslavenski predsjednik Zoran Lilić tvrdi da nakon 1992. godine na teritoriji BiH "nije bilo regularnih jedinica Vojske Jugoslavije" već da su tamo u rat išli samo srpski dobrovoljci

Svjedok Edhem Pašić, nekadašnji prevodilac u saveznim organima u Beogradu, izjavio je na sudjenju Slobodanu Miloševiću da mu je Ćosić izjavio da od "despota Miloševića ni usta ne može da otvori"

Tužilaštvo Haškog tribunala potvrdilo da će Stjepan Kljujić danas svjedočiti protiv Miloševića

Nekadašnji član Predsjedništva BiH, svjedočeći danas u Hagu, prisjeća se Miloševićevih "teritorijalnih ustupaka".

Bivši predsjednik SRJ Slobodan Milošević negirao je danas da je s hrvatskim predsjednikom Franjom Tudjmanom ikada razgovarao o podjeli Bosne i Hercegovine

Emil Čakalić, svjedok optužbe u procesu protiv Slobodana Miloševića nije mogao da identifikuje Mileta Mrkšića kao pukovnika JNA kojeg je, navodno, vidio na hrvatskoj farmi Ovčara kod Vukovara, u jesen 1991. godine

Sudjenja Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom neće biti u četvrtak i petak zbog plenarne sjednice sudija, a u ponedjeljak zato što optuženi, nakon svake dvije nedjelje procesa, ima produženi vikend

Glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte najavila prezentiranje dokaza o krivnji bivšeg jugoslavenskog predsjednika za Srebrenicu i opsadu Sarajeva

Nakon petodnevne pauze zbog redovnog plenarnog zasjedanja sudija i produženog vikenda, nastavljeno sudjenje Miloševiću

Novi dokazi i svjedočenja u procesu protiv Slobodana Miloševića ponovo ukazuju da su zapovjednici vojske bosanskih Srba bili podredjeni Beogradu

Zaštićeni svjedok optužbe u procesu Slobodanu Miloševiću svjedočio o izdašnoj pomoći srpskog ministarstva odbrane Srbima u Hrvatskoj.

Otkako je pred sudom u Hagu prošle godine počelo sudjenje bivšem srpskom predsjedniku, devet puta je prekinuto uslijed zdravstvenog stanja optuženog

Sudjenje bivšem jugoslovenskom predsjedniku Slobodanu Miloševiću pred Medjunarodnim tribunalom za ratne zločine u Hagu nastavljeno je danas završnim svjedočenjem zaštićenog svjedoka a biće nastavljeno iskazom bivšeg dopisnika britanske televizije Skaj njuz (Sky News) Ernouta van Lindena (Aernhout van Lynden) koji je tokom rata izvještavao iz Bosne i Hercegovine

Svjedočenje nekadašnjeg dopisnika TV kuće Sky news iz opkoljenog Sarajeva

Nastavak svjedočenja novinara Sky news-a

Sudijsko vijeće je prećutno odbacilo zahtjev Slobodana Miloševića da odbranu priprema dvije godine

Prekinuto u prošli petak, proces bivšem jugoslovenskom predsjedniku biće prekinut cijele ove sedmice

Nastavak sudjenja ponovo odložen jer se zdravstveno stanje optuženog nije poboljšalo

Haški tribunal odlučio da na svaka tri dana sudjenja, bivši jugoslovenski predsjednik ima četiri dana odmora

Od sada će optuženi pred sudije izlaziti samo tri puta sedmično

Bivši komandant medjunarodnih snaga za BiH rekao da je Milošević "kontrolirao lidere bosanskih Srba"

Sudjenje bivšem predsjedniku Srbije i SRJ nastavlja se iskazom svjedoka optužbe Milana Milanovića

Izvještač agencije AFP smatra da način na koji se odvija proces Slobodanu Miloševiću, može dovesti do gubljenja interesovanja za sudjenje i njegovog potpunog zaborava

Nastavak sudjenja bivšem jugoslavenskom predsjedniku Slobodanu Miloševiću

Posljednji jugoslovenski predsjednik vlade kritikuje optuženog za sabotiranje programa reformi i demokratizacije

Posljednji premijer bivše Jugoslavije posvjedočio da je Milošević u tome imao ključnu ulogu

Posljednji savezni premijer bivše Jugoslavije odgovara na pitanja optuženog, bivšeg predsjednika Srbije Slobodana Miloševića

Bivši evropski pregovarač je u pisanoj izjavi naznačio osnovne teze svog svjedočenja, koje će pred Haškim tribunalom obrazložiti sljedeće sedmice

Bivši mirovni posrednik svjedok na sudjenju Slobodanu Miloševiću

Svjedočenje bivšeg mirovnog posrednika u procesu protiv Slobodana Miloševića

Lord Dejvid Oven kao svjedok obnovio interesovanje evropskih medija za proces Slobodanu Miloševiću - Tako je bilo kad god bi se pred Haškim tribunalom kao svjedoci pojavile ličnosti visokog političkog ranga

Nastavak svjedočenja nekadašnjeg mirovnog posrednika za bivšu Jugoslaviju Davida Owena

Sudjenje Slobodanu Miloševiću nastavljeno svjedočenjem Davida Harlanda, nekadašnjeg zvaničnika UN u Sarajevu.

Optuženi Slobodan Milošević iznio stav da zločin u Srebrenici nije bio u interesu Srba

Prema bivšem šefu vojnih posmatrača UN, srpske snage su zastrašivale Sarajlije i tako što su gadjali bolnice i izvore vode u opkoljenom gradu

Svjedok optužbe na sudjenju Miloševiću navodi razloge za indiciju da je Vojislav Šešelj, "sveteći se Muslimanima", sa srpskih položaja oko Sarajeva ubio Mileta Vasiljevića

Američki general koji je bio glavnokomandujući vojne akcije NATO protiv Miloševićevog režima u proljeće 1999., pojaviće se pred Haškim tribunalom vjerovatno sredinom decembra

Odavno očekivano i dugo najavljivano svjedočenje bivšeg predsjednika Predsjedništva SFRJ Borisava Jovića u procesu protiv Slobodana Miloševića, počet će u utorak

Svjedočenje nekadašnjeg predsjednika Predsjedništva SFRJ

U nastavku iskaza na sudjenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, svjedok optužbe Borisav Jović izjavio da protjerivanje ne-srpskog stanovništva sa 'srpskih teritorija' u Hrvatskoj početkom 1990-ih, nije bila politika Predsjedništva SFRJ niti vlasti Srbije

Na zahtjev američke administracije svjedočenje bivšeg vrhovnog komandanta NATO na sudjenju Slobodanu Miloševiću u Hagu moglo bi biti objavljeno tek uz odlaganje od 48 sati

Drugog dana svjedočenja u procesu protiv Slobodana Miloševića, bivši predsjednik Predsjedništva SFRJ i jedan od najbližih saradnika sadašnjeg optuženika, Borisav Jović je izjavio da ni on ni Milošević nisu od Predsjedništva SFRJ uzurpirali ulogu vrhovnog komandanta na početku rata u Hrvatskoj 1991. godine.

Nekadašnji partijski saradnik optuženog Miloševića nastavio svjedočenje pred Haškim sudom

Milošević: Ako je JNA i bila u BiH, nastojala je "smiriti situaciju" i spriječiti moguće sukobe - Prema današnjem svjedoku, prisustvo JNA je bila "priprema terena za agresiju"

Na sudjenju Slobodanu Miloševiću, svjedok optužbe potvrdio da mu je Radovan Karadžić rekao da sve muškarce Srebrenice treba pobiti

Optuženi Slobodan Milošević, medjutim, tvrdi da je svjedočenje Miroslava Deronjića "zasnovano na lažima i da je u službi ciljeva tužitelja"

Član Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Sulejman Tihić, doputovao je u Hag u svojstvu svjedoka pred Haškim tribunalom za ratne zločine

Bivši komandant snaga NATO za Evropu svjedočiće na sudjenju Slobodanu Miloševiću 15. i 16. decembra, ali će snimak onog što je rekao biti emitovan 48 sati kasnije

Na procesu Miloševiću jutros iza zatvorenih vrata počelo svjedočenje komandanta snaga NATO u vrijeme zračnih udara protiv SRJ 1999. godine

Na procesu bivšem jugoslovenskom predsjedniku završeno svjedočenje generala Vesli Klarka, bivšeg komandanta snaga NATO u Evropi i sadašnjeg pretendenta za Bijelu kuću

Njemu i Šešelju je Haški tribunal u prošli petak zabranio telefonske razgovore i posjete bilo koje osobe, koja nije član najuže porodice

Prema svjedočenju Veslija Klarka bivši jugoslovenski predsjednik je znao za namjeru Ratka Mladića da pobije zarobljene Bošnjake

Sutra nastavak sudjenja Slobodanu Miloševiću

Svjedočenje novinara Nenada Zafirovića na sudjenju Slobodanu Miloševiću

Nakon današnjeg jednodnevnog prekida sudjenja, sutra će se pred raspravnim vijećem u ulozi svjedoka ponovo pojaviti posljednji jugoslovenski premijer Ante Marković.

Prema saopštenje Haškog tribunala, od tog datuma Slobodan Milošević će imati na raspolaganju tri mjeseca da pripremi odbranu

Po ocjeni Slobodana Miloševića, posljednji jugoslovenski premijer, Ante Marković, je 1991. izazvao rat u Sloveniji. Marković je, medjutim, ostao pri svom ranijem stavu sa prvog svjedočenja da je za raspad SFRJ, pa i za rat u Sloveniji, glavni krivac upravo Milošević

Nekadašnji šef kabineta Franje Tudjmana, Hrvoje Šarinić je na sudjenju Slobodanu Miloševiću svjedočio o nekoliko susreta sa optuženim i razgovorima u kojima je bilo riječi o Muslimanima, Bosni i Hercegovini, srpskom nacionalnom pitanju i tadašnjem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću

Optuženi danas doveo u pitanje broj srebreničkih žrtava, tvrdeći da "nestali nisu i ubijeni", te da "ljudi nestaju širom svijeta"

U protekle dve godine, sudjenje bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije je 12 puta prekidano zbog zdravstvenih problema optuženog

Dokazni postupak optužbe trebalo bi da se okonča najkasnije 19. februara 2004.

Diego Arija, bivši ambasador Venecuele u UN i sadašnji specijalni savetnik generalnog sekretara UN, na sudjenju Slobodanu Miloševiću svedoči o tome kako su Sekretarijat UN, Butros Gali i UNPROFOR dezinformisali Savet bezbednosti o stvarnom stanju u Bosni 1992-1995. godine.

Bivši oficir VRS i učesnik u napadu na Srebrenicu u julu 1995., svedočio da u toj operaciji nisu direktno učestvovale snage VJ ili MUP Srbije, ali je većina oficira koji su zapovedali angažovanim jedinicama VRS bila na platnom spisku Beograda, odnosno Vojske Jugoslavije

Nakon jučerašnjeg, prvog celodnevnog radnog dana, optuženi se – prema nalazu lekara - u pritvor vratio "veoma umoran", tako da mu je Pretresno veće, na preporku kardiologa, ponovo skratilo radno vreme. Sutra svedoči francuski general Morijon/Morillon.

General Filip Morijon, bivši zapovednik UNPROFOR, svedočio na sudjenju Slobodanu Miloševiću o dramatičnoj situaciji u Srebrenici u proleće 1993. i o ulozi tadašnjeg predsednika Srbije u sprečavanju da se dogodi najgore, što se ipak dogodilo dve godine kasnije.

Novi prekid u završnici dokaznog postupka optužbe, kojoj su za prezentaciju dokaza ostala još samo dva radna dana.

Nova promena u rasporedu sudjenja Slobodanu Miloševiću: umesto u ponedeljak i utorak, optužba bi izvodjenje svojih dokaza trebalo da nastavi u utorak i okonča u sredu 25. februara

Tribunal se zaštitio od mogućnosti blokade pravne procedure zbog odbijanja optuženog da se saglasi sa promenom sudije na sudjenju koje je u toku.

Otkazane rasprave u utorak i sredu, na kojima je tužilaštvo trebalo da okonča izvodjenje svojih dokaza

Tužilaštvo je danas obavestilo Raspravno veće, da je - u cilju izbegavanja daljih nepotrebnih odlaganja sudjenja - okončalo svoj dokazni postupak protiv Slobodana Miloševića. Umesto iskaza preostalih svedoka, tužilaštvo traži da se u dokaze uvedu dodatni pisani i video dokumenti, uključujući i jedan "iskreni i spontani" televizijski intervju optuženog Miloševića iz decembra 2000.

Sudije potvrdile kraj dokaznog postupka optužbe, zakazale početak izvodjenja dokaza odbrane koje bi trebalo da traje 150 dana i odbacile gotovo sve zahteve tužilaštva za uvodjenje novih dokaza.

Na zahtev Raspravnog veća, australijski "prijatelj suda", profesor Mek Kormak, razmatrao moguće situacije u kojima bi Slobodan Milošević mogao da se poziva da su zločini za koje se tereti... počinjeni u samoodbrani

Optuženi se nije izjasnio da je bez sredstava i nije tražio da mu Tribunal financira obranu, pa će sam snositi troškove dovodjenja svjedoka u Hag u periodu pripreme dokaznog postupka obrane - Održavanje ureda koji je optuženom stavljen na raspolaganje u Pritvorskoj jedinici bit će pokriveno iz budžeta Tribunala

Ako je Milošević, kao što tvrdi, u Bosni i Hercegovini "branio živote i imovinu ugroženih bosanskih Srba", nesrazmerna sila koja je tom prilikom upotrebljena i priroda počinjenih zločina isključuju mogućnost "odbrane samoodbranom" - zaključuje se u najnovijem podnesku australijskog "prijatelja suda"

O najvećoj operaciji pretrage dokumenata u povjesti Tribunala, tužiteljstvo pronašlo i predalo optuženom Miloševiću više od 400.000 stranica "potencijalno oslobadjajućeg" materijala.

U "Prijedlogu za donošenje oslobadjajuće presude" - koji su na kraju dokaznog postupka optužbe podnijeli "prijatelji suda", navodi se da tužitelj nije dokazao Miloševićevu odgovornost za genocid u BiH

Pored ocene da Milošević "nije delovao sa genocidnom namerom", podnesak prijatelja suda suočava Raspravno veće sa nekim važnim pravnim pitanjima o kojima se Tribunal nije do sada izjašnjavao

Pošto je poštovao prethodne odluke Sekretarijata, Miloševiću ukinut režim ograničenih komunikacija. Optuženi je, medjutim, pismeno upozoren da bi eventualni kontakti sa sredstvima komunikacija mogli dovesti do ponovnog uvodjenja tog režima

Zakazana rasprava na kojoj će se od Slobodana Miloševića tražiti da se izjasni da li pristaje da se sudjenje nastavi sa novim sudijom, koji će zameniti bolesnog Ričarda Meja

U odgovoru koji će u ponedeljak uložiti na podnesak "prijatelja suda", najavila je u Ženevi Karla del Ponte, tužilaštvo će argumentovati zašto smatra da je izvan razumne sumnje dokazana Miloševićeva odgovornost za genocid u BiH

Odbijanje optuženog da se izjasni protumačeno kao uskraćivanje pristanka da se sudjenje nastavi sa novim sudijom koji će zameniti obolelog Ričarda Meja. Tri zahteva Slobodana Miloševića. “Nemam nameru da nestanem, nego da pobedim”

Novi sudija u veću koje sudi Slobodanu Miloševiću zvanično će preuzeti dužnost 1. juna ove godine. U Tribunalu potvrdjeno da Milošević predlaže pozivanje 1.631 svedoka odbrane

Ako bi Milošević u ispitivanju svojih svedoka bio podjednako efikasan kao sto je to bilo tužilaštvo, dokazni postupak odbrane bi trajao nešto više od četiri godine... pod uslovom da optuženog posluži zdravlje i da mu tužilaštvo ustupi sve svoje vreme.

Protuispitivanje svjedoka koji su dali pismene izjave tužiteljstvu o događajima u raznim dijelovima Kosova nakon početka zračnih udara NATO

U odgovoru na podnesak "prijatelja suda" u kojem se traži da se iz optužnice za Bosnu i Hercegovinu brišu tačke kojima se Slobodan Milošević tereti za genocid i saučesništvo u genocidu, tužilaštvo ističe da je "genocidnu nameru" optuženog dokazalo njegovim rečima i delima. Tužilaštvo priznaje da nije dokazalo navode iz optužnice koji se odnose na drugi masakr na pijaci Markale iz avgusta 1995. kao i na još neke incidente granatiranja.

Umesto 8. dokazni postupak odbrane Slobodana Miloševića počeće 22. juna ove godine

Zbog zdravstvenih problema optuženog, dokazni postupak odbrane Slobodana Miloševića će, umesto 22. juna, početi 5. jula ove godine

U odluci na "poluvremenu" sudjenja Slobodanu Miloševiću, Pretresno veće zaključuje da je tužilaštvo prezentiralo dovoljno dokaza da se - ukoliko ih optuženi ne ospori u svom dokaznom postupku - Milošević proglasi krivim po praktično svim glavnim tačkama optužnice.

Na konferenciji o pripremi dokaznog postupka odbrane Slobodana Miloševića, sudije se uzdržale od ograničavanja broja svedoka koje će optuženi moći da pozove, ali su ostale pri ograničenju izvodjenja njegovih dokaza na 150 radnih dana.

Veće naložilo optuženom da pismenim podnescima obrazloži zašto traži da se izdaju nalozi pod pretnjom kazne odredjenim ličnostima koje želi da sasluša kao "neprijateljske svedoke." Neizvestan datum početka dokaznog postupka odbrane Slobodana Miloševića.

Neoprezne izjave Radovana Karadžića i drugih lidera bosanskih Srba koje su sudije navele na zaključak da je Slobodan Milošević delio njihov cilj i nameru da se uništi deo bosanskih Muslimana, odnosno počini genocid.

Početak dokaznog postupka odbrane odložen zbog zdravstvenih problema optuženog. Tužilac traži da se Miloševiću nametne pravni zastupnik, a prijatelji suda postavljaju pitanje “procesne sposobnosti” optuženog. Sudije najavile “radikalno preispitivanje dosadašnjeg toka i nastavka sudjenja.” Odluka danas ili sutra.

U očekivanju odluke Pretresnog veća o načinu na koji će se nastaviti sudjenje Slobodanu Miloševiću. Dokazni postupak odbrane mogao bi početi najranije u sredu 14. jula. Milošević planira da dnevno ispita dva do tri svedoka.

Najavljene “radikalne mere” su, za sada, samo u rezervi: sudije su otvorile postupak koji bi mogao da dovede do nametanja pravnog zastupnika ili “advokata u pripravnosti”, ukoliko se oceni da Milošević više nije u stanju da zastupa sebe. Sudjenje se nastavlja od 14. do 21. jula.

Zbog zdravstvenih problema optuženog, početak dokaznog postupka odbrane odložen za ponedeljak 19. jula, pod uslovom da mu kardiolog dozvoli povratak u sudnicu.

Veće danas zatražilo i drugu kardiološku procenu o tome kako bi se Miloševićevo produženo samozastupanje moglo odražiti na dalji tok sudjenja

Prema današnjem izveštaju kardiologa, Milošević nije u stanju da se u ponedeljak vrati u sudnicu kako bi započeo dokazni postupak odbrane

Novi korak u pravcu imenovanja pravnog zastupnika Slobodanu Miloševiću, koji bi osigurao da se sudjenje nastavi bez nepredvidjenih zastoja i prekida

Pretresno veće ponovo razmatra mogućnost razdvajanja optužnica protiv Slobodana Miloševića u posebne predmete, po kojima bi se nastavila posebna, odvojena suđenja

U Tribunalu su danas objavljeni pismeni podnesci kojima su tužioci i prijatelji suda izneli svoja gledišta o eventualnom razdvajanju jedne ili više optužnica. Tužilaštvo smatra da bi razdvajanje predstavljalo “nepopravljivu grešku”, dok bi se po prijateljima suda time nanela “šteta optuženom.”

Raspravno vijeće bi trebalo imenovati branioca koji će aktivno zastupati Miloševića, ili će – u slučaju da optuženi imenuje svog zastupnika - biti u pripravnosti da na zahtjev vijeća preuzme vodjenje obrane, navodi tužiteljstvo u odgovoru na traženje suda da procijeni “kakvu bi ulogu i ovlasti trebao imati advokat imenovan od suda”.

Nakon uvodne izjave optuženog, zakazane za 31. avgust, održaće se proceduralna rasprava o tome da li zdravstveni problemi Slobodana Miloševića zahtevaju da mu se imenuje pravni zastupnik, koji će mu pomagati u prezentaciji njegovog slučaja ili, u izuzetnim okolnostima, preuzeti vodjenje njegove odbrane.

U trećoj uvodnoj reči od početka sudjenja, Milošević je u osnovnim crtama nagovestio šta će nastojati da dokaže u narednih 150 dana, koliko mu je odobreno za prezentiranje dokaza. Optuženi najavljuje da će ispraviti “iskrivljenu sliku” o dogadjajima u bivšoj Jugoslaviji, odnosno da će je “sa glave postaviti na noge.”

Malo ili ni malo novog u Miloševićevoj viziji istorije i istine u odnosu na prethodne uvodne reči iz februara i septembra 2002. Počela rasprava o eventualnom nametanju branioca

Prema nalazima medicinskih eksperata, Milošević nije u stanju da se sam brani i neophodno je da mu se dodeli branilac, pošto bi se u suprotnom njegovo zdravstveno stanje moglo do te mere pogoršati da nastavak sudjenja bude nemoguć

Ocenjujući da bi, u suprotnom, sudjenje moglo da traje "nerazumno dugo ili da se, još gore, ne završi", sudije odlučile da dodele advokata Slobodanu Miloševiću. Optuženi najavio žalbu

Sekretarijat bi trebalo da sutra do 13 časova izmenuje Stivena Keja i Džilijan Higins za branioce dodeljene Slobodanu Miloševiću. Nastavak sudjenja već 7. septembra. Šta je o Srbima i holokaustu rekao Bil Klinton?

Milošević odbio kontakte sa dodeljenim advokatima, a veće odbilo njegov zahtev da mu se dozvoli da prvi ispituje svoje svedoke

Bivša profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i član pregovaračkog tima Srbije na Mirovnim konferencijama o bivšoj Jugoslaviji, svedočila o stavovima i stanju svesti Slobodana Miloševića 1991. -1993. godine

Optuženi odbija da svedocima postavlja dopunska pitanja. U unakrsnom ispitivanju, Smilja Avramov ukazuje na "velike zablude" tužioca Džefrija Najsa. U čemu je "posebnost Srba"? Da li je ujedinjenje Nemačke bilo praćeno "velikim premeštanjem stanovništva i etničkih čišćenjem"? Kako se Ratko Mladić razočarao u bratstvo-jedinstvo.

Da je Milošević 18. oktobra 1991. prihvatio Karingtonov plan, tvrdio je tužilac Najs tokom unakrsnog ispitivanja profesorke Avramov, izbegle bi se žrtve u Vukovaru, Srebrenici, Bijeljini, Brčkom i na drugim stratištima ratova u Hrvatskoj i BiH. Miloševićeve intervencije za zaštitu svedoka odbrane od “zbunjivanja” i “zloupotreba” tužioca.

Kej je, kako saznajemo, danas od veća zatražio dozvolu da se umesto Miloševića obrati Žalbenom veću Tribunala

Odluka da se optuženom oduzme pravo da se sam brani, smatraju advokati koji su dodeljeni Slobodanu Miloševiću, mogla bi se "značajno odraziti na pravičnost i ekspeditivnost postupka, kao i na sam ishod sudjenja."

Na kraju unakrsnog ispitivanja Džemsa Jatrasa tužilac pokušao da diskredituje svedoka, Amerikanca grčkog porekla, predstavljajući ga nekom vrstom “pravoslavnog fundamentaliste” koji propoveda da je Islam “proizvod mraka bezbožne Arabije” i upozorava da će Amerika i Engleska za par decenije biti “islamske zemlje”, a drugog Amerikanca grčkog porekla, bivšeg demokratskog političara Majkla Dukakisa, naziva “paganinom”, jer ne deli stav pravoslavne crkve o pobačaju i jer se oženio “ne-hrišćankom.”

Oklevanje potencijalnih Miloševićevih svedoka da se pojave pred Tribunalom i odbijanje optuženog da kontaktira sa dodeljenim braniocima i uključi se u prezentiranje dokaza odbrane nisu, barem za sada, pokolebali Pretresno veće u odlučnosti da nastavi započetim kursom, kako bi zadržale punu kontrolu nad postupkom i u razumnom roku privelo kraju ovo sudjenje

Raspravno vijeće koje vodi sudjenje Slobodanu Miloševiću prihvatilo je argument branitelja Stevena Kaya i Gillian Higgins da problem dodjele branitelja treba biti riješen pred Žalbenim vijećem

Miloševićevi branioci traže suspenziju postupka do odluke Žalbenog veća o zakonitosti naloga da se optuženom dodele branioci

Kanadjanin Roland Kit, koji je u februaru i martu 1999. proveo pet sedmica u sastavu Kosovske verifikacione misije, tvrdi da pojedini posmatrači OEBS nisu bili objektivni, kao ni sposobni da obavljaju posao koji im je poveren. Sudijski prekor Miloševiću zbog “kapricioznog” ponašanja.

Pauza od četiri sedmice da bi dodeljeni advokati mogli da se pripreme za nastavak sudjenja i izvodjenje svedoka odbrane. Spontana ili režirana otkazivanja Miloševićevih svedoka? Odbijen zahtevi odbrane za dodatnim lekarskim pregledima i promenom redosleda ispitivanja svedoka odbrane.

Objavljeno pismeno obrazloženje odluke Raspravnog veća da se Slobodanu Miloševiću dodeli branitelj. Novi detalji o manipulaciji lekovima. Sudjenje će se nastaviti pre odluke Žalbenog veća

Objavljen žalbeni podnesak kojim se osporava odluka o dodeli advokata Slobodanu Miloševiću. Svedoci sa liste optuženog masovno odbijaju da svedoče, tako da Kej razmatra da od veća traži izdavanje naloga pod pretnjom kazne.

Nakon četvoronedeljne pauze, sudjenje Slobodanu Miloševiću nastavljeno svedočenjem nemačkog novinara koji je 1998. i 1999. bio ratni izveštač sa Kosova

Pošto, nakon svedočenja nemačkog novinara, dodeljeni branilac nije imao na raspolaganju novog svedoka, sudjenje Slobodanu Miloševiću prekinuto do ponedeljka 18. oktobra

Mada branilac Kay kaže da niko od potencijalnih svedoka odbrane s kojima je kontaktirao nije rekao da mu je Milošević sugerisao da odbije svedočenje, tužilac Nice tvrdi da je “optuženi svojim svedocima dao mig – ili možda više od miga – da ne dolaze u Hag.”

Odgovor tužilaštva na “spekulacije u štampi” o Miloševićevoj (ne)odgovornosti za srebrenički masakr

U odgovoru na žalbu Stivena Keja, tužilaštvo traži da se odluka o dodeli branioca Slobodanu Miloševiću osnaži i dopuni i sa tri nova osnova, medju kojima je i neprimereno ponašanje optuženog u sudnici

Kakva god bila odluka Žalbenog veća o dodeli branioca Slobodanu Miloševiću, može se očekivati da će, nakon nje, Raspravno veće preuzeti mere da nametne autoritet Tribunala i pokaže da se on ne može tretirati kao nekakva ne-vladina organizacija. Pozivi pod pretnjom kazne su “poslednje sredstvo” ali se veće, kako je danas nagovestio sudija Robinson, neće od njega ustezati kada se iscrpe sva ostala sredstva.

Da je Milošević 1999. pristao na uslove koji su mu postavljani u pregovorima u Rambujeu/Rambouillet, “danas bi bio medju pobednicima, a ne pred političkim sudom poput ovog” – izjavila svedok odbrane Liana Kaneli, komunistička poslanica grčkog Parlamenta i potpredsednica Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića.

Predsednik Tribunala odredio vremenske okvire sutrašnje rasprave o žalbi Stivena Keja na odluku da se optuženom dodeli branilac pošto mu zdravstveno stanje ne dopušta da se i dalje sam brani

Holandski advokat i aktivista Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića prijavio holandskog lekara koji se stara o zdravlju optuženog disciplinskoj komisiji holandskog lekarskog društva

Rasprava o žalbi na odluku o dodeli branioca Slobodanu Miloševiću. Dodeljeni branilac tvrdi da nije u stanju da iznese adekvatnu odbranu; optuženi insistira da mu se “vrati pravo na odbranu” a tužilac upozorava da bi prihvatanje “neracionalnih zahteva pokrenulo proces u kojem se ovlašćenja sudskog veća predaju u ruke optuženog.”

Posle nepuna dva meseca, Stiven Kej i Džilijan Higns podneli zahtev da se razreše dužnosti dodeljenih branilaca Slobodana Miloševića

Zahtev za razrešenje Miloševićevih branilaca prepušten u nadležnost Raspravnog veća

“Ukoliko sve bude u redu” – navodi se u današnjoj odluci Žalbenog veća – sudjenje Slobodanu Miloševiću “će se nastaviti na način na koji se odvijalo kada je optuženi bio zdrav.” Medjutim, u slučaju ozbiljnijih zdravstvenih problema, prisustvo dodeljenog advokata omogučiće nastavak sudjenja čak i ukoliko je optuženi privremeno nesposoban da u njemu učestvuje.

Ne želeći da komentariše današnju odluku Žalbenog veća, glavni tužilac Tribunala izrazila bojazan da bi Milošević mogao ponovo “pokušati da sam odlučuje kada će se pojaviti u sudnici...” Del Ponte “zapanjena” neaktivnošću SFOR na hapšenju begunaca od medjunarodne pravde.

Veće naložilo optuženom da do petka dostavi listu svojih svedoka za sledeću sedmicu. U utorak rasprava o zahtevu za povlačenje dodeljenih advokata

Rasprava o zahtevu engleskih advokata da budu razrešeni dužnosti dodeljenih branilaca. Odluku Žalbenog veća Stiven Kej smatra “praktični neprimenljivom”. Miloševićev “pragmatičan” i “zadivljujuće sažet” prilog raspravi

Drugi dan rasprave o zahtevu engleskih advokata da budu razrešeni dužnosti dodeljenih branilaca. Sudijama je “nezamislivo da se nešto što je pravno moguće ne može ostvariti bez saglasnosti optuženog”

Optuženi će za prezentaciju svojih dokaza imati 150 dana, a svaki radni dan koji Milošević izgubi zbog bilo kojih drugih razloga izuzev bolesti, računaće se kao dan sudjenja, odnosno oduzimaće se od broja preostalih dana

“Loš imidž” Memoranduma SANU i “pogrešna tumačenja” Miloševićevog govora na Gazimestanu iz jula 1989. su, po akademiku Mihajlu Markoviću, rezultat “satanizacije” Srbije i njenog bivšeg predsednika

U dvodnevnom svedočenju na sudjenju Slobodanu Miloševiću, akademik Mihajlo Marković nastojao da ispravi “iskrivljene slike” o Memorandumu SANU iz 1986. i čuvenom gazimestanskom govoru iz jula 1989. u kojom je tadašnji predsednik Srbije najavio “nove bitke”, ne isključujući ni “oružane.”

Svedočenje Nikolaja Rižkova, senatora ruske Dume, na sudjenju Slobodanu Miloševiću. Kako je Duma, na osnovu podataka “iz najviših državnih organa Ruske Federacije”, procenjivala dogadjaje na Kosovu i Balkanu 1998. i 1999. godine. Paralela izmedju “albanskog i čečenskog terorizma.” Da li je na Kosovu bilo 800.000 plaćenika?

General Leonid Ivašov, prvi potpredsednik ruske Akademije za geopolitička pitanja, svedoči na sudjenju Slobodanu Miloševiću o zapadnoj zaveri da se “uništi SR Jugoslavija, diskredituje njeno rukovodstvo i Kosovo odvoji od Srbije.” Milošević odbio predloge ruskih generala za “ekstremnije mere” protiv OVK, kao i da rat protiv NATO proširi na teritoriju Makedonije.

U unakrsnom ispitivanju, general Leonid Ivašov nije mogao da prezentira dokaze kojima bi potkrepio svoje kategoričke tvrdnje o zaveri SAD, NATO i OVK protiv Jugoslavije i njenog tadašnjeg predsednika a sada optuženog Slobodana Miloševića, kao ni o pristrasnosti KVM i njenog šefa Vokera, koji su, navodno, blokirali rad ruskih pripadnika posmatračke misije na Kosovu 1998/99. godine

Bivši premijer Ruske federacije Jevgenij Primakov odbija tužiočevu sugestiju da je Rusija “na izvestan način bila Miloševićev saveznik”, tvrdeći da je Moskva “imala svoj stav i svoje tumačenje situacije u bivšoj Jugoslaviji.” Odbio je, takodje, i sugestiju da su stavovi i tumačenja Moskve bili značajnim delom zasnovani na “onome što im je rekao optuženi”, odnosno na pogrešnim podacima koje im je on dostavljao

Osporavajući neke od opštih navoda optužnice i svedočenje Ibrahima Rugove, Vukašin Jokanović – svedok odbrane Slobodana Miloševića – je ukazivao da su demonstracije kosovskih Albanaca 1981. suzbijali “slovenački specijalci”, a da je postupak za promenu Ustava Srbije pokrenuo Miloševićev prethodnik na položaju predsednika Srbije, pokojni Ivan Stambolić

Tužilac Džefri Najs i svedok Miloševićeve odbrane Vukašin Jokanović nisu se složili ni o jednom od pitanja pokrenutih tokom unakrsnog ispitivanja, a ponekad je izgledalo da se svedok ne slaže ni sa sopstvenim izjavama iz 1982. i 1986. godine koje mu je predočio tužilac.

Dr Slavenko Terzić, naučni savetnik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), kao veštak odbrane Slobodana Miloševića svedoči o "novijoj istoriji" Balkana, Srbije i Kosova, kontinuitetu ideje Velike Albanije i konstanti nasilja nad kosovskim Srbima.

Tužilac dao "domaći zadatak" dr Slavenku Terziću da do četvrtka - kada će se nastaviti unakrsno ispitivanje - prouči izveštaj Medjunarodne krizne grupe o pan-albanskom pokretu, s kojim se veštak odbrane danas nije složio mada priznaje da ga nije pročitao.

Potreba da sudjenje bude pravično i da se zaključi u razumnom vremenu, navodi se u današnjoj odluci Raspravnog veća, "ne mogu da budu osujećeni odbijanjem optuženog da komunicira i izdaje uputstva braniocima koji su mu zakonito dodeljeni."

Prema Slobodanu Miloševiću i veštacima njegove odbrane, Velika Srbija je “mit” koji je stvorila Austrougarska, a koji su zatim preuzeli “klerofašisti, nacisti, komunisti i, konačno, globalisti”. S druge strane, Velika Albanija je “realna pretnja” stabilnosti regiona i šire... uprkos zaključcima Medjunarodne krizne grupe da tu ideju podržava “manjina, a ne većina, Albanaca.”

Zapadne istoričare koji pišu o “velikosrpskom hegemonizmu” akademik Čedomir Popov je, u ekspertskom izveštaju za odbranu Slobodana Miloševića, kvalifikovao kao “paranaučni talog” koji, uz pomoć svojih “srpskih lakeja”, treba da “prokrči put novom svetskom poretku i globalizmu u ovom delu Evrope.”

Usmeni zahtev je, po Miloševiću, “isto što i pismeni”, budući da je ušao u sudske spise. Sudije, medjutim, ne misle tako i odbijaju da razmatraju izdavanje sudskog poziva zapadnim političarima koje optuženi želi da sasluša kao “neprijateljske svedoke”, sve dok pred sobom ne budu imali uredan pismeni zahtev, sa detaljnim obrazloženjem.

Nakon serije svedoka iz Srpske akademije nauka i umetnosti, a posebno akademika Čedomira Popova i Slavenka Terzića, utisak je da je tužilac bio sada mnogo uverljiviji i uspešniji u prezentaciji svojih teza o Velikoj Srbiji, nego što je to bio u svom dokaznom postupku.

Da li se famozni Memorandum SANU “slučajno” pojavio u javnosti – kako tvrdi jedan od njegovih autora, akademik Kosta Mihajlović – ili je, kako ukazuje tužilaštvo, namerno “procurio” kako bi proizveo odredjene efekte u javnosti.

Nakon serije ruskih svedoka i srpskih akademika, Slobodan Milošević je na klupu za svedoke pozvao svoje istomišljenike i pristalice iz Francuske, koje je Milan Martić svojevremeno podario “državljanstvom Republike Srpska Krajina”

Patrik Bario, koji se 1995. odrekao oficirske karijere da bi postao “službeni predstavnik” Republike Srpska Krajina u Parizu, na sudjenju Slobodanu Miloševiću ispravlja “iskrivljenu sliku” koju su, o dogadjajima u bivšoj Jugoslaviji, stvorili zapadni mediji

Tokom svedočenja Patrika Barioa o tome šta mu je Ratko Mladić rekao o dogadjajima u o Srebrenici, predsedavajući sudija Robinson je ukazao Miloševiću da ima “puno pravo da pozove generala Mladića kao svedoka”, ali je optuženi odgovorio da to neće učiniti pošto ne želi da pomaže u njegovom hapšenju

Mada najavljen kao “svedok o činjenicama”, profesor Ratko Marković je na početku svedočenja na sudjenju Slobodanu Miloševiću manje govorio o činjenicama a više o ustavno-pravnoj teoriji, što je navelo sudije da u nekoliko navrata optuženom i njegovom svedoku prigovore da “nisu na univerzitetskom predavanju”,

Svedočenje profesora Ratka Markovića o ustavnim sporovima koji su prethodili raspadu Jugoslavije je, smatra Slobodan Milošević, relevantno jer pokazuje da je do sukoba u kojem su počinjeni ratni zločini došlo zbog “nezakonite i nasilne secesije”, a ne zbog “nekakvog udruženog zločinačkog poduhvata” koji mu pripisuje tužilac.

Trećeg dana svedočenja na sudjenju Slobodanu Miloševiću, profesor Ratko Marković govorio o dilemema sa kojima je bio suočen u martu 1999. na pregovorima u Rambujeu i Parizu, kao i desetak godina ranije, tokom anti-birokratske revolucije i kampanje za promenu ustava Srbije. Šta je to što je Markovića, po tužiocu, “učinilo privlačnim” optuženom Miloševiću?

Da li je svedok odbrane Slobodana Miloševića pokušao da “namerno dovede u zabludu sud” i da li izbegava da govori “istinu i ništa osim istine”, kako se na početku svedočenja svečano obavezao?

U nastavku unakrsnog ispitivanja, profesor Ratko Marković tvrdio da od njega “niko nije tražio da piše ustave Srbije i SRJ”, kao i da njemu i ostalim autorima “niko nije davao bilo kakva uputstva” šta u tim ustavima treba da stoji, pošto su kao “stručnjaci uživali autonomiju.” Plan stvaranja “uvećane srpske države” ili “jedan idealan zahtev... čoveka koji se bavi tim stvarima.”

Kada je 24. aprila 1987. izgovorio tu rečenicu u Kosovu polju Milošević, tvrdi njegov tadašnji domaćin Mitar Balević, je mislio na “samo na onih nekoliko ljudi” koji su ga okružili žaleći mu se da ih policija neopravdano tuče, a ne na ceo narod ili sve Srbe.

Svedočenje nemačkog novinara, “priučenog forenzičara”, koji je istraživao šta se 15. januara 1999. dogodilo u Račku. Milošević se protivi da se u dokaze uvedu “rezanci BBC”

Prvi put od početka dokaznog postupka odbrane Milošević izostao iz sudnice zbog bolesti. Na sudijama je da odluče da li će sačekati da optuženi zdravi, ili će – u skladu sa odlukom Žalbenog veća - naložiti nastavak sudjenja u kojem će, dok se Milošević ne oporavi, njegovu ulogu preuzeti dodeljeni branioci.

U nastavku svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, Mitar Balević izneo tvrdnju da je “više Albanaca ubijeno od svojih sunadodnika... nego što ih je poginulo u sukobima sa srpskom vojskom i policijom.” Svedok negira da su kosovski Srbi bili Miloševićeva “udarna pesnica.”

U nastavku unakrsnog ispitivanja, Mitar Balević nije dozvolio da ga tužilac zbunjuje televizijskim snimcima koji drugačije prikazuju događaje koje je on opisivao tokom četvorodnevnog svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću.

Iz predostrožnosti, sudije odobrile dodatno vreme za oporavak optuženog od tek preležanog gripa

Prema Vladislavu Jovanoviću, bivšem ministru inostranih poslova Srbije i SRJ, međunarodni posrednici su u Miloševiću videli “pregovarača koji mir uvek pretpostavlja ratu a političko rešenje vojnom rešenju, i uvek se zalaže sa kompromise.” Međutim, umesto da Srbiju zbog toga nagradi, međunarodna zajednica joj je “potpuno nezasluženo uvela sankcije.”

Prema Vladislavu Jovanoviću, “satanizacija zemalja i naroda – kao novi oblik rasizma - nigde nije dostigla takve razmere kao u slučaju Srbije i srpskog naroda.” Prema Slobodanu Miloševiću, optužnice po kojima mu se sudi u Tribunalu su “izraz i rezultat te satanizacije.”

Tužilac traži sankcije za optuženog koji je “otišao predaleko u nepoštovanju suda”

Masom dokumenata uvedenih tokom unakrsnog ispitivanja Vladislava Jovanovića, tužilac nastoji da dokaže da su vlasti u Beogradu bile veoma dobro i detaljno informisane o svemu što se između 1992. i 1995. događalo u Bosni i Hercegovini, uključujući i masakr u Srebrenici.

Da bi “privoleli razumu” Karadžića, Krajišnika i ostale u tadašnjem rukovodstvu bosanskih Srba, koji su se “toliko uplašili da nisu mogli racionalno da razmišljaju”, Slobodan Milošević i Dobrica Čosić su im – tvrdi Vladislav Jovanović – “govorili reči koje su bile umilne njihovim ušima.” Tako su se, po Jovanoviću, reči poput “etničke granice”, “život u jednoj državi”, “legalizacija faktičkog stanja”... našle u zapisnicima sa sednica Saveta za usaglašavanje državne politike, koje je u dokaze uveo tužilac

Nakon primedbe sudije Bonomija da “potvrđivanjem veoma, veoma sugestivnih pitanja koje mu postavlja optuženi svedok daje bezvredne odgovore na bezvredna pitanja”, predsedavajući sudija prekinuo dodatno ispitivanje Vladislava Jovanovića od strane optuženog Miloševića

Svedočenjem dr Vukašina Andrića, Milošević nastoji da dokaže da su masovna kretanja stanovništva u proleće 1999. posledica bombi NATO i pritisaka i nasilja OVK, a ne delovanja srpskih snaga bezbednosti. U tom bi slučaju, ukazao je danas sudija Robinson, NATO bombardovanja “mogla da budu relevantna za Miloševićev predmet.”

Dr Vukašin Andrić, koji je u nekoliko navrata tokom današnjeg unakrsnog ispitivanja sebe opisao kao “lekara i humanistu”, ispoljio je apsolutno nepoverenje prema kosovskim Albancima, svejedno da li se radilo o kolegama lekarima, advokatima, običnim ljudima ili žrtvama zločina za koje se tereti Slobodan Milošević.

Pošto su dvojica pripadnika službe hitne pomoći iz Skopja svedočili da među kosovskim izbeglicama koje su u proleće 1999. dolazile u Makedoniju nije bilo ranjenika ili ljudi sa vidljivim tragovima nasilja, po Miloševiću je “jasno da su ti ljudi bežali pred NATO bombama, a ne pred pucnjavom ili pod batinama srpskih snaga bezbednosti.”

Svedočenjem makedonske ekipa hitne pomoći i nemačkog natporučnika, Slobodan Milošević je otvorio svoj slučaj protiv CNN, BBC i ostalih zapadnih medija, optužujući ih za manipulaciju, falsifikate i stvaranje lažne slike o događajima na Kosovu

Kakve su, prema Ditmaru Hartvigu, svedoku Miloševićeve odbrane, bile prednosti Diplomatske posmatračke misije EU na Kosovu, koja je brojala između 18 i 40 članova – u odnosu na Verifikacionu misiju OEBS sa oko 2000 posmatrača.

Dva primarna i dva sekundarna uzroka masovnog bekstva sa Kosova 1999. godine – po Bariju Litučiju, profesoru istorije i članu Međunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića

Na raspravi zatvorenoj za javnost prikazani snimci intervjua koje je sa kosovskim Albancima vodio svedok Miloševićeve odbrane Bari Lituči. Odbačeni prigovori tužioca o prihvatljivosti takvih dokaza

Bivši vojni tužilac JNA u Sarajevu, general Radomir Gojović, na suđenju Slobodanu Miloševiću svedoči o tome kako su 1992. “muslimanske snage granatirale same sebe” i kako su “muslimanski snajperisti prepoznavali Srbe po kačketu, a Srpkinje po crnini.”

Među desetak slučajeva ratnih zločina koje je procesuiralo vojno pravosuđe, o kojima na suđenju Miloševiću svedoči general Radomir Gojović, je i slučaj kapetana koji je svojim vojnicima naredio da “upucavanjem” albanskog civila “provere nišanske sprave” na svojim puškama. Šta je bilo sa posmrtnim ostacima žrtava iz Izbice?

Tokom unakrsnog ispitivanja generala Radomira Gojovića, tužilac prezentirao dokument kojim se ljudski ostaci koji su ekshumirani iz masovne grobnice u Petrovom selu, u Srbiji, povezuju sa žrtvama iz Izbice, na Kosovu. Milošević traži da se utvrdi “ko je to uradio i zašto” i “kome je moglo da bude u interesu da te leševe negde sakriva?”

Bivši istražni sudija Okružnog suda u Prištini svedoči o svojim uviđajima na mestu zločina u Račku. Kako je, po Miloševiću, “došlo do likvidacije terorističke grupe Adema Jašarija”

Na spisku sa imenima 40 žrtava iz Račka, svedok Miloševićeve odbrane sudija Danica Marinković je danas “identifikovala” sedmoricu za koje tvrdi da su bili pripadnici OVK

U unakrsnom ispitivanju sudije Danice Marinković, tužilac je citirao jedan dokument okružnog javnog tužioca iz Prištine u kojem se navodi da je 15. januara 1999. “odbijajući napad lišeno života 40 pripadnika OVK”, pitajući svedokinju Miloševićeve odbrane da li je to “pismeno priznanje da je policija ubila svih tih 40 ljudi.” Svedokinja se, međutim, nije s tim složila.

U dodatnom ispitivanju sudije Danice Marinković, Slobodan Milošević osporavao tvrdnje tužioca o mučenjima u zatvorima i policijskim stanicama na Kosovu

Dok su, prema vođi forenzičkog tima EU, žrtve iz Račka bili “nenaoružani civili”, nekadašnji direktor Instituta za sudsku medicinu u Prištini je, na osnovu njihove “višeslojne odeće” i “parafinskih rukavica”, zaključio da se radilo o pripadnicima “teritorijalne odbrane OVK”, koji su poginuli s oružjem u rukama, u borbi

Prema profesoru Dobričaninu, one žrtve iz Račka koje su nosile tamna odela bili su pripadnici OVK, a oni u svetlim odelima “nisu bili civili”, već takođe vojnici ili članovi seoske straže... koji nisu imali tamna odela već su “oblačili šta su imali.”

Optuženi ne želi da “polaže zakletvu pred ilegalnom institucijom” i traži više vremena za izvođenje svojih dokaza. Sudije upozoravaju optuženog da će, ukoliko nastavi dosadašnjim tempom, do kraja svog dokaznog postupka saslušati samo 100 do 120 svedoka. Tužilac predlaže prelazak na četvorodnevnu ili petodnevnu radnu sedmicu, ali se optuženi tome protivi.

Mada sud nije dobio izveštaj pritvorskog lekara o prirodi Miloševićeve bolesti, branilac Stiven Kej je jutros upozorio na "iznenadni i dramatični preokret" u zdravstvenom stanju i naveo mogućnost da je optuženi postao "trajno nesposoban da prisustvuje suđenju i da mu se sudi." Sudije odlučile da se postupak privremeno nastavi bez prisustva optuženog, ali je svedok odbio da - bez Miloševića - odgovara na pitanja tužioca.

Ukazujući da bi svedočenje u odsustvu bolesnog Slobodana Miloševića “bilo sramota za njega, njegovu porodicu i njegovo pleme”, kao i za “srpski narod i državu”, Kosta Bulatović – bivši lider “pokreta otpora” kosovskih Srba – odbio da odgovara na pitanja tužioca. Uprkos apelu tužioca da veće bude “čvrsto u zaštiti svog dostojanstva”, sudije dale Bulatoviću šansu da se do sutra predomisli, ili da rizikuje da bude optužen za nepoštovanje suda.

U unakrsnom ispitivanju Koste Bulatovića, tužilac nastojao da rekonstruiše različite faze u odnosima Slobodana Miloševića i “pokreta otpora” kosovskih Srba, od kraja osamdesetih do sredine devedesetih godina prošlog veka

Džefri Najs prihvatio da se 30 od ukupno 40 žrtava iz Račka pominju u policijskim dokumentima kao pripadnici ili saradnici OVK. Ostaje, međutim, da se vidi da li će i kako će - tokom unakrsnog ispitivanja policijskog inspektora Dragana Jašovića - tužilac osporavati verodostojnost svedoka i njegovih dokumenata

Pošto se, prvo, oslonilo na iskaz i dokaze policijskog inspektora Dragana Jašovića na suđenju bivšim pripadnicima OVK optuženim za zločine u Lapušniku, tužilaštvo sada treba da osporava verodostojnost istih ili sličnih iskaza i dokaza koje je Jašović prezentirao u dokaznom postupku odbrane Slobodana Miloševića.

Pošto je Slobodan Milošević prvo relevantno pitanje svedoku postavio tek pet minuta pre isteka redovnog radnog vremena, sudije produžile raspravu za 15 minuta, kako bi optuženi mogao da izloži svoje teze. Sutra suđenje Kosti Bulatoviću, optuženom za nepoštovanje suda.

Dokumentom SUP-a u Peći svedok Miloševićeve odbrane – bivši načelnik istog SUP – dokazuje da policija nije u martu 1999. nasilno deportovala Albance, već da su oni sami otišli “u željenim pravcima”

Koristeći izvještaj SUP Peć, Slobodan Milošević nastoji dokazati da su svi zatvorenici u KPZ Dubrava poginuli od NATO bombi te pobiti optužbe da su policajci u zatvoru, u vrijeme zračnih napada NATO, ubili više od stotinu zatvorenika

Tužitelj sugerira da je svrha policijskog izvještaja o stradanjima u zatvoru Dubrava bila da se pomogne obrani Slobodana Miloševića, no Radovan Paponjak – koji je potpisao spomenuti izvještaj - odbacuje tu mogućnost

Uprkos zahtevu tužioca da se dokumenti SUP u Peći koje je u Hag doneo svedok Miloševićeve odbrane Radovan Paponjak isključe iz dokaznog materijala, sudije odlučile da ih uključe u dokaze, uz rezervu da će naknadno odlučiti o njihovoj dokaznoj vrednosti. Miloševićeva teorija o “zaveri” tužioca Džefrija Najsa i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Srbije, Dušana Mihajlovića.

Svedok odbrane Slobodana Miloševića, policijski general Obrad Stevanović, je svojevremeno i sam bio pod istragom tužilaštva Tribunala, a još u martu 1998. je – kao jedan od “odgovornih za represivne akcije na Kosovu” – stavljen na “crnu listu” EU

U nastavku svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, general Obrad Stevanović izjavio da Zajednička komanda za Kosovo “nije bila komandni organ.” Šta se sve može dokazati statistikom

Za slučaj da je optuženi to zaboravio, sudija Robinson podsetio danas Slobodana Miloševića da je “na suđenju i nema slobodu da govori o čemu hoće.” Svedočenje o “opštoj situaciji” i “opšte poznatim” okolnostima iseljavanja Albanaca sa Kosova

Sudija Bonomi ima problema da shvati kako to da nikome u MUP Srbije nije bilo čudno da je u Račku na strani koja je “otvorila jaku vatru” bilo 40 ili više ubijenih i niko zarobljen, dok je strana koja je “uzvraćala” imala samo jednog ranjenika. Zar nikome u MUP-u, pitao je sudija tadašnjeg pomoćnika ministra, “nije palo na pamet da bi trebalo povesti neku istragu o ponašanju policije u Račku?”

Toliko minuta su, prema najnovijoj evidenciji Pretresnog veća, optuženi i tužilac “potrošili” na glavno odnosno unakrsno ispitivanje svedoka odbrane zaključno sa 18. majom 2005.

Slobodan Milošević i general Obrad Stevanović ukazuju da srpska policija “nije mogla da postupa u skladu sa zakonom “u slučajevima za koje nije znala da su se dogodili”

Originalna teorija generala Obrada Stevanovića o tome ko je, i zašto, posmrtne ostatke kosovskih Albanaca prebacio i zakopao u masovnim grobnicama u Batajnici

U angažmanu jedinica srbijanskog MUP "na teritoriju Republike Srpske i Republike Srpske Krajine...nije bilo nikakve agresivne namjere", tvrdi bivši komandant tih jedinica Obrad Stevanović na suđenju Slobodanu Miloševiću

Svedok odbrane Slobodana Miloševića odbacuje kao netačne tvrdnje tužioca da je Srbija devedesetih godina prošlog veka bila policijska država čije je stanovništvo živelo u strahu i čiji politički vođa je mogao da se po sopstvenom nahođenju služi policijskim snagama koje su delovale nekažnjivo.

Tokom unakrsnog ispitivanja generala Obrada Stevanovića, svedoka odbrane Slobodana Miloševića, prikazan video-snimak egzekucije šestorice zarobljenih mladića od strane pripadnika paravojne jedinice “Škorpioni”, za koju tužilac tvrdi da je bila pod kontrolom MUP-a Srbije.

Kako je general Obrad Stevanović “neoprezno upotrebljavao pogrešne termine” u dnevniku koji je vodio 1998. i 1999. godine, kada se kao visoki funkcioner MUP-a Srbije sastajao sa optuženim Slobodanom Miloševićem

U nastavku unakrsnog ispitivanja generala Stevanovića, tužilac tvrdio da je kompletna jedinica “Škorpiona” na čelu sa zapovednikom Slobodanom Medićem zvani “Boca” i drugim učesnicima snimljenog masakra u Trnovu, po završetku rata u Bosni prevedena u rezervni sastav Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije i u februaru 1999. upućena na Kosovo.

Tužilac prezentirao dokumente koji ukazuju da su “Škorpioni” u martu 1999. prevedeni u rezervni sastav MUP i angažovani na Kosovu u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice. General Stevanović, međutim, ostaje pri svojoj tvrdnji da su “Škorpioni” uključeni u SAJ “kao pojedinci, a ne kao jedinica.” Nakon četvorodnevnog unakrsnog ispitivanja, Milošević započeo proces rehabilitacije svog svedoka i dokumenata koje uz njegovu pomoć želi da uvede u dokaze.

Za video snimak streljanja šestorice bošnjačkih dečaka i mladića, koji je prošle sedmice u sudnici prikazao tužilac, Milošević tvrdi da je “sumnjiv”, da je u pitanju “nekakva kompilacija”, da se na traci ne vidi ni vreme ni mesto zločina, ni ko su žrtve i kakva je njihova veza sa Srebrenicom, te da nema ničega što bi ukazivalo da počinioci zločina pripadaju MUP-u Srbije.

Ocenjujući da je Milošević “besramno zloupotrebio postupak pred Tribunalom”, sudija Robinson prekinuo dodatno ispitivanje generala Stevanovića. Na klupu za svedoke vratio se Dragan Jašović, bivši policijski inspektor iz Uroševca, na Kosovu.

Pošto je svedok Miloševićeve odbrane rekao da su teroristi iz svojih utvrđenja “otvorili vatru u pravcu policije”, sudije su – ukazujući da je reč o “ključnoj stvari” – tražili da tu svoju tvrdnju potkrepi izjavom nekog od učesnika ili očevidca događaja. Svedok, međutim, “ne može da se seti takve izjave”, a Milošević ukazuje da se radi o “zabuni” i da nije rečeno da su “teroristi otvorili, već da su otvarali vatru.”

Kako je, u unakrsnom ispitivanju, tužilac osporavao kredibilitet svedoka Miloševićeve odbrane, dokazujući da je bivši policijski inspektor iz Uroševca bio “šraf u mehanizmu policijske države koja je sprovodila politiku optuženog na Kosovu” i bezuspešno pokušala da “prikrije tragove zločina u Račku.”

Kako je Dragan Jašović od tužiočevog “svedoka istine” u slučaju Lapušnik, postao “lažljivac, nasilnik i saučesnik u zataškavanju” zločina u Račku?

Rasprava o prihvatljivosti policijskih dokumenata iz Uroševca zakazana za sredu sledeće sedmice. Nakon Dragana Jašovića, Milošević je na klupu za svedoke izveo generala Božidara Delića, koji je u vreme na koje se odnosi “kosovska optužnica” komandovao 549 Motorizovanom brigadom VJ, stacioniranom u Prizrenu i Đakovici

Dokumenti koje uvodi u dokaze tokom svedočenja generala Božidara Delića, po Miloševiću, ukazuju na “ispravno ponašanje vojske u kontinuitetu” i osporavaju tezu tužilaštva o “nasilnom obrascu” po kojem su 1999. na Kosovu napadana albanska sela i proganjani civili.

Za razliku od Miloševića, koji nije ostavio nikakvog traga u “Personalnom listu” Ratka Mladića, dvojica bivših predsednika SRJ su ukazima o unapređenju i razrešenju potvrdili da je bivši zapovednik VRS i sadašnji begunac od međunarodne pravde bio de jure pod njihovom vrhovnom komandom.

General Božidar Delić, svedok odbrane Slobodana Miloševića, tvrdi da Pedi Ešdaun sa mesta na kojem se nalazio “nije mogao da vidi” ništa od onoga što je, tokom svog svedočenja, tvrdio da je u junu 1998. video u području Junika na Kosovu.

Prema generalu Božidaru Deliću, angažovanje više od 600 vojnika sa 6 tenkova i nepoznatim brojem policajaca, nipošto nije “neproporcionalna sila” za obračun sa grupom od 25-30 terorista. Uostalom, ukazao je svedok Miloševićeve odbrane, “Amerikanci u Avganistanu bacaju na teroriste bombe od 15 tona.”

Svedok odbrane Slobodana Miloševića, general Božidar Delić, govorio danas o istrazi koju je 2002. godine sprovela Komisija generalštaba VJ za saradnju sa Haškim tribunalom, sa ciljem da utvrdi zasnovanost navoda iz “kosovske optužnice.”

Šestog dana svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, general Božidar Delić negirao tvrdnje dvojice svojih bivših vojnika, koji su kao svedoci optužbe izjavili da je on lično komandovao “čišćenjem” sela Ješkovo i da je svojim snagama naredio da “nikog ne ostave živog”

Intervjue koje su reporteri RTS vodili sa kosovskim izbeglicama i snimke posledica vazdušnih udara NATO, Slobodan Milošević i svedok njegove odbrane, general Božidar Delić, predstavili su kao suštu istinu i neosporne činjenice o onome što se u proleće 1999. događalo na Kosovu.

Sudija Robinson je danas nekoliko puta pitao Miloševića da li je njegova teza da su “zločini navedeni u optužnici počinjeni kao odgovor na zajedničko delovanje OVK i NATO.” Optuženi je odgovorio da su “dejstva snaga Srbije i SRJ uvek bila odgovor na ponašanje neprijatelja”, kao i da je u tim sukobima “došlo do pogibije velikog broja pripadnika OVK”, a da su u optužnici te žrtve “navedene kao civili.”

Prvog dana unakrsnog ispitivanja, svedok odbrane Slobodana Miloševića poricao masakr u Srebrenici, granatiranje Dubrovnika i delovanje Zajedničke komande na Kosovu. “Kosovski Hercegovac” kao dobrovoljac u VRS 1993. i 1994. godine.

Svedok odbrane Slobodana Miloševića osporava iskaze dva svedoka optužbe i sadržaj jednog dokumenta, koje mu je u unakrsnom ispitivanju predočio tužilac.

Teške optužbe generala Božidara Delića, svedoka odbrane Slobodana Miloševića, na račun tužioca Najsa i njegovih “pripremljenih svedoka.” Delić nastavio istragu o tome šta je mogao da vidi lord Ešdaun.

Od holandskog kardiloga zatraženo da do 8. avgusta dostavi Veću svoje stručno mišljenje o tome da li zdravstveno stanje optuženog dozvoljava duže radno vreme u sudnici od sadašnjih četiri sata dnevno – tri dana nedeljno.

Oštar dijalog tužioca i svedoka odbrane. Kako su uniformisani novinari RTS intervjuisali kosovske Albance. Zašto u ratnom dnevniku generala Delića nema ništa o događajima u Beloj Crkvi i Suvoj Reci? Kako su leševi iz generalove zone odgovornosti stigli do Batajnice?

Po tužiocu, Zajedničku komandu za Kosovo je 1998. godine formirao Milošević, kako bi “zaobišao zakonske lance komandovanja” i vojsku i policiju stavio pod kontrolu svog “čoveka od poverenja” Nikole Šainovića. General Božidar Delić, međutim, tvrdi da je Zajednička komanda “pogrešno izabrani izraz za jedno koordinaciono telo”, koje nije imalo nikakva komandna ovlašćenja.

Tužitelj u predmetu protiv Slobodana Miloševića smatra da novi dokazi u ovoj fazi postupka ne bi utjecali na pravednost sudjenja niti doveli do odgoda u postupku. Većina novih dokaza optužbe se odnosi na rat u BiH.

Nakon ljetne pauze, sudjenje Slobodanu Miloševiću danas nastavljeno iskazom svjedoka obrane Muharema Ibraja. Bivši šef “lokalnog obezbjedjenja” s područja Djakovice kaže da nema informacija o zločinima VJ i policije nad albanskim civilima 1999. godine, dok tužitelj ukazuje da je sam svjedok osumnjičen za takve zločine.

Dok je, prema drugom Miloševićevom albanskom svjedoku, OVK sistematski naređivala Albancima da odlaze s Kosova 1999.godine, Vojska Jugoslavije je to stanovništvo “štitila i dijelila čokoladu djeci.” Za svjedoke optužbe koji su govorili suprotno, bivši šumar i policijski suradnik Šaban Fazliu tvrdi da su ili “teroristi OVK” ili “trgovci drogom”, ili i jedno i drugo.

Svjedok Šukri Fazliu tvrdi da mu je kćer oteta na Kosovu zbog njegovog svjedočenja u Hagu, dok tužitelj sugerira da je ona napustila kuću zbog srama što joj otac svjedoči u obranu Slobodana Miloševića.

Na početku svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, Vojisalv Šešelj izložio svoj koncept Velike Srbije i objasnio da je prelomni momenat u eskalaciji kosovske krize 1998. godine bilo Holbrukovo skidanje cipela na ulazu u kuću u kojoj se sastao sa predstavnicima OVK.

Kako je Vojislav Šešelj u poslednjih desetak minuta prošlonedeljnog svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, objasnio sudijama geopolitički, strategijski i ekonomski značaj Srbije zbog kojeg zapadne sile na čelu sa Amerikom “žele da je što više oslabe kao jedini državotvorni faktor na Balkanu.”

Na osnovu saveta holandskog kardiloga, sudije odlučile da se suđenje Slobodanu Miloševiću nastavi dosadašnjim tempom: četiri radna sata dnevno, tri radna dana sedmično.

Sudije su danas u nekoliko navrata upozorile Miloševića i njegovog svedoka, Vojislava Šešelja, da uopšteni komentari i puke tvrdnje, bez ikakvih dokaza, činjenica ili izvora na kojima se takvo svedočenje zasniva, ne doprinose mnogo odbrani optuženog.

Trećeg dana svedočenja u odbranu Slobodana Miloševića, Vojislav Šešelj je nastupio kao neka vrsta svedoka optužbe protiv odsutnog Vuka Draškovića i pokojnog Zorana Đinđića

U nastavku svedočenja “najvećeg živog srpskog nacionaliste i vodećeg srpskog nacionalističkog ideologa” – kako se Vojislav Šešelj danas predstavio, sudije tražile od tužioca da precizira svoju poziciju o Miloševićevom odnosu prema konceptu Velike Srbije. Milošević nazvao tužioca “zločincem” i optužio ga da posle tri i po godine suđenja “... ne zna za šta ga optužuje.”

Petog dana svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, Vojislav Šešelj osporio navode iz više haških optužnica u kojima se tvrdi da je “aktivno učestvovao u ratnoj propagandi i širenju međunacionalne mržnje.” Neke njegove izjave su, istina, bile ratoborne, ali to nije bila “institucionalizovana propaganda” već odraz “političkog stila.” Osporavanje postojanja hrvatske ili muslimanske nacije, smatra Šešelj, zasniva se na “naučnim argumentima”, te samim tim ne može da bude širenje mržnje.

Nastojeći da diskredituje Srbe koji su svedočili za optužbu na suđenju protiv Slobodana Miloševića, Vojislav Šešelj pokušava da o “istom trošku” ospori kredibilitet potencijalnih svedoka na svom suđenju

Osmog dana svedočenja u odbranu Slobodana Miloševića, lider srpskih radikala Vojislav Šešelj govorio o svom “malom učešću u ratu” i opisao kako je sa Grbavice iz teškog mitraljeza pucao na “rovove muslimanske vojske” u Sarajevu

Nakon osmodnevnog “ugodnog časkanja” sa Slobodanom Miloševićem, Vojislav Šešelj je danas započeo oštar dijalog sa tužiocem Džefrijem Najsom

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džefri Najs izneo tvrdnje da je Vojislav Šešelj “opasan i zao čovek koji je generisao strah i stvorio okolnosti za nasilje”, a da u svedočenju “laže kako bi prikrio ulogu optuženog Miloševića u organizovanju i upućivanju paravojnih formacija u Hrvatsku i Bosnu”, kao i ulogu Državne bezbednosti Srbije u tajnim ratovima van Srbije. Šešelj uzvratio “principom retorzije”

I u nastavku unakrsnog ispitivanja, Vojislav Šešelj je za sve nekadašnje izjave koje mu je citirao tužilac tvrdio da su "preuveličane", "izmišljenje", "očigledno lažne", smišljene da bi se "provociralo" ili "zasmejalo"

Dvanaesti dan svedočenja Vojislava Šešelja na suđenju Slobodanu Miloševiću

Svedok odbrane Slobodana Miloševića nije ni danas mogao da ukaže ni jedan dokaz za svoje tvrdnje o "nameštenim" snimcima streljanja srebreničkih mladića i masovnim grobnicama kosovskih Albanaca u Batajnici

Prema sudiji Bonomiju, optuženi "ili nije u stanju da vodi dodatno ispitivanje", u kom slučaju bi trebalo pozvati dodeljenog branioca da ga on nastavi, ili ga "namerno zloupotrebljava", što se "rešava prekidom dodatnog ispitivanja"

U dodatnom ispitivanju generala Božidara Delića, Milošević ponovo otvorio "slučaj lorda Ešdauna", prezentirajući nove dokaze koji, po njemu, pokazuju da je sadašnji visoki predstavnik u BiH "lagao pred sudom"

Bivši šef policije iz Uroševca potvrđuje autentičnost nekoliko desetina dokumenata službe Državne bezbednosti i MUP-a Srbije o organizaciji, članstvu i aktivnostima Oslobodilačke vojske Kosova u području Uroševca i Štimlja

Dodeljeni branilac Stiven Kej traži od Veća da se optuženom omogući pripremni razgovor sa švedskim političarem, koji će svedočiti kao "svedok suda"

Video snimcima sa lokacija sa kojih je lord Ešdaun u junu i septembru gledao šta se dešava na Kosovo optužba nije razuverila Miloševićevog svedoka odbrane Božidara Delića, koji i dalje kategorički tvrdi da "lord laže" i da "nije video ono što kaže da je video."

U nameri da diskredituje lorda Ešdauna, Slobodan Milošević prikazao snimak njegove posete selu Studenčane u septembru 1998. godine. Snimak je, međutim samo ilustrovao i potvrdio deo Ešdaunovog svedočenja pred Tribunalom 15. marta 2002. godine u kojem je detaljno opisao upravo tu posetu.

Bivši šef SUP-a Uroševac iznio kronologiju akcije u Račku, navodeći u koliko sati su policijske snage zauzele rovove i blokirale selo te kad je ubijeno koliko “terorista”. Svi oni su, kaže svjedok obrane Slobodana Miloševića, ubijeni u borbi i “nije se postupalo van zakonskih normi”

Opomena Miloševiću zbog “zloupotrebe procedure u svrhu koja neme veze s postupkom” povodom njegove interpretacije Ashdownovog posjeta Kosovu 1998. godine.

Ukazujući na zločine nad Srbima i Albancima počinjene nakon dolaska KFOR na Kosovo, Slobodan Milošević je danas primetio da bi neko drugi, a ne on, "trebalo da bude optužen kada bi Tribunal zaista bio sud i kada bi to zaista bilo tužilaštvo..."

Bogoljub Janičević, svedok odbrane Slobodana Miloševića, imao je danas dosta problema da objasni zašto je 15. januara 1999. Ministarstvo unutrašnjih poslova u Beogradu obavestio da je u Račku ubijeno 60 "terorista", da bi sutradan u razgovoru sa predstavnicima OEBS-a taj broj smanjio na 15.

Ako mu Pretresno veće ne odobri dodatno vreme, optuženom je za pobijanje navoda optužnica za Hrvatsku i BiH ostalo nepunih 30 radnih dana ili 120 sati. Istraga sudije Robinsona o "slučaju lorda Ešdauna". Da li je u Račku bilo nevinih žrtava?

U nalogu optuženom da do sledećeg ponedeljka dostavi listu svedoka koje namerava da pozove do kraja svog dokaznog postupka, Pretresno veće obaveštava Miloševića da vreme za izvođenje dokaza odbrane ističe "negde u martu" sledeće godine.

Slobodan Milošević dostavio listu svedoka koje planira da pozove do kraja dokaznog postupka odbrane. Za glavno ispitivanje preostalih 199 svedoka Milošević procenjuje da će mu biti potrebno najmanje 422 sata, što bi – ako optuženi nastavi dosadašnjim tempom – prema računici tužioca, značilo da bi dokazani postupak odbrane trajao još oko 50 meseci.

Svedočenjem generala Miloša Đošana, Slobodan Milošević nastoji da dokaže da se optužbe kojima se tereti za deportaciju kosovskih Albanaca odnose upravo na ona mesta na Kosovu koja su bila najteže bombardovana, a da tamo gde nije bilo bombardovanja – nema ni optužbi za deportaciju.

Najveći deo današnjeg svedočenja generala Miloša Đošana protekao u osporavanju iskaza kapetana Nika Peraja, koji mu je 1999. na Kosovu bio potčinjen u komandi 52. artiljerijsko-raketne brigade VJ

Zahtev optuženog da mu se odobri dodatno vreme sudije ocenile "preuranjenim"

Kako je Četrdeseti kadrovski centar Generalštaba VJ u Beogradu "vojniku države koja nije u ratu tehnički omogućio da ide u rat u drugu državu"?

Kosovo je, po Slobodanu Miloševiću, 1995. godine bilo "najbezbednije mesto u Srbiji" a Priština najsigurniji grad za srpske "studente i devojke jedinice." General Đošan u unakrsnom ispitivanju negira da je vojska raspoređivana na Kosovo da bi "zastrašivala stanovništvo."

Prema pukovniku Vlatku Vukoviću, svedoku odbrane Slobodana Miloševića, zločini koji su prema optužnici 1999. godine izvršeni u njegovoj zoni odgovornosti na Kosovu se "ili nisu dogodili" ili su se dogodili na drugačiji način nego što to tvrdi optužba, tako da i "nisu zločini."

Zašto su kosovski Albanci bežali u proleće 1999. godine – prema ličnom mišljenju svedoka odbrane Slobodana Miloševića

U dopunskom unakrsnom ispitivanju, general Đošan objasnio da termin "čišćenje" – koji se često koristi u njegovom Ratnom dnevniku - znači "otkrivanje, zarobljavanje, uklanjanje i u krajnjem slučaju uništavanje terorista... i ni u kom slučaju ne znači da je na meti takvih aktivnosti bilo civilno stanovništvo."

Kako svedoci Miloševićeve odbrane - pukovnik Vuković i general Đošan - na identičan način definišu "čišćenje" i objašnjavaju često korišćenje tog termina u njihovim Ratnim dnevnicima sa Kosova 1999. godine

Iako se "gadi autora", pukovnik Vlatko Vuković je ipak pročitao knjigu "Kako viđeno tako rečeno" i u njoj nije našao "ništa tačno." Miloševićevo nastojanje da rehabilituje svog svedoka i termin "čišćenje"

Kao načelnik Uprave bezbednosti VJ u vreme sukoba na Kosovu general Geza Farkaš je, prema Slobodanu Miloševiću, dobijao sve informacije o tome šta se događalo u zemlji, pa se ono o čemu on kaže da nema saznanja... zapravo nije ni dogodilo.

Farkaševoj verziji sastanka vojnog i policijskog vrha kod predsednika Miloševića, 17. maja 1999. godine, iznetoj u jučerašnjem glavnom ispitivanju, tužilac je danas suprostavio verziju koju je Aleksandar Vasiljević prezentirao u dokaznom postupku optužbe

Pošto se optuženi jutros nije pojavio u sudnici, tužilac izrazio zabrinutost zbog "mogućnosti da je pitanje lošeg zdravstvenog stanja optuženog integrisano u sveukupnu strategiju odbrane"

Optuženi traži od veća da "ne ignoriše" preporuku rusko-francusko-srpskog konzilijuma lekara koji mu je preporučio "prekid svih fizičkih i mentalnih aktivnosti u periodu od šest sedmica"

Svedoci Miloševićeve odbrane osporavaju sve navode optužnice koji se odnose na zločine u Prizrenu ili Đakovici, ali ne mogu da ukažu ni na jedan dokument iz predmetnog vremena kojim bi potkrepili te svoje tvrdnje.

Od holandskih specijalista koji se staraju o zdravlju Slobodana Miloševića sudije traže da se izjasne o nalazima rusko-francusko-srpskog konzilijuma i preporuci "prekida svih fizičkih i mentalnih aktivnosti optuženog u periodu od najmanje šest sedmice."

Optuženi danas nije bio u stanju da pozove svog sledećeg svedoka pošto oseća "ogroman pritisak u očima i ušima" i jer mu "glava teži pola tone." Nakon hitnog lekarskog pregleda Slobodana Miloševića, suđenje prekinuto do ponedeljka 21. novembra.

Objavljeno suprotno mišljenje sudije Bonomija povodom odluke većine u Pretresnom veću da se od holandskih lekara koji se staraju o zdravlju Slobodana Miloševića traži ekspertski medicinski izveštaj o nalazima i preporukama rusko-francusko-srpskog konzilijuma koji je 4. novembra ove godine pregledao optuženog.

Pošto se optuženi jutros nije pojavio u sudnici, predsedavajući sudija najavio da će odluku o tome kada će se i kako suđenje nastaviti Pretresno veće doneti nakon što dobije i prouči izveštaj lekara Pritvorske jedinice, kao i ekspertske izveštaje holandskog kardiologa i specijaliste za uho, grlo i nos koji brinu o Miloševićevom zdravlju.

Prekid je preporučio dr Falke, lekar Pritvorske jedinice UN, ukazujući da je kod optuženog prošle sedmice registrovan "neprihvatljivo visok krvni pritisak", za čiju će stabilizaciju biti potrebno izvesno vreme

Ocenjujući da bi izdvajanje kosovske optužnice protiv Miloševića, zaključenje tog dela deo suđenja i izricanje presude... "moglo da bude u interesu pravde", sudije pozvale strane u postupku da se o tome izjasne na raspravi koja će se održati 29. novembra ove godine. Tužilaštvo protiv razdvajanja predmeta.

Mada sa oprečnim argumentima i različitim viđenjem uzroka koji su doveli do sadašnje situacije, optuženi i tužilac su se danas zajednički suprotstavili nameri sudija da razdvoje postupak tako što će najpre zaključiti suđenje i izreći presudu po kosovskoj optužnici, a zatim nastaviti izvođenje dokaza odbrane po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Na početku unakrsnog ispitivanja tužilac je Miloševićevog svedoka odbrane pitao da li je tokom rata na Kosovu vodio bilo kakve pismene beleške o aktivnostima svoje čete. Svedok je to negirao da bi mu, pred sam kraj današnje rasprave, "izletelo" da je vodio "radnu beležnicu." Hitan nalog veća da se "radna beležnica" potpukovnika Janoša Sela do sutra nađe u Hagu.

Na suđenju Slobodanu Miloševiću počelo svedočenje generala Krsmana Jelića, bivšeg komandanta 243. Mehanizovane brigade VJ u čijoj je zoni odgovornosti 1999. godine bilo i selo Račak. Svedok negira tvrdnje kanadskog generala Mezoneva, jednog od šefova Kosovske verifikacione misije, koji je kao svedok optužbe izjavio da mu je Jelićev oficir za vezu 16. januara 1999. rekao da je vojska pružala "vatrenu podršku" policiji tokom akcije u Račku.

Pretresno veće traži razjašnjenje od holandskog kardiologa "kada i koliko dugi period odmora" predlaže za Slobodana Miloševića

Naredbe i drugi vojni dokumenti koje je tokom svedočenja generala Krstana Jelića uveo u dokaze predstavljaju, po Miloševiću, "kumulaciju dokaza da je tokom sukoba na Kosovu preduzimano sve da se spreče zločini i zaštiti civilno stanovništvo." Da li su Milošević i njegovi svedoci "opsednuti formalizmom"?

Mada u dnevnom operativnom izveštaju Generalštaba VJ od 16. januara 1999. stoji da je "deo snaga 243. Mehanizovane brigade angažovan na blokadi sela Račak u kojem snage MUP-a izvode akciju protiv šiptarskih terorističkih snaga", tadašnji komandant te brigade tvrdi da su njegove snage bile na tom području samo na "redovnoj obuci."

Tužilac upozorio da bi odobravanje tog zahteva stvorilo "nerealnu situaciju u kojoj bi suđenje jako dugo trajalo ili se možda ne bi ni završilo", što je, po njemu, "možda i cilj optuženog." Miloševićev zahtev sudija Robinson ocenio "neozbiljnim i neodgovornim."

Odbijen zahtev dodeljenih branilaca da se Britaniji i Nemačkoj, odnosno Bleru i Šrederu, upute obavezujući nalozi ili pozivi za svedočenje pod pretnjom kazne

Optuženi traži da sudsku pauzu tokom božićno-novogodišnjih praznika provede u Moskvi, na lečenju u "Institutu Bakuljev." Dok ne podnese pismeni zahtev i priloži medicinsku dokumentaciju i garancije vlada, veće neće Miloševićev zahtev smatrati "ozbiljnim."

Uvažena preporuka da se optuženom omogući šestonedeljni odmor. Završeno ispitivanje potpukovnika Janoša Sela o sadržaju njegove "radne beležnice" iz 1998. i 1999. godine.

Odbijen zahtev optuženog za dodatnih 380 sati za izvođenje dokaza odbrane. Sudije odustale od izdvajanja postupka po kosovskoj optužnici i opredelile se za nastavak i brže privođenje kraju kompletnog suđenja po sve ti optužnice.

Pretresno veće nije prihvatilo zahtev tužilaštva za uvođenje novih dokaza u predmetu protiv Slobodana Miloševića. Mada neki od ponuđenih dokaznih predmeta "imaju izvesnu dokaznu vrednost", veće je ocenilo da ni jedan od njih "nije od značaja za ključno pravno pitanje: da li je optuženi odgovoran za zločine navedene u optužnici."

Pošto ni tri sedmice nakon što su najavljene do Tribunala nisu stigle garancije vlade Ruske Federacije za privremeno oslobađanje Slobodana Miloševića, veće je dodeljenim braniocima postavilo rok od nedelju dana da ih dostave

Uz garancije Ruske Federacije, dodeljeni branioci podneli i "lična obećanja" Slobodana Miloševića da će poštovati sve uslove boravka na privremenoj slobodi koje mu odredi Pretresno veće

Pretresno veće nije odobrilo tužilaštvu da uloži žalbu na neprihvatanje video-trake i drugih dokaza o "Škorpiona" pošto, po oceni sudija, oni nemaju "značajnu dokaznu vrednost za utvrđivanje individualne krivične odgovornosti optuženog" Slobodana Miloševića.

Penzionisani pukovnik VJ Milan Kotur negira da je britanskom pukovniku Ričardu Čonglinskom u martu 1999. otkrio kako će se nakon povlačenja KVM odvijati operacije za "totalnu i trajnu eliminaciju OVK" i rekao mu da će nakon toga sa Kosova "biti zauvek uklonjeni svi Albanci." Svedočeći u odbranu Slobodana Miloševića, Kotur tvrdi da je to "potpuna laž" i da mu nije jasno zašto je britanski pukovnik to izmislio.

Pretresno veće odbilo zahtev tužioca za izdavanjem naloga koji bi omogućili nastavak i zaključenje suđenja Slobodanu Miloševiću i u slučaju da optuženi iz zdravstvenih razloga ne bude u stanju da učestvuje u postupku.

Da li su se britanski pukovnik Čonglinski i njegov srpski kolega Kotur, kao oficiri za vezu KVM i VJ 1999. godine, "zbližili kao profesionalci" i "zadobili međusobno poverenje", tako da je srpski pukovnik svom britanskom kolegi – kako tvrdi tužilac na suđenju Slobodanu Milošević - "rekao više nego što je smeo i dao mu više nego što je smeo"?

Pošto je u međuvremenu dobilo sve neophodne dokumente i informacije, Pretresno veće će uskoro doneti odluku o zahtevu za privremeno oslobađanje Slobodana Miloševića.

Svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću o događajima koji su prethodili raspadu Jugoslavije, bivši član Predsedništva SFRJ, Branko Kostić, izjavio da bi u martu 1991. godine, da je bio na mestu generala Kadijevića, proglasio vanredno stanje, odnosno izvršio vojni udar... "pa makar to delovalo nezakonito."-

Sudija Robinson je, danas, sugerisao optuženom da razmisli "nije li u njegovom interesu da se manje bavi opštim kontekstom, a više konkretnim krivičnim delima za koja se tereti." Milošević, međutim, ne smatra da je to u njegovom interesu pošto, kako je odgovorio, u onome što sudije "nazivaju optužnicom nema ni jednog krivičnog dela sa kojim on ima ikakve veze." Odložena odluka o Miloševićevom zahtevu za lečenje u Moskvi.

Da je zavisilo samo od njega, Branko Kostić bi – prema njegovom svedočenju na suđenju Slobodanu Miloševiću – u martu 1991. uveo vanredno stanje ili izvršio vojni udar, u junu te godine bi u Sloveniju poslao mnogo više vojnika, dok bi u oktobru 1991. mobilisao 150.000 rezervista i poslao ih u Hrvatsku da silom deblokiraju kasarne JNA

Ocenama koje je britanska novinarka Iv En Prentis dala u odgovorima na Miloševićeva pitanja, tužilac je u unakrsnom ispitivanju suprostavio ocene koje je svedokinja, o istim pitanjima, 1993. i 2000. napisala u svojim člancima i knjizi "Rat jedne žene"

Ocenjujući da Milošević "namerno zloupotrebljava postupak" sudije su pred sam kraj današnje rasprave zaključili glavno ispitivanje Branka Kostića, ali su zatim ipak popustili i dozvolili optuženom da ga sutra nastavi, pitanjima o Bosni i Hercegovini.

U Bosni i Hercegovini je, prema Miloševiću i svedoku njegove odbrane Branku Kostiću, vođen "građanski rat svih protiv svih" s kojim ni Srbija ni njen tadašnji predsednik "nisu imali nikakve veze." Šta je Alija Izetbegović "priznao" Branko Kostiću?

Osnovni materijal za današnju rundu unakrsnog ispitivanja Branka Kostića, tužilaštvo je izvadilo iz knjiga koje su, u međuvremenu, napisali i objavili neki od osumnjičenih učesnika "udruženog zločinačkog poduhvata", poput Borisava Jovića, Momira Bulatovića i samog Kostića.

Kako su se 1. oktobra 1991. godine Kostić i ostali članovi takozvanog srpskog bloka poslužili "malim političkim trikom" da bi proglasili stanje neposredne ratne opasnosti i preuzeli punu kontrolu u Predsedništvu SFRJ, uključujući i komandu nad JNA.

Dodeljeni branilac traži od veća da ponovo pozove generala Veslija Klarka, kako bi on i Milošević mogli dodatno da ga unakrsno ispituju, na teme o kojima im nije bilo dozvoljeno da ga ispituju u decembru 2003. godine

Branko Kostić, član poslednjeg Predsedništva SFRJ, tvrdi da je tek u Hagu video izveštaje kojima zapovednici ili oficiri za bezbednost pojedinih jedinica JNA obaveštavaju svoje nadređene o ubistvima hrvatskih civila ili ratnih zarobljenika, pljačkama i drugim zločinima počinjenim u Hrvatskoj 1991. godine

Još nije doneta odluka o zahtevu za privremeno oslobođenje Slobodana Miloševića u cilju njegovog lečenja u moskovskom institutu

Kako je – prema novom svedoku Miloševićeve odbrane - nastala atmosfera straha među Srbima u Hrvatskoj i kako su oni uzvratili na pretnje koje su im upućivane i nasilje kojem su izloženi 1990. godine i kasnije

Zahtev dodeljenog branioca da se ponovo pozove general Klark, kako bi on i Milošević mogli dodatno da ga unakrsno ispituju, tužilaštvo smatra "neosnovanim" i "zakasnelim"

Optuženi traži da se sudije izjasne o zahtevu za lečenje u Moskvi, dodatnom vremenu za izvođenje dokaza i pozivanju "neprijateljskih svedoka" Klintona i Klarka. Nastavljeno svedočenje Marka Atlagića

Marko Atlagić odbacuje tezu tužioca da su krajinski Srbi, i pre prvih značajnijih nasilnih incidenata u aprilu 1991. godine, "tražili etničko odvajanje i prisajedinjenje Srbiji" i negira svaku sličnost "nacional-komunista" Miloševića i Čaušeskua

Uprkos garancijama Ruske federacije i poverljivim "ličnim obećanjima" Slobodana Miloševića, Pretresno veće nije uvereno da bi se optuženi – koji rizikuje kaznu doživotnog zatvora – vratio u Hag na završetak suđenja.

Kada su u presretnutom telefonskom razgovoru on i Karadžić govorili da Slovencima i Hrvatima treba "pomoći da se otcepe, ali na naš način" oni su – objašnjavao je Milošević tokom ispitivanja ambasadora Džejmsa Biseta - mislili na "ustavni način, dogovorom a ne jednostranim aktima."

Bivši ministar inostranih poslova RSK i savetnik Milana Martića potkrepio Miloševićevu tezu da je rat u Hrvatskoj bio posledica "oružane secesije" i "atmosfere straha" u kojoj se "Srbima ledila srž u kostima", pa su se bez podsticaja iz Beograda "samoorganizovali za samoodbranu."

Iako mu je predočen veliki broj dokumenata koji ukazuju na suprotno, Slobodan Jarčević je u unakrsnom ispitivanju negirao da je Slobodan Milošević imao uticaja na vlasti bivše RSK. Da bi diskreditovao bivšeg norveškog ministra Volebeka koji je svedočio protiv Miloševića, svedok je tvrdio kako mu je ovaj 1993. "ukrao tašnu"

Dodeljeni branilac traži sudski poziv pod pretnjom kazne za svedočenje Bila Klintona budući da bivši američki predsednik poseduje informacije "od ključnog značaja” za Miloševićevu odbranu, a nije odgovorio na pisma branioca i samog optuženog koji su ga pozvali da bude svedok odbrane

Svedočeći u Miloševićevu korist, bivša članica britanskog Parlamenta tvrdila da je Račak insceniran i da su kosovski Albanci napuštali kuće zbog NATO bombardovanja, a ne pod pritiskom srpskih snaga. Priznala je, međutim, da je do takvih zaključaka došla posredno, na osnovu priča drugih ljudi i medijskih izveštaja

Milošević tvrdi da je bio zaveden hrvatskom propagandom kada je u maju 1995. optužio Milana Martića za “velike zločine i samovoljno granatiranje Zagreba”

Ponovnim pozivanjem Veslija Klarka na dodatno unakrsno ispitivanje stranama bi se nametnuo "nerazumni teret", a ne bi se doprinelo tezama optuženog – navodi se u američkom odgovoru na zahtev Miloševićevog dodeljenog branioca

Optuženi traži od žalbenog veća da hitno preispita i preinači odluku pretresnog veća kojom je odbačen njegov zahtev za privremeno oslobađanje u cilju lečenja na moskovskom institutu

Holandska policija i stručnjaci za sudsku medicinu su odmah započeli istragu. Naloženi su autopsija i toksikološko ispitivanje tela preminulog

Mada je Miloševićeva smrt sprečila da u njegovom slučaju pravda bude zadovoljena, zločini za koje je on optužen neće ostati nekažnjeni pošto za njih terete i drugi visoki zvaničnici, kojima tek predstoji suđenje – izjavila je večeras Karla del Ponte

Obdukcija i toksikološko ispitivanje naloženi zato što holandski forenzičari u ispitivanju Miloševićevog tela i ćelije, nisu ustanovili uzrok smrti – izjavio je danas predsednik Tribunala Fausto Pokar

Pošto je odbijen njen zahtev da se obdukcija obavi u Moskvi, Miloševićeva porodica tražila da se ona uopšte ne obavlja, ali je i to odbijeno. Kako je Milošević, u pismu ruskom šefu diplomatije upućenom dan pred smrt, objasnio prisustvo nekih antibiotika koje bi u njegovom organizmu mogli da utvrde holandski patolozi i toksikolozi

Koliko je srčani udar rezultat prirodnih okolnosti a koliko je mogao da bude posledica nekih drugih faktora, utvrdiće toksikološka analiza čiji bi rezultati mogli da budu poznati u toku sutrašnjeg dana, kao i interna istraga Tribunala o okolnostima smrti optuženog

Milošević je, prema preliminarnom izveštaju o obdukciji, preminuo od posledica srčanog udara. Posmrtni ostaci će u toku dana biti predati porodici

Advokat Zdenko Tomanović prenosi želje Miloševićeve porodice - da se sahrana preminulog obavi u Beogradu

Pretresno veće će, kako se pretpostavlja, proglasiti slučaj zatvorenim, budući da je optuženi preminuo pre okončanja suđenja i izricanja presude

Analiza će, prema predstavnici za štampu Tribunala, pokazati da li je u krvi Slobodana Miloševića bilo nećeg što je moglo da prouzrokuje srčani udar. Kako je Milošević došao do lekova koji mu nisu prepisani i kako se kontroliše šta u Pritvorsku jedinicu unose posetioci?

Na poslednjoj raspravi sudija Robinson izrazio žaljenje zbog toga što su Miloševićevom "preranom smrću sve zainteresovane strane ostale uskraćene za presudu o navodima koji su protiv njega izneseni u optužnici."

Predsednik Tribunala Fausto Pocar naložio da se razmotri skidanje zaštitnih mera sa "izvesnih materijala podnetih u predmetu Milošević", kako bi se oni stavili na raspolaganje holandskim organima i internom tribunalovom timu, koji vode odvojene istrage o uzroku i okolnostima smrti Slobodana Miloševića

Holandskim vlastima i internom tribunalovom timu, koji vode odvojene istrage o uzroku i okolnostima smrti Slobodana Miloševića, omogućen pristup poverljivoj dokumentaciji iz ovog predmeta

Za petak u podne zakazana konferencija za novinare predsednika Pokara i sekretara Tribunala Holthuisa

Predsednik Tribunala Fausto Pokar saopštio preliminarne rezultate toksikološkog ispitivanja Slobodana Miloševića. Nisu nađeni tragovi antibiotika za tuberkulozu koji "brzo nestaje iz organizma". Da li su Miloševiću zabranjene lekove i alkohol u Pritvorsku jedinicu unosili svedoci koji su dolazili na pripreme? Demantovane glasine o štrajku glađu u Pritvorskoj jedinici

Istraga holandskog tužilaštva potvrdila da je optuženi umro prirodnom smrću i isključila svaku mogućnost kriminalnih radnji. Interna istraga Tribunala usmeriće se na pritvorski medicinski tretman Slobodana Miloševića

Saopštenje Javnog tužilaštva u Hagu o rezultatima istrage o uzroku smrti Slobodana Miloševića. Optuženi je umro usled srčanog udara između 7 i 9 sati ujutro. U pretresu ćelije nisu pronađeni neprepisani lekovi niti bilo kakva druga krijumčarena roba

Bivši dodeljeni branioci Slobodana Miloševića traže obelodanjivanje kompletne medicinske dokumentacije optuženog koji je preminuo u Pritvorskoj jedinici. U slučaju da im se ospore ovlašćenja bivših branilaca, Kej i Higins navode da se Tribunalu obraćaju u novom svojstvu: sa punomoćjem koje su im, kao privatnim zastupnici porodice Milošević, potpisali Mira Marković i Marko Milošević

Haško tužilaštvo ne protivi se obelodanjivanju poverljive Miloševićeve medicinske dokumentacije i podržava zahtev njegovih bivših dodeljenih branilaca da o tome odlučuje posebno sudsko veće

Da li će poverljiva medicinska dokumentacija u slučaju Milošević biti obelodanjena rešavaće se posle odluke Žalbenog veća o tome da li je Pretresno veće I nadležno da o tome odlučuje

Žalbeno veće naložilo Sekretarijatu suda da od bivših Miloševićevih dodeljenih branilaca ne prima nove podneske u vezi sa zahtevom za obelodanjivanje poverljive medicinske dokumentacije preminulog

Predsednik Tribunala naložio Pretresnom veću III da razmotre postoji li "bilo kakav razlog u interesu pravde za skidanje oznake poverljivosti sa tražene medicinske dokumentacije" u slučaju Slobodana Miloševića

Objavljen izveštaj interne istrage o okolnostima koje su prethodile smrti Slobodana Miloševića u Pritvorskoj jedinici UN. Optuženi nije ubijen ni otrovan, niti je izvršio samoubistvo, a za njegovu prirodnu smrt nisu odgovorni Haški tribunal, uprava Pritvorske jedinice i holandski lekari koji su se starali o njegovom zdravlju. Manipulišući terapijom Milošević je, zaključila je interna istraga, bio "spreman da rizikuje svoj život i zdravlje."