Home



TUŽILAC TRAŽI PRODUŽENU IZOLACIJU MILOŠEVIĆA




Krajem ove sedmice ističe 30-dnevna izolacija koju je, po transferu Slobodana Miloševića u Pritvorsku jedinicu UN, naložio sekretar Tribunala. Tužilaštvo, međutim, traži da se i nakon tog roka Miloševiću onemogući kontakt sa pritvorenim bosanskim Srbima. Da li tužilaštvo računa da bi neki od pritvorenih političkih i vojnih lidera bosanskih Srba mogli da budu svedoci na suđenju Slobodanu Miloševiću?

Carla Del PonteCarla Del Ponte

Krajem ove sedmice, upravnik Pritvorske jedinice UN treba da sekretaru Tribunala podnese izveštaj o tome u kojoj se meri Slobodan Milošević "aklimatizovao" na uslove života u pritvoru i da li je spreman za "integraciju u pritvorsku zajednicu." Krajem sedmice, naime, ističe 30 dana tokom kojih je na zahtev tužioca, a po nalogu sekretara Tribunala Holanđanina Hansa Holthuisa, Miloševiću bio zabranjen kontakt sa ostalim pritvorenicima. Kako se zahtev tužioca odnosio samo na kontakt sa pritvorenim bosanskim Srbima, Miloševiću je odmah nakon prvog pojavljivanja pred sudijama, 3. jula 2001, ponuđeno da stupi u kontakt sa pritvorenim bosanskim Hrvatima i Bošnjacima. Milošević je, međutim, to odbio.

Nekoliko dana nakon transfera optuženog u Hag, upravnik Pritvorske jedinice UN, Irac Timoti Mekfaden/Timothy McFadden, je za Miloševića rekao da je "pravi džentlmen" i "uzoran pritvorenik" koji "želi da se upozna sa pravilima i kućim redom", kako bi ih poštovao. Kada bi se uzimao u obzir samo njegov odnos prema upravi i osoblju Pritvorske jedinice, moglo bi se očekivati da će upravnik podneti pozitivan izveštaj o Miloševićevoj "aklimatizaciji" i preporučiti njegovu punu "integraciju u pritvorsku zajednicu." Upravnik, međutim, mora da proceni i stav ostalih pritvorenih prema svakom novom članu "pritvorske zajednice", odnosno da se uveri da niko od njih nema motiva da ugrozi bezbednost ili čak život novog pritvorenika. A u ovom bi slučaju motiv, recimo, moglo da bude uverenje nekog od pritvorenih da je optužen, ili osuđen, zbog Miloševića, odnosno zato što je sledio njegovu politiku.

Tužilac Karla/Carla del Ponte, međutim, ima i druge preokupacije, osim bezbednosnih, te - kako nam je danas izjavila njena predstavnica za štampu, Florans Artman/Florence Hartman - ne namerava da povuče zahtev da se Miloševiću onemogući kontakt sa pritvorenim bosanskim Srbima. Taj zahtev, ukazuje Artman, je i dalje na snazi, a na sekretaru Tribunala je da odluči da li će ga uvažiti. Del Ponte to traži da bi sprečila eventualni Miloševićev uticaj ili pritisak na optužene bosanske Srbe čija su postupci u toku pred Tribunalom. Budući da je Del Ponte najavila nove optužnice protiv Miloševića - za ratne zločine počinjene tokom sukoba u Hrvatskoj i Bosni - nije isključeno da u tužilaštvu računaju da bi se neki od pritvorenih političkih i vojnih lidera bosanskih Srba mogli pojaviti u ulozi svedoka optužbe na budućem suđenju Slobodanu Miloševiću. U tužilaštvu su uvereni da političari poput Momčila Krajišnika, Biljane Plavšić i Radoslava Brđanina, ili zapovednici VRS poput generala Momira Talića, Stanislava Galića i Radislava Krstića, imaju dosta zanimljivih saznanja o tome kakva je, ako ikakva, bila uloga Slobodana Miloševića u ratnim poduhvatima bosanskih Srba 1992-1995. godine. I računaju, očito, da bi barem neko od njih mogao da odluči da otvori i olakša dušu, i tako zasluži značajno smanjenje kazne.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 65

SLUČAJ "MEDAČKI DŽEP": Predaja i prvo pojavljivanje pred Tribunalom generala Rahima Ademija
SUĐENJE "TUTI" I ŠTELI": Prva svjedočenja o zločinima HVO u području Mostara
SUĐENJE ZA ZLOČINE U LOGORU KERATERM: Psihološki portret Damira Došena
SUĐENJE ZA MASAKR U AHMIĆIMA: Rasprava o žalbama petorice osuđenih