U dokazne predmete optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću uvedena prepiska između bivšeg glavnog tužioca Luiz Arbur i jugoslovenskih vlasti, u kojoj se tadašnji predsednik SRJ i njegovi saradnici upozoravaju na obaveze po međunarodnom pravu. Milošević traži da, u vezi tih pisama, ispita Luiz Arbur, koja je u međuvremenu izabrana za sudiju Vrhovnog suda Kanade

U finišu dokaznog postupka po kosovskoj optužnici, tužilaštvo je danas priložilo seriju dokumenata kojima nastoji da dokaže da je Slobodan Milošević tokom 1998. i 1999. bio u više navrata upozoravan na kršenja međunarodnog humanitarnog prava na Kosovu i pozivan da iskoristi autoritet svoje funkcije kako bi sprečio zločine. Reč je, uglavnom, o pismima koja su tadašnji glavni tužilac Luiz Arbur/Louise Arbour i njen zamenik Grejem Bluit/Graham Blewitt upućivali Miloševiću i drugim jugoslovenskih zvaničnicima, obaveštavajući ih da je Haški tribunal nadležan za zločine počinjene u oružanom konfliktu na Kosovu i da o tim zločinima vodi istragu.

Poslednje takvo upozorenje Luiz Arbur je Miloševiću i dvanaestorici njegovih saradnika u političkom, vojnom i policijskom vrhu SRJ i Srbije, uputila 26. marta 1999., podsećajući ih na obaveze koje imaju po međunarodnom pravu da spreče dalje zločine na Kosovu, kao i da pronađu i kazne one potčinjene koji su odgovorni za do tada počinjene zločine.

Milošević i ostali "prozvani" nisu odgovorili na to pismo, a Luiz Arbur je dva meseca kasnije, 24. maja 1999., stavila potpis na optužnicu protiv petorice sa liste od 13 upozorenih. Ostali su i dalje pod istragom, kao mogući učesnici u "udruženom zločinačkom poduhvatu."

Nakon što je veće prihvatilo da se ti dokumenti uvedu u sudske spise, Slobodan Milošević je zatražio da o tim dokumentima ispita one koji su pokušavali da se s njim "dopisuju", mada za to, po njegovom mišljenju, "nije bilo nikakvog formalnog razloga." To bi, po Miloševiću, u prvom redu trebalo da bude bivši glavni tužilac Luiz Arbur, koja je u međuvremenu izabrana za sudiju Vrhovnog suda Kanade.

Sudije smatraju da optuženi ima pravo da ispita osobu koja je upoznata sa sadržajem te prepiske, ali se danas nije izjašnjavalo o tome ko bi mogla da bude ta osoba.

Australijski detektiv Džon/John Zrilić, koji od 1999. radio kao istražitelj haškog tužilaštva, prezentirao je sudu rezultate DNK analize posmrtnih ostataka žrtava ekshumiranih iz jedne od masovnih grobnica u Batajnici, pored Beograda. Analizom je utvrđeno da posmrtni ostaci devet žrtava iz te grobnice pripadaju članovima porodice Beriša/Berisha koji su krajem marta 1999. ubijeni u jednom kafiću u Suvoj Reci. Tom prilikom su, prema rezultatima istrage koju je vodio Zdrilić, ubijena najmanje 44 člana te porodice, a njihova su tela zakopana najpre na jednom poligonu VJ na Kosovu, a zatim su prebačena i ponovo zakopana na policijskom poligonu u Batajnici.

U unakrsnom ispitivanju Džona Zrilića, Milošević je sugerisao da su tela sa Kosova mogla da budu prebačena na Batajnicu nakon promene vlasti u Beogradu oktobra 2000. godine, kako bi se "fabrikovali dokazi" protiv njega. Zrilić je odgovorio da to jeste "moguće" mada je, po njegovom mišljenju, "prilično neverovatno", imajući u vidu da je lokacija na kojoj je pronađena grobnica bila obrasla u rastinje, što ukazuje da se tu "nije skoro kopalo."

Nakon Zrilića, svedočila je Olivera Antonić-Simić, službenica državne bezbednosti Srbije koja je vodila zapisnik o razgovoru Zorana Stijovića sa Radomirom Markovićem, bivšim šefom Resora državne bezbednosti. Antonić-Simić je u celosti potvrdila prošlonedeljno svedočenje Stijovića prema kojem je Marković učestvovao u pisanju sporne izjave i na kraju je dobrovoljno potpisao. U izjavi koje se pred tribunalom odrekao, tvrdeći da se radi o "slobodnoj interpretaciji" onoga što je rekao, Radomir Marković je, podsetimo, govorio o sastanku u martu 1999. na kojem je Slobodan Milošević naložio Vlajku Stojiljkoviću, tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Srbije, da preduzme mere za uklanjanje leševa albanskih civila sa Kosova.

Dijeljenje sadržaja