Svedok B-50 je, koliko se iz kratkih javnih delova njegovog svedočenja dalo zaključiti, Srbin iz Hrvatske koji je u proleće 1991. mobilisan u TO Krajine, prošao kroz obuku i našao se u "Crvenim beretkama" koje je formirao Frenki Simatović iz Službe državne bezbednosti Srbije.


Imena Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića se, poslednjih dana, sve češće pominju u sudnici broj 1 Haškog tribunala, u kojoj se odvija proces Slobodanu Miloševiću. Stiče se utisak da tužilac koristi svaki povod da ih pomene, kao da želi da nagovesti mogućnost skorog susreta s njima. Danas im je, pored ostalog, prikazao i fotografije, odnosno kratak video snimak iz vremena kada su se Stanišić i Simatović angažovali na oslobadjanju francuskih pilota zarobljenih u Republici Srpskoj.

Snimak je prikazan tokom svedočenja zaštićenog svedoka B-50, koji je identifikovao Stanišića i Simatovića. Zašto je to tužiocu bilo potrebno ostalo je nejasno, budući da se to dogodilo u jednom od kratkih javnih delova rasprave. Od ukupno četiri i po sata današnjeg svedočenja, samo 50 minuta je bilo na javnim sednicama, i to u iskidanim, kratkim segmentima od dva-tri minuta.

Svedok B-50 je, koliko se iz kratkih javnih delova njegovog svedočenja dalo zaključiti, Srbin iz Hrvatske koji je u proleće1991. mobilisan u Teritorijalnu odbranu Krajine, prošao kroz obuku i našao se u "Crvenim beretkama" ili Jedinici za specijalne operaciju (JSO) koju je formirao Frenki Simatović iz Službe državne bezbednosti Srbije. Šta je svedok radio u toj jedinici i gde je sve operisao nije poznato, ali se iz oznake B iz šifre kojom je zaštićen može zaključiti da je, osim u Krajini, bio angažovan i u Bosni.

B-50 je svedočio da su Frenki Simatović i Dragan Vasiljković, poznatiji kao "kapetan Dragan", bili u "dobrim odnosima", da je Milan Martić kontrolisao Teritorijalnu odbranu, SUP i, u nešto manjoj meri, Državnu bezbednost Krajine, čiji su šefovi bili povezani sa Službom državne bezbednosti Srbije. Svedočio je, takodje, i o jednom sukobu izmedju Milana Martića i Ratka Mladića tadašnjeg zapovednika Kninskog korpusa JNA, koji je sprečio Martićeve snage da zauzmu Skradin. Mladić je u to vreme, prema svedoku, bio "izrazito projugoslovenski orijentisan" i nije dozvoljavao da u JNA ili TO budu dobrovoljci sa kokardama i drugim četničkim obeležjima.

Svedok je ovako opisao "dvojnu ulogu" JNA na početku sukoba u Krajini: dok je aktivni sastav JNA delovao kao "tampon" izmedju srpskih i hrvatskih snaga, Teritorijalna odbrana je učestvovala u operacijama sa Martićevim jedinicama.

Slobodan Milošević se, u javnom delu unakrsnog ispitivanja, odrekao bilo kakve kontrole nad "Crvenim beretkama", ukazujući na njihovu ulogu u "puču" - kako je opisao dogadjaje od 5. oktobra 2000. - kao i u njegovom hapšenju u proleće sledeće godine.

Citirao je, takodje, deo svedokove pismene izjave tužilaštvu u kojem B-50 priznaje da je 1996. sa kolegama "pripremao plan za atentat" na Miloševića. Na pitanje optuženog da li je to tačno, svedok je odgovorio:

"To nije bilo ništa ozbiljno. To je u to vreme mislilo bar pola miliona Srba iz Hrvatske."

Milošević više nije insistirao na tom pitanju. (kraj)

Dijeljenje sadržaja