Mnogi optuženi su, u različitim fazama postupka pred Haškim tribunalom, podvrgnuti psihijatrijskim pregledima, po pravilu na zahtev odbrane koja je pokušavala da dokaže da njihovi klijenti pate od "post-traumatskog stresa", ili da su u vreme zločina za koje im se sudi bili "smanjeno uračunljivi"


Izveštaj o zdravstvenom stanju optuženog, koji je dr Paulus Falke, glavni lekar Pritvorske jedinice UN, 12. novembra uputio Pretresnom veću, naveo je sudije da - pored kardiološkog – nalože i psihijatrijski pregled Slobodana Miloševića. Izveštaj je poverljiv, tako da se ne zna šta je to dr Falke zapazio kod optuženog ili čuo od njega, a što ga je podstaklo da sugeriše njegovo upućivanje na psihijatrijski pregled. U odluci sudskog veća se, samo, nalaže psihijatru da Miloševića ispita "u svetlu komentara" sadržanih u izveštaju pritvorskog lekara, a koji se odnose na "psihički stres" suđenja i opšte "duševno stanje" optuženog.

Sekretarijat tribunala i uprava Pritvorske jedinice UN se staraju ne samo o fizičkom, već i o psihičkom zdravlju pritvorenika. O tome se posebno vodi računa u prvim danima, i sedmicama, pritvora, u kojima se mnogim pritvorenicima - a posebno onima koji se u Hagu nisu našli dobrovoljno, već su prošli kroz traume hapšenja i prinudnog transfera – pruža stručna psihološka pomoć, kako bi se što brže i što bezbolnije uklopili u novu sredinu.

U poslednje tri godine Pretresna veća Haškog tribunala su naložila da se desetak optuženih podvrgne detaljnim psihijatrijskim pregledima, ali uvek na zahtev odbrane. Branioci su, naime, nastojali da dokažu da njihovi klijenti pate od "post-traumatskog stresa", ili da su u vreme zločina za koje im se sudi bili "smanjeno uračunljivi", tražeći da im se to uzme u obzir pri odmeravanju kazne.

Nalog da se Slobodan Milošević uputi na psihijatrijski pregled je prvi slučaj - barem u poslednje tri godine - da Pretresno veće donosi takvu odluku na sopstvenu inicijativu, bez zahteva neke od strana. Sudije su se na to, po svemu sudeći, rešile da bi dobile što potpuniju sliku o fizičkom i psihičkom stanju optuženog, pre nego što odluče na koji će način nastaviti, i pokušati da privedu kraju, njegovo suđenje.

Cilj pregleda, ukazuju u tribunalu, nije da se ustanovi "stepen uračunljivosti" Slobodana Miloševića, već da se utvrde fizički i psihički uzroci njegove sve češće iscrpljenosti, zbog koje je u poslednje dve sedmice suđenje dva puta prekidano. Mada niko ne dovodi u pitanje mentalnu sposobnost optuženog da prati suđenje, mnogi među posmatračima "procesa stoleća" se, naročito nakon najnovijih prekida, pitaju da li je Milošević ne samo fizički, već i psihički, u stanju da izdrži teret sopstvene odbrane, bez profesionalne pomoći u sudnici.

Pretresno veće se, očito, nada da će mu stručan izveštaj o psihičnom stanju optuženog pomoći da razreši dilemu sa kojom je suočeno: da li da, naime, dozvoli Miloševiću da se i dalje samoiscrpljuje, ili da mu nametne branioce kako bi ga zaštitilo ne samo od tima optužbe, već i od njega samog. (kraj)

Dijeljenje sadržaja