Svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću o događajima koji su prethodili raspadu Jugoslavije, bivši član Predsedništva SFRJ, Branko Kostić, izjavio da bi u martu 1991. godine, da je bio na mestu generala Kadijevića, proglasio vanredno stanje, odnosno izvršio vojni udar... "pa makar to delovalo nezakonito."-


Da je u martu 1991. bio na mestu Veljka Kadijevića, tadašnjeg ministra odbrane, Branko Kostić bi uveo vanredno stanje, odnosno izvršio vojni udar. Svedočeći u odbranu Slobodana Miloševića, Kostić je to danas ponovio nekoliko puta, objašnjavajući kako je i u "kolevci demokratije", Grčkoj, vojska svojevremeno "povukla određene poteze kako bi sprečila građanski rat", ali je "nakon sedam godina vojne hunte ponovo uspostavljena demokratija."

Bivši član Predsedništva SFRJ je prvog dana svedočenja, govoreći o događajima koji su prethodili raspadu Jugoslavije, ponovio sve poznate teze koje su tokom 1991. godine u saveznom Predsedništvu zastupali predstavnici takozvanog "srpskog bloka." Isključivu odgovornost za krizu u bivšoj Jugoslaviji Kostić je pripisao nacionalističkim i separatističkim rukovodstvima u Sloveniji i Hrvatskoj i ilegalnom naoružavanju paravojnih formacija u te dve bivše republike, dok se Srbija, kako je tvrdio, zalagala i borila za očuvanje Jugoslavije.

Poslednji trenutak da se spreči građanski rat je, po Kostiću, bio mart 1991. kada je Štab Vrhovne komande tražio od Predsedništva SFRJ da uvede vanredno stanje. Na trodnevnoj sednici, predlog za uvođenje vanrednog stanja su podržali članovi Predsedništva iz Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova, dok su protiv bili predstavnici Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije, tvrdeći da bi upravo vanredno stanje dovelo do građanskog rata.

Pošto njihov predlog nije prošao, predstavnici Srbije, Crne Gore i Vojvodine podneli su ostavku na članstvo u Predsedništvu, predstavnik Kosova je smenjen, a Milošević je na televiziji saopštio da je "Jugoslavija ušla u završnu fazu svoje agonije." Kostić je danas objašnjavao da "završna faza agonije" nije isto što i "smrt Jugoslavije", kako je tužilaštvo, po njegovom mišljenju pogrešno, protumačilo tu Miloševićevu izjavu.

Sudija Bonomi/Bonomy je priznao da ne uspeva da shvati kako se "debata o budućnosti zemlje, u jednom demokratskom sistemu, unapređuje time što će oni koji nisu dobili većinu za svoje predlog - podneti ostavku?" Kostić, međutim, nije umeo da odgovori na to, tri puta ponovljeno, pitanje škotskog sudije.

Još više problema sudija Bonomi je imao da shvati saopštenje koje je, nakon neuspelog pokušaja uvođenja vanrednog stanja, izdao Štab Vrhovne komande. Pitao je svedoka da li "smatra prikladnim da vojska izdaje saopštenje u kojem izražava nezadovoljstvo odlukom svog vrhovnog komandanta i odriče se svake odgovornosti za dalji razvoj događaja?" Međutim, ono što je za sudiju Bonomija "akt otkazivanja lojalnosti", za Kostića je upravo "akt lojalnosti." Nije rekao kome, ali se podrazumeva da je to bio "akt lojalnosti" vojske onom delu vrhovnog komandanta, odnosno saveznog Predsedništva, koji se izjasnio za uvođenje vanrednog stanja.

U tom kontekstu Kostić je tri puta ponovio da bi on, da je bio na mestu Kadijevića, uveo vanredno stanje odnosno izvršio vojni udar, "pa makar to delovalo nezakonito."

Svedočenje Branka Kostića biće nastavljeno u sredu 1. februara.

Dijeljenje sadržaja