U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džefri Najs izneo tvrdnje da je Vojislav Šešelj “opasan i zao čovek koji je generisao strah i stvorio okolnosti za nasilje”, a da u svedočenju “laže kako bi prikrio ulogu optuženog Miloševića u organizovanju i upućivanju paravojnih formacija u Hrvatsku i Bosnu”, kao i ulogu Državne bezbednosti Srbije u tajnim ratovima van Srbije. Šešelj uzvratio “principom retorzije”


Citirajući izjave i govore Vojislava Šešelja sa početka devedesetih godina, u kojima se govori o napadima “ustaških hordi na srpska sela, žene i decu” i o planovima “pan-islamskih fundamentalista” da počine novi genocid, tužilac je nastojao da potkrepi tezu iz optužnice po kojoj su Slobodan Milošević i ostali učesnici udruženog zločinačkog poduhvata “širili preuveličane i lažne poruke o nacionalistički motivisanim napadima na srpski narod, kako bi među Srbima stvorili atmosferu straha i mržnje.” Tužilac je, takođe, citirao i Šešeljeve pretnje iz tog vremena da će se Srbi “osvetiti muslimanskim dušmanima”, dok će Hrvatima “ispostaviti račune i za žrtve iz I i II svetskog rata” i “svetiti im se tamo gde su najslabiji.”

Pošto ga je podsetio šta je govorio početkom devedesetih, tužilac Najs/Nice je Šešelju izneo tvrdnju da je “opasan i zao čovek koji je kod Srba generisao strah i stvorio okolnosti za izazivanje nasilja.” Šešelj je na to uzvratio istom merom, govoreći tužiocu Najsu mu da je “podmukao i najpokvareniji čovek u Haškom tribunalu.” Usledila je intervencija sudije Robinsona koji je svedoku – koji se predstavlja kao profesor prava – objasnio da u tome što mu je tužilac rekao “nema ničeg ličnog ili lošeg”, već su to teze optužbe koje se legitimno iznose u unakrsnom ispitivanju svedoka odbrane.

Šešelj se, međutim, nije pokolebao, ponovio je da je Najs “opak, podmukao i zao”, a kada mu je sudija sam postavio isto tužiočevo pitanje, odgovorio je da je “zao, pokvaren i podmukao svako ko za njega kaže da je opasan i zao.” Sudija je na to isključio Šešeljev mikrofon, upozorio ga da time ne deluje u interesu optuženog Miloševića i uputio tužioca da pređe na novu temu.

Nova tema su bile Šešeljeve izjave iz marta 1995. godine, date u dužem intervjuu britanskoj TV ekipi koja je snimala materijal za seriju “Smrt Jugoslavije.” Tužilaštvo je došlo u posed kompletnog snimka intervjua, od kojih su samo delovi korišćeni u seriji.

Tužilac je danas prikazao četiri inserta u kojima Šešelj govori o dobrovoljcima Srpske radikalne stranke (SRS), o tome da ih je “naoružavala Miloševićeva policija”, da je sve “rađeno uz znanje Miloševića” i uz pomoć “ključnih ljudi iz policije”, zatim da je “operacija u Zvorniku planirana u Beogradu” i da su u njoj glavnu ulogu odigrale “Crvene beretke, specijalne jedinice službe Državne bezbednosti Srbije”, pod čijom su komandom bili i dobrovoljci SRS, Arkanovi “Tigrovi”, kao i “Žućina formacija”, dok je JNA “uglavnom pružala artiljerijsku podršku.”

Šešelj, sada, tvrdi da u tom intervjuu nije govorio istinu, ili barem ne celu istinu. Miloševića i Državnu bezbednost Srbije je, kaže, “ubacio iz razloga političke propagande, da ih iznervira.” Miloševiću je, tvrdi, hteo da “pokvari mirovnu politiku” i novi imidž “faktora mira” koji je u to vreme postojao na zapadu, a Državnoj bezbednosti se svetio jer je pokušavala da razbije SRS i čak ga “proglasila za Hrvata” što ga je, priznaje, “najviše zabolelo.”

Najviše problema Šešelj je imao da objasni svoju “vidovitost”, odnosno kako je to u martu 1995. rekao da je Frenki Simatović komandant Crvenih beretki, dok istovremeno kategorički tvrdi da su Crvene beretke, pod komandom Simatovića, formirane tek u maju 1996. godine. A sam Simatović, na video snimku iz maja 1996. čiji mu je insert pokazan, govori o slavnom putu te jedinice od 4. maja 1991. kada je formirana, do proslave njene pete godišnjice koju je svojim prisustvom uvećao tadašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević.

Ne prihvatajući Šešeljeva objašnjenja o tome da su “postojale razne jedinice koje su nosile crvene kape pa su ih zato zvali Crvene beretke”, tužilac ga je optužio da svesno laže i zavodi sud pokušavajući da prikrije ulogu Slobodana Miloševića u organizovanju i upućivanju paravojnih formacija u Hrvatsku i Bosnu, kao i ulogu Državne bezbednosti Srbije i njenih specijalnih jedinica u tajnim ratovima izvan teritorije Srbije. Šešelj je, međutim, ponovo uzvratio svojim “principom retorzije”, optužujući tužioca da on laže i tvrdeći da ga je i juče i danas “uhvatio u laži”, prisiljavajući tako sudiju Robinsona na nova isključivanja mikrofona i pouke iz lepog ponašanja u sudnici.

Unakrsno ispitivanje Vojislava Šešelja biće nastavljeno u sredu 14. septembra.

Dijeljenje sadržaja