Na suđenju Slobodanu Miloševiću nastavljen dokazni postupak optužbe o masovnim deportacijama kosovskih Albanaca u proleće 1999.

Nakon dvodnevnog svedočenja predsednika Kosova Ibrahima Rugove, na suđenju Slobodanu Miloševiću je nastavljen dokazni postupak o deportacijama kosovskih Albanaca u proleće 1999. Pošto je Rugova pred sudom izjavio da je početkom maja 1999. tražio od optuženog da ga pusti da ode u inostranstvo jer je "Kosovo bilo prazno", pred sudom su se čula nova svedočenja o tome kako je došlo do tog "pražnjenja." Pred sudom su se pojavila još četiri svedoka čije su pismene izjave prihvaćene u dokazni materijal a koje optuženi ima pravo da unakrsno ispituje kako bi, eventualno, doveo u pitanje verodostojnost njihovih iskaza.

Takav vid svedočenja se u Haškom tribunalu koristi relativno često, kako bi se ubrzao dokazni postupak i skratilo trajanje procesa. Zbog vremenskog ograničenja koje su mu nametnule sudije, obavezujući ga da dokazni postupak protiv Slobodana Miloševića po sve tri optužnice mora da završi do 10. aprila sledeće godine, tužilaštvo će, kako je najavilo, koristiti pismena svedočenja i u dokazivanju zločina navedenih u optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Takvim se svedočenjima, naime, dokazuje samo da se ono što je opisano u optužnici zaista dogodilo, ali ne i kakva je veza optuženog sa tim događajima. Tu "vezu" tužilaštvo će morati da dokazuje drugim vrstama svedoka i svedočenja.

U ovoj fazi suđenja tužilaštvo nastoji da priloženim pismenim izjavama potkrepi iskaze svedoka koji su svedočili "uživo", kao i da dokaže organizovani, sistematski i rasprostranjeni karakter masovnih deportacija kosovskih Albanaca u proleće 1999., kada je prema optužnici oko 850.000 ljudi prisilno iseljeno u Albaniju, Makedoniju ili Crnu Goru. Da bi to dokazalo, tužilaštvo mora da pokaže da su se u isto vreme, na širokom prostoru, odnosno u više od 20 kosovskih opština, događale iste ili veoma slične stvari.

Današnji svedoci, meštani albanskih sela u opštinama Kačanik i Uroševac, su u svojim pismenim izjavama opisali kako su u aprilu i maju 1999. vojska i policija najpre opkolile i granatirale njihova sela, a zatim ušle u njih paleći kuće i ubijajući ljude. Nakon toga su formirani konvoji traktora, prikolica, putničkih automobila kojima su meštani krenuli prema granici, prolazeći kroz spaljena i opljačkana sela i nailazeći na kontrolne punktove na kojima su ih vojnici, policajci ili paravojnici po pravilu zlostavljali, vređali i pljačkali.

U unakrsnom ispitivanju, Milošević je insistirao da mu svedoci kažu šta su od svega što su opisali lično videli i doživeli, a šta je u njihovim izjavama "svedočenje iz druge ruke", to jest iz priča koje su čuli od drugih. Insistirao je, takođe, i na pitanjima o sukobima srpske vojske i policije sa pripadnicima OVK, nastojeći da pokaže da su ljudi napuštali svoje domove u strahu od oružanog konflikta, a ne zbog toga što su ih na to prisiljavale snage pod njegovom kontrolom i komandom.

Suđenje se nastavlja.

Dijeljenje sadržaja