Lider srpskih radikala i "četnički vojvoda" optužen za zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini

Tužilaštvo: "Primer koji treba da slede ostali optuženi." – Uprava pritvora: "Šešelj se ponaša džentlmenski, poslušno i ne pravi nikakve probleme." - Prvo pojavljivanje optuženog pred sudijom Tribunala biće naknadno zakazano

Nakon što se juče dobrovoljno predao Tribunalu, Vojislav Šešelj će se sutra prvi put pojaviti pred Tribunalom, kako bi se izjasnio o 14 tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, počinjena u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izmedju avgusta 1991. i septembra 1993.

Tvrdeći da ne razume strane reči kao što su "točka" ili "spol", Vojislav Šešelj je iskoristio pravo da se o navodima optužnice izjasni u roku od trideset dana. Optuženi odlučio da se sam brani i da za sebe zadrži "ekskluzivitet pojavljivanja u sudnici"

Tužitelji strahuju da će Vojislav Šešelj, ako mu Tribunal dopusti da se sam brani, od sudjenja praviti show - "U interesu je pravde" da se optuženom doodijeli advokat, smatraju tužitelji u podnesku sudskom vijeću

Tribunal nije prihvatio zahtjev Vojislava Šešelja da mu svi dokumenti budu dostavljani na srpskom, budući da je sud uvjeren da će on "razumjeti" i verzije na bosanskom ili hrvatskom - Sud podsjeća da optuženi ima pravo na advokata koji govori strane jezike

Na drugom pojavljivanju pred Tribunalom, Vojislav Šešelj 14 puta ponovio "Nisam kriv." Sudije će se naknadno izjasniti o zahtevu tužilaštva da se optuženom, u interesu pravde i radi zaštite dostojanstva sudskog postupka, dodeli branilac

U podnesku na stotinjak rukom ispisanih stranica kojim je odgovorio na zahtjev tužitelja za dodjelu branitelja optuženom, Vojislav Šešelj tvrdi da nema pravnih osnova da mu Tribunal nametne advokata protiv njegove volje i "garantira" da će, u protivnom, učiniti sve što može da ne prisustvuje postupku

Pretresno veće naložilo da se Vojislavu Šešelju dodeli "stendbaj advokat" koji će optuženom pomoći u pripremi i prezentaciji svog slučaja i, istovremeno, zaštititi Tribunal u slučaju uvredljivog i agresivnog ponašanja optuženog

Beogradski advokat Lazarević, koji je dosada obavljao tu dužnost, podneo ostavku zbog "sukoba interesa": pošto je odlučio da protiv Šešelja podnese krivičnu prijavu zbog klevete.

U prigovoru na optužnicu, Vojislav Šešelj osporava praktično sve: od legaliteta osnivanja Haškog tribunala do njegove nadležnosti uopšte, a posebno njegove nadležnosti za navodna kršenja medjunarodnog humanitarnog prava na teritoriji Vojvodine

Haško tužilaštvo traži da veće naloži Vojislavu Šešelju da prihvati dokazni materijal u elektronskoj formi, ili da se, u suprotnom, optužba oslobodi obaveze obelodanjivanja izjava koje je tražio optuženi

Ograničenja, prvi put nametnuta u decembru prošle godine, se produžavaju do predsedničkih izbora u Srbiji, 13. juna 2004.

Netačne tvrdnje da je Tribunal "lišio Šešelja prava glasa" i da mu "uskraćuje kontakte sa porodicom". Na izbornom mestu u Pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu 13. juna će glasati 13 pritvorenika iz Srbije i Crne Gore

Pretresno veće naložilo tužilaštvu da se izjasni da li je u Vojvodini, u vreme kada su u njoj počinjeni zločini iz optužnice protiv Vojislava Šešelja, postojalo stanje oružanog sukoba.

Ograničenja, prvi put nametnuta u decembru prošle godine, se produžavaju do kraja predsedničkih izbora u Srbiji

Pošto je na konferenciji o stanju u postupku Vojislav Šešelj potvrdio svoju privrženost "stvaranju Velike Srbije" na poznatim linijama, sudija ga je prekinuo savetujući mu da "u tišini svoje ćelije razmisli" o takozvanim nespornim činjenicama koje mu je predložilo tužilaštvo.

U zahtevu se navodi da je “teorijski isključena mogućnost” da bi optuženi mogao da predstavlja opasnost po žrtve pošto, jednostavno, “ne postoji ni jedna žrtva” koja bi se Šešelju mogla staviti na teret.

Optuženi upozoren da je pritvorenicima zabranjena direktna komunikacija sa medijima, te da bi svako kršenje te zabrane dovelo do ponovnog uvodjenja ograničenja u komunikacijama sa spoljnim svetom

Osporavanje odluke Pretresnog veća kojom je prihvaćen prigovor Vojislava Šešelja da Tribunal nema nadležnost na teritoriji Vojvodine budući da tamo nije postojao "oružani sukob"

Ukoliko bi mu se dozvolilo da početak sudjenja čeka na slobodi – smatra tužilaštvo – Šešelj bi predstavljao opasnost po žrtve i svedoke, a imao bi i motive da odbije da se vrati u Hag

Poništena odluka Pretresnog veća kojom je usvojen prigovor Vojislava Šešelja na nadležnost Tribunala za zločine protiv čovečnosti koji su, prema optužnici protiv lidera srpskih radikala, počinjeni u Vojvodini 1992. godine.

Specifične zahteve o načinu obelodanjivanja dokumenata Vojislav Šešelj može veću uputiti samo u pismenoj formi, odlučio predraspravni sudija. Na statusnoj konferenciji prikazan video snimak Šešeljevog intervjua na engleskom jeziku

Na osnovu novih dokaza, tužilaštvo traži dozvolu da optužnicu protiv Vojislava Šešelja dopuni novim navodima za zločine “Šešeljevaca” u širem području Sarajeva, Bijeljini, Mostaru i Nevesinju

Glasnogovornica Ureda tužitelja ističe da "nije u razmatranju" mogućnost prepuštanja predmeta Šešelj nacionalnom pravosuđu

Bivši lider srpskih radikala protivi se spajanju predmeta i zajedničkom suđenju pošto je, kako tvrdi, sa Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem “uvek bio u sukobu”, dok sa Milanom Martićem “nije imao nikakvih dodirnih tačaka.”

U telefonskom razgovoru, optuženi otkrio identitet svedoka čija je zaštita naložena odlukama više Pretresnih veća, pošto je predviđeno da svedoči na nekoliko suđenja.

Hvaleći u javnim izjavama Slobodana Miloševića i Jovicu Stanišića za pomoć u organizovanju, naoružavanju i opremanju dobrovoljaca Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj je, kako sada tvrdi, hteo da ih “iznervira i provocira da preuzmu nepromišljene represivne mere” protiv njega lično i protiv SRS. Značenje “zarđale kašike” i hrtkovačkog “principa retorzije”

Budući da dopunjena i proširena optužnica protiv Vojislava Šešelja po oceni veća sadrži nove optužbe o kojima optuženi treba da se izjasni, uskoro će biti zakazano ponovno izjašnjavanje lidera srpskih radikala. Odluka o zahtevu tužilaštva za spajanje predmeta Šešelja, Martića, Stanišića i Simatovića će, prema najavi sudije, biti doneta "relativno uskoro"

Pošto, kako je rekao, još nije imao prilike da se konsultuje sa svojim "stručnim timom odbrane", Vojislav Šešelj odložio za 30 dana izjašnjavanje da li je kriv ili nevin za zločine kojima se tereti u izmenjenoj i dopunjenoj optužnici

Pošto nije imao priliku da se konsultuje sa svojim "stručnim timom odbrane", Vojislav Šešelj se danas nije izjasnio o navodima proširene optužnice, pa je sudija u njegovo ime u zapisnik uneo da se optuženi izjašnjava da nije kriv ni po jednoj od njenih 14 tačaka. Rekordno kratak nastup optuženog pred Tribunalom.

Optuženi traži da veće izda nalog kojim će se Sekretarijat obavezati da pokrije dosadašnje troškove pravnih savetnika i drugih članova njegovog tima odbrane. Suđenje bi, prema današnjoj najavi predraspravnog sudije, trebalo da počne "prilično skoro." Šešelj nema poverenja u Srbe koji dobro znaju engleski ili francuski jezik.

Tužilaštvo najavilo petomesečni dokazni postupak a optuženi tražio trodnevnu radnu sedmicu

Novi zahtev tužilaštva da se u interesu pravde i radi zaštite integriteta postupka i dostojanstva Tribunala, Vojislavu Šešelju imenuje branilac, pošto je svojim ponašanjem u poslednje tri godine "jasno pokazao da nije ni voljan ni sposoban da se sam brani."

Završna faza priprema za početak suđenja Vojislavu Šešelju. Ukoliko optuženi odbije da prihvati elektronsko obelodanjivanje dokaznog materijala veće će smatrati da je tužilaštvo ispunilo svoju obavezu. Optuženi najavio da će osporavati mnoge činjenice koje su pravosnažno presuđene u drugim predmetima pred Tribunalom

Optuženi Vojislav Šešelj obavestio Pretresno veće da se "ubrzano oporavlja" od štrajka glađu, ali da će mu za puni fizički oporavak trebati tri do četiri meseca, a onda još "neko vreme" za pripremu odbrane sa njegovim timom pravnih savetnika

Optužujući Tribunal da nije učinio ništa da bi se deblokirali njegovi računi u stranim bankama, Vojislav Šešelj zahteva da mu se pokriju troškovi odbrane u visini od 6,3 miliona dolara, pošto mu je Stručni tim na čelu sa Tomislavom Nikolićem zapretio otkazivanjem dalje pravne pomoći

Prema tumačenju Vojislava Šešelja, sekretar Suda mu je dao "pismene garancije" kojima se stavljaju van snage neke odluke Pretresnog veća. Pretresno veće je, međutim, danas podsetilo optuženog da te odluke ostaju na snazi sve dok ih ne "promeni, povuče ili revidira" ono samo ili Žalbeno veće

Zakazana konferencija o stanju u postupku na kojoj će se razmotriti dokle su strane stigle u pripremama za suđenje a optuženi će imati priliku da se izjasni o svom mentalnom zdravlju i fizičkom stanju

Samo što je odacio Šešeljev zahtev za diskvalifikaciju sudija Orija i Hopfela, predsednik Tribunala suočen sa žalbom optuženog na odluku sekretara suda da ne uzme u razmatranje "troškovnik" tima njegovog "Stručnog tima", koji za usluge pružene optuženom u protekle četiri godine potražuje ukupno 6,3 miliona dolara

Sudija Žan Klod Antoneti koji je imenovan za novog pretpretresnog sudiju u postupku protiv Vojislava Šešelja otkazao konferenciju o stanju u postupku zakazanu za 28. februar i od sekretara suda tražio hitan izveštaj o zdravstvenom stanju optuženog

Na prvoj konferenciji o stanju u postupku nakon štrajka glađu, optuženi Vojislav Šešelj i novi predraspravni sudija Žan-Klod Antoneti razmenili komplimete i izrazili obostranu zapanjenost načinom na koji je u protekle četiri godine vođen ovaj predmet

Ne ulazeći u detalje – zbog mogućnosti da o tome bude sprovedena istraga – savetnik Karle del Ponte sa indignacijom odbacio optužbe Vojislava Šešelja da je tužilaštvo pritiscima i ucenama pokušalo da obezbedi "lažne svedoke" protiv njega

Za razliku od Miloševića, koji nije priznavao Tribunal i nije od njega tražio sredstva za finansiranje odbrane, Šešelj – kako je rekao na današnjoj konferenciji o stanju u postupku – "priznaje da je sud fizička činjenica od koje se ne može pobeći", pa zato traži pare

Odbačena žalba Vojislava Šešelja na prošlogodišnju odluku Pretresnog veća kojom je tužilaštvo ovlašćeno da mu dokazni materijal obelodanjuje u "elektronskoj formi", odnosno na kompakt diskovima, uz obavezu Sekretarijata suda da optuženom pruži pomoć o obliku "kompjuterskog hardvera, softvera i treninga."

Predsednik Tribunala odbacio žalbe Vojislava Šešelja na odluku Sekretarijata suda da ne prihvati "troškovnik" kojim se za pravne usluge koje mu je pružio njegov "Stručni tim" traži iznos 6.350.000 američkih dolara. Optuženi se upućuje da pitanja pravičnosti suđenja pokrenuta u odbačenim žalbama iznese pred Pretresno veće

Mada sudija Žan-Klod Antoneti nije promenio blagonakloni stav koji je Šešelja, kako je i danas priznao, pre 6 meseci "prijatno iznenadio", Šešelj je na konferenciji o stanju u postupku nekoliko puta rekao da je "šokiran" i "krajnje zaprepašćen" njemu neshvatljivim i nepodnošljivim" stavovima francuskog sudije

Objavljen protokol po kojem će se odvijati poseta sudije Antonetija ćeliji i kancelariji Vojislava Šešelja u Pritvorskoj jedinici UN. Cilj posete je da se proveri da li su optuženom koji se sam brani obezbeđeni adekvatni radni uslovi

Na predraspravnoj konferenciji uoči početka suđenja lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju, optužba najavila nameru da izvede 101 svedoka čije bi glavno ispitivanje trebalo da traje oko 170 sati. Pretresno veće nagoveštava da bi optužba mogla da računa na 120 do 125 sati, a odluka o tome biće saopštena pre sutrašnje uvodne reči tužioca

Uvodna reč optužbe na suđenju lideru srpskih radikala. Šešeljev doprinos ostvarenju zajedničkog cilja trajnog uklanjanja nesrba sa područja planirane Velike Srbije je, po tužilaštvu, bila njegova "fanatična i ekstremna retorika", kojom je kod Srba podsticao strah i mržnju, istovremeno demonizujući i dehumanizujući Hrvate i Muslimane

Govori mržnje kojima je, po tužilaštvu, lider srpskih radikala podsticao na vršenje zločina zapravo su, objasnio je Šešelj u uvodnoj izjavi, njegova "upozorenja" ili čak "mirotvorački napori, izrečeni malo oštrijim rečima", kojima je nastojao da spreči napade na Srbe u Hrvatskoj ili BiH. Šešelj žali što ne može da završi kao njegov "prijatelj Sadam Husein."

Američki sociolog Entoni Oberšal, prvi svedok optužbe na suđenju lideru srpskih radikala, analizirao je sadržaj diskursa "ksenofobičnog nacionalizma", kojim je Šešelj "zagovarao i opravdavao nasilje Srba protiv nesrba"

U unakrsnom ispitivanju američkog sociologa koji je analizirao Šešeljev nacionalistički diskurs , optuženi sugerisao da njegov "govor pretnji" i pozivanja na nasilje i nasilne promena granica ne bi bili kažnjivi u Sjedinjenim državama

Okončano svedočenje američkog sociologa Entoni Oberšala, prvog svedoka optužbe na suđenju lideru srpskih radikala optuženom za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. Suđenje Vojislavu Šešelju će se nastaviti 8. januara 2008. godine

Pošto je sudija Frederik Harhof 1993. godine učestvovao u uzimanju izjave jednog od svedoka optužbe protiv Vojislava Šešelja, tužilaštvo smatra da je bio "uključen u istragu", pa sada ne može da "u istom predmetu sedi kao sudija." Optuženi se suprostavio tom zahtevu, optužujući tužilaštvo da pokušava da dobije na vremenu, pošto nije spremno za suđenje. O sudbini sudije Harhofa odlučuje predsednik suda

Do odluke predsednika Tribunala o zahtevu tužilaštva za izuzeće danskog sudije Frederika Harhofa, prekinuto suđenje lideru srpskih radikala, optuženom za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini

Predsednik Tribunala imenovao tročlanu sudijsku komisiju koja će razmotriti osnovanost tužiočevog zahteva da se sudija Frederik Harhof izuzme iz sastava Pretresnog veća koje sudi Vojislavu Šešelju

Pošto je odbačen zahtev za diskvalifikaciju sudije Harhofa, suđenje Vojislavu Šešelju nastavljeno svedočenjem Gorana Stoparića, bivšeg dobrovoljca Srpske radikalne stranke na ratištima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

U nastavku svedočenja na suđenju Vojislavu Šešelju, bivši dobrovoljac Goran Stoparić opisao kako je 1991. godine u Šidu osnovana agencija "Lasta" koja je "posredovala" u razmeni kuća i imanja Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj, a od čijeg se profita finansirao Opštinski odbor Srpske radikalne stranke

Posle samo deset minuta javnog zasedanja suđenje Vojislavu Šešelju nastavljeno na takozvanoj privatnoj raspravi, da bi ubrzo bilo prekinuto do sledećeg utorka. Optuženi traži obelodanjivanje sadržaja jučerašnjeg zatvorenog zasedanja na kojem se, po svemu sudeći, raspravljalo o misterioznim SMS porukama

U unakrsnom ispitivanju Gorana Stoparića, bivšeg dobrovoljca Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj nastoji da se ne konfrontira sa svojim nekadašnjim sledbenikom i optužuje tužilaštvo da je prvo potkupilo, a zatim zloupotrebilo svedoka

Svedok optužbe Goran Stoparić se u svojoj ratnickoj karijeri - započetoj 1991. među "četnicima" a zaključenoj 1999. godine sa "Škorpionima" - kao "Šešeljev dobrovoljac" u sastavu Vojske Republike Srpske borio i na strani Hrvata i u Abdićevoj "muslimanskoj vojsci" – u oba slučaja protiv Armije BiH

Nakon što se u prva dva dana unakrsnog ispitivanja uzdržavao od konfrontacija sa svedokom optužbe, koji je uzvraćao na isti način i uglavnom se saglašavao sa sugestijama optuženog, Šešelj je danas zaoštrio ton i optužio Gorana Stoparića da je "sa Natašom Kandić projektovao kompletno svedočenje"

Iv Tomić, autor ekspertskog izveštaja "Ideologija Velike Srbije", zaključuje da je Vojislav Šešelj "intelektualni potomak" Ravnogorskog pokreta iz II svetskog rata, od kojeg je preuzeo cilj stvaranja Velike Srbije, etnički što homogenije, što su njegovi sledbenici ostvarivali nasiljnim premeštanjem i raseljavanjem stanovništva

Ako bi izostalo "razmeštanje stanovništva", Srbi ne bi bili većinsko stanovništvo u Šešeljevoj Velikoj Srbiji – procenjuje Iv Tomić, autor ekspertskog izveštaja o "Ideologiji Velike Srbije u XIX i XX veku"

Na početku unakrsnog ispitivanja eksperta tužilaštva Iva Tomića, Vojislav Šešelj je osporavao da je francuski magistar slavistike uopšte kvalifikovan da svedoči o ideologiji srpskog "doktora nauka i redovnog profesora univerziteta"

Posle podužeg istorijskog i lingvističkog predavanja, Šešelj se "srži predmeta" približio tek na kraju unakrsnog ispitivanja francuskog eksperta Iva Tomića, ali se ispostavilo da je pitanje upućeno pogrešnom svedoku i da će na njega moći da odgovori vojni veštak čije je svedočenje planirano naredne nedelje

Nakon što mu je predsedavajući sudija održao lekciju o načinu na koji bi trebalo da vodi svoju odbranu, Šešelj je uzvratio da ga ne brine to što sudije ne veruju njegovom tvrdnjama, budući da one i nisu upućene njima već javnosti. Pozvao je i sudije da o tome ne brinu pošto mu je cilj, kako je rekao, da ga osude na doživotnu robiju

Na početku unakrsnog ispitivanja, Vojislav Šešelj je od zaštićenog svedoka VS 004 dobio potvrdu da je strah Srba u Hrvatskoj 1990. godine bio posledica postupanja novih hrvatskih vlasti – a ne rezultat njegove zapaljive retorike iz Beograda

Dokazivanjem da su JNA ili VRS – a ne on – komandovali dobrovoljcima Srpske radikalne stranke na bojištima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Šešelj osporava svoju komandnu odgovornost, za koju nije ni optužen

Vojni veštak tužilaštva na suđenju Vojislavu Šešelju opisao genezu dobrovoljačkih jedinica koje je optuženi regrutovao 1991. godine - od neregularnih samostalnih snaga do uključivanja u strukture JNA

Prema vojnom analitičaru tužilaštva Šešeljevi radikali i druge stranke počeli su da regrutuju dobrovoljce i upućuju ih u Hrvatsku još u proleće 1991. godine, dok su vlada Srbije, Generalštab JNA i Predsedništvo SFRJ naknadno – između avgusta i decembra te godine – donosili uredbe, uputstva i naređenja kojima se takvo faktičko stanje pravno "pokriva"

Prema vojnom analitičaru tužilaštva, dobrovoljci SRS su naoružanje i vojnu opremu dobijali iz tri izvora: od JNA odnosno kasnije VJ, zatim od MUP Srbije, kao i od Ministarstva odbrane Srbije

Vojislav Šešelj prigovorio na korišćenje dokumenta JNA u kojem se pominje da su "četnici pljačkali i sadistički zloupotrebljavali nevine hrvatske civile" u Vukovaru. Po njemu, u dokumentu se "ne pominju dobrovoljci SRS nego četnici"

U nastavku unakrsnog ispitivanja vojnog analitičara tužilaštva, Vojislav Šešelj tvrdio da je regrutovanjem dobrovoljaca početkom 1991. godine Srpska radikalna stranka zapravo preuzela deo uloge koja je u sistemu opštenarodne odbrane pripadala bivšem Savezu komunista Jugoslavije

Tužilac prihvata da je bilo formacija koje su se nazivale četničkim, ali nisu imale veze sa optuženim i SRS. Prihvata, takođe, da je bilo i "samozvanih četnika", kao i da su još neke političke stranke, osim SRS, "sledile četničku tradiciju"

Pošto je vojni analitičar tužilaštva potvrdio da u Vojvodini 1992. godine nije bilo vojnih napada na civilno stanovništvo, Šešelj smatra da time otpada deo optužnice koji ga tereti za deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci

Mladen Kulić odustao od zaštitnih mera pod kojima je 2002. dao iskaz na suđenju Slobodanu Miloševiću da bi o događajima u Zapadnoj Slavoniji 1991. godine otvoreno svedočio na suđenju lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju

Nakon što je svedoka optužbe Mladena Kulića optužio da se 1995. godine pred hrvatskim sudom branio tako što je krivicu prebacivao na druge, Vojislav Šešelj primenio istu strategiju, nastojeći da odgovornost za zločine u Voćinu 1991. godine prebaci na dobrovljačke formacije Mirka Jovića i Vuka Draškovića

Nakon prošlonedeljnog iskaza zaštičenog svedoka koji je 20. novembra 1991. godine iskočio iz kamiona kojim su zatočenici sa Ovčare prebacivani na gubilište u Grabovu, na suđenju Vojislavu Šešelju svedoči još jedan od malobrojnih preživelih zarobljenika iz vukovarske bolnice

U unakrsnom ispitivanju Vilima Karlovića, jednog od malobrojnih preživelih iz vukovarske Ovčare, Vojislav Šešelj nastojao da dokaže da svedok nije bio u stanju da "četnike" koje je regrutovala Srpska radikalna stranka razlikuje od lokalnih "četnika", teritorijalaca ili vojnika JNA

Na suđenju Vojislavu Šešelju svedoči Emil Čakalić – jedan od sedmorice preživelih iz vukovarske Ovčare. Nakon što je spasen iz hangara, Čakalić je preživeo i "sobu smrti" u skladištu vukovarskog Veleprometa, odakle je prebačen u zatvor u Srbiji

U unakrsnom ispitivanju Emila Čakalića, optuženi Šešelj tvrdi da je "neki um", odnosno general Aleksandar Vasiljević, "naredio da se strelja 200 Hrvata", zbog čega su izvršioci naređenja poštedeli "sedam suvišnih" iz hangara na Ovčari

Tužilaštvo danas uvrstilo u dokaze tridesetak video snimaka nastalih između 1991. i 1995. godine, sa optuženim i njegovim sledbenicima – "Šešeljevcima" ili "četnicima" – u glavnoj ulozi. Šešelj nije imao primedbe na uvođenje tih snimaka i neke od njih smatra "oslobađajućim"

Zaštićeni svedok optužbe na suđenju Vojislavu Šešelju opisao teror dobrovoljaca Srpske radikalne stranke nad zatočenim zvorničkim Muslimanima. Komandant "šešeljevaca", vojvoda Miodrag Vuković Ćele je na poljoprivrednom dobru "Ekonomija" na smrt pretukao jednog starijeg zatočenika

Pošto je u glavnom ispitivanju svedok optužbe vojvodu "Ćeleta" identifikovao kao počinioca zločina nad zvorničkim Muslimanima, Vojislav Šešelj negirao da je sa njim imao bilo kakve veze u vreme napada na Zvornik u proleće 1992. godine, mada priznaje da je ovaj pre i posle toga bio dobrovoljac i poslanik SRS

Vojislav Šešelj nastojao da dokaže da je mučitelj zatočenih Muslimana u Zvorniku bio pripadnik paravojne jedinice "Žute ose" i samozvani vojvoda Dušan Vučković Repić, a ne "šešeljevac" sa nadimkom "Vojvoda Ćele" ili samo "Vojvoda", kako su, svedočeći na poziv optužbe, tvrdili bivši zvornički zatočenici

Beograđanin koji je bio u prvoj grupi dobrovoljaca SRS upućenih 1991. godine u Zapadnu Slavoniju svedoči na suđenju lideru srpskih radikala, optuženom za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. Najveći deo njegovog svedočenja odvijao se danas na sednici zatvorenoj za javnost

Tvrdnjama o "udruženom zločinačkom poduhvatu" haškog tužilaštva i Nataše Kandić, Šešelj nastoji da unapred dovede u pitanje kredibilitet budućih "insajdera" – bivših "šešeljevaca" - koji se usude da svedoče protiv svog nekadašnjeg lidera

Komentarisanje video zapisa svojih govora iz 1991. godine Šešelj je iskoristio da se uključi u predizbornu kampanju i iznese svoje protivljenje približavanju Srbije Evropskoj uniji gde su, po njemu, koncentrisani "srpski neprijatelji i belosvetski prevaranti"

Za razliku o prethodnih svedoka koji su kao najbrutalnije mučitelje zatočenika na području Zvornika 1992. godine identifikovali kao "šešeljevce", Fadil Kopić misli da se radilo o "Belim orlovima", koji su, doduše, "veličali Šešelja i zaklinjali se u njega". Šešelj traži zaštitu Tribunala od tvrdnji beogradskog "Blica"?

Zaštićena svedokinja opisala kako su joj "arkanovci" u Zvorniku ubili muža i dva sina, dok su je "šešeljevci" izveli iz skloništa i zabranili joj da gleda streljanje, a kasnije je sa drugim ženama i decom deportovali u Srbiju. Kao i obično, Šešelj ne spori da su se zločini dogodili, ali negira umešanost "šešeljevaca"

Šešelj od sudija tražio pečenje, kolače i istragu protiv Karle del Ponte, a od tužioca video snimke u kojima se on pojavljuje u glavnoj ulozi

Bivši zatočenik Doma kulture u Čelopeku opisao svirepa ubistva, ponižavajuća mučenja i seksualna zlostavljanja bosanskih Muslimana u junu 1992. godine u kojima se naročito isticao Dušan Vučković zvani "Repić". Tužilac najavio dokaze o vezi optuženog sa dobrovoljcima koji su učestvovali u ubistvima i mučenjima na području Zvornika

Kako Vojislav Šešelj danas objašnjava svoje nekadašnje pretnje "rekama krvi" i "klanja zarđalom kašikom za cipele". Čim se sa Balkana povuku trupe NATO, predviđa lider srpskih radikala, BiH će se raspasti a Jadransko more od Ulcinja do Karlobaga će "ponovo biti srpsko more"

Među srpskim dobrovoljcima u Vukovaru su, prema iskazu svedoka optužbe na suđenju Vojislavu Šešelju, kružile "vrlo nezgodne priče" o stravičnim hrvatskim zločinima, zbog kojih su dobrovoljci bili "spremniji da pucaju"

Na početku unakrsnog ispitivanja zaštićenog svedoka VS 002, Vojislav Šešelj je izložio svoju "vukovarsku teoriju zavere." Neko u vrhu JNA je, prema Šešelju, "namerno naredio da se Vukovar razori do temelja kako bi Hrvatska dobila snažno propagandno oružje protiv JNA i srpskog naroda". Svedok se sa time zdušno složio

Nastojeći da dokaže da njegovi dobrovoljci nisu učestvovali u zločinu na Ovčari, optuženi prezentovao iskaze komandanta i zamenika jedinice "Leva supoderica" sa suđenja pred beogradskom Većem za ratne zločine. Prvi tvrdi da je na Ovčari bio kako bi spasao a ne ubijao Hrvate, a drugi da nije mogao "ni da sanja" da će oni biti pogubljeni

Svedočeći na suđenju lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju, bivši policajac iz Slatine Đuro Matovina opisao šta je zatekao u slavonskom selu Voćin 13. decembra 1991. godine, dan nakon povlačenja dobrovoljaca iz Srbije, koje je identifikovao kao "Bele orlove" i "Šešeljevce"

Na kraju unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Đure Matovine, koji je svedočio o masakru u Voćinu, Vojislav Šešelj proglasio da je "montirani proces" protiv njega "krahirao" i da do sada "ni jedan svedok i ni jedan veštak nisu potvrdili ni jedan navod iz optužnice". Suđenje će se, ipak, nastaviti sutra

Bivši policajac iz Zvornika Asim Alić tvrdi da je kod jednog od najokrutnijih srpskih dobrovoljaca Dušana Vučkovića zvanog "Repić" i njegovog brata Vojina prilikom ispitivanja u zvorničkoj policijskoj stanici neposredno pred napad srpskih snaga na grad pronašao po dve iskaznice –jednu sa pečatom Srpskog četničkog pokreta i drugu Srpske radikalne stranke

U unakrsnom ispitivanju bivšeg zeničkog policajca Asima Alića, optuženi Šešelj je ukazivao da je svedok u izjavi tužilaštvu 1997. godine rekao da je kod braće Vučković nakon hapšenja pronađena legitimacija Srpskog četničkog pokreta, a da je tek u prošlonedeljnom pripremnom razgovoru tome dodao i legitimaciju Srpske radikalne stranke

Ne dovodeći u pitanje pravo optuženog da izabere odbranu koju smatra najprikladnijom, predsedavajući sudija je danas Šešelju, u ime veća, skrenuo pažnju da koristi "samoubilačku taktiku". Optuženi, međutim, smatra da u Tribunalu "nema advokata koji bolje od njega vodi odbranu svog klijenta"

U jedanaest bosansko-hercegovačkih opština navedenih u optužnici protiv Vojislava Šešelja "gotovo ili sasvim" je razoreno oko 90 odsto muslimanskih i katoličkih verskih objekata, kaže veštak optužbe za kulturno nasleđe Balkana Andraš Ridlmajer

Veštak optužbe za kulturno nasleđe Balkana Andraš Ridlmajer u nastavku svedočenja opisao šta je u leto 2002. godine zatekao na mestima porušenih bosansko-hercegovačkih džamija – uglavnom deponije sa đubretom i auto otpadom, a ponegde stambene zgrade i pravoslavne crkve

Ljubiša Petković, bivši načelnik Ratnog štaba Srpske radikalne stranke, uhapšen i prebačen u Hag pod optužbom za nepoštovanje suda zbog odbijanja da, na poziv Veća, svedoči u postupku protiv Vojislava Šešelja. Prvo pojavljivanje u četvrtak 29. maja u 11 sati.

Komentarišući zaključke veštaka optužbe Andraša Ridlamajera o uništavanju islamske i rimokatoličke kulturne baštine u BiH, Vojislav Šešelj prihvata da su džamije razarane, za šta su "dobrim delom krivi Srbi", ali i Titov režim... Svi sem njegove Srpske radikalne stranke koja je rušenja verskih objekata – tvrdi Šešelj - na vreme osuđivala, a danas je prva koja učestvuje u obnavljanju džamija

Lider srpskih radikala optužio tužilaštvo da "kao kukavičije jaje" podmeće dokumenta o ulozi Nikole Poplašena u zločinima na Vogošći 1992. godine, iako se ovaj učlanio u SRS tek u proleće 1993. godine

Zaštićeni svedok VS 1055 na suđenju Vojislavu Šešelju opisao napad "četnika" na selo u okolini Sarajeva i višemesečno zatočeništvo u logorima u Podlugovima i Semizovcu. Ne zna ko je organizovao te logore, ali "dobro zna da su ih uhapsili i u njih doveli" Vasilije Vidović "Vaske" i njegovi četnici

U unakrsnom ispitivanju Šešelj je zaštićenog svedoka VS 1055 u više navrata optužio da laže, izazivajući oštre prigovore tužioca koji je takve tvrdnje ocenio kao "bezobrazne i vrlo opasne", kao i ponovna sudijska upozorenja da prestane sa takvim optužbama kojima zapravo "zastrašuje svedoke"

Sarajlija Perica Koblar, opisao na suđenju Vojislavu Šešelju kako je jedini od četvorice pripadnika Armije BiH koji su u julu 1993 godine zarobljeni na Igmanu preživeo ispitivanje od strane četničkog vojvode Branislava Gavrilovića Brneta

U unakrsnom ispitivanju bivšeg pripadnika Armije BiH, Vojislav Šešelj je pokušavao da opovrgne njegove jučerašnje tvrdnje o ubistvu ratnih zarobljenika, konfrontirajući iskaz svedoka sa izjavama koje su mu u Hag poslali vojvoda Brne i drugi četnici koji su Pericu Koblara u julu 1993. godine zarobili na Igmanu

Svedok optužbe Safet Sejdić tvrdi da je na ratištu u okolini Sarajeva tokom 1993. video Vojislava Šešelja u poseti četnicima "vojvode Vasketa" čiji je zatočenik bio oko dve godine

Vojislav Šešelj tvrdi da je sarajevski Rom Safet Sejdić 1992. godine dobrovoljno pristupio Vojsci Republike Srpske gde se hrabro i junački borio do kraja rata u BiH, a svedok odgovara da nikada nije učestvovao u borbama i da je pod prinudom služio srpskim vojnicima

Šta je, posredstvom Šešeljevih saradnika koji su s njim navodno stupili u kontakt, poručio Ratko Mladić povodom tvrdnje svedoka optužbe Safeta Sejdića da je krajem 1993. godine, na početku ofanzive na Nišićkoj visoravni, video zajedno Šešelja, Karadžića i Mladića

Optuženi traži da veće uskrati pravo tužiocu da izvodi svedoke koji su se u međuvremenu predomislili i "dobrovoljno se prijavili" da iskaze daju u njegovu odbranu. Tužilac najavljuje podnesak kojim će, kako je rekao, pokazati da planirani svedoci optužbe nisu promenili stranu dobrovoljno, nego "pod pretnjom i prisilom"

Zaštićeni svedok VS-1060 na suđenju Vojislavu Šešelju opisao kako je više godina bio prinuđen da radi fizičke poslove za srpske snage i organizovanom pljačkanju imovine nesrba u sarajevskom naselju Grbavica. On je, takođe, rekao i da je tokom tog perioda na Grbavici bila i jedinica vojvode Slavka Aleksića

Zaštićeni svedok VS-1064 je krajem maja 1992. godine preživeo masakr u Domu kulture u Drinjači, u kojem u kojem su četnici – prema optužnici protiv Vojislava Šešelja – ubili 88 Bošnjaka. Među žrtvama bili su svedokov otac i tri brata

Svedok optužbe Redžep Karišik je u junu 1992. godine preživeo masakr zatočenih na stadionu u Vrapčićima pored Mostara kada su, prema optužnici protiv Vojislava Šešelja, srpske snage ubile osamdeset Bošnjaka i Hrvata

Zaštićeni svedok VS-1052 je na suđenju Vojislavu Šešelju opisao kako je sredinom 1992. godine kao trinaestogodišnjak zatvoren i mučen, dok su neki članovi njegove porodice teško premlaćeni, odvedeni i zauvek nestali

Fahrudin Bilić opisao kako je preživeo masovno ubistvo u mostarskom groblju Sutina u junu 1992. godine, kada su prema optužnici protiv Vojislava Šešelja srpske snage ubile 18 Bošnjaka i Hrvata iz tog kraja

Suđenje Ljubiši Petkoviću, bivšem načelniku Ratnog štaba Srpske radikalne stranke optuženom za nepoštovanje suda, neće početi pre letnje pauze u radu suda, najavljeno je na prvoj konferenciji o stanju u postupku

Na suđenju Vojislavu Šešelju tužilac uvodi u dokaze snimke i transkripte presretnutih telefonskih razgovora iz 1991. i 1992. godine koji, po njemu, ukazuju na postojanje i funkcionisanje udruženog zločinačkog poduhvata čiji je učesnik bio i lider srpskih radikala

Osporavajući "zakonitost, autentičnost i relevantnost" snimaka presretnutih razgovora koje je tužilaštvo ponudilo za uvođenje u dokaze, Vojislav Šešelj je danas za razgovor vojvode "Brneta" i Maje Gojković tvrdio da se radi o "ljubavnom flertu". Novo svedočenje o zločinima u Zvorniku

Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj zapretio štrajkom glađu do smrti ukoliko sudsko veće prihvati zahtev tužilaštva da mu se imenuje branilac

Bivši srpski dobrovoljac Nebojša Stojanović se odrekao navoda dve izjave koje je dao istražiteljima tužilaštva o ulozi Šešelja i "šešeljevaca" u Vukovaru, pa je veće odobrilo zahtev tužioca da ga proglasi takozvanim neprijateljskim svedokom i postavlja mu sugestivna pitanja

Nevoljni svedok optužbe na suđenju Vojislavu Šešelju negira “više od 90 odsto” sadržine izjava koje je 2004. i 2006. godine dao istražiteljima tužilaštva i kaže da bi, “da može, povukao sve svoje potpise”

Zahtevom da se Vojislavu Šešelju dodeli branilac i da se iz postupka isključe njegovi pravni savetnici tužilaštvo, očito, pokušava da spreči ponavljanje "slučaja Haradinaj" u kojem je optužba ostala bez ključnih svedoka koji su pod pritiscima i pretnjama odustali od svedočenja ili promenili svoje prethodne iskaze

Odbijena žalba tužioca na odluku Pretresnog veća od 15. avgusta ove godine kojom je naloženo da se suđenje Vojislavu Šešelju nastavi nezavisno od tužiočevog podneska kojim se traži dodela branioca lideru srpskih radikala, optuženom za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini

Vojislav Šešelj najavio da će u četvrtak podneti odgovor na zahtev tužioca da mu se dodeli branilac. Da li su Šešeljevi pravni savetnici prekršili "profesionalni kodeks branilaca" i "izigrali poverenje" optuženog?

Svedok optužbe sa pseudonimom VS 61 opisao "rajski život" u vojvođanskom selu Hrtkovci pre početka sukoba. Šta se u selu događalo u toku i nakon mitinga Srpske radikalne stranke 6. maja 1992. godine, svedok je opisao na sednici zatvorenoj za javnost

Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj negira da je na mitingu SRS u Hrtkovcima čitao spisak sa imenima Hrvata koji treba da napuste selo ali priznaje da je "kritikovao režim zato što ne primenjuje mere odmazde zbog proterivanja više stotina hiljada Srba iz Hrvatske"

Tužilaštvo traži dozvolu da uloži žalbu na odluku Pretresnog veća po kojoj javni dokumenti uvedeni u dokaze na suđenju Vojislavu Šešelju ne mogu da budu dostupni javnosti do presude u ovom predmetu

Odlukom Sekretara Tribunala, komunikacije između Vojislava Šešelja i njegovih pravnih savetnika biće u narednih mesec dana nadgledane “zbog osnovane sumnje” da je privilegovanu telefonsku liniju koristio za razgovor sa trećim licima a “ne može isključiti da je možda bilo pokušaja da se utiče na svedoke ili da se oni zastraše”

Oko 20 posto dobrovoljaca SRS došlo je u Zvornik iz "patriotskih razloga", verujući da je "srpska nacija ugrožena, da Srbima preti istrebljenje od Muslimana i Hrvata i da se Srbija brani u Hrvatskoj i Bosni". To su bile reči vodećih ljudi na vlasti u Srbiji, uključujući i Vojislava Šešelja, tvrdi bivši dobrovoljac SRS, svedok optužbe na suđenju lideru srpskih radikala

Posle upozorenja da bi odbijanje da kontaktira pravne savetnike preko "nadzirane telefonske linije" i stalno insistiranje da mu je time odbrana hendikepirana moglo da "dovede do rizika" da mu se dodeli branilac, Vojislav Šešelj odgovara da nikad nije rekao da mu je odbrana ugrožena i naglasio da je on "i sam samcit u kosmosu" neuporedivo sposobniji od tužioca

Kada je shvatio da pola njegovog sela zna da će biti zaštićeni svedok optužbe na suđenju Vojislavu Šešelju, Aleksa Ejić se odrekao već odobrenih mera zaštite identiteta i lika i javno svedočio o događajima u vojvođanskom selu Hrtkovci nakon posete lidera srpskih radikala u maju 1992. godine

U nastavku svedočenja na suđenju Vojislavu Šešelju, Srbin iz Hrtkovaca Aleksa Ejić opisao nekoliko slučajeva direktnih pritisaka na svoje hrvatske susede da se isele. Nekima su, kaže, upućivane pretnje smrću, jednom bračnom paru je u dvorište bačena bomba, a srpske izbeglice su ljudima dolazile na vrata sa ceduljicama na kojima je pisalo da su te kuće predviđene "za razmenu"

Lider srpskih radikala negira da su on i njegova stranka 1992. godine učestvovali u stvaranju atmosfere straha zbog koje su Hrvati odlučili da se isele iz Hrtkovaca i tvrdi da mu je sve namestila "zaverenička grupa" na čelu sa srpskim građanskim političarima Nenadom Čankom i Vesnom Pešić

Svedok optužbe Franjo Baričević tvrdi da je vojvođansko selo Hrtkovci napustio nakon mitinga Srpske radikalne stranke u maju 1992. godine i pretnji koje su upućene njegovoj ćerki. Nepoznati ljudi su je pitali "koga tata više voli – nju ili brata jer će ono dete koje više voli moći da ode u Hrvatsku a sa drugim se zna šta će biti"

Vojislav Šešelj optužio svedoka optužbe da je najpre bio "doušnik srpske službe bezbednosti", da se zatim u Hrvatsku priključio terorističko-paravojnoj formaciji HOS, a da mu je otac za vreme drugog svetskog rata bio ustaša. Mada je tužilac prigovorio na takvo "kaljanje" i "zastrašivanje svedoka", sudije nisu reagovale

U ekspertskom izveštaju o iseljavanju Hrvata i drugih nesrba iz Hrtkovaca 1992. godine, demograf Eva Tabo je zaključila da se broj hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva u tom vojvođanskom selu u deset godina smanjio za 76 procenata dok se broj Srba povećao pet puta. Postupak za nepoštovanje suda protiv Vojislava Šešelja?

Mada Vojislav Šešelj tvrdi da su razlozi za migracije hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva iz Hrtkovaca u Vojvodini mogli da budu "ekonomske prirode", demograf tužilaštva Eva Tabo ukazuje da je trend "razvojnih migracija" iz osamdesetih godina, zamenjen "prisilnim migracijama" koje su bile posledica konflikta

Svedokinja tužilaštva Jelena Radošević tvrdi da su ubijanja Hrvata u Voćinu u Istočnoj Slavoniji, počela nakon posete lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja koji je pružao "moralnu podršku vojnicima"

Po oceni Sekretara suda, nisu se bitno izmenile okolnosti radi kojih su 29. septembra stavljene pod nadzor takozvane privilegovane komunikacije Vojislava Šešelja sa njegovim pravnim savetnicima

Osim što je još jednom iznela svoja saznanja o događajima koji su prethodili masakru na Ovčari, doktorka Vesna Bosanac na suđenju Vojislavu Šešelju govorila o prisustvu "četnika" u Vukovaru. Šešelj nije ispitivao svedokinju, ali je ukazao na novu zaveru protiv njega, čiji su glavni akteri Sekretarijat Tribunala, njegovi bivši partijski drugovi Vučić i Nikolić, kao i američka i britanska obaveštajna služba

Odgovarajući na pitanja predsedavajućeg sudije koji joj je izneo "teoriju" optuženog Vojislava Šešelja da su masakr na Ovčari počinili "osvetoljubivi lokalni teritorijalci" a ne dobrovoljci SRS, ravnateljica Vukovarske bolnice Vesna Bosanac odgovorila da su dobrovoljci, teritorijalci i JNA – "delovali zajedno". Zašto je sudija Antoneti zamolio Šešelja "da pokuša da se savlada"?

Sekretar Tribunala odbacio kao "bespredmetne" primedbe Vojislava Šešelja da mu se odlukom o nadzoru privilegovanih komunikacija umanjuje mogućnost odbrane. Za preispitivanje odluke o nadzoru nadležan predsednik Tribunala a ne Pretresno veće, ukazuje sekretar suda i poziva Šešelja da žalbu uputi na pravu adresu

Penzionisani pukovnik JNA Milorad Vojinović u izjavi istražiteljima tužilaštva opisao da je neposredno pred ubistvo 200 Hrvata na Ovčari, za koje se tereti Vojislav Šešelj, prošao pored hangara na tom poljoprivrednom dobru i video da dobrovoljci sa četničkim obeležjima psuju, tuku i pljačkaju zatočenike

Specijalista sudske medicine Davor Strinović, u ekspertskom izveštaju i iskazu pred Tribunalom izneo detaljne podatke o uzroku smrti, starosnoj i polnoj strukturi Hrvata ubijenih na Ovčari u novembru 1991. godine, ali nije umeo da odgovori na pitanje optuženog Vojislava Šešelja kako to da ih je streljano "tačno 200"

Opisujući napad na Zvornik s početka aprila 1992. godine, zaštićeni svedok optužbe na suđenju Vojislavu Šešelju rekao da su u njemu učestvovali JNA i "arkanovci", a "šešeljevce" nije pominjao, makar na javnim delovima zasedanja. Optuženi ne spori streljanje Muslimana o kojem je svedok govorio, ali sugeriše da ga sa mesta na kojem se nalazio nije mogao videti, čak ni kroz dvogled

U unakrsnom ispitivanju Višnje Bilić, Vojislav Šešelj tvrdio da se identitet sedam neidentifikovanih žrtava ekshumiranih iz masovne grobnice na vukovarskoj Ovčari namerno krije jer se, po njemu, radi o "o Kurdima ili nekim drugim stranim plaćenicima" koji su se borili u hrvatskim formacijama. Najavljeno svedočenje Sulejmana Tihića

Nakon govora Vojislava Šešelja na mitingu SRS u Hrtkovcima 6. maja 1992. godine svedokinja Katica Paulić i njen suprug su zaključili da im "nema opstanka" i da moraju da "beže iz sela i spašavaju kožu"

Po podacima iz ekspertskog izveštaja Ane Marije Radić sa područja Vukovara je početkom devedesetih iseljeno oko više od 30.000 nesrba a do kraja 1992. godine registrovano je 350 izbeglica iz Vojvodine, ali se mnogi nisu prijavili. Šešelj se, međutim, manje bavio tim lokacijama navedenim u njegovoj optužnici, a više računanjem broja Srba proteranih iz Hrvatske

Nekadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Stefanović tvrdi da je upravo on bio u centru zavere pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića i bivše glavne tužiteljice Tribunala Karle del Ponte protiv lidera radikala Vojislava Šešelja

U ispitivanju prvog generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Stefanovića ispostavilo se da je priču o navodnim pritiscima koje je na njega vršio Zoran Đinđić prvi put pomenuo u maju ove godine, što je otprilike mesec dana nakon što je optuženi Šešelj izašao sa teorijom o "paktu" pokojnog premijera i bivše tužiteljice protiv njega. Sudija upozorio svedoka na mogućnost da bude optužen za lažno svedočenje, tako da ovo ne bi morao da bude njegov poslednji nastup pred Tribunalom

Hrvatska je od Uprave bezbednosti JNA "naručila" masakr na Ovčari, kako bi "prikrila tragove zločina nad Srbima i ubrzala priznanje državnosti", tvrdi Vojislav Šešelj u najnovijoj "teoriji" o zločinu u kom je streljano preko 200 ratnih zarobljenika odvedenih 20. novembra 1991. godine iz Vukovarske bolnice

Razlozi za odlaganje odlučivanja o zahtevu tužilaštva su poverljive prirode i brisani su, odnosno redigovani, iz upravo objavljene "Prečišćene verzije prečišćene verzije Odluke..."

Većinom glasova, Pretresno veće koje vodi postupak protiv Vojislava Šešelja zaključilo da bi produženi nadzor nad privilegovanim komunikacijama optuženog mogao ugroziti pravičnost suđenja, pa je "pozvalo" Sekretarijat suda da is toga "izvuče zaključke". Sekretarijat ne odobrava odluku većine i od predsednika Tribunala traži "hitne smernice" kako da postupi

Na suđenju Vojislavu Šešelju, Fadil Banjanović svedočio o tome kako su srpske vlasti opštine Zvornik u junu 1992. godine "odobrile iseljenje" oko 2000 meštana sela Kozluk, na njihov "izričit zahtev" i uz izjavu da se "dobrovoljno odriču" svoje imovine u korist Republike Srpske

U unakrsnom ispitivanju Sulejmana Tihića, predsednika SDA BiH, Vojislav Šešelj rekao da je "ganut" njegovom logoraškom sudbinom, ali je negirao odgovornost "četnika" za zlostavljanje ratnih zarobljenika, tvrdeći da je iza "četnika" stajala uprava bezbednosti JNA na čelu sa njenim šefom, generalom Vasiljevićem

U unakrsnom ispitivanju Sulejmana Tihića, aktuelnog predsednika Stranke demokratske akcije BIH, Vojislav Šešelj je do te mere bio zaokupljen likom i delom osnivača SDA i prvog predsednika nezavisne BiH da je u jednom trenutku svedoka oslovio sa "gospodine Izetbegoviću"

Svedok optužbe tvrdi da je u aprilu 1992. godine video ubistva troje nesrba iz Bijeljine koja su zabeležena i na fotografijama Rona Haviva, dok Šešelj sugeriše da je svedok sve izmislio i ponudio tužilaštvu uslugu "lažnog svedočenja" da bi mu pomogli pri dobijanju dozvole boravka u stranoj zemlji. Za sutra predviđen iskaz radikalskog insajdera

Jovan Glamočanin, redovni član krimske "Međunarodne akademije duhovnih nauka", od nesuđenog svedoka optužbe i odbrane do prinudnog svedoka suda na suđenju Vojislavu Šešelju

"Akademik" Jovan Glamočanin tvrdi da ga je pokojni srpski premijer Zoran Đinđić još početkom 2001. godine ubeđivao da je u "interesu stabilizovanja nove pro-zapadne vlasti u Srbiji" i osiguranja zapadnih investicija, neophodno "politički eliminisati Šešelja i marginalizovati SRS", pošto su oni "opasniji za Srbiju od Miloševića i njegove Socijalističke partije Srbije". Svedok suda upozoren na rizik krivokletstva

Svedok na suđenju Vojislavu Šešelju opisao kako ga je zapovednik dobrovoljaca SRS u Bosanskom Šamcu - Slobodan Miljković zvani Lugar - danima zlostavljao, klještima čupao zube i puškom lomio vilicu

U izjavi istražiteljima tužilaštva zaštićeni svedok optužbe opisao kako je 1992. i 1993. godine u više navrata po naređenju lokalnih srpskih zvaničnika i paravojnih komandanata prevozio tela Muslimana ubijenih u Zvorniku i okolnim selima. Vojislav Šešelj odbio da unakrsno ispituje svedoka

Tužilaštvo tvrdi da "postoje jasni dokazi da je integritet postupka kompromitovan" i traži suspenziju suđenja Vojislavu Šešelju. Predsedavajući sudija izrazio čuđenje što tužilaštvo to traži "manje od 18 sati pre završetka svog dokaznog postupka"

Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj optužen za nepoštovanje suda zato što je u jednoj od svojih knjiga otkrio identitet i iskaze tri zaštićena svedoka. Sekretaru suda naloženo da imenuje tužioca-prijatelja suda. Šešeljevo izjašnjavanje o novoj optužnici biće naknadno zakazano

Bivši policajac potvrdio da su među žrtvama napada na Bijeljinu – čija je tela u aprilu 1992. godine skupljao sa gradskih ulica – i članovi porodice Šabanović čija se imena navode u dodatku optužnice protiv lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja. "Svakakve vojske" u Bijeljini: od Arkanovaca do dobrovoljaca pod komandom vojvode Mirka Blagojevića

Vojislav Šešelj tvrdi da su četnički vojvoda Mirko Blagojević i SRS javno osuđivali proterivanje Muslimana i rušenje verskih objekata u Bijeljini, a odgovornost za ubistva i pljačke prebacuje na paravojne formacije Željka Ražnatovića Arkana i Ljubiše Savića Mauzera

U najnovijim podnescima lider srpskih radikala traži da mu se ukine zabrana komuniciranja sa Radovanom Karadžićem i "obračunaju i isplate" troškovi odbrane od februara 2003. godine do kraja suđenja, koje je danas nastavljeno na sednici zatvorenoj za javnost

Nema zabrane, ali postoji procedura za odobravanje kontakta optuženih. O slučaju Radovana Stankovića i pomagača u njegovom bekstvu iz zatvora u Foči. Predsednik Tribunala uskoro će posetiti BiH, a glavni tužilac će sutra na "radnom sastanku" u Zagrebu razgovarati o (ne)dostavljanju traženih vojnih dokumenata

Musliman iz Zvornika, koji svedoči pod pseudonimom VS 2000, opisao kako je u martu 1992. godine otišao na miting Srpske radikalne stranke u Malom Zvorniku da čuje Vojislava Šešelja, kojem se "divio kao najmlađem doktoru prava u bivšoj Jugoslaviji i pravom Titinom pioniru i omladincu"

Osporavajući iskaz zaštićenog svedoka VS 2000 na kojem se zasniva jedan od navoda optužnice, Vojislav Šešelj je danas rekao da kao obrazovan čovek nikada ne bi muslimane nazvao "paganima", budući da zna da je "Muhamed kreirao novu religiju na nasleđu judaizma i hrišćanstva, dao im novi smisao ali zadržao veru u jednog jedinog boga"

Zbog "ugroženog integriteta postupka" i pretnji svedocima optužbe, Pretresno veće odobrilo zahtev tužilaštva i "do daljeg" suspendovalo suđenje Vojislavu Šešelju

U predmetu lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja tužilac zatražio dodatno vrijeme za ispitivanje preostalih 11 svjedoka optužbe kada se i ako suđenje nastavi. U paralelnom postupku za nepoštovanje suda za tužioca-prijatelja suda imenovan Kanađanin Brus Mekferlejn

Pošto se lider srpskih radikala po ko zna koji put požalio da mu je uskraćen kontakt sa pravnim savetnicima, predsedavajući sudija ga upozorio da je "u kontradikciji sa samim sobom" jer je tražio i dobio priliku da se sam zastupa bez pomoći advokata, a da se sada žali da ne može ništa da učini bez njihove pomoći

Na kraju svedočenja Alije Gušalića o stradanjima u logoru Batković sudije su izrazile saosećanje sa patnjama koje je svedoka pretrpeo, što im je Šešelj oštro zamerio tvrdeći da su time "prejudicirale ocenu njegovog iskaza" koji je, po njemu, bio "lažan"

Na prvom pojavljivanju pred sudijom Kevinom Parkerom, lider srpskih radikala se izjasnio da nije kriv po novoj optužnici kojom se tereti za nepoštovanje suda zato što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio identitet i iskaze zaštićenih svedoka

Na prvoj raspravi o administrativnim pitanjima od prekida postupka optuženi Vojislav Šešelj se usprotivio zahtevu tužioca da se u dokaze uvedu izjave i transkripti iskaza dvojice svedoka koji su u međuvremenu preminuli

Budući da se u njegovoj optužnici Stanišić navodi kao "jedna od najistaknutijih ličnosti navodnog udruženog zločinačkog poduhvata", Šešelj traži da mu se obelodane dokumenti koje je Tribunalu, o "konstruktivnom doprinosu" bivšeg šefa srpske tajne policije, dostavila CIA

Sekretarijat poziva Veće da odbaci zahtev lidera srpskih radikala da mu se retroaktivno isplate sredstva za finansiranje odbrane u predraspravnoj i raspravnoj fazi postupka

Na takozvanoj administrativnoj konferenciji optuženi lider srpskih radikala je ponovio svoju tvrdnju da je "nesposobnost tužilaštva", a ne navodne pretnje svedocima, pravi razlog za prekid suđenja. Šešelj potvrdio da ima zdravstvenih problema, ali je naglasio da to "ne može biti razlog za obustavu postupka"

Pretresno veće traži da mu se dostave dva izveštaja o zdravstvenom stanju optuženog lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja. Prvi, u roku od osam dana, od lekara Pritvorske jedinice UN a drugi, za najviše mesec dana, od lekarskog panela koji će imenovati Sekretarijat suda

Na konferenciji o stanju u postupku koji se protiv Vojislava Šešelja vodi za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH je, pored ostalog, bilo reči o krvnom pritisku, gojaznosti i jetri optuženog, kao i o tvrdnjama njegovog pravnog savetnika da lidera srpskih radikala "truju" u Pritvorskoj jedinici

Pretresno veće naložilo dodatne medicinske pretrage kako bi se utvrdila tačna dijagnoza i odredio adekvatni tretman za optuženog lidera srpskih radikala

Tužilac traži da se u dokaze prihvate 33 dokumenta koji se odnose na postupak za nepoštovanje suda protiv Vojislava Šešelja. Među dokumentima su knjiga u kojoj je optuženi objavio identitet i izjave zaštićenih svedoka, transkripti sa suđenja, kao i poverljive izjave svedoka koje su "ponekad doslovno citirane u Šešeljevoj knjizi"

Na suđenju za nepoštovanje suda, tužilac isticao da su imena i pseudonimi zaštićenih svedoka koje je Šešelj objavio u jednoj od svojih knjiga tako složeni da bi ih "svaka osoba normalnog intelekta" mogla identifikovati, dok optuženi smatra da bi identitet svedoka mogla da otkrije samo "inteligentna i bistra osoba" sa pravnim znanjem i da je ceo slučaj iskonstruisan kako bi mu bio nametnut branilac

Pošto se za danas predviđeni "vanredni" svedok nije pojavio, lideru srpskih radikala omogućeno da pokrene pitanja svoje težine, visine, zdravstvenog stanja i pritvorske šetnje. Kada je po ko zna koji put ukazao da je suđenje suspendovano mada je on već dugo u pritvoru, predsedavajući sudija ga podsetio da se na odluku o suspenziji nije žalio iako je mogao, dok je tužilac primetio da je optuženi sam kriv što proces toliko traje

Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj odbio pregled kardiologa koji je istovremeno i lični lekar predsednika Srbije Borisa Tadića. Predsedavajući sudija Antoneti ukazao da, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, "optuženi može tražiti puštanje na privremenu slobodu ako smatra da je nerazumno dugo u pritvoru"

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj traži da veće preispita odluku kojom je postupak protiv njega obustavljen i naloži nastavak izvođenja dokaza optužbe

U dodatku podneska kojim je u julu prošle godine tražio dodelu branioca Vojislavu Šešelju, tužilac pored ostalog ukazuje da se optuženi oglušio o nalog Pretresnog veća da sa svoje internet stranice povuče knjigu u kojoj je objavio informacije o zaštićenim svedocima zbog čega je osuđen za nepoštovanje suda

Na konferenciji o stanju u trenutno suspendovanom postupku protiv lidera srpskih radikala, Vojislav Šešelj je zahtev tužilaštva da mu se dodeli branilac nazvao "zloupotrebom postupka", ukazujući da mu se pravo na samozastupanje ne može oduzeti "sve dok se u sudnici ponaša artikulisano"

Tužilaštvo traži da Vojislav Šešelj "hitno" postupi po nalogu prvostepenog veća i sa svoje internet stranice povuče tekst knjige u kojoj je, prema presudi za nepoštovanje suda, objavio podatke o zaštićenim svedocima optužbe

Pretresno veće sudije odbilo prošlogodišnji zahtev optužbe da se lideru srpskih radikala zbog opstrukcije postupka, vređanja i zastrašivanja svedoka dodeli branilac. Šešelj pohvalio sudije rekavši da nikada nije dovodio u pitanje njihov "moralni integritet i profesionalni dignitet", a tužilac saopštio da će o eventualnoj žalbi odlučiti kada dobije pisano obrazloženje današnje odluke veća. Šešelj traži oslobađajuću presudu zbog "zloupotrebe postupka"

U odgovoru na zahtev Vojislava Šešelja da mu se suđenje okonča zbog zloupotrebe postupka, tužilac ukazao da u predmetu protiv lidera srpskih radikala nije bilo "bezrazložnog odlaganja" niti "ozbiljne i drastične" povrede prava optuženog

Prihvatajući zahtev Vojislava Šešelja da preispita odluku o prekidu postupka iz februara ove godine, Veće je odlučilo da nastavi sa suđenjem 12. januara 2010. godine. Odbačen zahtev optužbe da im se dodeli dodatno vreme za ispitivanje preostalih svedoka

Nakon jedanaestomesečne suspenzije zbog zastrašivanje svedoka i ugrožavanja integriteta postupka danas nastavljeno suđenje Vojislavu Šešelju. Optuženi želi da se uključi u kampanju za vanredne izbore u vojvođanskoj opštini Odžaci i traži da mu se omogući "telefonska konferencija za štampu". Počeo iskaz poslednjeg svedoka optužbe, bivšeg komandira policije i potpredsednika SDS u Zvorniku

Zaštićeni svedok VS-037 je u nastavku iskaza na suđenja Vojislavu Šešelju potvrdio da je osvajanje i etničko čišćenje Zvornika bilo organizovano i koordinisano iz Srbije, ali je porekao raniju izjavu da su dobrovoljci SRS imali značajnu ulogu u tim događajima. Odluku o Šešeljevom zahtevu da mu se omogući telefonska konferencija za štampu Pretresno veće prebacilo na sekretara Tribunala

Postupajući po nalogu Pretresnog veća sekretar suda doneo odluku o Šešeljevom zahtevu da mu se omogući "telefonska konferencija za novinare". Budući da se takve odluke smatraju "privatnom komunikacijama", nije objavljeno da li je zahtev optuženog odobren ili odbijen

Umesto saslušanja svedoka koji se iz zdravstvenih razloga nije pojavio u Hagu, današnja rasprava na suđenju Vojislavu Šešelju posvećena je pokojnom Željku Ražnatoviću Arkanu, svinjskom gripu i štetnosti podgrejanog krompira po zdravlje optuženog. Sudija Antoneti zatražio od Šešelja da ne viče u sudnici

Provera sadržaja publikacija optuženih ne spada u mandat Sekretarijata Tribunala navodi se u odgovoru sekretara suda Džona Hokinga na nalog Pretresnog veća u predmetu Vojislava Šešelja da Sekretarijat proveri da li nove knjige optuženog lidera srpskih radikala sadrže poverljive informacije o zaštićenim svedocima

U izjavi tužilaštvu, svedok veća Vojislav Dabić tvrdio da su za ubistvo 76 muslimanskih civila zarobljenih u okolini Veleža 22. juna 1992. godine, bili odgovorni pripadnici Crvenih beretki i Šešeljevci. Danas tvrdi da to "nisu bili pravi Šešeljevci" već lokalno stanovništvo koje je "nosilo šajkače i kokarde"

Vojislav Dabić, svedok veća na suđenju lideru radikala Vojislavu Šešelju, se odrekao većine navoda iz izjave koju je 2004. godine dao tužilaštvu. Kaže da su njegove reči pogrešno prevedene, delove o učešću Šešeljevaca u zločinima je "verovatno ubacilo tužilaštvo" ili je informacije koje je pružio "čuo od drugih"

Zaštićeni svedok detaljno opisao zločine "Šešeljevaca" u Mostaru i okolini, za koje optuženi tvrdi da su ih počinili lokalni paravojnici koji su se "lažno predstavljali" za dobrovoljce SRS. Šešelj najavio da će u martu, na "poluvremenu suđenja", zatražiti da bude oslobođen pošto smatra da tužilac nije dokazao njegovu odgovornost ni po jednoj od tačaka optužnice

U novoj optužnici za nepoštovanje suda, lider srpskih radikala Vojislav Šešelj se tereti da je u jednoj od svojih knjiga objavio informacije koje mogu da identifikuju 11 zaštićenih svedoka tužilaštva

Pretresno veće odbacilo zahtev Vojislava Šešelja za obustavu suđenja zbog navodne zloupotrebe postupka. Zoranu Krasiću i Slavku Jerkoviću vraćen status pravnih savetnika kako bi pomogli Šešelju u izvođenju dokaza… ako se optuženi odluči da prezentuje svoju odbranu

Budući da je Vojislav Šešelj u to vreme bio "istaknuta politička figura" u Srbiji i da je njegova stranka imala paravojne formacije koje su u Hrvatskoj i Bosni učestvovale u likvidacijama, njegova "upozorenja" vojvođanskim Hrvatima da napuste Srbiju – rekao je sudijama bivši stanovnik vojvođanskog sela Hrtkovci - "morala su se shvatiti posve ozbiljno"

Vojislav Šešelj tvrdi da je njegov zahtev da se Hrvati proteraju iz Srbije bio u skladu sa međunarodnim pravom, ali da on i njegova stranka nisu imali veze sa pritiscima da se Hrvati isele iz Hrtkovaca

Lider srpskih radikala, optužen za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, izneo finansijske i druge uslove pod kojima bi bio spreman za dokazni postupak odbrane, ukazujući da će mu za pripreme biti potrebno najmanje dve godine, a da će čitav postupak trajati još sedam ili osam godina

Bivši pripadnik Šešeljevih dobrovoljaca i Crvenih beretki porekao je ključne navode koje je dao u izjavama istražiteljima tužilaštva, tvrdeći da nije pažljivo čitao ono što je potpisivao. Tužilac mu je zbog toga "osvežio pamćenje" citirajući mu delove prethodnih izjava

Svedok zločina počinjenih u Brčkom 1992. godine, koji je bez ikakvih mera zaštite do sada dao iskaz na četiri suđenja pred Tribunalom, je danas uoči svedočenja na suđenju Vojislavu Šešelju neočekivano zatražio zaštitne mere. Pretresno veće, na čiji je poziv došao u Hag, odobrilo mu je zaštitu identiteta, lika i glasa, kao i pseudonim VS-1033

Vojislav Šešelj traži da mu se dostavi detaljna informacija i audio snimak "eventualnog razgovora" koji je tužilaštvo obavilo sa bivšim šefom njegovog tima odbrane i nekadašnjim potpredsednikom SRS Tomislavom Nikolićem

Svedok se odazvao obavezujućem nalogu i došao u Hag, ali je odbio da svedoči. Rasprava o tome treba li optuženi da odgovara na dokaze koje je izvelo tužilaštvo biće održana krajem maja. Šešelj traži sudske naloge za svedočenje bivše glavne tužiteljice i njenog zamenika, zbog navodnih sastanaka sa Tomislavom Nikolićem

Vulkanski pepeo sa Islanda uzrok novog zastoja u postupku za nepoštovanje suda protiv lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja

Vojislav Šešelj odbio da se izjasni o optužbi za nepoštovanje suda prema kojoj je u jednoj od svojih knjiga objavio informacije na osnovu kojih je moguće utvrditi identitet 11 zaštićenih svedoka optužbe. Novi datum izjašnjavanja će biti utvrđen naknadno

Pošto je Vojislav Šešelj ponovo odbio da se izjasni po novoj optužnici za nepoštovanje suda, predsedavajući veća naložio da se u spise uvede da se optuženi izjasnio da nije kriv. Lider srpskih radikala se tereti zbog objavljivanja informacija na osnovu kojih je moguće utvrditi identitet 11 zaštićenih svedoka

Zoran Rankić je došao u Hag na poziv sudskog veća a pod pretnjom kazne kako bi objasnio zbog čega se odrekao izjava datih tužilaštvu i odlučio da se obrati odbrani lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja

Kako je svedok Zoran Rankić, bivši zamenik načelnika Ratnog štaba Srpske radikalne stranke, odlučio da se odrekne izjava datih tužilaštvu i obrati se odbrani Vojislava Šešelja? O "pretnjama" iz Haga i Beograda i kidnapovanju ili "odvođenju na prevaru"

Žalbeno veće je odbacilo svih osam osnova žalbe Vojislava Šešelja i potvrdilo kaznu od 15 meseci zatvora izrečenu za nepoštovanje suda zbog objavljivanja informacija o identitetu i iskazima tri zaštićena svedoka tužilaštva

Pozivanje preostala dva svedoka Pretresnog veća se očekuje u prvoj polovini jula, nakon čega će se čekati na odluku po tužiočevom zahtevu da se delovi Mladićevih dnevnika usvoje u dokaze, a zatim će optuženom biti omogućeno podnošenje zahteva za oslobađanje na "poluvremenu" suđenja. Šešelj se ograđuje od "agenta-provokatora" Željka Ražnatovića Arkana

Uprkos tome što smatra neosnovanim zahtev lidera srpskih radikala za izuzeće sudija Kvona i Parkera iz veća koje mu sudi za nepoštovanje suda, predsednik Tribunala Patrik Robinson imenovao sudijski panel koji će doneti konačnu odluku po tom pitanju

Odgovarajući na pitanja sudija, bivši dobrovoljac Srpskog četničkog pokreta Nenad Jović objasnio kako je došlo do toga da mu četiri godine nakon što je dao prvu izjavu haškim istražiteljima naprasno proradi savest usled čega je odlučio da pređe na stranu Šešeljeve odbrane

U današnjem unakrsnom ispitivanju svedoka Pretresnog veća Nenada Jovića tužilac dokazivao da je svedok u izjavama haškim istražiteljima govorio istinu kada je optuživao "šešeljevce" za učešće u zločinima, a optuženi Šešelj rekao da veruje svedoku da je izjavu dao pod pritiskom i poricao vezu svojih dobrovoljaca sa "arkanovcima". Bez dokaznog postupka odbrane?

Tužilac podneo zahtev za uvođenje u dokaze izvode iz Mladićevih dnevnika u kojima se dobrovoljci SRS, između ostalog, navode kao učesnici u razaranju Mostara i etničkog čišćenja istočne Bosne

Veće sudije Antonetija naložilo sekretaru da imenuje "prijatelja suda" koji će istražiti da li postoji "dovoljan osnov" da se pokrene postupak za nepoštovanje suda protiv "pojedinih članova tužilačkog tima" zbog navodnog zastrašivanja svedoka kako bi teretili lidera srpskih radikala

Na današnjoj konferenciji o stanju u postupku koji se protiv lidera srpskih radikala vodi po optužnici za nepoštovanje suda saopšteno da dosadašnji podnesci strana ne mogu biti rešavani dok se ne donese odluka po zahtevu optuženog za diskvalifikaciju dvojice članova veća zbog navodne pristrasnosti. Osim sudijama, Šešelj nezadovoljan i papirnom čašom za vodu

Predsedavajući suđa Antoneti ukazao na brojna nerešena administrativna pitanja i dužinu suđenja lideru srpskih radikala, izražavajući nadu da bi se uskoro mogla održati rasprava po pravilu 98bis. Da li sudija smatra da istraga o navodnom zastrašivanju svedoka od strane tužilaštva treba da obuhvati i Karlu del Ponte?

Predsednik Tribunala Patrik Robinson odbio zahtev lidera srpskih radikala za izuzeće holandskog sudije Orija zbog njegove potencijalne pristrasnosti

Tužilaštvo u predmetu lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja traži od Žalbenog veća da ukine odluku Pretresnog veća sudije Antonetija kojom se nalaže, kako tvrde, pokretanje "neopravdane, neodređene i dalekosežne istrage" protiv "desetina osoba" a koja se zasniva na "lažnim i neverovatnim" optužbama osoba u bliskoj vezi sa političkom partijom optuženog

Pretresno veće naložilo formiranje tročlane lekarske komisije koja će pregledati optuženog lidera radikala Vojislava Šešelja i upoznati veće sa njegovim zdravstvenim stanjem. U timu lekara mora da se nalazi jedan kardiolog i jedan specijalista interne medicine, navodi se u odluci

Nastavak suđenja Vojislavu Šešelju zavisiće od dostupnosti poslednjeg svedoka Pretresnog veća, izveštaja grafološkog eksperta o autentičnosti dnevnika Ratka Mladića i odluka sudija o osam nerešenih zahteva tužilaštva. Optuženi, koji je prošle sedmice podvrgnut "medicinskoj proceduri", potvrdio da je u stanju da učestvuje u postupku... sve dok je "u stanju da diše"

Sekretar Tribunala zatražio od Žalbenog veća da poništi odluku o isplati 50 odsto sredstava odbrani Vojislava Šešelja, jer smatra da sudije nisu ovlašćene da se bave tim pitanjem sve dok im se optuženi ne obrati formalnim zahtevom, što ovaj odbija da učini

Reagujući na tvrdnje Vojislava Šešelja o navodnim komplikacijama prilikom nedavnog medicinskog tretmana na srcu, Sekretarijat Tribunala dostavio Veću lekarski izveštaj u kojem se navodi da je zahvat obavljen "uspešno", ali da se, zbog prirode boljke koja je tretirana, na konačnu ocenu uspešnosti mora sačekati

Tročlani sudijski panel odbacio zahtev Vojislava Šešelja za izuzeće sudija Kevina Parkera i O-gon Kvona iz Veća koje mu sudi za nepoštovanje suda. Šešeljeve tvrdnje o pristrasnosti dvojice sudija odbačene kao "neosnovane"

Rasprava po pravilu 98bis na kojoj će Šešelj izneti argumente zbog čega smatra da tužilaštvo nije dokazalo navode optužnice biće održana u februaru ili martu 2011. Šešelj se uzda da će se do tada "Tribunal sasuti kao kula od karata" zbog navodnih otkrića na Vikiliksu. Operacija neuspela ali pacijent se oseća bolje

Dostavljanjem ekspertskog izveštaja slovenačkog grafologa Dorijana Keržana uklonjena i poslednja prepreka za usvajanje dnevnika Ratka Mladića u dokaze i nastavak suđenja Vojislavu Šešelju

Rasprava po pravilu 98bis na kojoj će lider radikala Vojislav Šešelj moći da obrazloži zbog čega smatra da tužilaštvo nije dokazalo navode optužnice zakazana za 8. i 9. mart. Šešelj najavio da će izvoditi dokaze odbrane samo ako mu Tribunal plati troškove i reguliše status savetnika

Drugo suđenje lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju za nepoštovanje suda zakazano za 22. februar. Šešelj se tereti da je u jednoj od svojih knjiga objavio podatke o zaštićenim svedocima optužbe na osnovu kojih se može utvrditi njihov identitet

Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj podneo zahtev predsedniku suda da pokrene postupak za nepoštovanje suda protiv bivšeg upravnika Pritvorske jedinice UN. Ako to ne učini, upozorava optuženi, "već minimalni ugled Tribunala u svetskoj javnosti će biti dodatno urušen"

Lider srpskih radikala smatra da treba da bude pušten na slobodu već na "poluvremenu" suđenja jer, kako tvrdi, nije ponuđeno dovoljno dokaza koji bi ako budu usvojeni doveli do osuđujuće presude. Smatra da mu u tom slučaju sleduje i novčana odšteta zbog osmogodišnjeg "bezrazložnog" pritvora

Suprotstavljajući se zahtevu Vojislava Šešelja da bude oslobođen nakon dokaznog postupka optužbe, tužioci tvrde da ima dovoljno dokaza koji ukazuju na njegov doprinos ostvarenju ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata promovisanjem ideje Velike Srbije, slanjem dobrovoljaca na front i direktnim učešćem u progonu, deportaciji i nečovečnom postupanju putem govor mržnje

Tužilaštvo smatra da dokazi izvedeni u dosadašnjem toku suđenja Vojislavu Šešelju "mogu dovesti do osuđujuće presude". Po Šešelju, odbacivanje svih navoda iz optužnice je "jedina odluka" koju Veće može da donese "služeći svojoj savesti, osećanju časti i profesiji". Optuženi traži i odštetu od 10 miliona eura i nagoveštava da bi mogao da tuži UN, sudije i tužioce jer su "učestvovali u zajedničkom poslu koji je doveo do tako loših rezultata"

Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj prekjuče odbio pregled kardiologa zbog primedbi na njegovu nacionalnu pripadnost, a sekretar Tribunala u izveštaju Pretresnom veću upozorava "da se takva diskriminacija ne može dopustiti"

Odluka po zahtevu Vojislava Šešelja da bude oslobođen na poluvremenu suđenja, biće saopštena 4. maja ove godine. Predsedavajući sudija Antoneti izneo svoja "zapažanja" o Šešeljevom zdravstvenom stanju u kojima navodi da "u interesu međunarodne pravde i postupka, optuženog i Veća"... treba prepustiti optuženom da izabere nacionalnost kardiologa koji će ga pregledati

Pretresno veće zaključilo da je tužilaštvo predočilo dovoljno dokaza koji bi "razumne sudije" mogli navesti na zaključak da su počinjeni svi zločini iz optužnice protiv lidera srpskih radikala i da je optuženi odgovoran za podstrekavanje na ta kriminalna dela

U delimično izdvojenom mišljenju u odnosu na odluku većine da se suđenje lideru srpskih radikala nastavi po svim tačkama optužnice, predsedavajući sudija naveo da bi ga već sada, nakon okončanja dokaznog postupka optužbe, oslobodio odgovornosti po šest tačaka optužnice, a nastavio suđenje za progon, deportacije i prisilno premeštanje

Nastavak drugog suđenja lideru srpskih radikala po optužnici za nepoštovanje suda zbog obelodanjivanja identiteta zaštićenih svedoka, zakazan za 6. juni ove godine. Odobrena sredstva za dolazak i boravak u Hagu Šešeljevih pravnih saradnika i svedoka odbrane

Nadglasavanjem petorice žalbenih sudija potvrđena odluka veća sudije Antonetija o finansiranju tima odbrane Vojislava Šešelja, uprkos odbijanju optuženog da dostavi podatke o svom imovinskom stanju. Novac za tim pravnih savetnika je, inače, jedan od zahteva kojim Šešelj uslovljava izvođenje dokaza odbrane. Sudija Pokar, u izdvojenom mišljenju, odluku većine Žalbenog veća ocenjuje kao "opasni presedan"

Zbog upornog oglušivanja na brojne naloge veća da sa svog internet sajta povuče poverljive informacije o zaštićenim svedocima optužbe, Pretresno veće odlučilo da protiv lidera srpskih radikala podigne i treću optužnicu za nepoštovanje suda, ukupno četvrtu pred Tribunalom

Nakon odluke kojom se nalaže isplaćivanje novčanih sredstava Vojislavu Šešelju, Sekretarijat uputio zahtev veću da od nadležnih organa Srbije zatraži dostavljanje informacija o stanju bankovnih računa i svim novčanim transakcijama optuženog lidera srpskih radikala

Pretresno veće zakazalo izjašnjavanje Vojislava Šešelja o navodima treće optužnice za nepoštovanje suda. Šešelju postavljen rok za podnošenje liste svedoka koje namerava da pozove u svom dokaznom postupku u glavnom predmetu, po optužnici za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH. Ako to ne učini, veće će zakazati završne reči

Specijalno sudsko veće koje vodi predmete za nepoštovanje suda odbacilo Šešeljev usmeni zahtev za puštanje na privremenu slobodu i uputilo ga da se obrati na adresu koja je za to predviđena procedurom, odnosno Pretresnom veću koje vodi glavni predmet protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH

Lider srpskih Radikala traži da se obustavi postupak koji se protiv njega vodi zbog zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini. Kao razlog obustave Šešelj navodi kršenje načela ekspeditivnosti postupka "nezabeleženog u svetskim razmerama"

Veće sudije Antonetija odbacilo zahtev Sekretarijata da od nadležnih organa u Srbiji zatraži dostavljanje informacija o stanju bankovnih računa i svim novčanim transakcijama lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja

Sudija obavestio strane da je veće odbacilo Šešeljev "Zahtev za obustavu postupka zbog flagrantnog kršenja prava na suđenje u razumnom roku". Optuženi tvrdi da je zbog uskraćivanja sredstava za tim odbrane "sprečen" da izvodi svoje dokaze i traži deset dana za završnu reč. Mada su mu lekari preporučili dijetu Šešelj "zadovoljan svakim gramom svoje telesne mase"

Objavljeno pismeno obrazloženje odluke Pretresnog veća kojom je odbačen i drugi zahtev Vojislava Šešelja za obustavu postupka zbog navodnog kršenja prava na suđenje u razumnom roku

Objavljena javna redigovana verzija izveštaja nezavisnog "prijatelja suda" koji je po nalogu Pretresnog veća istraživao postoje li "dovoljni osnovi" za pokretanje postupka za nepoštovanje suda protiv bivše glavne tužiteljice i "pojedinih članova tužilačkog tima", zbog navodnog zastrašivanja svedoka kako bi teretili lidera srpskih radikala

Treća optužnica za nepoštovanje suda protiv lidera srpskih radikala, podignuta u maju ove godine zbog njegovog oglušavanja na naloge da sa svoje internet stranice povuče materijale u kojima se otkriva identitet zaštićenih svedoka, dopunjena je novim podacima o ignorisanju sudskih naloga od strane optuženog, što po sudijama menja prirodu optužbi pa će Šešelj morati ponovo da se izjasni po toj optužnici

Odlukom sekretara Tribunala uveden 30-dnevni nadzor komunikacija lidera srpskih radikala sa njegovim pravnim savetnicima zbog postojanja "osnovane sumnje da je zloupotrebio privilegovanu komunikaciju u pokušaju da utiče na svedoke ili da ih zastraši", odnosno "da bi omogućio objavljivanje poverljivog materijala na svojoj internet stranici"

Sudije utvrdile da je Vojislav Šešelj "hotimično i znajući da krši nalog veća" u jednoj od svojih knjiga obelodanio identitet 10 od 11 zaštićenih svedoka navedenih u optužnici za nepoštovanje suda i izreklo mu kaznu od 18 meseci zatvora. U presudi se navodi da će kaznu služiti "uporedo" sa 15 meseci zatvora na koje je osuđen ranije, takođe zbog nepoštovanja suda

Pretresno veće zakazalo iznošenje završnih reči tužilaštva i lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja za 5. mart 2012. godine. Stranama je dodeljeno po 10 sati za glavnu argumentaciju kao i dodatno vreme za eventualne replike i duplike. Završni podnesci treba da budu dostavljeni najkasnije do 5. februara na najviše 200 strana

Lider srpskih radikala odbija kontakt sa pravnim savetnicima po nedavno uvedenom režimu nadziranih komunikacija i u isto vreme tvrdi da bez njihove pomoći "ne razume" treću optužnicu za nepoštovanje suda zbog čega je odbio da se izjasni o krivici, pa se u njegovo ime izjasnio sudija. Može li 1.000 eura pokriti "troškove" Šešeljeve "brige, frustriranosti, zbunjenosti i osećaja nesigurnosti i usamljenosti"?

Osim što traži povećanje kazne sa 18 meseci na tri godine zatvora po optužnici za otkrivanje identiteta zaštićenih svedoka, tužilac-prijatelj suda zahteva da lider srpskih radikala kaznu služi „odvojeno“ a ne „uporedo“ sa prethodnih 15 meseci zatvora na koliko je osuđen iz sličnog razloga po prvoj optužnici za nepoštovanje suda

Komentarišući nalaze prijatelja suda koji je, nakon sveobuhvatne istrage, zaključio da nema osnova za pokretanje postupka za nepoštovanje suda protiv bivše glavne tužiteljica i drugih članova tima optužbe po zahtevu Vojislava Šešelja, tužilaštvo traži da se taj izveštaj uvede u dokaze u glavnom postupku protiv lidera srpskih radikala za potrebe ocenjivanja verodostojnosti svedoka koji su se "predomislili" i povukle izjave u kojima su teretili optuženog

Lider srpskih radikala traži od predsednika Tribunala da poništi odluku sekretara kojom mu je uveden nadzor nad komunikacijama sa pravnim savetnicima, navodeći da to što "on svesno krši propise suda ne daje pravo sekretaru da čini isto"

Sekretar Tribunala smatra "neosnovanim" Šešeljeve optužbe da su mu uskraćena novčana sredstva, pravo na privilegovanu komunikaciju i kvalitetnu hranu u Pritvorskoj jedinici UN

Predstavnica za štampu Tribunala demantuje pisanje medija u Srbiji da je Vojislavu Šešelju ugrožen život, kao i da mu je onemogućen kontakt sa pravnim savetnicima. Ona, međutim, navodi da je Šešelj trenutno u nadležnosti holandskih vlasti pošto je prebačen u bolnicu van Pritvorske jedinice Ujedinjenih Nacija

Budući da su zabrinuti za zdravlje lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja, sudije su zakazale vanrednu statusnu konferenciju za 7. februar ove godine, nepunih mesec dana pre zakazanih završnih reči

Po proceni lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja, "kršenje" njegovih "elementarnih ljudskih prava" košta 2 miliona eura. Optuženi navodi ukupno devet vidova navodnog kršenja i za svaki od njih traži obeštećenje u rasponu od 100 do 500 hiljada eura

Optuženi lider srpskih radikala tvrdi da su njegovi zdravstveni problemi izazvani delovanjem spolja, i da su u to umešane "mračne sile zla" koje protiv njega koju zaveru. Pored američke, britanske i francuske tajne službe, u zaveru je uključen i predsedavajući sudija Antoneti, koji je donedavno bio "tako omiljen u Srbiji"

Prvog dana iznošenja završnih reči u predmetu Vojislava Šešelja tužioci opisali doprinos optuženog udruženom zločinačkom poduhvatu u okviru kojeg su počinjeni zločini nad Hrvatima i Muslimanima: uticajem koji je imao kao političar i "kvazi-vojni vođa", propagandom mržnje i pozivima na zločine nad nesrbima, kao i regrutovanjem i slanjem dobrovoljaca koji su učestvovali i krivičnim delima

U nastavku završne reči, tužioci naveli da je Vojislav Šešelj bio "više od običnog regrutnog oficira" za JNA i da je, osim slanja dobrovoljaca na front, postavljao i unapređivao komandante tih jedinica i imao uticaj na situaciju na terenu

Optužba smatra da je dokazala krivicu lidera srpskih radikala za "okrutne zločine" nad civilima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH kao što su ubistva dece i novorođenčadi, trudnih žena, staraca i bolesnih lica, urezivanja krstova po telima Muslimana, silovanja žena i sadistička seksualna iživljavanja nad muškarcima i da je – budući da olakšavajućih okolnosti nema – jedina primerena kazna za optuženog 28 godina zatvora

Portparol Tribunala Nerma Jelačić potvrdila da je lider srpskih radikala prebačen u civilnu bolnicu, zbog čega je početak iznošenja završne reči odbrane, zakazan za ponedeljak, odložen za sredu iduće sedmice

Veće naložilo imenovanje novog lekarskog ekspertskog tima koji će pregledati optuženog lidera srpskih radikala kako bi utvrdilo "da li je njegovo zdravstveno stanje spojivo sa režimom pritvora u Pritvorskoj jedinici UN"

Lider srpskih radikala negira odgovornost za zločine navedene u optužnici: za ubistva Muslimana u Zvorniku optužuje "arkanovce", a Hrvata na Ovčari obaveštajca JNA Aleksandra Vasiljevića, u sprezi sa hrvatskom tajnom službom i direktorkom Vukovarske bolnice Vesnom Bosanac

Lider srpskih radikala u nastavku završnih reči više puta ponovio da se "ne odriče svojih četničkih vojvoda", ali tvrdi da činjenice govore da sa onima koji se pominju u optužnici, osim retkih susreta, nije imao ništa, odnosno da im nije slao dobrovoljce

Lider srpskih radikala svoje ratne govore poredi sa francuskom himnom, proglašava svoj "trijumf" nad Tribunalom, tvrdi da ga je "baš briga" hoće li biti osuđen i objašnjava zašto smatra da je doživotna zatvorska kazna za njega jedina primerena. Suđenje okončano, čeka se presuda

Pretresno veće je kao "neosnovan" odbacilo zahtev Vojislava Šešelja da mu se zbog "kršenja elementarnih prava" isplati odšteta u visini od dva miliona eura

Pretresno veće koje lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju sudi za zločine protiv čovečnosti odbacilo usmeni zahtev optuženog da bude pušten na privremenu slobodu

Pretresno veće se izjasnilo o Šešeljevim prigovorima i zahtevima sa prošlonedeljnog izjašnjavanja o krivici po trećoj optužnici za nepoštovanje suda. Prigovor na nadležnost Tribunala mora se izneti u pisanom obliku i u roku koji je u ovom slučaju istekao; komunikacija optuženih sa medijima je u nadležnosti sekretara suda a ne Pretresnog veća, a zahtev za diskvalifikaciju sudije mora biti potkrepljen

Tročlani lekarski tim sastavljen po nalogu Pretresnog veća je zaključio da su medicinski uslovi u Pritvorskoj jedinici UN "kompatibilni" sa zdravstvenim stanjem Vojislava Šešelja. Optuženom je u pritvoru na raspolaganju nega koja se ne razlikuje od nege dostupne srčanim bolesnicima na slobodi

Zbog sklonosti lidera srpskih radikala da poverljive dokumente objavljuje u knjigama i na svojoj internet stranici, tužilac traži da bude oslobođen obelodanjivanja izjava tri zaštićena svedoka koji govore o zločinima "šešeljevaca" u Vukovaru, Brčkom i još jednoj opštini u BiH

Pravni tim lidera srpskih radikala uputio zahtev za izuzeće sudija Arlet Ramaroson, Mehmeta Gineja i Andresije Vaz iz Žalbenog veća koje vodi postupak u trećem predmetu za nepoštovanje suda. Šešelj smatra da su ove sudije donele "skandaloznu odluku" kojom je njegov žalbeni podnesak na drugu presudu nepoštovanje suda proglašen ništavnim zbog drastičnog prekoračenja broja reči

Žalbeno veće potvrdilo kaznu lideru srpskih radikala po drugoj optužnici za nepoštovanje suda, uz napomenu da je do sada već odslužio tih 18 meseci, kao i 15 meseci na koje je zbog sličnog dela osuđen prvi put

Poput brojnih prethodnih zahteva lidera srpskih radikala za diskvalifikaciju sudija iz različitih veća koja su mu pred tribunalom sudila, odbačen i najnoviji zahtev za izuzeće sudija Ramaroson, Ginej i Vaz, čime su stvorenu uslovi za izricanje pravosnažne presude i po trećoj optužnici koja se protiv njega vodi za nepoštovanje suda

U Tribunalu je danas saopšteno da će presuda lideru srpskih radikala po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH biti izrečena 30. oktobra ove godine. Tužilac je zahtevao kaznu od 28 godina zatvora, a Šešelj je negirao svaku krivicu

Sudije Liu, Moloto i Hol će razmotriti osnovanost Šešeljevog zahteva za diskvalifikaciju sudije Harhofa zbog objavljivanja njegovog pisma u kojem izražava zabrinutost zbog "novog kursa" Tribunala

Većinom glasova panel sudija podržao zahtev lidera srpskih radikala za diskvalifikaciju danskog "sudije zviždača". Da li će se "slučaj Šešelj" okončati bez presude?

Tužilaštvo podnelo zahtev za preispitivanje odluke o diskvalifikaciji sudije Harhofa zbog "jasnih grešaka u zaključivanju", dok sudije Antoneti i Latanci traže "razjašnjenje" zašto pri odlučivanju nije uzet u razmatranje izveštaj predsedavajućeg Pretresnog veća i izjava danskog sudije. Isto "razjašnjenje" traži i diskvalifikovani sudija, a potpredsednik Tribunala je odložio imenovanje novog sudije dok se Antoneti i Latanci ne konsultuju sa Šešeljem o tome da li će se postupak "ponoviti ili nastaviti"

Sudija Antoneti ukinuo poverljiv status memoranduma koji je kao predsedavajući veća koje sudi Šešelju 8. jula uputio predsedniku Meronu, a u kojem se odlučno suprotstavio zahtevu za diskvalifikaciju sudije Harhofa i negirao tvrdnje o njegovoj pristrasnosti

U memorandumu naslovljenom na predsedavajućeg sudiju Antonetija, koji ga je prosledio potpredsedniku Ađusu, Harhof odbacuje Šešeljeve optužbe za "pristrasnost" i objašnjava zašto je i pod kojim okolnostima svoju zabrinutost zbog promene tribunalovog kursa izložio u pismu svojim danskim prijateljima i kolegama

Predsednik Tribunala odbacio kao "bespredmetnu" žalbu Vojislava Šešelja zbog nadzora privilegovanih komunikacija, budući da je odluka Sekretarijata suda kojom je taj nadžor uveden ukinuta osam dana pre nego što se optuženi žalio

Pošto se specijalna komisija još nije izjasnila o tužiočevom zahtevu za preispitivanje odluke o diskvalifikaciji sudije Harhofa i pošto sudija Antoneti od iste komisije nije dobio tražena razjašnjenja, izricanje presude Vojislavu Šešelju - zakazano za 30. oktobar - odloženo do daljeg

Istim rezultatom (2:1) kojim je krajem avgusta diskvalifikovan sudija Harhof, sudije specijalnog veća nadglasavanjem odbacile zahtev tužilaštva za preispitivanje te odluke, kao i traženja "razjašnjenja" zašto nisu uzeta u obzir mišljenja i izjašnjenja zainteresovanih sudija. Specijalno veće, prema današnjoj odluci, nije dužno da uzima u obzir ne samo mišljenja svedoka, već ni izjašnjavanja optuženih

Imenovanjem senegalskog sudije Mandiaje Nijanga kompletirano je Pretresno veće u predmetu Vojislava Šešelja, koje je u protekla dva meseca bilo "krnje" zbog diskvalifikacije danskog sudije Frederika Harhof. Pošto je kompletirano, veće sada može da odluči kako će se dalje razvijati i odvijati "slučaj Šešelj"

Pretresno veće pozvalo optuženog lidera srpskih radikala i tužilaštvo da se u roku od dve sedmice izjasne na koji način bi, po njihovom mišljenju, trebalo nastaviti postupak koji je privremeno obustavljen nakon diskvalifikacije jednog i imenovanja novog sudije. Sudija Antoneti predlaže da se razmotri da li pokrenuti postupak za nepoštovanje suda protiv onih koji su objavili privatno pismo diskvalifikovanog sudije Harhofa

Po ko zna koji put ponovljeni zahtev lidera za "hitno i neodložno" puštanje na slobodu i isplatu odštete možda izgleda beznadežno, ali treba podsetiti da je isto tako nebrojeno puta tražio izuzeće sudija iz veća koja su vodila procese protiv njega, pa mu je u jednom trenutku uspelo

Optužba sugeriše da se proces Vojislavu Šešelju nastavi tamo gde je stao – u fazi donošenja presude – i to što je pre moguće, odnosno kada se novi sudija u veću upozna sa predmetom, navodeći da se sličan slučaj zamene sudija ranije već dešavao pred Tribunalom u predmetima Slobodana Miloševića i Momčila Krajišnika

Pretresno veće odlučilo da se suđenje lideru srpskih radikala nastavi tamo gde je stalo – od kraja završnih reči strana - ali tek onda kada se novi sudija Nijang u potpunosti upozna sa predmetom, što će trajati najmanje šest meseci

Odbacujući tvrdnje lidera srpskih radikala o nerazumno dugom pritvoru i "bespotrebnim odlaganjima" procesa, tužilac detaljno navodi Šešeljeve "zasluge" za "spori ritam" suđenja i podseća da je dobar deo od dosadašnjih 11 godina pritvora mogao da provede na privremenoj slobodi... da je uputio takav zahtev

Predsednik tribunala Teodor Meron odluku o zahtevu lidera srpskih radikala za obustavu postupka preneo na svog zamenika Karmela Ađusa, a ovaj danas na petočlano Žalbeno veće. Slično "prebacivanje loptice" viđeno je i prilikom usvajanja Šešeljevog zahteva za izuzeće sudije Harhofa

Žalbeno veće uz suprotno mišljenje sudije Afande, odbacilo žalbu Vojislava Šešelja u kojoj je tražio obustavu postupka i hitno puštanje na slobodu ili alternativno vraćanje suđenja na početak

U Tribunalu objavljen prošlonedeljni poziv Pretresnog veća tužilaštvu i Vojislavu Šešelju da se u roku od 7 dana izjasne treba li ili ne optuženog lidera srpskih radikala pustiti na privremenu slobodu do izricanja presude. Da li će Šešelj tražiti garancije vlade Aleksandra Vučića?

U odgovoru na poziv Pretresnog veća da se izjasni o mogućnosti da i bez sopstvenog zahteva bude pušten na privremenu slobodu do izricanja presude, lider srpskih radikala unapred upozorio sudije da se, u slučaju dopusta, neće pridržavati uslova, odnosno da se neće periodično javljati policiji niti nositi "ogrlice, narukvice ili nanogice", kao i da će nastupati u medijima i na javnim skupovima i "kritikovati Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud"

Tužilac ne smatra da postoje argumenti u prilog puštanja Vojislava Šešelja na privremenu slobodu, mada se takvoj eventualnoj odluci ni ne protivi, s tim da traži da se utvrde mere kojima će se osigurati da optuženi tokom boravka u Srbiji ne ugrožava žrtve i svedoke, kao i da će se vratiti u Hag kad mu bude naloženo

Sudije propisale stroge uslove za eventualni boravak Vojislava Šešelja na privremenoj slobodi i traže od vlade Srbije da se u roku od sedam dana izjasni da li je u stanju da garantuje njihovo poštovanje

Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj traži od Tribunala da mu naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu koju je pretrpeo zbog "neosnovanog pritvora" u trajanju od 135 meseci te da mu po tom osnovu isplati 12 miliona eura

Nakon što je primilo odgovor vlade Srbije po zahtevu da lideru srpskih radikala izda garancije za privremenu slobodu, Pretresno veće pozvalo optuženog da se pismeno izjasni o uslovima boravka u Srbiji do izricanja prvostepene presude... uslovima koje je on praktično već odbacio

Lider srpskih radikala obavestio službenike Tribunala da nema nameru da odgovara na poziv veća da se izjasni o (ne)prihvatanju uslova privremene slobode, uz poruku da je sve što je imao rekao u jednom od poslednjih podnesaka, a to je – da se neće pridržavati nijednog uslova osim onog koji mu zabranjuje napuštanje teritorije Republike Srbije

Nakon što se optuženi nedvosmisleno izjasnio da nema namjeru da se pismeno obaveže da će poštovati tribunalove uslove, Pretresno vijeće obustavilo postupak za privremeno oslobađanje Vojislava Šešelja do izricanja presude za zločine protiv čovječnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini

Uz podsećanje da je lider srpskih radikala legalno pritvoren u skladu sa pravilima Tribunala, zatim da nikada "nije ni pokušao" da ispuni uslove za privremeno puštanje na slobodu, pa čak odbio i inicijativu sudija da to učine umesto njega, kao i da je u proteklih 11 godina odslužio 57 meseci zatvora na koje je osuđen zbog nepoštovanje suda, tužilaštvo smatra da njegov zahtev za isplatu 12 miliona eura odštete zbog neosnovanog pritvora treba odbaciti kao "bespredmetan"

Zbog pogoršanja zdravstvenog stanja sudije zatražile od vlasti Srbije i Holandije da obezbede uslove za privremeno oslobađanje Vojislava Šešelja, optuženog za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini

Nadglasavanjem sudija 2:1 veće koje sudi Vojislavu Šešelju odlučilo da se optuženi privremeno oslobodi i bez obavezivanja da će poštovati minimalne uslove koji su mu postavljeni

Da li je Vojislav Šešelj iz "humanitarnih razloga" pušten na privremenu slobodu do izricanja presude ili je zapravo iznudio da ga "isteraju" iz tribunalove Pritvorske jedinice? I da li je pobačaj desetogodišnjeg mučnog traganja za istinom i pravdom prihvatljiva cena za kažnjavanje jednog "nepoćudnog sudije"?

Objavljeno izdvojeno mišljenje senegalskog sudije koji se prošle nedelje izjasnio protiv privremenog oslobađanja Vojislava Šešelja. Sudija Niang smatra da je optuženi morao da se obaveže da će poštovati uslove boravka na slobodi, kao i da je Tribunal morao da osigura da će se Šešelj vratiti u Hag kada to bude potrebno

U zahtevu koji je potpisao glavni tužilac Serž Bramerc, tužilaštvo traži od veća da opozove odluku kojom je naložilo puštanje na privremenu slobodu lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja

Lider srpskih radikala smatra da zahtev optužbe za njegovo vraćanje u Hag predstavlja "prenošenje stavova Šešeljevih višedecenijskih političkih protivnika" - Hrvatske i Evropske Unije - zbog čega traži "rigorozne disciplinske mere" protiv glavnog tužioca. Tužilac odgovara da je zahtev za prekid privremene slobode podnet zbog izjava optuženog da se neće dobrovoljno vratiti u Hag i onih u kojima vređa žrtve i preti svima koji sarađuju sa tužilaštvom

Pretresno veće odbacilo zahtev tužilaštva da opozove odluku iz novembra prošle godine kojom je Vojislav Šešelj, iako to nije tražio, pušten na privremenu slobodu. Odbačen i zahtev optuženog da se glavni tužilac "rigorozno disciplinski kazni" zbog "neprimerenog ponašanja"

Optužba uložila žalbu na odluku Pretresnog veća kojom je odbačen zahtev da se Vojislav Šešelj vrati u pritvor zbog kršenja "minimalnih uslova" boravka na privremenoj slobodi javnim izjavama da se neće dobrovoljno vratiti u Hag, kao i pretnjama žrtvama i svedocima u svom predmetu

Vojislav Šešelj veruje da je glavni tužilac u dosluhu sa njegovim neprijateljima iz zemlje i inostranstva i da se zato, a ne iz pravnih razloga, usprotivio odluci Pretresnog veća da ga do izricanja presude pusti na privremenu slobodu

Žalbeno veće naložilo Pretresnom veću sudije Antonetija da "smesta povuče" svoju odluku o privremenom oslobađanju Vojislava Šešelja i naloži povratak optuženog u pritvor. Razlog – narušavanje uslova boravka na privremenoj slobodi javnim izjavama da se neće dobrovoljno vratiti u Hag

Pre nego što odluče o nalogu Žalbenog veća da Vojislava Šešelja "smesta" vrate u Hag, sudije Pretresnog veća žele da od srpskih lekara dobiju sveže informacije o tome dokle se stiglo u medicinskom tretmanu optuženog

Budući da ni dve sedmice nakon žalbenog naloga da se "smesta" obustavi Šešeljeva privremena sloboda Pretresno veće nije donelo takvu odluku, optužba se ponovo obraća Žalbenom veću – ovoga puta traži da se naloži obustava privremene slobode "u roku od jednog dana"

Nakon što je Žalbeno veće 30. marta naložilo veću sudije Antonetija da Vojislavu Šešelju "smesta" izdaju nalog da se vrati u haški pritvor Tribunala, te pošto je tužilaštvo podnelo zahtev da se taj proces ubrza tako što će se prvostepenom veću naložiti da umesto "smesta" to urade "u roku od jednog dana", Žalbeno veće pozvalo Šešelja da u roku 72 sata odgovori na podnesak tužilaštva

Veće sudije Antonetija se proglasilo nenadležnim da razmatra o zahtev Vojislava Šešelja da se protiv glavnog tužioca Bramerca primene "rigorozne disciplinske mere". Šešelj pozvan da se ubuduće uzdrži od takvih zahteva koji, po oceni veća, predstavljaju "zloupotrebu postupka" koju veće "neće tolerisati"

Na javnoj raspravi o neizvršavanju naloga za hapšenje trojice zvaničnika Srpske radikalne stranke – Petra Jojića, Jove Ostojića i Vjerice Radeta – sudije izrazile “ozbiljnu zabrinutost” zbog nesaradnje Srbije sa Tribunalom i napomenule da je stalno uvjeravanje da je Srbija voljna izvršiti svoje obaveze “besmisleno” sve dok se nešto konkretno ne preduzme.

Pretresno veće zakazalo izricanje presude lideru srpskih radikala za poslednji dan marta i naložilo vlastima Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurale prisustvo Šeselja u sudnici Tribunala

Zastupnik Srbije obavestio Tribunal da nije dobio ovlašćenje da s Pretresnim većem podeli poverljive detalje o ozbiljnim problemima izazvanim nalogom za hapšenje “radikalske trojke”, optužene za nepoštovanje suda.

Pretresno veće odustalo od naloga srpskim vlastima da preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurale prisustvo optuženog izricanju presude, zadovoljavajući se da Šešelja vide na video-konferencijskoj vezi... ukoliko on to bude želeo.

Mada Statut Tribunala ne predviđa suđenja bez prisustva optuženog, Pretresno veće sudije Antonetija će u četvrtak izreći prvostepenu presudu u odsustvu Vojislava Šešelja.

Većina sudija u Raspravnom veću, Francuz Antoneti i Senegalac Niang, oslobodili Vojislava Šešelja po svim tačka optužnice za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, izgovarajući se da je tužilaštvo loše obavilo svoj posao. Oštro izdvojeno mišljenje italijanske sutkinje Latanci koja je ostala u manjini

SAŽETAK

Mnogi činjenični i pravni nalazi sudijske većine koja je oslobodila Vojislava Šešelja značajno odstupaju od dosadašnje sudske prakse Tribunala - izjavio je nakon izricanja presude glavni tužilac Bramerc, najavljujući brzo ulaganje žalbe.

U najavi žalbe na oslobađajuću presudu lideru srpskih radikala, tužilaštvo traži da Žalbeno veće preinači "izopačenu" prvostepenu presudu , proglasi optuženog krivim i odmeri mu odgovarajuću kaznu ili da, alternativno, naloži novo suđenje.

Pored predsedavajućeg, američkog sudije Merona, u Žalbenom veću koje će rešavati o žalbi tužilaštva na oslobađajuću presudu lideru srpskih radikala su još i sudije iz Velike Britanije, Portugala, Kenije i Kameruna

Prema nalogu predžalbenog sudije Teodora Merona Šešelj će od momenta prijema prevoda presude na srpski jezik imati na raspolaganju 80 dana da se upozna sa njenim sadržajem i odgovori na žalbeni podnesak tužilaštva

U žalbenom podnesku tužilaštvo traži da Žalbeno veće preinači "izopačenu" prvostepenu presudu Vojislavu Šešelju, proglasi ga krivim za ratne i zločine protiv čovečnosti i osudi ga na 28 godina zatvora ili da, alternativno, naloži novo suđenje lideru srpskih radikala.

Pretresno veće kojem je poveren predmet "radikalske trojke" optužene za nepoštovanje suda obavestilo predsednika Tribunala o produženoj nesaradnji Srbije kojom se ometa izvršenje pravde.

Na usmenoj raspavi pred Žalbenim većem tužilaštvo ukazivalo da je u oslobađajućoj presudi Vojislavu Šešelju Pretresno veće počinilo toliko pravnih i činjeničnih grešaka koje su, uzete kumulativno, obezvredile celinu presude.

Nakon samo dva i po meseca od žalbene rasprave po žalbi Tužilaštva na tribunalovu oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju, Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne sudove izrećiće 11. aprila 2018. godine, konačnu presudu lideru srpskih radikala.

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove poništilo oslobađajuću presudu lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju, proglasilo ga krivim po tri tačke optužnice koje ga terete za zločin progona na političkim, rasnim i verskim osnovama i odmerilo mu kaznu od 10 godina zatvora.