Bivši zatočenik Doma kulture u Čelopeku opisao svirepa ubistva, ponižavajuća mučenja i seksualna zlostavljanja bosanskih Muslimana u junu 1992. godine u kojima se naročito isticao Dušan Vučković zvani "Repić". Tužilac najavio dokaze o vezi optuženog sa dobrovoljcima koji su učestvovali u ubistvima i mučenjima na području Zvornika


Posle nekoliko iskaza o zlostavljanju i ubistvima Muslimana u zvorničkim zatočeničkim centrima "Ekonomija" i "Ciglana", optužba je na suđenju Vojislavu Šešelju danas izvela prvog svedoka koji je opisao ubistva, mučenja i ponižavanja bosanskih Muslimana u Domu kulture u Čelopeku, nadomak Zvornika. Iskaz je dao uz mere zaštite lika i pod pseudonimom "VS-1065".

Zajedno sa još 500 Muslimana svedok je uhapšen krajem maja 1992. godine u rodnom selu Divići kraj Zvornika, odakle je posle višednevnog premeštanja iz jednog u drugo mesto zajedno sa oko 180 zatočenika stigao u Dom kulture u Čelopeku. U prvoj polovini juna zatočenici su redovno zlostavljani i ponižavani, a petnaestak ih je izvedeno i više se nikad nisu vratili, niti su kasnije viđeni živi. Dobrovoljce koji su izvodili i ubijali zatočenike svedok je identifikovao po nadimcima "Major", "Zoks" i "Buca", a onog koji se naročito isticao u zverstvima zvali su, kaže, "Repić".

Najteži zločini su se, po iskazu svedoka, dogodili sredinom juna 1992. godine na muslimanski Bajram i krajem istog meseca na pravoslavni Vidovdan. Glavni izvršitelj je u oba slučaja bio "Repić". Na Bajram je ubio oko 15 Muslimana na različite načine, iz vatrenog oružja i ubodima nožem u grudi i vrat. Prethodno je naredio desetorici zatočenika da se skinu goli i popnu na binu Doma kulture. Potom ih je naterao na međusobni oralni seks, insistirajući da se sparuju očevi sa sinovima. Kada se ponižavanje i ubijanje završilo, leševe su, po "Repićevom" naređenju, petorica preživelih izneli iz sale i utovarili u kamion. Posle tog "zadatka" niko od njih više nije viđen živ.

Na Vidovdan 28. juna 1992. u Čelopeku se ponovo pojavio "Repić" i počeo da puca po zatočenicima. Tada je, po svedokovoj proceni, ubio oko 30 ljudi. Nekoliko dana kasnije, svedok i još stotinak preživelih Muslimana su premešteni u stari zatvor u Zvorniku, a odatle u logor Bataković kod Bijeljine, gde su kasnije razmenjeni.

Na pitanje sudije da li je naknadno saznao više o dobrovoljcu sa nadimkom "Repić", svedok je rekao da je čuo da se radi o pripadniku jedinice "Žute ose" i da mu je ime Dušan Vučković. On je, inače, 1998. godine u Srbiji pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora nakon što je priznao jedan deo ubistava u Čelopeku. Pre tri godine je pronađen mrtav u ćeliji Centralnog zatvora u Beogradu.

Šešelj je odustao od unakrsnog ispitivanja, rekavši da je svedok "VS-1065" o svemu "iskreno govorio", ali je postavio pitanje relevantnosti njegovog iskaza, budući da odriče svoju vezu sa "Žutim osama". Predsedavajući sudija je priznao da ni veće još uvek ne vidi vezu između optuženog i njegove stranke s jedne i "Žutih osa" s duge strane, ali je podsetio da je dokazni postupak tužilaštva takoreći na samom početku i da će možda ubuduće biti ponuđeni dodatni dokazi na tu temu. Šešelja je umirio i sam tužilac, rekavši da će u dogledno vreme izvoditi dokaze o njegovoj vezi sa grupama koje su u proleće 1992. godine počinile zločine u Zvorniku.

Dijeljenje sadržaja