Pretresno veće zaključilo da je tužilaštvo predočilo dovoljno dokaza koji bi "razumne sudije" mogli navesti na zaključak da su počinjeni svi zločini iz optužnice protiv lidera srpskih radikala i da je optuženi odgovoran za podstrekavanje na ta kriminalna dela

Vojislav Šešelj ostaje u pritvoru Haškog tribunala jer je Pretresno veće odbacilo njegov zahtev po pravilu 98 bis za oslobađajućom presudom po završetku dokaznog postupka optužbe. Veće je odluku donelo glasovima sudija Harhofa/Harhoff i sutkinje Latanci/Lattanzi, uz delimično izdvojeno mišljenje predsedavajućeg Antonetija/Antonetti.

Sudije su bili složni u nalazu da je predočeno dovoljno dokaza na osnovu kojih bi "razumno veće moglo da zaključi" da su počinjeni zločini progona, ubistva, mučenja, okrutnog postupanja, deportacija, prisilnog premeštanja, bezobzirnog razaranja gradova i sela, uništavanja verskih objekata i pljačke u opštinama u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, navedenim u optužnici protiv lidera srpskih radikala. Do neslaganja među sudijama je, međutim, došlo oko toga može li se takav zaključak doneti samo po jednom ili mora po svim oblicima odgovornosti kojima se Šešelj tereti. Sudije Harhof i Latanci su, naime, smatrali da se Šešeljev zahtev za oslobađanje u ovoj fazi postupka može odbaciti ukoliko postoje dokazi da je podstrekavao na pomenute zločine, bez analize njegove uloge u udruženom zločinačkom poduhvatu, ličnog učešća u počinjenju zločina progona, deportacija i prisilnog premeštanja i drugih oblika odgovornosti.

Da bi se dokazala odgovornost optuženog za podstrekavanje, potrebno je dokazati postojanje jednog ili više dela koje predstavljaju podsticanje na zločine, zatim svesti optuženog da će to dovesti do zločina, kao i vezu između podsticanja i počinjenja zločina. Pretresno veće je zaključilo da su svi ti uslovi ispunjeni, odnosno da postoji dovoljno dokaza koji bi "razumnog sudiju" na kraju suđenja mogli navesti na zaključak da je Vojislav Šešelj podstrekavao na ubistva, progon i druge zločine navedene u optužnici.

Utvrđeno je da postoje dokazi o četiri Šešeljeva dela koja se mogu okarakterisati kao podsticanje na zločine. Prvo, promovisanje nacionalističke ideologije i zagovaranje ideje Velike Srbije koja bi se ostvarivala progonima nesrba sa te zamišljene teritorije. Drugo, sistematsko omalovažavanje drugih naroda, između ostalog, i korišćenjem uvredljivih naziva "ustaše" i "balije" za sve Hrvate i Muslimane. Treće, širenje atmosfere straha među nesrbima i, četvrto, podsticanje dobrovoljaca Srpske radikalne stranke da se za ideju Velike Srbije bore svim sredstvima, uključujući i počinjenje zločina.

Analizirajući pitanje postojanja svesti optuženog da će zločini biti počinjeni, veće je zaključilo da postoji dovoljno dokaza koji ukazuju na to da je Šešelj znao da svoje ekstremističke stavove iznosi u periodu rata dok se čine krivična dela nad nesrbima, kao i da među njegovim dobrovoljcima ima osoba sa kriminalnom prošlošću sklonih počinjenju zločina. Tokom suđenja, zaključile su sudije, predočeno je dovoljno dokaza da je optuženi bio svestan uticaja koji je imao na svoje sledbenike i da ih je u javnim nastupima, recimo u vojvođanskom selu Hrtkovci, podsticao na progon nesrba.

Zaključak o ispunjenju trećeg uslova podstrekavanja – postojanja veze između Šešeljevog podsticanja i počinjenja zločina – veće je donelo na osnovu dokaza o tome da su brojne zločine činili dobrovoljci Srpskog četničkog pokreta ili Srpske radikalne stranke, na koje je "odlučujući uticaj" imao upravo Vojislav Šešelj u čijoj su organizaciji i poslati na front.

U odluci se navodi da se nalazi veća zasnivaju na nizu iskaza i izjava svedoka, među kojima je više bivših "šešeljevaca", ali i brojni dokumentarni dokazi, pre svega Šešeljeve izjave za medije iz predmetnog perioda, koje je tužilac mahom preuzeo iz njegovih knjiga.

Pred kraj prepodnevnog zasedanja, predsedavajući sudija Antoneti je počeo sa čitanjem svog izdvojenog mišljenja, napisanog na 73 stranice. Zasedanje se nastavlja popodne.

Dijeljenje sadržaja