Mladen Kulić odustao od zaštitnih mera pod kojima je 2002. dao iskaz na suđenju Slobodanu Miloševiću da bi o događajima u Zapadnoj Slavoniji 1991. godine otvoreno svedočio na suđenju lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju


Mladen Kulić je u oktobru 2002. godine, sa zaštićenim likom i pseudonimom C-60, na suđenju Slobodanu Miloševiću svedočio o zbivanjima u Zapadnoj Slavoniji i, posebno, o zločinu nad hrvatskim civilima sela Voćin. Prilikom povlačenja pripadnika lokalne teritorijalne odbrane, dobrovoljaca Srpske radikalne stranke i srpskih civila 13. decembra 1991. ubijeno je oko 40 hrvatskih meštana Voćina. Prema optužnici, preživeli su samo oni Hrvati koji su se sakrili i koje grupa lokalnih teritorijalaca i "Šešeljevaca" nije uspela da pronađe.

Tužilaštvo je planiralo da Kulić o istim događajima svedoči i na suđenju lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju, takođe kao zaštićeni svedok, ali je on po dolasku u Hag odustao od zaštitnih mera, objašnjavajući to "promenjenim okolnostima". Na insistiranje optuženog, rekao je da je atmosfera i u Hrvatskoj i u Srbiji danas drugačija nego što je bila 2002. godine i da se, zbog toga, njegova porodica ovog puta saglasila da svedoči bez zaštitnih mera. Na Šešeljevo pitanje da li je smatrao da mu od njega preti neka opasnost, Kulić je odgovorio: "Od vas lično ne, ali od članova vaše stranke da".

Kulić je pre rata obavljao razne dužnosti u Podravskoj Slatini, jedno je vreme bio direktor Metalne industrije Univerzal, a u maju 1991. godine je – kao i mnogi Srbi na položajima u lokalnoj upravi - razrešen dužnosti direktora Zavoda za društveno planiranje i statistiku. Krajem avgusta 1991. godine napustio je Podravsku Slatinu i otišao u Voćin, gde je mobilisan u lokalnu srpsku Teritorijalnu odbranu.

Tokom njegovog svedočenja, tužilac je uveo u dokaze više dokumenata lokalnih štabova TO kojima se od Ministarstva za Srbe izvan Srbije traži upućivanje dobrovoljaca u Novsku, Okućane i druga mesta u Zapadnoj Slavoniji. U dokaze je, takođe, uveden i dopis Ratnog štaba Srpske radikalne stranke iz Beograda u kojem se navode uslovi pod kojima će SRS upućivati svoje dobrovoljce u Zapadnu Slavoniju.

Kulić je opisao posetu Vojislava Šešelja Voćinu u novembru 1991. godine, kao i ponašanje dobrovoljaca SRS kojih su se plašili ne samo hrvatski nego i srpski meštani Voćina. Pošto je Voćin napustio 8. decembra 1991. godine, Kulić je o masakru koji se dogodio pet dana kasnije govorio na osnovu onoga što je naknadno čuo od očevidaca ubistva četrdesetak hrvatskih meštana. Ubice su, prema njegovim saznanjima, predvodila dvojica maskiranih meštana koji su dobrovoljcima iz Srbije pokazivali hrvatske kuće u Voćinu.

Kulić je 1995. godine uhapšen u Hrvatskoj i izveden pred sud u Bjelovaru pod optužbom da je odgovoran za masakru u Voćinu, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Na tome je na početku unakrsnog ispitivanja insistirao optuženi Šešelj, tvrdeći da se Kulić pred sudom branio tako što je krivicu prebacivao na druge. Šešelj je, takođe, optužio Kulića da je u septembru 1991. godine bio među teritorijalcima iz Voćina koji su u zaseoku Četekovci masakrirali 20 hrvatskih civila, ukazujući da je taj zločin počinjen pre nego što je u Zapadnu Slavoniju došao i jedan dobrovoljac iz Srbije. Kasnije, kada su dobrovoljci došli, "standardna praksa te zločinačke grupe iz Voćina" je, tvrdi Šešelj, bila da svoje zločine prebacuju na dobrovoljce iz Srbije.

"Niko nije optuživao dobrovoljce bez osnova" – odgovorio je Kulić čije se svedočenje nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja