Ukoliko bi mu se dozvolilo da početak sudjenja čeka na slobodi – smatra tužilaštvo – Šešelj bi predstavljao opasnost po žrtve i svedoke, a imao bi i motive da odbije da se vrati u Hag


Tužilaštvo se kategorički protivi zahtevu Vojislava Šešelja da bude privremeno oslobodjen iz pritvora Tribunala, kako bi početak sudjenja sačekao na slobodi.

U zahtevu koji su prošlog meseca podneli Šešeljevi pravni savetnici se navodi da je optuženi “dobrovoljno pristupio u Hag” kao i da je “teorijski isključena mogućnost” da bi na slobodi mogao predstavljati opasnost po žrtve i svedoke pošto “ne postoji ni jedna žrtva koja bi se direktno, neposredno, posredno ili u bilo kakvoj insinuaciji mogla staviti na teret optuženom.” Navodi se, takodje, da je Šešelj u pritvoru već 15 meseci a da će sudjenje najverovatnije početi tek 2007. godine pošto tužilaštvo, po oceni pravnih savetnika, nije u stanju da pronadje dokaze za svoje “neutemeljene optužbe.”

U opsežnom odgovoru tužilaštva, koji je danas objavljen u Tribunalu, osporavaju se svi argumenti Šešeljevih pravnik savetnika. Dobrovoljnost Šešeljeve predaje je, po tužilaštvu, bila iznudjena činjenicom da su, po priznanju samog optuženog, nakon objavljivanja optužnice njegovo hapšenje i izručenje Tribunalu bili gotovo neizbežni.

Sudije bi, smatra tužilaštvo, poseban značaj trebalo da pridaju činjenici da je optuženi, tek posle predaje, dobio priliku da se upozna sa obimom i težinom dokaza protiv njega. A to bi, imajući u vidu težinu zločina za koje se tereti i mogućnost da mu se, ukoliko bude osudjen, izrekne duga zatvorska kazna, moglo da ga motiviše da odbije da se vrati u Hag na sudjenje. Vlada Srbije i Crne Gore, ukazuje tužilaštvo, nije dala nikakve garancije da bi Šešelja – ukoliko odbije da se dobrovoljno vrati – uhapsila i prinudno sprovela u Hag. Pa čak i da je optuženi ponudio takve garancije njima bi, smatra tužilaštvo, trebalo pridati malu težinu, imajući u vidu sadašnji stepen saradnje Beograda sa Tribunalom.

Suprotno tvrdnji Šešeljevih pravnih savetnika da “ne postoji ni jedna žrtva koja bi mu se mogla staviti na teret”, u odgovoru tužilaštva se navodi da je u procesu obelodanjivanja dokaza optuženi dobio “izjave brojnih žrtava koje su spremne da svedoče protiv njega”, a koje bi mogle da budu ugrožene ukoliko bi se on pustio na slobodu. Šešelj je, smatra tužilaštvo, “voljan i sposoban” da zastrašuje i ugrožava buduće svedoke optužbe, što je već i činio sa nekim svedocima sa sudjenja Slobodanu Miloševiću. Kao primer, navodi se Šešeljevo obelodanjivanje poverljive izjave koju je Nenad Čanak dao istražiteljima, kao i njegovi javni napadi na generala Aleksandra Vasiljevića, kojeg je nazvao “lažnim svedokom.”

Konačno, u odgovoru se navodi da je svako kašnjenje u pripremama za sudjenje rezultat Šešeljeve obstrukcije a ne grešaka tužilaštva. Svojim “površnim, uvredljivim, zakasnelim i obimnim podnescima” Šešelj, smatra tužilaštvo, opterećuje tribunalovu prevodilačku službu, zatim tužilaštvo koje na njih mora da odgovara, kao i sudije koji o njima odlučuju. Pored toga, dodaje tužilaštvo, svojim uvredljivim optužbama i klevetama koje iznosi na statusnim konferencijama, optuženi uporno “traći vreme” Tribunala.

Veće još nije zakazalo raspravu na kojoj će se raspravljati o zahtevu Vojislava Šešelja da početak sudjenja sačeka na slobodi.

Dijeljenje sadržaja