Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne sudove

Oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju, ukoliko je Žalbeno veće ne poništi i preinači, “ozbiljno će potkopati kredibilitet Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Mehanizma za međunarodne krivične sudove”.

Tim rečima je tužilac Matijas Markusen/Mathias Marcušen zaključio iznošenje usmene argumentacije optužbe na žalbenoj raspravi u predmetu lideru srpskih radikala. Rasprava je vođena pred Žalbenim većem Mehanizma za međunarodne krivične sudove kojim predsedava američki sudija Teodor/Theodor Meron i trajala je rekordno kratko: samo jedan sat. Umesto Vojislava Šešelja koji je odbio da se pojavio na raspravi po žalbi optužbe, u delu sudnice predviđenom za odbranu je sedela Amerikanka Kolin/Colleen Rohan, koja je po nalogu Žalbenog veća imenovana za “braniteljicu u pripravnosti” sa zadatkom da štiti Šešeljeva “proceduralna prava”. Na kraju, nije imala nikakvih prigovora.

Žalba tužilaštva na oslobađajuću presudu izrečenu Vojislavu Šešelju 31. marta prosle godine zasniva se na samo dva osnova: pravnim i činjeničnim greškama. Tužilaštvo, međutim, osporava sve u toj presudi: tvrdi, naime, da je većina u Pretresnom veću počinila toliko pravnih i činjeničnih grešaka koje, uzete kumulativno, obezvređuju celinu presude.

Najteža greška u presuđivanju je, po optužbi, ta što Pretresno veće nije uzelo u obzir ogromnu količinu dokaza o zločinima počinjenim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Kao “posebno zapanjujući”, tužilac ističe zaključak Pretresnog veća da u Hrvatskoj i BiH nije bilo “sistematskog i rasprostranjenog napada na civilno stanovništvo”. Žrtve i svedoci, rekao je Markusen, traže objašnjenje kako je Pretresno veće došlo do takvog zaključka koji je u suprotnosti sa nalazima iz desetina tribunalovih presuda donetih u proteklih dvadeset i više godina.

Optužba se, takođe, žali da u prvostepenoj presudi zločini nisu stavljeni u kontekst iz kojeg bi se videlo da su počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem prinudnog i trajnog uklanjanja nesrba sa trećine teritorije Hrvatske i velikih delova Bosne i Hercegovine. Osim Šešelja, u tom su poduhvatu, prema optužnici, pored ostalih učestvovali i Slobodan Milošević, Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, Radmilo Bogdanović i drugi.

Posebno uvredljiv za žrtve i svedoke je, po tužiocu, zaključak Pretresnog veća da nesrpski civili nisu bili proterivani i proganjani, već da su bežali iz zona borbenih dejstava i sklanjali se u naselja u kojima živi njihova etnička grupa, a da su im srpske vlasti “iz humanitarnih razloga” obezbeđivale autobuse za transfer.

Zbog svega toga, tužilaštvo traži da se prvostepena presuda poništi i preinači u osuđujuću, ili da se Šešelju iznova sudi.

Pošto dobije zapisnik sa današnje rasprave – naravno “na srpskom i na papiru” – Šešelj može pismeno u roku od 10 dana odgovoriti na argumente optužbe koja će zatim imati 5 dana da na to odgovori. A nakon toga će Žalbeno veće odlučiti da li će zaključiti slučaj Šešelj, ili će čitav predmet vratiti na polaznu tačku, odnosno novo suđenje.

Dijeljenje sadržaja