Skinut "pečat" sa poslednjeg - trećeg imena - na optužnici za genocid u Srebrenici. Pored generala Radislava Krstića, zapovednika Drinskog korpusa VRS, uhapšenog decembra 1998. i u međuvremenu osuđenog na 46 godina zatvora; i pukovnika Vidoja Blagojevića, bivšeg komandanta Bratunačke brigade, uhapšenog u avgustu ove godine, za genocid koji je u julu 1995. izvršen u Srebrenici optužen je i pukovnik Vinko Pandurević, bivši zapovednik Zvorničke brigade VRS

Skinut pečat sa optužnice protiv Ljubomira Borovčanina, komandanta združenih snaga MUP koje su jula 1995. učestvovale u srebreničkoj operaciji VRS

Skinut pečat tribunala sa optužnica protiv trojice oficira bezbednosti VRS koji su, po tužiocu, odgovorni za ubistvo više od 7.000 muslimanskih muškaraca, zarobljenih nakon pada enklave u julu 1995.

Bivši načelnik službe bezbednosti Glavnog štaba VRS izjasniće se sutra o navodima optužnice koja ga tereti za genocid u Srebrenici

O lokaciji na kojoj se krio optuženi Ljubiša Beara, glavna tužiteljica Tribunala obavestila lično premijera Srbije, Vojislava Koštunicu. Dan kasnije, optuženi se našao u Hagu.

Pošto je, na njegov zahtev, izjašnjavanje o navodima optužnice odloženo za 30 dana, Ljubiša Beara je iz sudnice Tribunala uputio poruku ratnim drugovima koji su u bekstvu

Zbog nedolaska njegovog stalnog branioca Džona Ostojića, advokata iz Čikaga, izjašnjavanje bivšeg načelnika službe bezbednosti Glavnog štaba VRS optuženog za genocid u Srebrenici odloženo za četvrtak 11. novembra

Dan nakon što se vlada RS izvinila porodicama srebreničkih žrtava, Ljubiša Beara – optužen da je bio glavni organizator masakra u julu 1995. – izjasnio se da nije kriv ni za jedno od dela kojima ga tereti tužilaštvo Tribunala

Nakon što je u Beogradu saopšteno da će se general Milan Gvero, bivši zamenik Ratka Mladića, u četvrtak dobrovoljno predati Tribunalu, predstavnica za štampu haškog tužilaštva Florans Artman je potvrdila da se njegovo ime nalazi na jednoj od šest poslednjih optužnica koje je krajem prošle godine potpisala Karla del Ponte.

Danas objavljena optužnica protiv generala Milana Gvera i Radivoja Miletića je posljednja riječ tužilaštva Haškog tribunala o zločinima koji su u julu 1995. počinjeni u Srebrenici. Prije ove dvojice, za srebreničke zločine je optuženo 12 osoba, na čelu sa Radovanom Karadžićem, Ratkom Mladićem i Slobodanom Miloševićem.

Bivši pomoćnik komandanta VRS, koji je optužen za zločine u Srebrenici i Žepi, danas se dobrovoljno predao Tribunalu, potvrđeno je Hagu

Bivši članovi glavnog štaba VRS, generali Radivoje Miletić i Milan Gvero, biće tokom ove sedmice izvedeni pred sudiju Tribunala kako bi se izjasnili o navodima optužnice koja ih tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u Srebrenici i Žepi, jula 1995. godine.

Različit pristup bivših članova glavnog štaba VRS na prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala

Bivši šef za bezbjednost u Zvorničkoj brigadi VRS predao se Tribunalu dvije i pol godine nakon objavljivanja optužnice koja ga tereti za genocid u Srebrenici

Bivši oficir za bezbednost Zvorničke brigade VRS će se o optužnici koja ga tereti za genocid i druge ratne zločine u Srebrenici, izjasniti u roku od 30 dana – nakon što se konsultuje sa svojim stalnim braniocem. Tužilac najavio zahtev za spajanje više “srebreničkih optužnica” – na kojima je ukupno 8 optuženih – u jedinstven predmet, kako bi im se zajedno sudilo

Dobrovoljna predaja bivšeg komandanta Zvorničke brigade VRS, koji je još u novembru 1998. optužen za zločine počinjene nakon zauzimanja Srebrenice. Istom optužnicom bili su optuženi i Radislav Krstić i Vidoje Blagojević, koji su u međuvremenu proglašeni krivim za genocid i osuđeni na 35, odnosno 18, godina zatvora

Bivši načelnik službe bezbednosti Glavnog štaba VRS će se 5. aprila izjasniti o dve nove tačke kojima je, uz odobrenje sudije Bonomija/Bonomy, proširena optužnica za genocid u Srebrenici

Bivši komandant Zvorničke brigade će se o optužbama za genocid i druge zločine u Srebrenici izjasniti kroz 30 dana. Na prvom pojavljivanju pred Tribunalom, Pandurević rekao da je u Hag došao “po vlastitoj volji i uz pomoć vlade Republike Srbije.”

Zbog problema sa izborom i imenovanjem stalnog branioca, bivši član Glavnog štaba VRS – optužen za zločine u Srebrenici i Žepi – tražio da se izjašnjavanje o krivici, koje je već jednom odloženo za 30 dana, odloži za još dve sedmice.

Bivši zapovednik združenih snaga MUP-a Republike Srpske koje su u julu 1995. učestvovale u srebreničkoj operaciji prebačen je danas u pritvor Haškog tribunala, gde su ga očekivali još u septembru 2002., kada je prvi put najavio spremnost da se dobrovoljno preda.

Na izmenjenoj i dopunjenoj optužnici protiv Vinka Pandurevića, bivšeg komandanta Zvorničke brigade VRS, navodi se ime još jednog optuženog koje, do daljeg, ostaje pod pečatom Tribunala

Bivši zapovednik združenih snaga MUP Republike Srpske koje su u julu 1995. učestvovale u srebreničkoj operaciji će se o navodima optužnice izjasniti kroz 30 dana

Bivši načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS, Ljubomir Beara, izjasnio se da nije kriv ni po izmenjenoj optužnici za genocid u Srebrenici. Na jutrošnjem prvom stupanju pred sudiju Tribunala Milorad Trbić, bivši oficir bezbednosti u Zvorničkoj brigadi VRS, odložio na 30 dana izjašnjavanje o optužnici koja ga tereti za ubistva u Srebrenici u julu 1995.

Predajom bivšeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa VRS kompletirana optuženička klupa za treće srebreničko suđenje pred Haškim tribunalom

Bivši član glavnog štaba VRS poriče krivicu za ubistva, progone, nehumana dela i deportaciju muslimanskog stanovništva Srebrenice i Žepe

Bivši načelnik bezbednosti Drinskog korpusa VRS, Vujadin Popović, izjasnio se danas da nije kriv ni po jednoj od šest tačaka optužnice za genocid i druge zločine počinjene u julu 1995. godine u Srebrenici. Tužilac (ponovo) najavio zahtev za spajanje predmeta osam optuženih za srebreničke zločine koji su već u pritvoru Tribunala. Nedostaje još samo general Zdravko Tolimir.

Bivši oficir za bezbednost Zvorničke brigade VRS izjasnio se da nije kriv ni po jednoj od pet tačaka optužnice kojima se tereti za genocid i druge zločine počinjene u julu 1995. godine u Srebrenici. Tužilac priprema podnesak kojim će tražiti spajanje svih “srebreničkih optužnica” u jedinstven predmet, kako bi se zajedno sudilo osmorici u pritvoru i generalu Tolimiru koji tek treba da bude uhapšen i izručen

Bivši komandant Zvorničke brigade VRS izjasnio se danas da nije kriv za genocid i druge zločine počinjene u julu 1995. godine u Srebrenici. Tužilac priprema zahtev za spajanje predmeta osam optuženih za Srebrenicu i izražava nadu da će u Hag uskoro stići i deveti – general Zdravko Tolimir – kako bi im se svima zajedno sudilo.

Bivši zapovednik združenih snaga MUP Republike Srpske koje su u julu 1995. učestvovale u srebreničkoj operaciji VRS izjasnio se danas da se “ne oseća krivim” ni po jednoj od šest tačaka optužnice koje ga terete za saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Tužilac danas podnosi jedinstvenu “srebreničku optužnicu” na odobravanje sudijama. Uskoro odluka o zahtevu za privremeno oslobađanje generala Gvera i Miletića. Zašto se Gvero oseća “neravnopravnim”?

Pretresno veće prihvatilo zahteve bivših članova Glavnog štaba VRS i nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova vlade na Palama da početak suđenja čekaju na slobodi.

Zatraženo zaustavljanje odluke o privremenom oslobađanju generala Milana Gvera i Radivoja Miletića do odluke Žalbenog veća

Predraspravne pripreme u predmetima Pandurević, Trbić, Nikolić i Borovčanin donekle usporene dok se ne donese odluka o tome da li će svi srebrenički predmeti biti spojeni u jedan.

Sudije odobrile spajanje šest "srebreničkih predmeta" i zajedničko suđenje devetorici optuženih za srebrenički masakr u julu 1995. godine

Osam optuženih ponovo će se izjašnjavati o dopunjenoj optužnici ukoliko Žalbeno veće potvrdi odluku o objedinjavanju četiri "srebrenička" predmeta

Suđenje osmorici optuženih za zločine počinjene jula 1995. u Srebrenici trebalo bi da počne krajem avgusta ili u prvoj nedelji septembra ove godine, ali bi početak morao da bude odložen ukoliko se do tada u Hagu pojave generali Mladić i Tolimir

Iako je tužiocu ostavljen rok do 21. avgusta za pripremu uvodne reči na trećem srebreničkom suđenju u Tribunalu sudije traže da suđenje počne pre letnje pauze

Suđenje sedmorici visokih oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za srebreničke zločine u leto 1995. godine biće "otvoreno" dan pre letnje sudske pauze, dok će tužilaštvo uvodnu reč i izvođenje dokaza započeti 21. avgusta

Na predraspravnoj konferenciji u predmetu sedmorice visokih oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za srebreničke zločine iz jula 1995. godine, odbrana se usprotivila uvodnoj izjavi glavne tužiteljice

Suđenje sedmorici visokih oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici u leto 1995. godine zvanično je "otvoreno", ali bez "uvodnih napomena" glavne tužiteljice, koja je posle nekoliko izgovorenih rečenica prekinuta prigovorima branilaca

Treće svedočenje jednog od dvojice mladića koji su čudom uspeli da se spasu sa stratišta na brani Petkovci, gde su Mladićeve snage nakon pada Srebrenice pogubile više od hiljadu zarobljenih Bošnjaka

Svedočenjem operatera jedinice za eletronsko ometanje Armije BiH, optužba na suđenju za zločine u Srebrenici nastavila izvođenje dokaza o presretnutim razgovorima oficira VRS

Veće zatražilo od optužbe i branilaca sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici da "ubrzaju ispitivanje" pripadnika prislušne službe Armije BiH. Dosadašnji iskazi su po, veću, "dugački, često se ponavljaju i imaju minimalnu vrednost"

Svedok optužbe potvrdio da je povremeno unosio izmene u kucane verzije transkripata presretnutih razgovora oficira VRS. Izmene su, tvrdi, unošene nakon konsultacija sa operaterima koji su rukom u beležnicu upisivali sadržaj presretnutih razgovora i bile su neophodne kako bi se otkonile "nelogičnosti"

Video snimak ispraćaja generala Milenka Živanovića sa položaja komandanta Drinskog korpusa, koji je optužba danas prikazala u sudnici, po tužiocu ukazuje na "važnu ulogu" optuženog Milana Gvera u Glavnom štabu VRS i njegovu "povezanost sa Mladićem u ključno vreme" srebreničkih zločina

Za službu bezbednosti BiH je bilo važnije “o čemu se razgovaralo nego ko je razgovarao” - kažu operateri iz Centra službi bezbednosti koji su presretali radio i telefonske komunikacija Glavnog štaba VRS

Istražiteljka tužilaštva Stefani Friz svedoči o autentičnosti i pouzdanosti štampanih i rukom pisanih verzija presretnutih razgovora oficira Vojske i MUP Republike Srpske koje tužilac nastoji da uvede u dokaze na trećem tribunalovom suđenju za genocid u Srebrenici

Nekadašnji pripadnik vojne policije bosanskih Srba svedoči o pripremama za masovno pogubljenje oko 1.000 ljudi u Orahovcu 14. jula 1995. godine. Kaže da su se “stideli onoga što se dešavalo ali da ništa nisu mogli da učine”.

Svedočenje drugog "insajdera" iz Vojne policije Zvorničke brigade koji je potvrdio da ga je optuženi Drago Nikolić rasporedio na stražarsko mesto kod škole u Orahovcu u kojoj je bilo zatočeno oko hiljadu Muslimana iz Srebrenice, pogubljenih 14. jula 1995.

Bivši referent za moral, verska pitanja i pravne poslove Bratunačke brigade VRS je 2003. godine intervjuisan kao osumnjičeni za srebreničke zločine, zatim se sledeće godine pojavio u Hagu u svojstvu svedoka odbrane Vidoja Blagojevića, a sada je svedok optužbe na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi

U razgovoru za ručkom sa Vinkom Pandurevićem oktobra 2001. godine, istražiteljka tužilaštva se interesovala za zločinne počinjene nad Srbima 1992. i 1993. godine na području Srebrenice. Dva od osam sati koliko je trajao taj susret, Pandurević je negirao svoju odgovornost za srebreničke zločine, za koje je tada već bio optužen "zapečaćenom optužnicom"

Svedočenjem Bošnjaka iz Žepe koji je nakon neuspelog begstva u julu 1995. godine šest meseci bio zatočen u Srbiji, tužilaštvo počelo sa izvođenjem dokaza o nepodnošljivim uslovima života u toj istočno bosanskoj enklavi

Esma Palić, supruga komandanta odbrane Žepe nestalog u julu 1995. godine, nakon što su srpske snage preuzele kontrolu i nad dugom enklavom pod nominalnom zaštitom Ujedinenih nacija, svedočila o tome kako joj je "Mladić odredio život"

Zaštićeni svedok iz Srebrenice opisao kako je u julu 1995. godine preživeo pad dve enklave pod zaštitom UN i jedno streljanje u skladištu poljoprivredne zadruge u Kravici

Svedočenje preživelog masakra u skladištu poljoprivredne zadruge u Kravici 13. jula 1995. godine. Mladićeva poruka zarobljenicima na livadi kod Sandića: "Sa Srbinom se nije pametno boriti."

Tužilaštvo na "trećem srebreničkom" suđenju privodi kraju izvođenje dokaza o presretnutim radio i telefonskim razgovorima oficira VRS u leto 1995. godine

Na iskaze dvadesetak svedoka kojima je optužba dokazivala autentičnost i verodostojnost snimaka i transkripata presretnutih komunikacija vojske i policije bosanskih Srba u leto 1995. godine, branioci "srebreničke sedmorke" odgovorili pisanim podnescima u kojima se suprostavljaju prihvatanju tih dokumenata u dokazne predmete

Identitet sagovornika u presretnutim razgovorima otkrivali dežurni oficiri na centralama štabova VRS prilikom uspostavljanja telefonske veze, tvrdi pripadnik prislušne službe armije BiH koji je svedočio pod pseudonimom 143

Svedočenje britanskog patologa Džona Klarka, šefa forenzičkog tima koji je od 1999. do 2001. godine radio odbukcije tela srebreničkih žrtava, ekshumiranih iz masovnih grobnica

Branioci sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, su u unakrsnom ispitivanju forenzičkih ekperata nastojali da dokažu da su muškarci čija su tela ekshumirana iz masovnih grobnica stradali u borbama sa srpskim snagama, a ne u masovnim egzekucijama kako dokazuje tužilac.

Bivši vojnik Zvorničke brigade VRS i očevidac streljanja zarobljenih Bošnjaka u Orahovcu svedočio kako se na stratištu iz gomile leševa "pojavilo živo biće" - jedan šestogodišnji dečak.

U unakrsnom ispitivanju od strane branioca Drage Nikolića, svedok optužbe ostao pri tvrdnji da je optuženog video na stratištu kod Orahovca, gde je 14. jula 1995. pogubljeno oko hiljadu bošnjačkih muškaraca zarobljenih nakon pada Srebrenice. Svedok nije tada znao da je Nikolić "bezbednjak" Zvorničke brigade, već ga je poznavao samo kao "finog oficira" koji je "s uspehom" razmenjivao zarobljenike.

Svedok optužbe je sa sedam godina preživeo streljanje u Srebrenici. Jedino čega se seća je da su im “četnici naredili da legnu na stomak a onda su pucali”

Dok optužba dokazuje da su ispravke u transkripte presretnutih razgovora unošene kako bi se otklonile greške nastale u preslušavanju nerazgovetnih snimaka, odbrana sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba tvrdi da je obaveštajna služba Armije BiH "frizirala" sporne transkripte, kako bi što više inkriminisala optužene ili ih "uskladila" sa željama i potrebama tužilaštva

Bivši funkcioner opštine Zvornik svedočio o sastanku sa optuženim Ljubišom Bearom sredinom jula 1995. godine na kojem je tadašnji načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS tražio od lokalnih vlasti "pomoć u zbrinjavanju" velikog broja zarobljenika "kojih se mora rešiti."

Svedočenjem još jednog pripadnika prislušne službe armije BiH tužilaštvo nastoji da dopuni listu dokaza kojima bi sudije uverile u autentičnost transkripata presretnutih razgovora oficira vojske i policije bosanskih Srba iz jula i avgusta 1995. godine i tako obezbedi njihovo uvođenje u dokazni materijal na "trećem srebreničkom" suđenju u Tribunalu

Među oficirima vojske i policije Republike Srpske, koji su nakon pada Srebrenice ušli u Potočare, bilo je i pripadnika MUP Srbije, tvrdi svedok tužilaštva na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Zadatak pripadnika Specijalne policije RS bio je da spreče "stampedo izbeglica" u Potočarima 12. i 13. jula 1995. a isti su posao obavljali i pripadnici Holandskog bataljona UN, tvrdi zaštićeni svedok tužilaštva u odgovoru na pitanja branilaca sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi

Na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba svedočio forenzički antropolog iz Gvatemale čiji je zadatak u srebreničkoj istrazi haškog tužilaštva bio da locira i ekshumira masovne grobnice i da osigura da ostaci tela budu pazljivo pohrajeni u mrtvačnicu, kao i da se arhiviraju lični predmeti nađeni u grobnicama

Supervizor u timu forenzičara koji su istraživali srebenička stratišta, Hoze Pablo Barajbar, svedočio o načinu na koji je utvrđivan "minimalni broji pojedinaca" (MBP) ekshumiranih iz masovnih grobnica u području Srebrenice

Na suđenju za zločine u Srebrenici, hirurg iz Zvornika potvrdio da su u njegovu bolnicu u julu 1995. godine primljeni muslimanski ranjenici za koje tužilac tvrdi da su nakon toga "pogubljeni uz znanje i pomoć" optuženih Pandurevića, Popovića i Nikolića

Dvojica srpskih lekara potvrdili da je grupa ranjenih muslimanskih zarobljenika, koja je prema tvrdnjama optužbe pogubljena u drugoj polovini jula 1995., prethodno lečena u Zvorničkoj bolnici i ambulanti Zvorničke brigade

Zaštićeni svedok tužilaštva, bivši opštinski funkcioner Bratunca, svedoči o susretu sa optuženim Ljubišom Bearom prilikom "mobilizacije" građevinskih mašina za kopanje masovnih grobnica u području u Srebrenice u julu 1995. godine

Odbrana Ljubiše Beare nastojala da diskredituje svedoka optužbe koji bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS tereti za organizovanje ukopavanja žrtava srebreničkog masakra

Drugi bratunački "insajder" na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba tvrdi da je po nalogu optuženog Ljubiše Beare u julu 1995. godine "koordinirao kopanje zajedničkih grobnica" u području Glogove

Činjenica da je oficir VRS od njega kao opštinskog funkcionera u sedištu političke partije SDS u julu 1995. godine tražio da obezbedi mehanizaciju za kopanje masovnih grobnica – po zaštićenom svedoku "162" – nije ništa neobično. To se, objasnio je, "tako dešavalo od 1992." godine, kada mu je naređeno gde će i kako iskopati prvu masovnu grobnicu na obali Drine, u blizini Bratunca

Policajac iz Žepe negira tezu odbrane da je do pada enklave 24. jula 1995. godine, kontrola dostavljanja humanitarne pomoći stanovništvu zaštićene zone kao i goriva namenjenog snagama UNPROFOR, bila zapravo u rukama armiije BiH a ne srpskih snaga

Izvođenje dokaza optužbe o zločinima u Žepi iz jula 1995. godine, na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, nastavljeno svedočenjem opštinskog funkcionera enklave pod zaštitom UN koju su Mladićeve snage okupirale nakon pada Srebrenice

U unakrsnom ispitivanju bivšeg opštinskog funkcionera iz Žepe, odbrana sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba ukazivala da u julu 1995. godine stanovništvo nije napustilo enklavu pod prinudom Mladićevih snaga, već po nalogu vojnog i političkog rukovodstva BiH

Prekinuto svedočenje vojnog policajca iz Zvornika koji je izjavio - a zatim negirao - da je kraj škole u Ročevićima, gde su u julu 1995. bili zatočeni Muslimani iz Srebrenice, video optuženog Dragu Nikolića, tadašnjeg načelnika bezbednosti Zvorničke brigade

Nakon "interventnih" pitanja pretresnog veća na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, zvornički vojni policajac izjavio da ipak "nije video" Dragu Nikolića u julu 1995. godine pred školom u Ročevićima, u kojoj su bili zatočeni Muslimani iz Srebrenice

Zapovednik Četvrtog bataljona Zvorničke brigade VRS svedočio kako je povukao vojnike iz obezbeđenja škole u Orahovcu gde je 14. jula 1995. godine bilo zatočeno oko hiljadu zarobljenih Muslimana iz Srebrenice

Mada "šokiran načinom na koji je to rađeno", svedok Lazar Ristić nije u julu 1995. godine reagovao na pokušaj da se njegovi vojnici angažuju na streljanju oko hiljadu zarobljenih Muslimana u Orahovcu, već je "gledao svoja posla" i smatrao da "to" – odnosno streljanje – "nije u njegovom domenu."

Pripadnik Prvog bataljona Zvorničke brigade svedočio o misterioznom nestanku naređenja o "smeštaju" grupe zarobljenih Muslimana u fiskulturnoj sali škole u Kuli 14. jula 1995. godine

U unakrsnom ispitivanju bivšeg upravnika vojne ekonomije Branjevo, odbrana Vinka Pandurevića je ukazivala da oko 1.200 zarobljenih Muslimana nije 16. jula 1995. pogubljeno na parceli vojne ekonomije, kako se tvrdi u optužnici, već na imanju zvorničkog kombinata Agroprom, iz čega bi verovatno trebalo da sledi da vojska nije imala ništa sa tim zločinom

Svedok optužbe na suđenju za zločine u Srebrenici tvrdi da je tokom rata samo jednom uzeo pušku – 14. jula 1995. u Orahovcu. Kako je tog dana i na tom mestu ubijeno oko hiljadu zarobljenih muslimanskih muškaraca, svedok se smatra osumnjičenim za učešće u tom zločinu

Vojne policija Zvorničke brigade je, po nalogu Drage Nikolića, privela, ispitala i podigla krivičnu prijavu protiv dvojice srpskih vojnika koji su "pomagali neprijatelju" – četvorici muslimanskih mladića koji su preživeli streljanje na Branjevu. O masovnim ubistvima nakon pada Srebrenice su kružile "glasine i priče", ali niko nije naredio da se i to istraži

Svedok optužbe tvrdi da je 13. jula 1995. zamenio Dragu Nikolića na Isturenom komandnom mestu Zvorničke brigade. Nikolićeva odbrana to negira, osporavajući tako Izjavu o činjenicama Dragana Obrenovića u kojoj se navodi da ga je Nikolić 13. jula uveče obavestio da hitno mora da se vrati u Zvornik kako bi organizovao prijem "ogromnog broja zarobljenih Muslimana."

Odbrana optuženih oficira vojske i policije bosanskih Srba osporava svjedočenje Mihajla Galića da je uvečer 13. jula 1995. godine na Isturenom komandnom mjestu kraj Zvornika zamijenio optuženog Dragu Nikolića koji se te noći morao pozabaviti pripremama za “prijem” velikog broja zarobljenih Muslimana. Nikolićev advokat tvrdi da ima pet svjedoka koji će potvrditi da Galić tamo nije bio

Amerikanac Edvard Džozef je od polovine 1992. do jeseni 1996. godine boravio na prostoru bivše Jugoslavije, gde su ga američka vlada ili UNPROFOR angažovali na područjima najžešćih sukoba, uključujući i Srebrenicu i Žepu u julu 1995. Džozef je 27. jula 1995. bio očevidac otmice pukovnika Avde Palića iz baze UNPROFOR

Nekadašnji oficir za vezu UNPROFOR opisao kako je nakon pada Srebrenice, krajem jula 1995. godine, pratio evakuaciju stanovništva Žepe, nakon što su i drugu enklavu pod nominalnom zaštitom UN, opkolile Mladićeve snage.

Zaštićeni svedok koji je u leto 1995. godine preživo streljanje na stratištu u blizini Zvornika opisao kako je tokom tri dana zatočeništva nakon pada Srebrenice čak šest puta video Ratka Mladića

Odgovarajući na pitanja odbrane oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, zaštićeni svedok tužilaštva izjavio da je datume možda zaboravio ali da zločin koji je preživeo "neće nikada" - Istražitelj tužilaštva svedočio o preuzimanju dokumenata Drinskog korpusa VRS koji su krajem 2004. godine čuvani u kasarni Vojske Jugoslavije u Gornjem Milanovcu

Bivši zapovednik UNPROFORA u BiH britanski general Rupert Smit smatra da početkom 1995. godine nijedna strana u BiH nije želela mir, te da su i jedni i drugi nastojali da instrumentalizuju snage UN u korist sopstvenih ciljeva

U nastavku svedočenja na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine, tadašnji komandant UNPROFOR priznao da je situacija u enklavama "loše procenjena" i da se mislilo kako se radi samo o Mladićevoj nameri da "malo suzi teritoriju" zaštićene zone

Među Mladićevim pomoćnicima u Glavnom štabu VRS, general Radivoje Miletić je bio "prvi među jednakima" – smatra britanski general Rupert Smit koji je svedočenje na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za Srebrenicu i Žepu nastavio kao vojni veštak, iznošenjem svog stručnog mišljenja o organizaciji i strukturi Glavnog štaba VRS

Odgovarajući na pitanja odbrane u nastavku svedočenja na suđenju "srebreničkoj sedmorki" bivši zapovednik UNPROFOR u BiH general Rupert Smith izjavio da je "razumeo Mladićeve postupke"

Odbrana Milana Gvera optužila generala Ruperta Smita da je kao zapovednik UNPROFOR u BiH 1995. godine delovao sa "promuslimanskih" pozicija. – Suđenje "srebreničkoj sedmorki" nastavlja se 19. novembra

Svedočenje bivšeg pripadnika Vojne policije Bratunačke brigade koji je 12. i 13. jula 1995. u Potočarima prebrojavao Bošnjake koji su, nakon pada Srebrenice, autobusima i kamionima odvoženi na teritoriju pod kontrolom Armije BiH

U unakrsnom ispitivanju Mileta Janjića, odbrana Ljubomira Borovčanina koji je u srebreničkoj operaciji komandovao združenim policijskim snagama tvrdila da bošnjačke muškarce u Potočarima nisu odvajali i odvodili u zatočeništvo samo policijski specijalci, već su u tome učestvovali i vojni policajaci Bratunačke brigade, kojima je u to vreme pripadao i svedok optužbe

Svedok optužbe Dragan Jović tvrdi da je u julu 1995. godine, po nalogu komandanta Srecka Aćimovića, zarobljenike iz škole u Ročeviću prevozio na gubilište kraj Kozluka. Svedočeći u junu ove godine Aćimović je, međutim, tvrdio da je odbio naređenje da učestvuje u streljanju oko 500 Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice

Svedočenje vozača kamiona koji je, po naređenju svog komandanta, u julu 1995. godine prevozio zarobljene Bošnjake od škole u Ročeviću kraj Zvornika do stratišta u Kozluku

Na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, kanadski oficir Luj Fortajn opisao kako je u pratnji generala Gobijara 26. jula 1995. došao u Žepu u misiju "zbrinjavanja stanovništva", koje je već bilo evakuisano iz enklave. Da se ne bi ponovila Srebrenica, general Gobijar insistirao da u svakom autobusu sa ratnim zarobljenicima bude barem jedan vojnik UN

U unakrsnom ispitivanju kanadskog oficira Luja Fortajna, branioci sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, nastojali da dokažu da je UNPROFOR 1995. godine bio "promuslimanski orijentisan" i da je donosio odluke na osnovu neproverenih informacija iz nepouzdanih izvora

Holandski general Nikolaj, bivši načelnik štaba UNPROFOR u svedočenju na suđenju "srebreničkoj sedmorki " oficira vojske i policije bosanskih Srba, potvrdio da su "plavi šlemovi" u Srebrenici imali instrukcije da se povuku sa kontrolnih punktova koje su Mladićeve snage napadale uoči ofanzive i osvajanja srebreničke enklave

Istražitelj i fotograf tužilaštva Haškog tribunala obišli i identifikovali lokacije u području Srebrenice na kojima je beogradski novinar 13. i 14. jula 1995. godine snimio događaje i ličnosti od posebnog značaja za optužbu

Mada se na svim dosadašnjim srebreničkim suđenjima obilato koristilo njegovim video-materijalom, haško tužilaštvo ne samo što godinama nije stupilo u kontakt sa Zoranom Petrovićem Piroćancem, već se prema njemu odnosilo potcenjivački, nazivajući ga "takozvanim novinarom" i praveći se da ne zna da li je on "novinar ili policajac"

Kako su sa originalnih smimaka Zorana Petrovića iz Srebrenice nestali kadrovi zatočenika na balkonu takozvane Bele kuće u Potočarima i gomile leševa pred skladištem u Kravici, snimljene u trenutku kada se u samom skladištu odvijao masakr više stotina zarobljenih Bošnjaka

Zorana Petrovića Piroćanca – čiji su snimci iz jula 1995. godine uvedeni u dokaze na tri dosadašnja suđenja za srebrenički genocid – je u unakrsnom ispitivanju rekao da ga je u Srebrenici najviše šokirao veliki broj "jedre i normalne ratne dece", u uzrastu od nula do tri godine

Među ekshumiranim srebreničkim žrtvama pronađena su i tela čiji položaj ukazuje da su "možda žive zatrpane", tvrdi bivši istražitelj tužilaštva u svedočenju na suđenju oficirima vojslke i policije bosanskih Srba, optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi

Za 4.010 do sada identifikovanih žrtava srebreničkog masakra može se reći da su žrtve egzekucija, ocenjuje bivši istražitelja tužilaštva Din Mening dok odbrana sedmorice oficira optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi tvrdi da je reč o žrtvama stradalim u oružanim sukobima prilikom srebreničjke operacije VRS

"Srbi su otvoreno zahtevali da svi Muslimani napuste Srebrenicu", svedoči bivši vojni posmatrač UN, kenijski pukovnik Džozef Kingori koji je u leto 1995. godine bio očevidac pada enklave pod nominalno zaštitom UN

Bivši vojni posmatrač UN opisao kako je UNPROFOR pre napuštanja Srebrenice u julu 1995. godine bezuspešno pokušavao da kontroliše situaciju u enklavi i pomogne Bošnjacima koje su zarobile Mladićevih snaga nakon ulaska u zonu pod nominalnom zaštitom UN

Odbrana optuženih oficira vojske i policije bosanskih Srba osporava objektivnost izveštaja vojnih posmatrača UN koji su bili svedoci pada srebreničke enklave u julu 1995. godine

Odbacujući sugestije branilaca da su vojni posmatrači UN u Srebrenici u julu 1995. godine bili "neobjektivni i pristrasni", kenijski pukovnik Jozef Kingori rekao da njegova država "nije imala nikakvih posebnih interesa u Srebrenici koje bih ja tamo štitio" i dodao da je "čak i general Mladić odao priznanje posmatračima UN na nepristrasnosti i fer odnosu prema njegovom narodu"

Svedočenjem vojnog analitičara i bivšeg obaveštajnog oficira američke vojske tužilaštvo nastoji da potkrepi tezu o planskom, organizovanom i koordiniranom karakteru masovnih pogubljenja muškaraca i deportacije žena i dece nakon ulaska Mladićevih snaga u Srebrenicu u julu 1995. godine

Povezivanjem političkih odluka i vojnih naređenja, analitičar tužilaštva ukazao na planski, organizovan i koordiniran karakter događaja u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine

U nastavku svedočenja na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, vojni analitičar tužilaštva Ričard Batler opisao kako su u leto 1995. godine, u mesecima koji su prethodili padu istočnih enklava, "planski i osmišljeno" stvarani uslovi iz Karadžićeve "Direktive broj 7"

Činjenica da je general Mladić 12. jula 1995. godine glavninu svojih snaga poslao na Žepu, a ne u poteru za kolonom muslimanskih boraca koji su se iz Srebrenice probijali ka Tuzli, po vojnom analitičaru tužilaštva nije dokaz da "VRS nije htela da pobije te ljude", već da su njeni zapovednici "pogrešno procenili snagu i namere neprijatelja"

Američki branilac Ljubiše Beare osporava autentičnost američkih vazdušnih snimaka Srebrenice iz 1995. koji su vojnom analitičaru tužilaštva i bivšem obavestajcu američke vojske poslužili za analizu uloge optuženih oficira vojske i policije RS u zločinima za koje se terete

Odbrana Ljubiše Beare osporava kompetentnost vojnog analitičara tužilaštva jer u svojoj analizi nije razgraničio broj žrtava "borbenih i kriminalnih aktivnosti" na području Srebrenice u leto 1995. godine. "To je predmet forenzičke a ne vojne analize" - odgovara svedok

Odbrana Drage Nikolića sugeriše da je vojni analiticar optužbe svojevremeno ubačen u tužilaštvo kako bi uticao na tok pripreme suđenja za srebreničke zločine

Odbrana ne spori da je general Miletić u leto 1995. godine "zastupao" odsutnog načelnika Glavnog štaba VRS, ali tvrdi da tužilaštvo pogrešno tumači značenje pojma "zastupati"

Vojni analitičar tužilastva Ričard Batler, prema odbrani generala Milana Gvera, nije imao potrebna znanja o moralu da bi mogao na primeren način da sagleda ulogu bivšeg Mladićevog pomoćnika za moral u srebrenickoj operaciji VRS

Odbrana Vinka Pandurevića je u završnici svedočenja Ričarda Batlera nastojala da od vojnog analitičara dobije potvrdu za svoju tezu da bivši komandant Zvorničke brigade VRS, u julu 1995. godine, nije znao za plan da se zarobljeni Bošnjaci zatvore i zatim pogube

Forenzičar Međunarodne komisije za nestala lica potvrdio da je od 5.280 obrađenih DNK uzoraka žrtava iz srebreničkih masovnih grobnica za 5.055 utvrđena pozitivna identifikacija na osnovu poklapanja sa genetskim materijalom iz DNK uzoraka članova porodica nestalih osoba u Srebrenici u julu 1995. godine - Dokazni postupak optužbe produžen do 7. februara

U završnici dokaznog postupka optužbe na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, demografski ekspert tužilaštva Eva Tabo svedočila o statističkoj analizi različititih spiskova srebreničkih žrtava

Bivša pripadnica britanske vojske, kao poslednji svedok optužbe na suđenju sedmorici oficiria optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, potvrdila da je krajem jula na području Žepe prisustvovala susretu komandanta UNPROFOR za BiH generala Smita i optuženog generala Gvera

Tužilaštvo nije dokazalo krivicu Beare, Nikolića i Borovčanina, tvrde branioci trojice optuženih u argumentaciji na raspravi po pravilu 98bis na kojoj timovi odbrane, nakon izvođenja dokaza optužbe, traže oslobađajuće presude po onim tačkama optužnice koje tužilaštvo – po njihovo oceni – nije dokazalo. Sutra argumenti odbrane ostrale četvorice optuženih

Branioci generala Miletića i Gvera, bivših članova Glavnog štaba VRS, tvrde da tužilaštvo nije dokazalo njihovu odgovornost ni po jednoj od pet tačaka optužnice. U nastavku rasprave po pravilu 98bis odbrana Vinka Pandurevića takođe traži oslobađajuću presudu za bivšeg komandant Zvorničke brigade VRS

U odgovoru na proslonedjeljnu argumenatciju zastupnika odbrane sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi tužilac podsjetio na dokaze koji, po njemu, jasno ukazuju na krivicu optuženih

Pretresno veće odbacilo sve zahteve branilaca oficira vojske i policije bosanskih Srba da po okončanom dokaznom postupku optužbe njihovi klijenti budu oslobođeni po nekim ili svim tačkama optužnice za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine. Odbrana će, u svom dokaznom postupku, morati da izvodi dokaze po svim tačkama optužnice

Pretresno veće je u pauzi "srebreničkog suđenja" odobrilo privremeno oslobođenje Milana Gvera, Radivoja Miletića i Ljubomira Borovčanina ali je izvršenje te odluke zaustavljeno do rešenja o žalbi tužilaštva

Sudije odobrile zahtev tužilaštva da ponovo otvori dokazni postupak i ispita trojicu svedoka koji će dati iskaz o umešanosti bivšeg bezbednjaka Drinskog korpusa Vujadina Popovića u masovno pogubljenje u Bišini

Dokazni postupak odbrane sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi počinje 2. juna ove godine. Uvodne izjave ili svedočenja u svoju odbranu najavila samo dvojica optuženih: Milan Gvero i Drago Nikolić

Dokazni postupak odbrane sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine otvoren uvodnim izlaganjem branioca prvooptuženog Vujadina Popovića i svedočenjem Momčila Krajišnika

Političke izjave i vojna naređenja čelnika bosanskih Srba "slučajno" su se poklapali sa šest strateških ciljeva srpskog naroda u BiH, tvrdi Momčilo Krajišnik u svedočenju na suđenju "Srebreničkoj sedmorki"

Napad na Srebrenicu i Žepu u julu 1995. inicirao je Radovan Karadžić, izdajući naređenje, mimo komandnog lanca, direktno Radislavu Krstiću tada pukovniku na mestu načelnika štaba Drinskog korpusa, tvrdi svedok odbrane na suđenju "srebreničkoj sedmorki"

Svedok odbrane Milenko Lazić promenio iskaz potvrdivši u unakrsnom ispitivanju da je Glavni štab VRS bio obavešten o Karadžićevom naređenju da se pripremi operacija napada na Srebrenicu i Žepu poznata pod imenom Krivaja ’95

Inspektor Pero Mijatović opisao kako je prikupljao podatke za potrebe odbrane bivšeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa VRS

Svedok odbrane na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" negirao je tvrdnju optužbe da je bivši načelnik bezbednosti Zvorničke brigade Drago Nikolić napustio dežurstvo na Isturenom komandnom mestu 13. jula 1995. godine kako bi na području Zvornika organizovao "prijem velikog broja zarobljenika"

Na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, iskazima petorice svedoka nastavljeno izvođenje dokaza odbrane bivšeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa VRS Vujadina Popovića

Odbrana Vujadina Popovića osporava dokaze optužbe prema kojima je tadašnji načelnik bezbednosti Drinskog korpusa VRS u julu 1995. "nadzirao" pogubljenja Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice. Pojam "paketi" koji Popović koristi u jednom presretnutom razgovoru se, dokazuje odbrana, ne odnosi na zarobljenike koje treba pogubiti već na jedinice koje su priskočile u pomoć Zvorničkoj brigadi

Odbrana na suđenju optuženima za zločine u Srebrenici i Žepi nastoji da pobije dokaze tužilaštva koji se zasnivaju na snimcima i transkriptima razgovora između oficira Vojske Republike Srpske koje su u leto 1995. godine presreli i zabeležili pripadnici prislušne službe Armije BiH

Nekadašnji vozač Zvorničke brigade nije danas, na suđenju "srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, mogao da se seti zašto je 15., 16., i 17. jula 1995. godine vozio kamion na neke od lokacija masovnih pogubljenja

Od četiri dana koja je u julu 1995. godine proveo u području Srebrenice, svedok odbrane se "pouzdano seća" samo 16. jula kada je, po naređenju optuženog Vinka Pandurevića, tadašnjeg komandanta Zvorničke brigade VRS, otvoren koridor kojim je iz obruča srpskih snaga propušten deo muslimanske kolone koja se probijala ka Tuzli

Odbrana Vujadina Popovića ukazuje na “zloupotrebe službenog položaja u području Zvorničke brigade” za koje je, tvrdi svedok Nebojša Mičić, odgovoran Dragan Obrenović sa kodiranim imenom “Kum”

Na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, veštak odbrane Miladin Kovačević osporava zaključak eksperata tužilaštva o 7.661 nestaloj osobi u Srebrenici u julu 1995. godine i tvrdi da njihov broj nije veći od 3.000

Ekspert odbrane za sudski medicinu osporava valjanost izveštaja i zaključke forenzičkih eksperata tužilaštva o uzroku smrti žrtava čija su tela ekshumirana iz masovnih grobnica u Srebrenici

Svedočenjem beogradskog eksperta za sudsku medicinu odbrana "Srebreničke sedmorke" nastoji da dokaže da je većina žrtava čiji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovnih grobnica u području Srebrenice stradala u borbama sa srpskim snagama, a ne u organizovanim masovnim pogubljenjima kao što tvrdi tužilaštvo

Na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" ekspert odbrane za sudsku medicinu je – osporavajući zaključke forenzičkog tima tužilaštva - ukazao da "po evropskim standardima" nije zadatak forenzičara da utvrđuje način smrti. Jedino je na sudu, po njemu, da utvrdi da li se radi o ubistvu, samoubistvu ili nesrećnom slučaju

Odbrana Vujadina Popovića, bivšeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa VRS, privodi kraju svoj dokazni postupak. Pošto zarobljeni neprijateljski vojnici više ne predstavljaju opasnost, oni "nisu predmet delatnosti vojnih organa bezbednosti" – tvrdi vojni veštak odbrane

Organi bezbednosti su u komandama jedinica VRS imali funkciju "stručnog organa" bez komandnih ovlašćenja, tvrdi vojni veštak odbrane Vujadina Popovića bivšeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa

Na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, nastavljeno svedočenje Petra Vuge, vojnog veštaka odbrane Vujadina Popovića, bivšeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa VRS

Mladićeve snage u leto 1995. godine nisu unapred planirale pogubljenje svih vojno sposobnih Bošnjaka nakon pada Srebrenice, niti je bilo kakvu ulogu i učešće u tome imao optuženi Vujadin Popović - tvrdi vojni veštak njegove odbrane Petar Vuga na osnovu uvida u dokumentaciju VRS

Branioci Vujadina Popovića, Ljubiše Beare i Drage Nikolića - trojice oficira bezbednosti među "srebreničkom sedmorkom" – nastojali su u ispitivanju vojnog veštaka Petra Vuge da pobiju tezu tužilaštva po kojoj su optuženi "bezbednjaci" nakon pada srebreničke enklave u julu 1995. koordinirali i nadzirali operacije

Na suđenju "srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, tužilac uz pomoć dokumenata Vojske Republike Srpske demonstrirao kako su fabrikovani incidenti koji je trebalo da ukazuju na "bezbednosne pretnje" srpskom stanovništvu i vojsci u širem području Srebrenice

Pukovnik Vujadin Popović je, prema vojnom veštaku njegove odbrane, u proleće i leto 1995. godine bio glavni nosilac "Operativne akcije Juda" za zaštitu Ratka Mladića od atentata koji je "naručio ili naredio" neko iz Republike Srpske

Američki advokat srpskog porekla Džon Ostojić, branilac Ljubiše Beare, negirao u uvodnoj reči da su u Srebrenici u julu 1995. godine izvršeni zločini genocida i deportacije, kao i da je tadašnji načelnik bezbednosti u Glavnom štabu VRS bio uključen u planiranju, organizaciji i koordinaciji zarobljavanja i pogubljenja zarobljenih Bošnjaka

Mada je 13. jula 1995. godine – nakon ulaska Mladićevih snaga u Srebrenicu – najavljeno da će u "sabirni centar" u Batkoviću stići 1.300 zarobljenih muslimanskih boraca koje treba pripremiti za razmenu, do 18. jula stiglo ih je samo 200. Ljubomir Mitrović, predsedniku Komisije za razmenu, ne zna šta se dogodilo sa preostalih 1.100 zarobljenika i kaže da "nije bilo uputno raspitivati se o tome"

Svedoci odbrane bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS insistiraju na tome da je optuženi govorio karakterističnim, ikavskim dijalektom, čime nastoje da dovedu u pitanje autentičnost transkripata presretnutih razgovora u kojima su reči koje se pripisuju Ljubiši Beari napisane na ijekavskom dijalektu

Odbrana Ljubiše Beare je izvođenje svojih dokaza na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi nastavila još jednim svedočenjem o karakteru optuženog. Novinar Branimir Grulović je o bivšem načelniku uprave bezbednosti Glavnog štaba VRS govorio na osnovu privatnih i profesionalnih iskustava iz kontakata koje je s njim imao tokom rata

Bivši komandir vojne policije u Glavnom štabu VRS u nastavku dokaznog postupka odbrane na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi tvrdi da je deo Bošnjaka koji su se nakon pada Srebrenice povlačili prema Tuzli izvršio samoubistvo, dok su ostali bili žrtve "nekontrolisanih" paravojnih grupa

Oficir saobraćajne službe Glavnog štaba VRS svedočeći u odbranu Ljubiše Beare na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi, poriče bilo kakvu povezanost sa srebreničkom operacijom VRS i "evakuacijom civila iz Potočara" u julu 1995., za šta je, tvrdi, saznao iz medija

Još jedan "bezbednjak" VRS, svedočeći na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi, tvrdio da je za pad Srebrenice saznao iz medija. Svedok koji je uveče 13. jula 1995. petnaestak minuta pred skladištem u Kravici čuo "neartikulisane glasove, urlike i psovke", voleo bi da može "gumicom da obriše sećanja" na te dane

Demografski ekspert odbrane tri oficira Vojske Republike Srpske optuženih za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi tvrdi da je izveštaj demografskog veštaka tužilaštva o nestalima osobama u julu 1995. godine "neobjektivan i stručno neutemeljen"

Demografski ekspert odbrane oficira Vojske Republike Srpske optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi tvrdi da je demografski veštak tužilaštva odstupao od naučnih standarda kako bi dobio "unapred zamišljen rezultat" o broju žrtava masovnih ubistava Bošnjaka u julu 1995. godine

U unakrsnom ispitivanju dr Svetlane Radovanović, tužilaštvo ukazalo da su tela 597 osoba za koje je demografski veštak odbrane tvrdila da su "fiktivne i nepostojeće" – ekshumirana iz srebreničkih masovnih grobnica i identifikovana uz pomoć DNK analize. Suđenje "srebreničkoj sedmorki" se nastavlja 25. avgusta

Na suđenju “Srebreničkoj sedmorki” odbrana Ljubiše Beare izvela jezičkog eksperta koji je na osnovu dijalekta optuženog dovodio u pitanje njegovu identifikaciju kao učesnika u presretnutim razgovorima kojima je, pored ostalog, tužilaštvo dokazivalo Bearinu odgovornost za srebreničke zločine

Prema iskazu svedokinje njegove odbrane Ljubiša Beara, 14. jula 1995. godine, nije bio na području Srebrenice već u Beogradu, kod prijatelja, gde je slavio svoj rođendan

Na suđenju "srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, svedok odbrane bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS Ljubiše Beare tvrdi da je 13. jula 1995. u šumi iznad Nove Kasabe video leševe oko 500 Bošnjaka iz kolone koja se nakon pada Srebrenice probijala ka Tuzli. Prema svedoku odbrane, ti ljudi su se ili međusobno poubijali ili su izvršili samoubistvo

Na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" svedok odbrane Ljubiše Beare tvrdi da je političko rukovodstvo Republike Srpske na čelu sa Radovanom Karadžićem samovoljno provodilo vojne operacije u drugoj polovini rata u BiH, zaobilazeći Glavni štab VRS

Srđa Trifković, nekadašnji nezvanični londonski glasnogovornik rukovodstva na Palama, je na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" opisao svoje susrete sa Karadžićem i Koljevićem nakon pada srebreničke enklave u julu 1995. godine i požalio se da od njih nije saznao ništa značajno i da mu je bilo sve teže da njihove stavove "plasira na način koji bi bio razumljiv Zapadu"

Iskazom holandskog eksperta za ljudsko pamćenje, odbrana Ljubiše Beare na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi osporava iskaze svedoka koji su bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS identifikovali na lokacijama masovnih pogubljenja Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice

Svjedočenjem Jakova Binenfelda, hrvatskog državljanina židovske vjeroispovijesti, odbrana Ljubiše Beare nastojala pokazati da je optuženi tokom rata štitio konvoje sa Židovima koji su napuštali opkoljeno Sarajevo i da nije bio nacionalista. Svjedok je Bearu opisao kao "profesionalca" i čovjeka koje je, sa srpske strane, bio najviše involviran u zaštitu konvoja

Pretposlednji svedok odbrane Ljubiše Beare je svedočeći o karakteru optuženog načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS opisao kao "profesionalca i dobrog čoveka koji ljude nije delio po nacionalnosti". Tužilac za svedoka nije imao pitanja

Prvi svedok odbrane Draga Nikolića negira tvrdnje svedoka optužbe da se bivši načelnik bezbednosti Zvorničke brigade 14. jula 1995. godine nalazio kod škole u Orahovcu u kojoj je bilo zatočeno oko hiljadu Bošnjaka, koji su zatim pogubljeni na obližnjem polju. Nije međutim prepoznao ni jednog od vojnika koje je video kraj škole i na stratištu

Dva svedoka odbrane Draga Nikolića, bivšeg načelnika bezbednosti Zvorničke brigade, na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine

Odbrana Drage Nikolića nastoji da pobije iskaz dvojice bivših oficira Zvorničke brigade koji su, svedočeći u dokaznom postupku optužbe na suđenju "Srebreničkoj sedmorki", tvrdili da im je 14. jula 1995. iz komande brigade telegramom naređeno da "izdvoje vod vojnika za akciju streljanja"

Na suđenju oficirima vojske i policije RS optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, odbrana Drage Nikolića je svoj dokazni postupak nastavila iskazima članova njegove porodice i rođaka koji su svedočili o karakteru optuženog

Svedočeći na poziv odbrane Draga Nikolića bivši evidentičar vojne policije Zvorničke brigade VRS opisao kako je i zašto menjao podatke o zaduženjima pripadnika svoje čete u julu 1995. godine

Bivši pripadnici Drugog bataljona Zvorničke brigade, kao svedoci odbrane Drage Nikolića, osporavaju iskaz svog bivšeg komandanta Sreće Aćimovića o telegramu kojim mu je, u julu 1995. godine, naređeno da izdvoji vojnike za streljanje Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice

Odbrana Drage Nikolića, bivšeg načelnika bezbednosti Zvorničke brigade nastoji da diskredituje Dragana Obrenovića koji se, po tvrdnjama svedoka odbrane, bavio “protivpravnim radnjama i zloupotrebio je službeni položaj”

Svedok odbrane Drage Nikolića tvrdi da je bivši načelnik bezbednosti Zvorničke brigade VRS, ujutro 15. jula 1995. godine, bio u komandi brigade a ne kako se navodi u optužnici kod škole u Petkovcima. Stotine Bošnjaka je povlačeći se ka Tuzli nakon pada Srebrenice, prema tvrdnjama svedoka, "izvršilo samoubistvo"

Na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi u junu 1995. godine, okončano izvođenje dokaza bivšeg načelnika bezbednosti Zvorničke brigade VRS. Od ponedeljka dokaze će izvoditi odbrana Ljubomira Borovčanina, bivšeg zamenika komandanta specijalne brigade policije RS

Ljubomir Borovčanin nije unapred znao šta će se događati u Srebrenici i samim tim nije u tim događajima učestvovao svesno i s namerom da se uništi stanovništvo srebreničke enklave, tvrdi odbrana bivšeg zapovednika združenih snaga MUP RS na početku svog dokaznog postupka

Odbrana Ljubomira Borovčanina nastoji da dokaže kako je bivši zapovednik združenih snaga MUP Republike Srpske u srebreničkoj operaciji bio pretpočinjen Vojsci Republike Srpske. Branioci Ljubiše Beare, međutim, ukazuju da je MUP u Srebrenici "radio sam"

Tužilac u unakrsnom ispitivanju veštaka odbrane Ljubomira Borovčanina osporava da je bivši zapovednik združenih policijskih snaga u Srebrenici pretpočinjavanjem VRS ostao bez ovlašćenja

Bivši pripadnik posebne jedinice policije iz Zvornika, kao svedok odbrane Ljubomira Borovčanina tadašnjeg komandira združenih snaga policije RS, negira da je njegova jedinica prilikom "pretresa terena" od 11. do 13. jula 1995. godine oko Potočara i Konjević polja videla i jednog civila. "Kad kažem civili mislim na žene decu i nejač", objasnio je svedok

Odbrana Ljubomira Borovčanina nastavila izvođenje dokaza iskazom bivšeg pomoćnika komandanta Bratunačke brigade koji tvrdi da je 11. jula 1995. godine vojska preuzela komandu nad Združenim policijskim snagama RS, angažovanim u srebreničkoj operaciji, pa je Borovčanin tako ostao bez komandnih ovlašćenja

Svedok odbrane Ljubomira Borovčanina tvrdi kako je 2001. godine "pod pritiskom istražitelja" potvrdio da je 12. jula 1995. godine u Potočarima video tadašnjeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba Ljubišu Bearu, da je od tada promenio mišljenje i "više u to nije siguran"

Svedočeći na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, bivši predsednik opštine Bratunac opisao kako se 13. jula 1995. godine "nepristojno ponašao" prema oficiru za koje je kasnije saznao da je "verovatno Ljubiša Beara", a kojeg je tada smatrao odgovornim za dolazak autobusa punih Bošnjaka koji su predstavljali "tempiranu bombu za grad"

Svedok odbrane Ljubomira Borovčanina tvrdi da nije bio upoznat sa većinom događaja navedenih u optužnici protiv sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba koji se terete za zločine počinjene u leto 1995. godine u Srebrenici i Žepi

Kolonu koja se nakon pada Srebrenice povlačila prema Tuzli činili SU dobro organizovani i naoružani pripadnici Armije BiH koji su u trenucima rastrojstva "vršili samoubistva i međusobno se ubijali", tvrdi svedok odbrane Ljubomira Borovčanina, koji je više od sedam meseci bio zarobljenik Armije BiH

Na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi, bivši policajci Bratunca svedočili o karakteru svog nekadašnjeg komandira Ljubomira Borovčanina, koji je u julu 1995. godine komandovao združenim snagama MUP Republike Srpske angažovanim u srebreničkoj operaciji

Vojni ekspert za telekomunikacije, svedočeći u odbranu Ljubomira Borovčanina, tvrdi da je zapovednik Združenih snaga policije u srebreničkoj operaciji raspolagao radio uređajem koji nije mogao da prima signale u područjima kroz koja se kretao u julu 1995. godine

Veštak odbrane za telekomunikacije ostao pri tvrdnjama o nepouzdanosti prijema na radio uređajima koji u leto 1995. godine bili na raspolaganju tadašnjem zapovedniku združenih snaga policije RS Ljubomiru Borovčaninu. Dopunsko svedočenje beogradskog forenzičara Dušana Dunjića

Svedočenjem svog pravnog eksperta, odbrana Ljubomira Borovčanina ukazuje na odredbe iz zakonske regulative RS koje smatra potkrepljujućim za tezu da je zapovednik Združenih snaga policije RS u srebreničkoj operaciji bio van komandnog lanca u vreme kada su počinjeni zločini za koje je optužen zajedno sa još šestoricom oficira vojske i policije bosanskih Srba

U unakrsnom ispitivanju pravnog eksperta odbrane Ljubiše Borovčanina, tužilac ukazivao da Zakon o unutrašnjim poslovima Republike Srpske – prema kojem su, po odbrani, policijske snage angažovane u srebreničkoj operaciji i pretpočinjene vojsci – ne oslobađa policajce i njihove zapovednike obaveza da poštuju Ženevske konvencije i odredbe međunarodnog ratnog prava

Dokazima optužbe izvešćemo zaključke suprotne tužilaštvu - najavila na početku svog dokaznog postupka odbrana generala Radivoja Miletića bivšeg pomoćnika načelnika Glavnog štaba VRS optuženog za zločine u Srebrenici i Žepi

Svedok odbrane tvrdi da Radivoje Miletić - kao načelnik Uprave operativno nastavnih poslova Glavnog štaba VRS - nije u julu 1995. godine imao ovlašćenja odsutnog načelnika štaba generala Manojla Milovanovića, već je umesto njega obavljao samo "štabne poslove"

Tužilac je u unakrsnom ispitivanju svedoka odbrane generala Miletića nastojao da ospori tvrdnje branilaca da načelnik Uprave za operativno-nastavne poslove Glavnog štaba u julu 1995. nije "kreirao i nadzirao stvaranje nepodnošljivih uslova života za muslimansko stanovništvo Srebrenice i Žepe", već je to učinila vrhovna komanda na čelu s Karadžićem, direktno angažujući Drinski korpus VRS

U produženom unakrsnom ispitivanju prvog svedoka Radivoja Miletića tužilac je pobijao teze odbrane da su humanitarni konvoji za Srebrenicu i Žepu bili zaustavljani zbog šverca oružja za muslimansku vojsku kao i da je optuženi imao sporednu ulogu u propuštanju ili zaustavljanju konvoja

Penzionisani general VRS Novica Simić osporava mogućnost je general Miletić mogao unositi izmene u dokumente koje je sastavljao za Glavni štab i Vrhovnu komandu, iz čega sledi da ne može biti autor čuvene rečenice iz Direktive broj sedam Vrhovne komande o "stvaranju nepodnošljivih uslova života za muslimansko stanovništvo Srebrenice i Žepe"

Svedok odbrane tvrdi da je general Miletić tokom srebreničke operacije bio "neobavešten" te da zbog toga ni kao "večiti dežurni" u Glavnom štabu VRS nije bio u stanju da o toku operacije obavesti Vrhovnu komandu

Odgovarajući u unakrsnom ispitivanju na pitanja odbrane Milana Gvera, svedok odbrane Radivoja Miletića ocenio da bivši Mladićev pomoćnik za moral "nije imao komandnih ovlašćenja"

Svedok odbrane Radivoja Miletića odgovarajući na pitanja tužioca nastojao da odgovornost za borbene akcije – u kojima su počinjeni zločini za koje se sudi sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba - prebaci na političko rukovodstvo na čelu sa Karadžićem

Iskazom oficira veze u Glavnom štabu VRS, odbrana nastoji da ospori tvrdnje tužilaštva da je optuženi Radivoje Miletić u leto 1995. godine zamenjivao odsutnog načelnika štaba, generala Manojla Milovanovića, koji je na zapadnom frontu imao stalnu vezu sa komandom u Han Pijesku

Na suđenju "srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, odbrana Radivoja Miletića nastavlja da izvodi dokaze o tome da optuženi general nije 1995. godine preuzeo ovlašćenja načelnika Glavnog štaba, koji je istina bio odsutan iz komande VRS, ali ne i sprečen da obavlja svoje dužnosti

General Dragiša Masal, svedok odbrane Radivoja Miletića, negira da je VRS sprečavala prolaz konvoja sa humanitarnom pomoći za stanovništvo u Srebrenici i Žepi. Tvrdi da je samo "ograničavala unos" određenih artikala poput kamera i fotoaparata koji su "mogli da budu korišćeni za snimanje detalja u zoni izvođenja borbenih dejstava"

Penzionisani general VRS Dragiša Masal potvrdio tezu odbrane generala Radivoja Miletića da se komanda VRS mogla nalaziti samo "tamo gde je bio komandant" te da u vreme operacija u Srebrenici i Žepi optuženi Miletić nije "zamenjivao" odsutnog načelnika Glavnog štaba i imao nikakvih ovlašćenja kojima bi uticao na tok tih operacija

Dvodnevni dokazni postupak odbrane Sredoja Lukića zaključen iskazom Branimira Bugarskog koji tvrdi da je u vrijeme višegradskih "živih lomača" 14. i 27. juna 1992. godine vidio drugooptuženog u selu Krtinska kod Obrenovca. Odbrana prvooptuženog Milana Lukića prve svjedoke najavila za sljedeću sedmicu

Tužilac nastojao da diskredituje svedoka odbrane Radivoja Miletića, sugerišući da je kao načelnik artiljerije Glavnog štaba VRS tokom rata u BiH učestvovao u realizaciji ciljeva vojnog i političkog rukovodstva RS o proterivanju muslimanskog stanovništva sa teritorija koje su proglašene srpskim

U nastavku suđenja oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, odbrana Radivoja Miletića dokazuje da je bivši operativac Glavnog štaba VRS, početkom jula 1995. godine nekoliko dana odsustvovao iz komande u Crnoj Rijeci

Branioci generala Milana Gvera optužuju tužilaštvo da unakrsno ispitivanje svedoka odbrane Radivoja Miletića koristi za izvođenje dodatnih dokaza protiv njihovog klijenta - bivšeg Mladićevog pomoćnika za moral u Glavnom štabu VRS

Na suđenju oficirima vojske i policije RS optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi odbrana generala Radivoja Miletića dokazivala alibi optuženog i nastojala osporiti navode tužioca o sprečavanju snabdijevanja baze holandskih "plavih šljemova" u Potočarima

Nakon kratkog saslušanja još dvojice svedoka o alibiju generala Miletića, na klupu za svedoke izveden Milenko Jevđević, bivši komandant bataljona veze Drinskog korpusa, kao zajednički svedok odbrane trojice od sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Svedočenjem bivšeg oficira Drinskog korpusa, odbrana generala Radivoja Miletića nastoji da dokaže da je VRS još 1993. planirala "vojno rešenje" za enklave Srebrenica i Žepa koje su u proleće te godine proglašene za zone pod zaštitom UN, te da operacija njihovog razdvajanja u julu 1995. godine nije bila rezultat famozne Direktive 7 koju je, po optužbi, pisao Miletić

Svedok odbrane Radivoja Miletića, Vujadina Popovića i Vinka Pandurevića tvrdi nije znao da je srebrenička operacija VRS podrazumevala i "eliminisanje enklave" kao ni da je njen nastavak, do ostvarenja tog cilja, odobrio Radovan Karadžić

Bivši oficir VRS i svedok odbrane Radivoja Miletića, Vujadina Popovića i Vinka Pandurevića tvrdi da je srebrenička operacija VRS u leto 1995. godine "u vojničkom smislu bila razlog za slavlje". Suđenje oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi nastavlja se polovinom januara sledeće godine

Vojni veštak Slobodan Kosovac, poslednji svedok odbrane Radivoja Miletića na suđenju oficirima bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, tvrdi da bivši načelnik uprave za operativne poslove Glavnog štaba VRS "nije nikada zamenjivao" odsutnog načelnika štaba Manojla Milovanovića

Miletićevi potpisi na dokumentima Glavnog štaba zbog "nespretne" formulacije upućuju na pogrešan zaključak da je bivši operativac Glavnog štaba VRS u leto 1995. godine "zastupao" odsutnog načelnika štaba Manojla Milovanovića – tvrdi vojni veštak odbrane na suđenju "srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba

Vojni veštak odbrane Radivoja Miletića na kraju glavnog ispitivanja ocenio da su dejstva VRS u Srebrenici i Žepi bila adekvatan odgovor na zloupotrebe i provokacije pripadnika Armije BiH i međunarodnih organizacija angažovanih u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine

U unakrsnom ispitivanju na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, branilac Milana Gvera nastojao da vojnog veštaka odbrane Radivoja Miletića predstavi kao pristrasnog i neobjektivnog

Ekspertski izveštaj Slobodana Kosovca vojnog veštaka odbrane Radivoja Miletića – prezentiran na suđenju "srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba - tužilac je nastojalo da prestavi nepouzdanim ukazujući da autor, kao prijatelj optuženog, nije mogao biti objektivan

Do kraja suđenja sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine preostalo je da svoje dokaze izvedu još timovi odbrane Milana Gvera i Vinka Pandurevića

Odbrana Milana Gvera je, u saglasnosti s optuženim generalom, odlučila da ne izvodi dokaze na suđenju oficirima bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, ocenjujući, u uvodnoj reči, da optužbe na račun njihovog klijenta nisu dokazane

Dokazni postupak odbranje Vinka Pandurevića na suđenju oficirima bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi započeo je svedočenjem optuženog koji je u leto 1995. godine bio komandant Zvorničke brigade VRS, u čijoj su zoni odgovornosti počinjeni neki od najtežih zločina iz optužnice

Glavni štab VRS kontrolisao je obaveštajno bezbednosne službe u svim podređenim jedinicama, zbog čega je nadležnost komandanta brigade u tom sektoru svedena na tek 20 odsto, tvrdi bivši komandant Zvorničke brigade Vinko Pandurević u nastavku svedočenja na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi

Prema svedočenju optuženog Vinka Pandurevića, namera autora famozne Direktive sedam Vrhovne komande VRS iz marta 1995. godine je mogla biti da stanovništvo Srebrenice i Žepe "okrene protiv" vlade BiH, kako bi ojačao poziciju VRS

Optuženi Vinko Pandurević tvrdi da nije znao za zatočavanje i pogubljenje Bošnjaka u zoni odgovornosti Zvorničke brigade od 13. do 15. jula 1995. godine i da ne zna da li je naređenje za to izdao njegov zamenik i načelnik štaba brigade, Dragan Obrenović

Propuštanje kolone civila i vojnika 28. divizije armije BiH, koja se nakon pada Srebrenice probijala ka Tuzli, tužilaštvo smatra potezom koji je iznuđen potrebom da se spreči pad Zvornika. Vinko Pandurević međutim, tvrdi da se propuštajući kolonu "opredelio za rešenje koje će poštedeti mnoge živote"

U nastavku svedočenja u svoju odbranu na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, bivši komandant Zvorničke brigade tvrdio da je njegov borbeni izveštaj od 18. jula 1995. "jedini trag u nekom od zvaničnih dokumenata gde se, istina na eufemistički način, pominje ono što se događalo u smislu pogubljenja ratnih zarobljenika"

Svedočeći u svoju odbranu na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, bivši komandant Zvorničke brigade Vinko Pandurević tvrdi da mu je komandant Drinskog korpusa general Krstić rekao da zna šta je bilo sa ratnim zarobljenicima iz Srebrenice... ali da to "ne treba da bude njegova briga"

Operacija premeštanja tela iz srebreničkih masovnih grobnica je u septembru 1995. godine, prema saznanjima Vinka Pandurevića, vođena "u velikoj tajnosti, linijom organa bezbednosti a uz ovlašćenje Ratka Mladića". Tadašnji komandant Zvorničke brigade je, zato, zaključio da je "bolje da se ne meša... u posao koji ga se nije ticao"

Načelnik bezbednosti Zvorničke brigade nije za to mesto imao potreban čin i kvalifikacije i suviše je verovao vojnoj službi bezbednosti, ocenio je njegov bivši komandant Vinko Pandurević na početku unakrsnog ispitivanja od strane branioca Draga Nikolića

Vinko Pandurević odbacuje optužbe odbrane Drage Nikolića da je znao za srebreničke zločine i da je kolonu Bošnjaka koji su se nakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine povlačili prema Tuzli propustio da bi sprečio pad Zvornika a ne iz "humanitarnih razloga"

Odgovarajući na optužbe branioca Drage Nikolića, optuženi Vinko Pandurević u nastavku svedočenja izjavio da je "naknadno saznao" kako je u operaciji zatočavanja, pogubljenja i pokopavanja Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice u leto 1995. godine, učestvovao i "organ bezbednosti Zvorničke brigade"

Odbrana Draga Nikolića optužuje Vinka Pandurevića da se svedočeći u svoju odbranu služi "isfabrikovanom" verzijom srebreničkih događaja koju je "usaglasio" sa svojim tadašnjim zamenikom Draganom Obrenovićem

U nastojanju da ospori dokaze o učešću Vujadina Popovića u obezbeđivanju goriva za autobuse i kamione kojima su zarobljenici odvoženi na srebrenička stratišta i lokacije masovnih grobnica, branioci su u unakrsnom ispitivanju Vinka Pandurevića tvrdili da se radi o falsifikatima koje su napravili "subverzivni elementi" i "unutrašnji neprijatelji" koji su krali gorivo

Odbrana Ljubiše Beare, bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS, tvrdi da je nekadašnji komandant Zvorničke brigade Vinko Pandurević "iskonstruisao iskaz u svoju odbranu" nakon što se upoznao sa dokazima kojima raspolaže tužilaštvo

Na početku unakrsnog ispitivanja Vinka Pandurevića tužilac je sugerisao da njegov "lažni izveštaj" od 16. jula 1995. godine kada je propustio kolonu 28. divizije armije BiH ukazuje da se ne može verovati ni njegovom svedočenju u sopstvenu odbranu

Bivši komandant Zvorničke brigade smatra "neobjašnjivim" priznanje krivice svog nekadašnjeg zamenika, Dragana Obrenovića. U unakrsnom ispitivanju Vinka Pandurevića, tužilac sugerisao da je Obrenović u julu 1995. godine obavestio svog pretpostavljenog o zločinima za koje je 2003. godine priznao krivicu

Čuvena rečenica "o stvaranju nepodnošljivih uslova života za muslimansko stanovništvo Srebrenice i Žepe" iz Karadžićeve Direktive, prema Vinku Pandureviću, ne ukazuje na nameru VRS da se civili proteraju iz enklava već da im se pomogne da shvate "da je njihov najveći problem 28. divizija armije BiH"

Tužilac je u nastavku unakrsnog ispitivanja Vinka Pandurevića nastojao da pokaže da je bivši komandant Zvorničke brigade VRS, suprotno svom svedočenju, 15. jula 1995. godine znao za operaciju zatvaranja i pogubljivanja Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice

Zvornička brigada VRS nije učestvovala u operaciji uklanjanja tragova masovnog ubijanja Bošnjaka nakon pada Srebrenice, tvrdi njen bivši komandant Vinko Pandurević negirajući stav optužbe da je znao za angažovanje pripadnika svoje brigade u iskopavanju i premeštanju tela žrtava

Na kraju maratonskog svedočenja u svoju odbranu bivši komandant Zvorničke brigade VRS ponovio tvrdnju da je operaciju zarobljavanja i pogubljenja Bošnjaka nakon pada Srebrenice naredio komandant Glavnog štaba VRS Ratko Mladić, angažujući vojnu službu bezbednosti na čelu sa Ljubišom Bearom

Svedok odbrane Vinka Pandurevića potvrđuje da je bivši komandant Zvorničke brigade na sastanku sa Mladićem i Krstićem u Bratuncu bio 11. a ne 12. jula 1995. godine, kako tvrdi tužilaštvo

U dodatnom izvođenju dokaza optužbe na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba, bivši pripadnik Zvorničke brigade svedočio da je Vujadin Popović "desetak dana nakon pada Srebrenice", prisustvovao streljanju zarobljenih Bošnjaka i naredio njihovo pokopavanje

Bivši bezbednjak Bratunačke brigade VRS koji je priznao krivicu za srebreničke zločine će kao svedok Pretresnog veća dati iskaz na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrnici i Žepi

Profesor Radmilo Marojević je kao odbrane Vinka Pandurevića izvršio jezičku analizu dva borbena izveštaja bivšeg komandanta Zvorničke brigade i izložio svoju, ne baš originalnu, teoriju o tome kako je u julu 1995. u Srebrenici "Srbima postavljena zamka da počine genocid"

Zaštićeni svedok optužbe opisao kako je u julu 1995. godine, kao šesnaestogodišnjak, prisustvovao – a kraće vreme i učestvovao – u egzekuciji oko 500 Bošnjaka na obali Drine kod Kozluka

Svedočenjem zaštićenog svedoka PW 175, tužilac izvodio dodatne dokaze o "znanju, nameri i obrascu ponašanja" optuženog Vujadina Popovića u periodu na koji se odnosi optužnica. Tužilac smatra da svedok zna više nego što je pred sudom rekao, a niko od branilaca "Srebreničke sedmorke" nije za njega imao pitanja

Optužba na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi iskazom bivšeg veziste u Drugom bataljonu Zvorničke brigade pobijala dokaze odbrane o nepostojanju telegrama iz Zvorničke brigade, kojim je, kako tvrdi tužilaštvo, u julu 1995. naređeno streljanje oko 500 Bošnjaka zarobljenih nakon pada enklave

Izjavama bivšeg bezbednjaka Bratunačke brigade VRS, koje je Pretresno veće uvrstilo u dokaze na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi, terete se trojica optuženih oficira bezbednosti VRS - Ljubiša Beara, Vujadin Popović i Drago Nikolić - kao i policijski general Ljubomir Borovčanin

Kao načelnik bezbednosti Drinskog korpusa VRS Vujadin Popović je u julu 1995. godine, tvrdi bivši oficir bezbednosti Bratunačke brigade Momir Nikolić, "morao da zna više od mene" o tome šta će se dogoditi sa muslimanskim stanovništvom enklave

U unakrsnom ispitivanju Momira Nikolića, branioci Vujadina Popovića i Ljubiše Beare osporavaju kredibilitet svedoka, ukazujući da je Nikolić 2003. godine u pregovorima o priznanju krivice prihvatio odgovornost i za zločine koje nije počinio a da sada to pokušava da opravda novim neistinama. Nikolić odbija te optužbe i ostaje pri ranije datim opisima uloge Popovića i Beare u srebreničkim zločinima

"Ako sam odlučio da ne štedim sebe, budite uvereni da neću štedeti ni vašeg klijenta, koji je desetostruko odgovorniji od mene" – odgovorio je Momir Nikolić braniocu Ljubiše Beare koji ga je optužio da neistinito svedoči zato što je "besan i ogorčen" zbog teške kazne na koju je osuđen

Jelena Nikolić, braniteljica Drage Nikolića tvrdi da je Momir Nikolić pod pritiskom tužilaštva "iskonstruisao" deo svog iskaza o tome kako je 13. jula 1995. godine optuženog načelnika bezbednosti Zvorničke brigade obavestio o premeštanju zarobljenih Muslimana iz Bratunca na područje Zvornika gde ih treba "prvo zatvoriti pa pogubiti".

Bivši načelnik bezbednosti Bratunačke brigade VRS, koji je 2003. godine priznao krivicu za srebreničke zločine, u unakrsnom ispitivanju nije odstupio od tvrdnji kojima teško tereti trojicu optuženih oficira bezbednosti: Vujadina Popovića, Ljubišu Bearu i Dragu Nikolića

U završnici suđenja sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba tužilac ažurira podatke o ekshumacijama i identifikaciji srebreničkih žrtava iz jula 1995. godine. Prema najnovijim podacima, iz masovnih grobnica su do sada ekshumirani posmrtni ostaci 5.358 žrtava, dok su na površini zemlje pronađeni i identifikovani ostaci još 648 osoba

Odbrana oficira RS optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi osporava ažurirane podatke o broju i uzroku smrti srebreničkih žrtava i sugeriše da je tužilaštvo metodologiju i zaključke eksperata prilagodilo svojim potrebama

Do kraja unakrsnog ispitivanja istražitelja tužilaštva odbrana nastavila da osporava pouzdanost i valjanost ažuriranog izveštaja optužbe o ekshumaciji i identifikaciji posmrtnih ostataka srebreničkih žrtava

Tužilaštvo i branioci Srebreničke sedmorke su ponudili na usvajanje nekoliko do sada neemitovanih video snimaka iz Potočara, Vlasenice i Bokšanice. Završne reči strana od 31. avgusta ove godine

Nakon što je u dodatnom izvođenju dokaza optužbe emitovan snimak iz Bokšanice kraj Žepe od 26. jula 1995. godine, odbrana generala Milana Gvera takođe traži ponovno otvaranje svog dokaznog postupka kao i da se na klupu za svedoke ponovo izvedu pojedini svedoci optužbe

Iskazom svog dodatnog svedoka, odbrana Vujadina Popovića nastojala da ospori tvrdnju Momira Nikolića da je od njega 12. jula 1995. godine saznao da će bošnjački muškarci koju su se nakon pada Srebrenice okupili u Potočarima biti "izdvojeni, privremeno zatvoreni i zatim pogubljeni"

Odbrana Milana Gvera svojim dodatnim svedocima potvrđuje autentičnost tužiočevog dokaza o boravku optuženog generala u Žepi 26. jula 1995. ali negira da je tamo nalazio i 27. jula, kako je u svom svedočenju tvrdio britanski general Rupert Smit

Žalbeno vijeće potvrdilo kaznu od dodatna četiri mjeseca zatvora bivšem načelniku inžinjerije Zvorničke brigade VRS Draganu Jokiću zato što je 2007. godine odbio da svjedoči u predmetu sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi

Poslednja dva svedoka u dodatnom izvođenju dokaza odbrane Milana Gvera potvrdila da je optuženi general na području Žepe bio samo 26. ali ne i 27. jula 1995. godine

Odbrana Milana Gvera okončala dodatno izvođenje dokaza iskazom četvrtog svedoka koji je potvrdio alibi optuženog generala. Neizvestan dolazak jedinog dodatnog svedoka odbrane Drage Nikolića

Nakon što je tužilaštvo potvrdilo podatak o uništavanju oko hiljadu dokaznih predmeta – uzoraka sa tela žrtava iz srebreničkih masovnih grobnica – odbrana Vujadina Popovića bivšeg bezbednjaka Drinskog korpusa VRS, traži ponovno otvaranje svog dokaznog postupka

Na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, odbrana Drage Nikolića je iskazom dopunskog svedoka pokušala da pobije izvesne navode iz svedočenja Momira Nikolića

Optužba započela izvođenje završnih argumenata na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za genocid, odnosno zločine protiv čovečnosti počinjene u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine. Završne reči strana trajaće dve sedmice

U nastavku završne reči na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba tužilaštvo je istaklo da je izvan razumne sumnje dokazalo zločin genocida i odgovornost petorice optuženih koji se terete za taj zločin

Optužba se na kraju iznošenja završnih argumenata nije izjasnila o kaznama koje traži za sedmoricu oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine. To je, kako saznajemo, učinila u poverljivom završnom podnesku

Doživotni zatvor je "jedina kazna koja se može tražiti ove optužene", rekao tužilac u produžetku završne reci na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi. Odbrana Vujadina Popovića poriče odgovornost bivšeg bezbednjaka Drinskog korpusa i traži da bude oslobođen svih optužbi

U danas objavljenom završnom podnesku, tužilac obrazlaže zašto je doživotni zatvor "jedina moguća kazna" za sedmoricu oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi. Svaki od optuženih je imao "presudnu ulogu u činjenju nezamislivih zločina čiji je obim nepojmljiv a patnje nanesene stanovništvu Srebrenice i Žepe neizmerne", ukazuje tužilac

Odbrana Ljubiše Beare poriče odgovornost bivšeg bezbednjaka Glavnog štaba VRS za Srebreničke zločine ali u slučaju da bude proglašen krivim moli da mu se ne izrekne kazna "duža od devet godina zatvora" - Srebrenički zločini nisu genocid, tvrdi odbrana Drage Nikolića prihvatajući deo dokaza o odgovornosti bivšeg načelnika bezbednosti Zvorničke brigade VRS

U završnim rečima na suđenju "Srebreničkoj sedmorki", branioci Draga Nikolića i Ljubiše Borovčanina ukazali da je tužilaštvo pogrešno predstavilo ulogu njihovih klijenata u srebreničkim zločinima i prikrilo neke potencijalno oslobađajuće dokaze

Nakon što je odbrana Ljubomira Borovčanina tvrdnje tužilaštva o njegovoj odgovornosti nazvala tek pukim "nagađanjima", zastupnica generala Radivoja Miletića je u svojoj završnoj reči ukazala na "nemoć tužilaštva" da dokaže odgovornost njenog klijenta za zločine počinjene u Srebrenici i Žepi

Timovi odbrane generala Radivoja Miletića i Milana Gvera u završnim rečima ukazivali na tužiočevo "menjanje i dopunjavanje optužnice tokom suđenja", ali i na nedokazane optužbe na račun njihovih klijenata za koje traže oslobađajuće presude

Ukazujući u završnoj reči na specifičnu ulogu bivšeg komandanta Zvorničke brigade u operacijama VRS, odbrana tvrdi da tužilac nije dokazao odgovornost Vinka Pandurevića za zločine u Srebrenici i Žepi

Završen postupak protiv sedmorice oficira vojske i policije optuženih za zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine. Presuda se očekuje za "nekoliko meseci"

Izricanje presude sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, zakazano za četvrtak 10. jun

U presudi sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, Pretresno veće je zaključilo da je izvan razumne sumnje dokazano da su – sa izuzetkom deportacije – počinjeni svi zločini navedeni u optužnici: genocid, udruživanje radi vršenja genocida, istrebljenje, ubistva, surovo i nehumano postupanje i terorisanje civila, progone i prisilno uklanjanje stanovništva

Milan Gvero, bivši pomoćnik Ratka Mladića za moral, pravna i verska pitanja u Glavnom štabu VRS, pušten je na slobodu pre isteka petogodišnje zatvorske kazne na koju je osuđen, uprkos najavama tužilaštva da će se žaliti na presudu. Predsednik Tribunala je odluku obrazložio lošim zdravljem i poodmaklim godinama Gvera

Sudije uvažile stav optužbe da je rizik od bekstva oficira policije bosanskih Srba Ljubomira Borovčanina uvećan nakon izricanje 17-godišnje zatvorske kazne za zločine u Srebrenici i Žepi i odbacile njegov zahtev za desetodnevni dopust pod nadzorom kako bi posetio rodbinu pre transfera u zemlju u kojoj će služiti ostatak kazne

Konferencija o stanju u žalbenom postupku u predmetu šestorice oficira vojske bosanskih Srba osuđenih za genocid i druge zločine počinjene 1995. godine u Srebrenici i Žepi. Žalbena rasprava bi, prema planu rada Tribunala, trebalo da se održi početkom sledeće godine

U predmetu šestorice oficira vojske bosanskih Srba osuđenih za genocid i druge zločine počinjene 1995. godine u Srebrenici i Žepi nastavlja se žalbeni postupak i pripreme za žalbenu raspravu koja bi, prema planu rada Tribunala, trebalo da se održi početkom sledeće godine

Umesto početkom ove godine, žalbena rasprava u predmetu šestorice oficira VRS osuđenih za zločine u Srebrenici i Žepi može se očekivati tek uoči letnje sudske pauze

Odbačen zahtev odbrane za obustavu postupka po žalbi tužilaštva u slučaju Milana Gvera. Veće smatra da se optuženi dovoljno oporavio od moždanog udara i da može da prati i shvati tok žalbenog postupka i njegove posledice

Budući da je smrću optuženog Tribunal "ostao bez nadležnosti nad njim", žalbeni postupak u predmetu Milana Gvera je obustavljen a prvostepena presuda se smatra konačnom

Žalbena rasprava u predmetu oficira vojske i policije bosanskih Srba osuđenih za zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. biće održana od 2. do 13. decembra ove godine, objavljeno je danas u Tribunalu

U narednih desetak dana pred Žalbenim veće Tribunala odvijaće se rasprava o žalbama odbrane i optužbe na presudu kojom su Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Radivoje Miletić i Vinko Pandurević proglašeni krivim za genocid i druge zločine počinjene u julu 1995. godine u Srebrenici i Žepi

U nastavku žalbene rasprave, odbrana Ljubiše Beare navodi da on ne može biti učesnik u genocidu, jer je oslobođen za prisilno proterivanje civila, a osuđen "samo" za masovne egzekucije zarobljenih muškaraca i dečaka. Tužilac odgovara da srž srebreničkog genocida čine ubistva u kojima je Beara imao ključnu ulogu

Odbrana bivšeg bezbednjaka Zvorničke brigade trećeg dana rasprave po žalbi na presudu za genocid u Srebrenici nastoji da umanji njegovu ulogu u operaciji ubijanja zarobljenih muškaraca i dečaka, i kaže da bi mu 35-godišnja kazna zatvora morala biti smanjena čak i ako opstanu svi nalazi prvostepene presude. Tužilac, naprotiv, traži oštriju kaznu za čoveka koji je u julu 1995. godine "učinio je sve da ubilačka mašinerija radi bez problema"

U obraćanju Žalbenom veću odbrana Vinka Pandurevića navodi da optuženi nije mogao da utiče na operaciju ubijanja srebreničkih zarobljenika koju su po naređenju Ratka Mladića izvršili Ljubiša Beara i Vujadin Popović, a optužba odgovara da je mogao da izda makar "jedno jedino naređenje" za istragu zločina u kojima su učestvovali njemu podređeni vojnici

Prvostepena presuda Radivoju Miletiću zasniva se na neutemeljenim činjenicama, pravnim greškama i lažnom svedočenju generala Manojla Milovanovića, naglasila je odbrana obrazlažući žalbu u kojoj osporava sve optužbe protiv bivšeg načelnika za operativne poslove u Glavnom štabu VRS, osuđenog na 19 godina zatvora zbog zločina u Srebrenici

Optužba zahteva da se konačnom presudom petorica oficira vojske bosanskih Srba – Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Radivoje Miletić i Vinko Pandurević – osude za dodatna krivična dela, a da se dvojici povećaju kazne

Oficiri vojske bosanskih Srba, prvostepeno osuđeni za genocid i druge zločine počinjene nakon pada Srebrenice, izvinjavaju se žrtvama i žale zbog zločina, ali negiraju svoju ulogu u njima

Konferencija o stanju u žalbenom postupku petorice oficira VRS osuđenih za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Održana konferencija o stanju u žalbenom postupku petorice oficira VRS prvostepeno osuđenih za zločine u Srebrenici i Žepi. Optuženi nemaju pritužbi na uslove pritvora i zdravstveno stanje, a sudija Robinson još nema datum izricanja konačne presude, iako je žalbena rasprava održana još u decembru prošle godine

Nakon trinaest meseci većanja Žalbeno veće Tribunala će 30. januara 2015. izreći konačnu presudu oficirima vojske bosanskih Srba osuđenim u prvom stepenu za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi iz jula 1995. godine

Nakon trinaest meseci većanja, žalbene sudije Tribunala izrekle konačnu presudu petorici oficira Vojske Republike Srpske osuđenih prvostepenom presudom za zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine. Prva pravosnažna presuda osuđenima za genocid

Odmah po izricanju žalbene presude kojom mu je potvrđena kazna od 13 godina zatvora na koju je osuđen zbog srebreničkih zločina, bivši komandant Zvorničke brigade VRS podneo zahtev bude prevremeno oslobođen pošto je odslužio tri četvrtine izrečene kazne

Nakon približno tri četvrtine izdržane kazne od 13 godina koja mu je izrečena nakon što je proglašen krivim za srebreničke zločine, bivši komandant Zvorničke brigade VRS Vinko Pandurević oslobođen je iz Pritvorske jedinice UN

Odlukom predsednika Mehanizma za međunarodne krivične sudove Teodora Merona, Vujadin Popović će ostatak kazne doživotnog zatvora služiti u Nemačkoj. Prema računici koju je predsednik Meron izveo u jednoj od prethodnih odluka, osuđeni na kazne doživotnog zatvora moraće u zatvoru da provedu najmanje 30 godina

Najnoviji interaktivni narativ u produkciji SENSE predstavljen u beogradskom Medija Centru, zagrebačkom Kinu Europa i sarajevskom Muzeju historije Bosne i Hercegovine.