Home



NESTALA NAREDBA O "SMEŠTAJU"




Pripadnik Prvog bataljona Zvorničke brigade svedočio o misterioznom nestanku naređenja o "smeštaju" grupe zarobljenih Muslimana u fiskulturnoj sali škole u Kuli 14. jula 1995. godine

Aleksa Babić, svjedok na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u SrebreniciAleksa Babić, svjedok na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici

Aleksa Babić, nastavnik srpskog jezika iz sela Pilica je dva puta tokom rata mobilisan u Prvi bataljon Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske (VRS). Tu se, na mestu pomoćnika komandanta za opšte poslove, našao i u julu 1995.godine.

Na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, Babić je opisao kako se 14. jula 1995., nakon kraćeg odsustva vratio u komandu bataljona i u svesci dežurnog oficira zatekao belešku o naređenju iz Zvorničke brigade da se u "fiskulturnu salu škole u Kuli smesti 100-200 Srebreničana koji će tog dana biti dovedeni a sutradan odvedeni na razmenu u Tuzlu".

Babić je sa zamenikom komandanta i pomoćnicima za bezbednost i moral zadužen za pripremu fiskulturne sale dok su dve grupe od po četiri vojnika nadgledale ulaze u školu.

Ubrzo su u školu, nastavio je svedok, stigli neki njemu nepoznati vojnici a zatim i kolona civila sa rukama podignutim u vis. Nije uspeo da izbroji koliko ih je uvedeno u fiskulturnu salu ali je ona, tvrdi, bila dve trećine popunjena kada su ušli svi zatočenici. Zbog velike vrućine i teškog zadaha koji se širio oko sale zarobljenici su ubrzo raspoređeni i po učionicama a straže na ulazima su se smenjivale na svakih pet minuta.

Babić se sutradan vratio u svoj stan u blizini škole. Popodne, istog dana, ispred škole je video oficira za koga su mu rekli da je pukovnik ili potpukovnik. Opisao ga je kao visokog i snažnog čoveka, plave kose i visokih zalizaka. Na njegovo pitanje šta da se rade sa ljudima u školi, oficir mu je, tvrdi Babić, ljutito odgovorio da su "nesposobni". "Mi vam dovedemo Muslimane a vi ne znate ni da ih odvedete", ponovio je Babić njegove reči.

Sledećeg dana, 16. jula u prepodnevnim satima, svedok je sa prozora svog stana video kako zatočenicima, poređanim licem prema zidu, vezuju ruke na leđima i stavljaju poveze na oči. Video je i deo autobusa u koji su, pretpostavlja, ukrcani zatočenici.

Kada se 17. jula vratio u komandu otkrio je da u dnevniku dežurnog oficira "jednostavno nema" stranice na kojoj je bila napisana naredba o "smeštaju" zatočenika u školu u Kuli.

Prema optužnici, mnogi od 1.200 zatočenika iz škole u Kuli streljani su po kratkom postupku. Za organizaciju zatočavanja i pogubljenja je, prema tužiocu, bio zadužen Ljubiša Beara, za njihovo pokopavanje Vinko Pandurević, dok je pripadnicima vojske i policije koji su obezbeđivali školu u Kuli komandovao Drago Nikolić.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 317

LJUBOTEN, AVGUST 2001: Nezakonit napad pod nadzorom ministra
KONTINUITET TERORA: Šta je general Milošević nasledio od generala Galića
NEVOLJNI SVEDOCI GENOCIDA: Ljudi koji su u Srebrenici "gledali svoja posla"
TERET DOKAZIVANJA: Čelnici Herceg Bosne misle da im je "već presuđeno"
(NE)PRIJATELJSKI ŠVERC: Kako je Vojska Jugoslavije naoružavala kosovske Albance