Home



KOGA JE PANDUREVIĆ HTEO DA PUSTI




Tužilac je u nastavku unakrsnog ispitivanja Vinka Pandurevića nastojao da pokaže da je bivši komandant Zvorničke brigade VRS, suprotno svom svedočenju, 15. jula 1995. godine znao za operaciju zatvaranja i pogubljivanja Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice

Vinko Pandurević u sudnici TribunalaVinko Pandurević u sudnici Tribunala

Tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey se u nastavku unakrsnog ispitivanja Vinka Pandurevića vratio na vanredni borbeni izveštaj koji je bivši komandant Zvorničke brigade VRS poslao komandi Drinskog korpusa 15. jula 1995. godine, istog dana kada se po naređenju generala Krstića iz Žepe vratio u brigadu.

Pandurević u tom izveštaju opisuje kako je Zvornička opština "zatrpana srebreničkim Turcima", te da mu je "neshvatljivo da je neko doveo oko tri hiljade vojno sposobnih Turaka i razmestio ih po školama na opštini, pored još oko sedam hiljada odbeglih po šumama". U tom trenutku, u školama na širem području Zvornika, bilo je nekoliko hiljada zarobljenika koje su čuvali pripadnici Zvorničke brigade.

U izveštaju se, dalje, upozorava da je to stvorilo opasnost od "totalne okupacije Zvornika", da je lokalno stanovništvo nezadovoljno i da je opšte mišljenje kako se "Srebrenica prelomila preko Zvornika". Pandurević zatim preti da će "ukoliko se niko ne pobrine za ovaj problem biti prinuđen da ih pusti".

Pomenuta pretnja predstavlja sporni deo tog Pandurevićevog izveštaja koji odbrana i optužba različito tumače. Stav tužilaštva je da se ona odnosi na zarobljene Bošnjake, zatvorene u zvorničkim školama, koje Pandurević preti da će "pustiti". Odbrana, međutim, ukazuje na naredni paragraf Pandurevićevog izveštaja u kojem se govori o pregovorima sa neprijateljskom stranom o propuštanju kolone civila i boraca Armije BiH koja se probijala prema Tuzli kroz zonu odgovornosti Zvorničke brigade. "Pretnja o puštanju" se, prema Pandureviću, odnosila na propuštanje te kolone, kojoj je sledećeg dana 16. jula 1995. i otvorio koridor.

Tužilac je svoju tvrdnju nastojao da potkrepi izjavama koje su na suđenju komandantu Drinskog korpusa Radislavu Krstiću o tome dali sam optuženi i svedok njegove odbrane vojni veštak Radoslav Radinović. U ekspertskom izveštaju generala Radinovića se navodi da je Pandurevićev izveštaj zapravo "apel vrhovnoj komandi da preuzme zarobljenike" dok je general Krstić - koji je za iste zločine osuđen na 35 godine zatvora - svedočeći u svoju odbranu rekao da je Pandurević u izveštaju od 15. jula - "verovatno mislio na zarobljenike koji mu predstavljaju opterećenje", pa je pretio da će ih pustiti.

Pandurević, međutim tvrdi da je Krstić tumačio izveštaj imajući na umu svoja saznanja o tome šta se dogodilo, te da je "svakom neupućenom čitaču" izveštaja jasno da se pretnja odnosi na propuštanje kolone. Radinovićeva ocena je, prema Pandureviću, kontradiktorna i bazira se na tumačenju "samo jednog pasusa a ne celog izveštaja" koji je on 15. jula 1995. godine uputio Drinskom korpusu.

Unakrsno ispitivanje Vinka Pandurevića tužilac će, kako je danas najavio, završiti u ponedeljak sledeće sedmice.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 400

JUBILEJ: Naših 400 haških hronika
(NE)IZJAŠNJAVANJE: Nova optužnica - stari Karadžić
NA RUBU OČAJA: Šta svjedok nije vidio u Dretelju
ODBRANA I NAPAD: Pandurević optužuje Bearu i Mladića
NEPOŠTOVANJE SUDA: Još jedna optužnica protiv Vojislava Šešelja