Home



RATNI ZADATAK A NE "IGRA NAGAĐANJA"




Svedočenjem još jednog pripadnika prislušne službe armije BiH tužilaštvo nastoji da dopuni listu dokaza kojima bi sudije uverile u autentičnost transkripata presretnutih razgovora oficira vojske i policije bosanskih Srba iz jula i avgusta 1995. godine i tako obezbedi njihovo uvođenje u dokazni materijal na "trećem srebreničkom" suđenju u Tribunalu

Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin, Vinko Pandurević i Milorad Trbić u sudnici TribunalaVujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin, Vinko Pandurević i Milorad Trbić u sudnici Tribunala

Zadatak koji je poveren jedinici prislušne službe Armije BiH nikako se nije mogao nazvati “igrom nagađanja”, rekao je svedok pod pseudonimom 158 ocenjujući neprimerenim termin koji je odbrana upotrebila tokom unakrsnog ispitivanja na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi.

Svedok 158 je bio komandir jedne od jedinica prislušne službe Armije BiH stacionirane u Južnom sektoru tokom 1995. godine. Pripadnike svoje jedinice obučavao je za praćenje i snimanje radio i telefonskih razgovora, kontrolisao i održavao opremu i kao jedini poznavalac rada na računaru, transkripte snimljenih razgovora unosio je u kompjuter, šifrovao ih i slao Službi za automatsku obradu podataka.

Opisao je kako se u procesu transkibovanja vodilo računa o tačnosti informacija koje se upisuju u sveske, odnosno prekucavaju u računar. Ako bi nešto bilo nejasno, precizirao je, operateri su zvali svoje kolege da još jednom preslušaju snimak, pa ako se i nakon toga nije moglo razjasniti šta se čuje na snimku, u transkript bi se unosila reč “nerazumljivo”.

Branilac Draga Nikolića je u unakrsnom ispitivanju pitao svedoka da li je i sam nekada učestvovao u “toj igri nagađanja i pomagao svojim kolegama”. Pre nego što je potvrdio da je u tome zaista ponekad bio angažovan, svedok je ocenio termin neprimerenim i rekao da veruje kako “rat verovatno niko ne bi nazvao nekakvom igrom”.

Pošto je potvrdio da su prekucani transkripti, koji su nakon šifrovanja upućivani Službi za automatsku obradu podataka, u originalnom obliku ostajali u arhivi računara, branilac Ljubiše Beare pitao je svedoka da li je postojala mogućnost da se toj arhivi ponovo pristupi. Iako je potvrdio da je "tehnička mogućost" za to postojala, svedok je odbacio sugestiju da su transkripti presretnutih razgovora naknadno prepravljani kako bi potkrepili sadržaj optužnice protiv sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 312

HARADINAJ I OSTALI: "Gangsteri u uniformama" ili "časni borci za slobodu"
HV U HERCEG BOSNI: "Bratska pomoć" ili udruženi zločinački poduhvat
TVRDNJE BEZ DOKAZA: Granatiranje ili "samogranatiranje" Sarajeva