Odbrana Ljubiše Beare, bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS, tvrdi da je nekadašnji komandant Zvorničke brigade Vinko Pandurević "iskonstruisao iskaz u svoju odbranu" nakon što se upoznao sa dokazima kojima raspolaže tužilaštvo


Branilac Ljubiše Beare, bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS, počeo je unakrsno ispitivanje Vinka Pandurevića nekadašnjeg komandanta Zvorničke brigade izjavom da "ne veruje njegovom svedočenju", jer ga smatra "post facto konstrukcijom" na kojoj se bazira njegova "loša odbrana", poput onih već viđenih na prva dva srebrenička suđenja - generalu Radislavu Krstiću te Vidoju Blagojeviću i Draganu Jokiću.

Pandurević je uzvratio da ga takav stav ne iznenađuje a američki advokat srpskog porekla Džon/John Ostojić je zatim nabrojao niz Pandurevićevih "teorija" kojima "ne veruje". Optužio ga je da je "nakon uvida u dokaze" tužilaštva svojoj verziji događaja dodao određene delove kao što su na primer detalji razgovora sa nekadašnjim načelnikom štaba Zvorničke brigade Draganom Obrenovićem. Pandurević je svedočio da je od Obrenovića 16. i 17. jula 1995. godine, saznao za "naredbu iz vrha VRS prosleđenu linijom organa bezbednosti" o zatvaranju i pogubljenju Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice.

Bearin branilac, kako je rekao, je do takvog zaključka došao na osnovu sažetka Pandurevićevog predraspravnog podneska uoči ovog suđenja u kojem se ne pominju razgovori s Obrenovićem. Mada to ne osporava, Pandurević navodi da je on svojim braniocima ispričao sve detalje a da su oni "po svojim profesionalnim kriterijumima" sastavili podnesak.

Bearina odbrana pridružila se odbrani Drage Nikolića i u osporavanju Pandurevićeve tvrdnje da je iz "humanitarnih razloga" 16. jula 1995. godine otvorio koridor i propustio kolonu 28. divizije koja se nakon pada Srebrenice probijala ka Tuzli. Pozivajući se na izjavu koju je 2001. godine tužilaštvu dao Šemso Muminović, komandant 206. brdske brigade Armije BiH s kojim je Pandurević pregovarao o koloni, branilac tvrdi da je razlog za njeno propuštanje bila zapravo nadmoć 28. divizije i poraz Zvorničke brigade, što je stvorilo opasnost za pad Zvornika. "Da sam bio poražen to bi znalo hiljade ljudi i ja ne bih mogao da pošaljem izveštaj kakav sam poslao komandi Drinskog korpusa 16. jula, već bi morao da izvestim o porazu", odgovorio je Pandurević na tu optužbu.

Pandurević je, prema Bearinoj odbrani, netačno predstavio i svoja saznanja o zatvaranju i pogubljenju zarobljenih Bošnjaka. Na osnovu presretnutog razgovora sa komandantom korpusa Krstićem od 17. jula 1995. godine Pandurević je, tvrdi Bearin branilac, "imao prilike da svog nadređenog obavesti o zarobljavanju i pogubljenju Bošnjaka" za koje je, kako tvrdi, saznao dan ranije od Obrenovića. "Moglo se i tako razmišljati ali ja sam izabrao drugi put", rekao je Pandurević ponavljajući da nije želeo da neko osujeti njegov odluku o otvaranju koridora pa je svoja saznanja o sudbini zarobljenika naveo tek u vanrednom izveštaju korpusu od 18. jula 1995. godine.

Unakrsno ispitivanje Vinka Pandurevića nastavlja se sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja