U tribunalu obelodanjeno da je za zločine počinejene u Srebrenici i Žepi 1995. godine pored generala Gvera i Miletića optužen i bivši zamenik komandanta za bezbednost glavnog štaba VRS Zdravko Tolimir

Sekretar Tribunala upozorava da Zdravko Tolimir "zbog verskih uverenja" odbija lekove, čime narušava svoje ionako loše zdravstveno stanje. Predraspravno veće se poziva da to ima u vidu pri odlučivanju po Tolimirovom zahtevu da se pred Tribunalom sam zastupa

Sudija Kimberli Prost upozorila Zdravka Tolimira da će, ako i dalje bude odbijao da prihvati dokumenta koja mu dostavlja tužilaštvo, “Veće biti prinuđeno da razmotri pitanje njegovog samozastupanja”. Tolimir se žali na uslove u ćeliji u Pritvorskoj jedinici UN u kojoj, kako kaže, “već šest meseci živi kao u kupeu”

Predrag Milovančević i Vuk Sekulić imenovani za pravne savetnike Zdravka Tolimira. Optuženi odbio da primi dokumenta u kojima ga Sekretarijat obaveštava o imenovanjima, tvrdeći da, zbog latiničnog pisma, “ne razume njihov sadržaj”

Na konferenciji o stanju u postupku Zdravko Tolimir najavio da će tužiti predsednike Srbije i Tribunala, kao i bivšu glavnu tužilteljicu i tužioca koji vodi predmet protiv njega

Žalbeno veće odbacilo žalbu Zdravka Tolimira i potvrdilo odluku pretpretresnog sudije kojom je odbijen zahtev optuženog da mu se dokumenti dostavljaju na ćiriličnom a ne latiničnom pismu

U podnesku predraspravnom veću, kojim traži da se Zdravku Tolimiru dodeli stalni branilac, tužilaštvo obrazlaže kako optuženi, koji se sam zastupa, "taktikom opstrukcije" nastoji da "poremeti i zaustavi" postupak po optužnici koja ga tereti za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Predraspravna sutkinja Kimberli Prost formalno upozorila Zdravka Tolimira da će mu biti dodeljen branilac ukoliko do petka ne obavesti Sekretarijat suda da prihvata sudske materijale na BHS (bosansko-hrvatsko-srpskom) jeziku i latiničnom pismu

Pravni savetnici Zdravka Tolimira uputili "izjavu" sekretarijatu Tribunala kojom se, u odgovoru na nalog predraspravnog Veća, obavezuju da će prihvatiti sve materijale tužilaštva bez obzira da li su na latinici ili ćirilici i dostaviti ih optuženom nakon "jezičkih prilagođavanja"

Zdravko Tolimir, bivši Mladićev pomoćnik za bezbjednost i obavještajne poslove u Glavnom štabu VRS, požalio se da u posljednjih godinu dana loše spava. Inače je, kako tvrdi, dobrog zdravtvenog stanja i jedino mu nedostaje još jedna ćelija za pripremanje odbrane

Tužilac prosledio Pretresnom veću izveštaj Ministarstva spoljnih poslova Srbije u kojem se, suprotno tvrdnjama Zdravka Tolimira, navodi da je on uhapšen na području Bosne i Hercegovine u sklopu akcije hvatanja Ratka Mladića

Bivši Mladićev pomoćnik Zdravko Tolimir i dalje tvrdi da je "kidnapovan" u Beogradu a ne uhapšen u Bosni i Hercegovini. Žaleći se da mu je uskraćeno pravo na čajeve kojim reguliše visoki pritisak Tolimir se na konferenciji o stanju u postupku u jednom trenutku i rasplakao

Suđenje Zdravku Tolimiru, bivšem pomoćniku Ratka Mladića za obavještajne poslove i bezbjednost, moglo bi početi na ljeto ove godine. Optuženi se i dalje tuži da su mu u Pritvorskoj jedinici uskraćeni pravo na san i srbijanski čaj

Novi zahtev Zdravka Tolimira da se utvrdi po čijoj ga odluci čuvari u Pritvorskoj jedinici UN "bude zvučnim i svetlosnim signalima na svakih pola sata, 48 puta u toku dana". Optuženi se protivi nošenju "satanske ogrlice ili crne kutije" koja je, "zabranjena Biblijom, kao žig na telu Hrišćana"

General VRS Zdravko Tolimir tvrdi da mu "Sveto pismo ne dozvoljava ugradnju čipova u telo", odnosno nošenje uređaja za elektronsku kontrolu njegovog zdravstvenog stanja umesto sadašnjeg direktnog uvida stražara u njegovu ćeliju na svakih 30 minuta.

Predraspravna konferencija u predmetu Zdravka Tolimira, optuženog za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, zakazana je za 16. decembra. Tužilaštvo će uvodnu reč izneti 17. i ako bude potrebno 18. decembra, a prvi svedoci optužbe će iskaze dati u januaru. Tolimir i dalje željan sna

Pretresno veće usvojilo novu proširenu optužnicu protiv bivšeg Mladićevog pomoćnika za bezbednost u Glavnom štabu VRS i početak suđenja, zakazan za 17. decembar 2009. godine, odložilo za "najmanje dva meseca"

Bivši pomoćnik Ratka Mladića za obaveštajne poslove i bezbednost negira odgovornost po novim tačkama optužnice kojima se tereti za ubistvo 39 Bošnjaka u Bišini i likvidaciju Avde Palića i drugih bošnjačkih lidera iz Žepe

Zakazan početak suđenja bivšem Mladićevom pomoćniku u Glavnom štabu VRS, optuženom za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine

Na predraspravnoj konferenciji Pretresno veće saopštilo usmenu odluku o odbacivanju zahteva tužilaštva, podnetog još u aprilu 2008. godine, da se dodeli stalni branilac generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine. Sutra posle podne uvodna reč tužioca

"Ovo suđenje je o izboru generala Zdravka Tolimira da ne ispuni svoje dužnosti i ne poštuje zakone ratovanja" – rekao je tužilac Nelson Tejer na otvaranju suđenja bivšem Mladićevom pomoćniku u Glavnom štabu VRS, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi

U današnjem nastavku uvodne reči na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, tužilac najavio da će dokazati da su svim aktivnostima na zatočavanju, pogubljenju i zakopavanju hiljada srebreničkih muškaraca i dečaka u julu 1995. godine upravljali "Tolimirovi ljudi", među kojima su i pripadnici 10. diverzantskog odreda koji su pogubili više od 1.700 Bošnjaka na Vojnoj ekonomiji Branjevo i u Domu kulture u Pilici

Dokazni postupak optužbe na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine, otvoren svedočenjem Bošnjaka koji je preživeo streljanje u Orahovcu, gde je po optužnici pogubljeno oko hiljadu zarobljenih muškaraca i dečaka

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru svedok koji je dao iskaz bez zaštite lika i glasa, ali ne i pod svojim imenom već sa pseudonimom PW 073, opisao kako je u Potočarima odvojen od svoje porodice, zatvoren sa drugim odvojenim muškarcima u zloglasnu belu kuću, a zatim preko Bratunca, Zvornika i Srbije prebačen do Pilice i farme Branjevo gde je preživeo streljanje više od hiljadu zarobljenih Bošnjaka

Tužilaštvo na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, bivšem bezbednjaku Glavnog štaba VRS optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine, nastavlja izvođenje dokaza o bazi zločina

Svedok tužilaštva na suđenju Zdravku Tolimiru se danas iz zdravstvenih razloga nije pojavio u sudnici pa je optužba svoj dokazni postupak nastavila emitovanjem video snimaka srebreničkih događaja uoči i nakon ulaska Mladićevih snaga u enklavu u julu 1995. godine

Još dvojica svedoka na suđenju Zdravku Tolimiru potvrdili svoje iskaze o tome kako su 14. jula 1995. godine, na stratištu u Orahovcu kraj Zvornika, preživeli streljanje oko 1.000 Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice

U unakrsnom ispitivanju Mevludina Orića, jednog od trojice preživeli sa stratišta u Orahovcu gde je 14. jula po optužnici pogubljeno više od hiljadu zarobljenih Bošnjaka, Zdravko Tolimir sugerisao da je svedok mogao biti u koloni Srebreničana koji su se 16. jula probili do Nezuka, te je tražio njegovu fotografiju kako bi izvršio veštačenje video snimka prelaska kolone vojnika i civila na slobodnu teritoriju

Uz pomoć mapa, fotografija i vazdušnih snimaka francuski inspektor Žan Rene Ruez, nekadašnji šef tima srebreničke istrage haškog tužilaštva, je na suđenju generalu Zdravku Tolimiru započeo rekonstrukciju događaja na području Srebrenice u periodu od 11. do 17. jula 1995. godine

Bivši šef srebreničke istrage tribunalovog tužilaštva Žan Rene Ruez okončao glavni iskaz na suđenju Zdravku Tolimiru, nekadašnjem bezbednjaku u Glavnom štabu VRS optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine

U unakrsnom ispitivanju svedoka optužbe Zdravko Tolimir nastojao da potkrepi tezu odbrane da je većina srebreničkih žrtava u julu 1995. godine stradala u sukobima sa srpskim snagama a ne, kako tvrdi optužba, u organizovanim masovnim pogubljenjima

Četvrto svedočenje pripadnika Holandskog bataljona u sastavu UNPROFOR koji je 13. jula 1995. u Potočarima bio očevidac ubistva jednog od muškaraca odvojenih od žena i dece i zatvorenih u "kuću za saslušavanje", poznatu kao bela kuća

Iskaz svedoka koji je kao sedmogodišnji dečak preživeo streljanje u Orahovcu u julu 1995. godine uvršten je u dokaze na suđenju Zdravku Tolimiru, bivšem bezbednjaku Glavnog štaba VRS, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi

U dokazni materijal na suđenju Zdravku Tolimiru uvedeno svedočenje preživelog sa brane Petkovci gde je prema optužnici 14. i 15. jula 1995. godine streljano oko 1.000 Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice

Istražitelj tužilaštva na suđenju Zdravku Tolimiru opisao "putešestvije" arhive Drinskog korpusa VRS iz 1995. godine od Vlasenice, Bijeljine i Sokolca u BiH, preko Malog Zvornika i Gornjeg Milanovca u Srbiji, gde je 2004. godine konačno pronađena u objektu Vojske Srbije i Crne Gore

U unakrsnom ispitivanju Žan-Rene Rueza, bivšeg šefa srebreničke istrage haškog tužilaštva, optuženi Zdravko Tolimir osporavao broj srebreničkih žrtava, pozivajući se između ostalog i na navodnu izjavu Mirsada Tokače, direktora sarajevskog IDC, da se na spisku ubijenih u Srebrenici nalaze imena 500 živih ljudi. Ruez predložio Tolimiru da Tokaču pozove za svedoka odbrane

Dokumentarnim snimcima iz Srebrenice i vazdušnim fotografijama tog područja koje je u dokaze uvelo tužilaštvo, optuženi Zdravko Tolimir je u nastavku unakrsnog ispitivanja bivšeg vođe srebreničke istrage suprotstavio snimke iz italijanskog igranog filma "Rezolucija 819", tvrdeći da prikazane "izmišljene scene" ne odgovaraju "realnim scenama" iz Srebrenice

Na suđenju Zdravku Tolimiru pod zaštitnim merama svedočio nekadašnji vozač u Drinskom korpusu VRS koji je 23. jula 1995. godine odvezao grupu vojnika u Bišinu gde je, po optužnici, tog dana streljano 39 Bošnjaka. Svedok nije video šta su vojnici radili, ali kaže da su se vratili "malo prljavi i umorni"

Nakon višegodišnje istrage u Srebrenici i Žepi je, prema najnovijem izveštaju haškog tužilaštva, identifikovano ukupno 6.557 žrtava. O tome je na suđenju Zdravku Tolimiru svedočio istražitelj tužilaštva Dušan Janc

Bivši pripadnik Desetog diverzantskog odreda VRS koji je u julu 16. jula 1995. godine učestvovao u pogubljenju između 1.000 i 1.200 Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice, još jednom potvrdio svoj iskaz na suđenju Zdravku Tolimiru

Broj od 7.000 žrtava, naveden u optužnici koja ga tereti za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi, Zdravko Tolimir smatra netačnim a izveštaj tužilaštva o rezultatima srebreničke istrage, nepouzdanim

Tužilaštvo na suđenju Zdravku Tolimiru bivšem bezbednjaku Glavnog štaba VRS započelo izvođenje dokaza o presretnutim razgovorima između zvaničnika bosanskih Srba kao i oficira VRS koje su, u periodu na koji se odnosi optužnica, snimile i zabeležile službe za prisluškivanje Armije i Državne bezbednosti BiH

Pripadnik prislušne službe Armije BiH, drugi od 19 najavljenih "prisluškivača" koji će dati iskaz na suđenju bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove, opisao postupak presretanja, snimanja i transkribovanja komunikacija Istočno Bosanskog, Prvog Krajiškog i dela Drinskog korpusa VRS

Na suđenju generalu Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, svedočio seljak iz okoline Srebrenice koji je 13. jula 1995. godine preživeo masakr u skladištu u Kravici, gde je vatrom iz automatskog oružja i ručnim bombama ubijeno oko 1.200 zarobljenih Bošnjaka

Zdravko Tolimir, bivši obaveštajac i bezbednjak Glavnog štaba VRS, osporava pouzdanost transkripata presretnutih razgovora iz perioda srebreničke operacije, čiju verodostojnost tužilaštvo dokazuje iskazima pripadnika prislušne službe Armije BiH koja je te razgovore presrela i snimila

U nastavku unakrsnog ispitivanja zaštićenog svedoka PW 032, bivšeg pripadnika prislušne službe Drugog korpusa Armije BiH, general Zdravko Tolimir je nastojao da delatnost ove službe tokom 1995. godine dovede u vezu sa delovanjem stranih obaveštajnih službi tokom rata u BiH, pre svega američkih i italijanskih obaveštajaca

Svedočenjem dvojice pripadnika prislušne službe Državne bezbednosti BiH tužilaštvo na suđenju Zdravku Tolimiru, nastavilo izvođenje dokaza o presretnutim razgovorima političkih i vojnih zvaničnika bosanskih Srba koje su 1995. godine snimile prislušne službe Armije i Državne bezbednosti BiH

Suđenje generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine, i dalje je u znaku svedočenja bivših pripadnika prislušnih službi Armije i Državne bezbednosti Bosne i Hercegovine

Svedok na suđenju Zdravku Tolimiru opisao kako je preživeo streljanje na obali reke Jadar 13. jula 1995. godine, nakon što je zarobljen zajedno sa još petnaestak muškaraca iz kolone koja se nakon pada Srebrenice probijala ka Tuzli

Iskazom nekadašnjeg veziste Rogatičke brigade VRS, tužilaštvo u nastavku suđenja Zdravku Tolimiru, bivšem bezbednjaku Glavnog štaba VRS optuženom za zločine u Srebrenici i Žepi, dokazuje autentičnost teleprinterskih komunikacija sadržanih u takozvanoj kolekciji Drinskog korpusa, zbirci dokumenata zaplenjenih 2004. godine

Dokazni materijal na suđenju Zdravku Tolimiru, bivšem bezbednjaku Glavnog štaba VRS optuženom za zločine u Srebrenici i Žepi, dopunjen iskazima još dvojice pripadnika prislušne službe armije BiH koji su tokom 1995. godine presretali i snimali razgovore oficira vojske i policije bosanskih Srba

Trojica pripadnika prislušne službe Armije BiH, na suđenju Zdravku Tolimiru, prepoznali zapise tridesetak presretnutih radio i telefonskih komunikacija oficira VRS koje su u leto 1995 godine snimili i transkribovali u sveske

Na suđenju Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, svedoči kanadski oficir koji je u julu 1995. godine prisustvovao pregovorima generala Mladića sa predstavnicima enklave Žepa. Prema svedoku, Bošnjaci su "iz očaja" prihvatili sporazum o evakuaciji enklave uprkos upozorenjima generala Smita da će biti "prevareni" i da im UN ne može garantovati bezbednost

Svedok optužbe, bivši pripadnik Unprofora u BiH negirao da su plavi šlemovi "tolerisali napade Armije BiH" na srpske položaje, a da su na dejstva Vojske Republike Srpske reagovali "ultimatumima i kažnjavanjem"

Unprofor je u julu 1995. godine rasporedio dodatne snage u Žepu da bi sprečio ponavljanje onoga što se dogodilo u Srebrenici rekao je kanadski oficir UN Luj Fortajn na kraju svedočenja na suđenju generalu Zdravku Tolimiru optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine

Holandski pukovnik Robert Franken na suđenju generalu Zdravku Tolimiru opisao kako je 10. jula 1995. godine razmenio ultimatume sa komandantom Glavnog štaba VRS. Mladić je tražio da Holandski bataljon, Armija BiH i civili napuste Srebrenicu dok je Franken poručio da VRS mora da se povuče ili će uslediti vazdušni napadi

U unakrsnom ispitivanju pukovnika Frankena, bivšeg zamenika komandanta Holandskog bataljona u Srebrenici, Zdravko Tolimir optužio UNPROFOR da se u julu 1995. godine svrstao na stranu Armije BiH

Napad VRS na Srebrenicu u julu 1995. godine je izazvao Unprofora kako bi obezbedio ispunjenje uslova neophodnih da se zatraži podrška NATO iz vazduha, tvrdi Zdravko Tolimir bivši bezbednjak Glavnog štaba VRS, optužen za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine

Zdravko Tolimir odbio da unakrsno ispituje zaštićenog svedoka PW 074 zato što su sudije, na osnovu odluke Žalbenog veća, njegov iskaz saslušale na raspravi zatvorenoj za javnost

U nastavku unakrsnog ispitivanja istražitelja tužilaštva Tomaža Blaščika, Zdravko Tolimir osporavao autentičnost dokumenata iz takozvane zbirke Drinskog korpusa VRS koju je tužilaštvo zaplenilo 2004. godine

Napadu snaga bosanskih Srba na Srebrenicu prethodila je blokada konvoja za snabdevanje enklava pod zaštitom UN, kaže bivši načelnik štaba Unprofora u BiH u svedočenju na suđenju Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine

General Tolimir je u julu 1995. godine namerno dezinformisao snage UN, tvrdio je u nastavku svedočenja na suđenju bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost penzionisani holandski general Kornelis Nikolaj, koji je u to vreme bio načelnik štaba komande Unprofora u BiH

U unakrsnom ispitivanju holandskog general Kornelisa Nikolaja, bivšeg načelnika štaba Unprofora u BiH, optuženi Zdravko Tolimir nastoji da pobije njegove tvrdnje da je blokadom konvoja za snabdevanje zaštićenih enklava VRS praktično onemogućila Unprofor u ostvarenju njegove misije

Srebrenica i Žepa nisu bile sasvim demilitarizovane budući da je Unprofor od pripadnika Armije BiH uspeo da oduzme samo teško naoružanje, kaže holandski general Kornelis Nikolaj odgovarajući na pitanja optuženog generala VRS Zdravka Tolimira

Bivši načelnik štaba Unprofora u BiH general Nikolaj u završnici svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru, tvrdio da nikada nije obavešten da je snagama UN u Srebrenici, u leto 1995. godine, Armija BiH ograničavala kretanje u "Trouglu bandera" unutar enklave

Suđenje bivšem bezbednjaku Glavnog štaba VRS Zdravku Tolimiru, optuženom za zločine u Srebrenici i Žepi, nastavljeno je iskazom još jednog pripadnika službe za prisluškivanje Armije BiH koja je tokom 1995. godine presretala, snimala i zapisivala razgovore oficira Vojska Republike Srpske (VRS)

Tužilaštvo je dokazni postupak na suđenju Zdravku Tolimiru nastavilo svedočenjem o događajima u Žepi, drugoj enklavi pod nominalnom zaštitom UN koju su, nakon Srebrenice, u julu 1995. godine, zauzele snage Vojske Republike Srpske

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru bivši predsednik Izvršnog odbora i član Ratnog predsedništva Žepe svedoči o pregovorima u kojima je general Ratko Mladić zahtevao evakuaciju celokupnog stanovništva enklave, preteći bošnjačkim predstavnicima da će u suprotnom "potpisati smrtnu presudu"

Na suđenju Zdravku Tolimiru nastavljeno svedočenje bivšeg predsednika Izvršnog odbora Žepe koji je u julu 1995. godine sa generalom Mladićem i njegovim pomoćnikom za bezbednost pregovarao o evakuaciji enklave pod nominalnom zaštitom UN

Glavni iskaz nekadašnjeg predsednika Izvršnog odbora Žepe na suđenju Zdravku Tolimiru, okončan je danas opisom događaj nakon 27. jula 1995. godine kada je završena evakuacija enklave pod nominalnom zaštitom UN

U unakrsnom ispitivanju Hamdije Torlaka, s kojim je u julu 1995. godine pregovarao o evakuaciji Žepe, optuženi general Zdravko Tolimir tvrdi da je stanovništvu enklave nudio da "slobodno odluči" hoće li otići ili ostati. Svedok se, međutim, "ne seća" takve ponude

U unakrsnom ispitivanju od strane Zdravka Tolimira, bivši predsednik Izvršnog odbora Žepe se složio da optuženi general VRS, na pregovorima vođenim 13. jula 1995. godine, nije stanovništvu postavio "ultimatum" da se evakuiše iz opkoljene enklave, već je "ponudio" da sami odluče hoće li "otići ili ostati"

U završnici unakrsnog ispitivanja bivšeg predsednika Izvršnog odbora Žepe, optuženi Zdravko Tolimir tvrdio da su vlasti BiH u julu 1995. nastojale da spreče postizanje sporazuma o Žepi, kako bi Vojsku Republike Srpske navele da enklavu zauzme silom i tako izazovu intervenciju međunarodne zajednice

Iscrpljivanje stanovništva učestalim bombardovanjem i pozivi na predaju u pregovorima, bila je strategija VRS u Žepi u julu 1995. godine, potvrdio je na kraju dvonedeljnog svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru bivši predsednik Izvršnog odbora i član Ratnog predsedništva enklave

Bivši oficir britanske vojske svedočio o događajima nakon pada Žepe u julu 1995. godine, kojima je prisustvovao kao oficir za vezu sa snagama bosanskih Srba i prevodilac u štabu Unprofora u Sarajevu

U postupku dokazivanja autentičnosti i pouzdanosti presretnutih komunikacija oficira vojske i policije RS koje su 1995. godine snimile prislušne službe vojske i policije BiH, tužilaštvo je na suđenju Zdravku Tolimiru na klupu za svedoke izvelo Stefani Friz, bivšu istražiteljku tužilaštva koja je od 1995. godine bila angažovana na prikupljanju i analizi materijala vezanih za presretnute razgovore

Bivša istražiteljka tužilaštva u nastavku svedočenja na suđenju generalu Zdravku Tolimiru opisala kako je uporednom analizom dokumenata utvrđivala verodostojnost snimaka i transkripata presretnutih razgovora oficira vojske i policije bosanskih Srba koje su, 1995. godine, snimile prislušne službe vojske i policije BiH

Zdravko Tolimir u unakrsnom ispitivanju bivše istražiteljke tužilaštva sugerisao da su snimci i transkripti presretnutih razgovora oficira vojske i policije bosanskih Srba iz perioda srebreničke operacije VRS zapravo kreirani ili prepravljani u "laboratorijama Službe državne bezbednosti (SDB) BiH", a tek onda predati Tribunalu

Zdravko Tolimir tvrdi da vlasti BiH nisu koristile obaveštajne podatke iz presretnutih razgovora oficira vojske i policije bosanskih Srba, te da to govori kako snimci i transkripti tih razgovora zapravo nisu ni postojali 1995. godine. Po Tolimiru, naknadno kreirani audio zapisi navodnih presretnutih razgovora dodatno su "brisani ili menjani" u SAD

Pukovnik Džozef Kingori je kao pripadnik tima vojnih posmatrača UN bio očevidac pada Srebrenice. O tome je, 2007. i 2008. godine svedočio na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba u međuvremenu osuđenih za zločine u Srebrenici i Žepi, a njegov iskaz je danas uvršten u dokaze na suđenju generalu Zdravku Tolimiru

U nastavku unakrsnog ispitivanja penzionisanog kenijskog pukovnika Džozefa Kingorija optuženi general Zdravko Tolimir nastojao da ospori njegovu obučenost za poslove vojnog posmatrača UN u Srebrenici koje je obavljao u leto 1995. godine, posto nije znao sadržaj sporazuma iz 1993. godine o demilitarizaciji zaštićene zone

U nastavku unakrsnog ispitivanja kenijskog majora Kingorija, general Zdravko Tolimir nastojao je da potkrepi svoju verziju događaja u Srebrenici u leto 1995. godine, prema kojoj su muslimani iz Srebrenice "sami tražili" da napuste enklavu, a u tome su im "pomagale snage UN"

Pozivajući se na izveštaj Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju (NIOD), optuženi general Tolimir pred kraj trodnevnog unakrsnog ispitivanja kenijskog pukovnika Kingorija sugerisao da su se vojni posmatrači UN poneli kukavički pošto su Srebrenicu napustili već 9. jula 1995. godine, dva dana pre civilnog stanovništva

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, svedočio australijski arheolog Ričard Rajt koji je u srebreničkoj istrazi tužilaštva Tribunala predvodio tim čiji je zadatak bio lociranje i ekshumacija masovnih grobnica

Pretresno veće u postupku protiv generala Zdravka Tolimira uzdržano prema nastojanju tužilaštva da preko svog istražitelja, koji nastavlja svedočenje započeto u maju ove godine, uvede u dokaze video snimke iz vremena srebreničke operacije VRS do kojih su prošle godine došli haški istražitelji

Prikazivanjem video snimka pogubljenja šestorice Bošnjaka iz Srebrenice od strane pripadnika specijalne jedinice MUP Srbije, poznate pod imenom Škorpioni, tužilaštvo je nastavilo izvođenje video dokaza na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, koji se tereti za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Britanski patolog Džon Klark na suđenju generalu VRS Zdravku Tolimiru ukazao da su žrtve iz Srebrenice, na čijim je obdukcijama radio, uglavnom bili muškarci ubijeni hicima iz vatrenog oružja, ispaljenim u leđa

Istražiteljka tužilaštva na suđenju Zdravku Tolimiru svedočila o poreklu i pouzdanosti snimaka od kojih je sačinjena video rekonstrukcije srebreničkih događaja iz jula 1995. godine

Nakon tri dana rasprave zatvorene za javnost suđenje Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, nastavljeno je iskazom Ostoje Stanišića, koji je u leto 1995. godine bio komandant Šestog bataljona Zvorničke brigade VRS

Marko Milošević, bivši zamenik komandanta Šestog bataljona Zvorničke brigade VRS na suđenju Zdravku Tolimiru potvrdio navode iz jučerašnjeg iskaza svog nekadašnjeg komandanta Ostoje Stanišića

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, svedoči bivši opštinski funkcioner iz Bratunca koji je 12. jula 1995. prisustvovao Mladićevom sastanku sa predstavnicima muslimanskog stanovništva okupljenog u Potočarima

U nastavku dodatnog ispitivanja svedoka PW 063, tužilac nastojao da pobije tezu odbrane da je stanovništvo Srebrenice u julu 1995. godine dobrovoljno napustilo enklavu te da je većina žrtava stradala u borbi i međusobnim okršajima, a ne u organizovanoj operaciji ubijanja za šta se tereti optuženi Zdravko Tolimir

Istražiteljka tužilaštva na suđenju Zdravku Tolimiru nastavila svedočenje o kompilaciji video snimaka iz Srebrenice od kojih je napravljena svojevrsna rekonstrukcija događaja nakon što su u enklavu pod nominalnom zaštitom UN u julu 1995. godine ušle Mladićeve snage

Dok holandski oficir koji je 11. jula 1995. prisustvovao sastanku u bratunačkom hotelu Fontana tvrdi da je pod prozorom prostorije u kojoj su se nalazili zaklana svinja kako bi se izvršio dodatan pritisak na nevoljnog predstavnika srebreničkih Muslimana, optuženi Tolimir predočava dokument kojim se odobrava da se navedena svinja, budući da je "neperspektivna za tov", zakolje za potrebe holandskih vojnika koje su pripadnici VRS držali kao taoce protiv vazdušnih udara NATO

Prema optuženom Zdravku Tolimiru, Mladićeva ponuda srebreničkim Muslimanima da biraju da li će "opstati ili nestati", nije predstavljala nikakvu pretnju stanovništvu enklave pod nominalnom zaštitom UN, koju su 11. jula 1995. godine osvojile srpske snage

Holandski oficir na suđenju Zdravku Tolimiru potvrdio da je Mladić u hotelu Fontana 11. jula 1995. godine pretio pripadnicima Holandskog bataljona u Srebrenici – Tolimir bez pitanja za bivšeg pripadnika Zvorničke brigade – Nastavljeno svedočenje o kompilaciji "Srebrenica – sudski video"

Rasprava na suđenju Zdravku Tolimiru protekla je danas u unakrsnom ispitivanju dvoje istražitelja tužilaštva od strane optuženog generala, bivšeg Mladićevog pomoćnika za bezbednost u Glavnom štabu VRS, optuženog za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi, holandski oficir Egbers opisao kako se njegov vod na posmatračkom mestu Fokstrot 8. jula '95. našao najpre pod artiljerijskom paljbom bosanskih Srba, a potom i pod ručnim granatama muslimanskih snaga

Iskaz bivšeg pripadnika Holandskog bataljona, pukovnika Egbersa, optuženi general Zdravko Tolimir nastojao da ospori dokazujući svoju tezu da se Unprofora u Srebrenici ponašao pristrasno u korist Armije BiH

Forenzički antropolog Hoze Pablo Barajbar na suđenju Zdravku Tolimiru svedočio o postupku i metodama utvrđivanja broja, uzrasta, pola i uzroka smrti žrtava pronađenih u srebreničkim masovnim grobnicama u periodu od 1996. do 2001. godine

U unakrsnom ispitivanju istražitelja tužilaštva Dušana Janca, optuženi Zdravko Tolimir sugerisao da je snimanje streljanja šestorice bošnjačkih mladića i dečaka u Trnovu od strane zloglasnih "Škorpiona" moglo biti "naručeno od nekog iz Sarajeva", kako bi se fabrikovali dokazi o zločinima srpskih snaga

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru svedočio australijski patolog Kristofer Lorens, vođa sudsko-medicinskog tima tužilaštva koji je 1998. godine izvršio obdukciju posmrtnih ostataka 883 osobe, ekshumirane iz masovnih grobnica u području Srebrenice

U nastavku unakrsnog ispitivanja bivšeg pripadnika Holandskog bataljona UN u Srebrenici pukovnika Egbersa, optuženi general Zdravko Tolimir sugerisao da je VRS u julu 1995. godine holandske mirovnjake zarobila radi njihove lične bezbednosti

U nastavku dokaznog postupka optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru, istražitelj tužilaštva svedočio o tome kako je vođena istraga o snimcima koje je u julu 1995. godine na području Srebrenice napravio beogradski novinar Zoran Petrović Piroćanac

Kako su haški istražitelji, zahvaljujući video snimcima srebreničkih događaja iz jula 1995. godine, emitovanim u okviru kompilacije "Srebrenica - sudski video", osim nekih od počinilaca identifikovali i jedan broj žrtava zločina za koje se tereti general Zdravko Tolimir

Nekadašnji civilni funkcioner opštine Zvornik na suđenju generalu Zdravku Tolimiru svedočio o sastanku na kojem je oficir VRS koji se predstavio kao pukovnik Beara zahtevao od opštinskih vlasti da "pomognu" u zbrinjavanju velikog broja zarobljenika "kojih se treba rešiti"

Bivši vojni policajac Armije BiH, na video snimku pogubljenja šestorice Bošnjaka iz Srebrenice od strane pripadnika Škorpiona - specijalne jedinice MUP Srbije, prepoznao dvojicu rođaka s kojima se u julu 1995., nakon ulaska VRS u enklavu, kroz šume probijao ka Tuzli

Na suđenju Zdravku Tolimiru bivši blagajnik Zvorničke brigade VRS svedočio da su se streljanja Muslimana zarobljenih nakon pada Srebrenice "događala javno" i da su za to "svi znali"

Istražitelj tužilaštva na suđenju bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost Zdravku Tolimiru svedočio o autentičnosti dnevnika nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba VRS i načinu na koji su oni zaplenjeni i predati tužilaštvu

Nakon što se juče u celosti odvijalo na raspravi zatvorenoj za javnost, suđenje Zdravku Tolimiru je danas nastavljeno iskazom bivšeg oficira VRS Đoke Razdoljca koji je u Hag došao nakon što mu je sudsko veće, na zahtev tužilaštva, uputilo poziv pod pretnjom kazne

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženim za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, svedočio kamerman zloglasnih "Škorpiona" koji je u julu 1995. godine snimio egzekuciju šestorice srebreničkih dečaka i mladića u Trnovu. Snimanje je naredio komandant "Škorpiona", a kasete su zatim podeljene svim učesnicima u pogubljenju kao "suvenir, za uspomenu"

Da li su ranjeni muslimanski zarobljenici sa područja Srebrenice, koji su sredinom jula 1995. godine iz Doma zdravlja u Milićima prebačeni u Zvorničku bolnicu, sledećeg dana odvedeni na lečenje u Tuzlu ili u stacionar Zvorničke brigade VRS u Karakaju, gde su – prema tužiocu – nedugo zatim pogubljeni?

Područje Lažete kod Orahovca, gde je u julu 1995. godine pogubljeno i sahranjeno oko hiljadu Muslimana zarobljenih nakon ulaska Mladićevih snaga u Srebrenicu, je od tada četiri puta prekopavano – rekao je na suđenju Zdravku Tolimiru forenzički antropolog Fredi Pecereli, koji je rukovodio poslednjim "prekopavanjem" u leto 2000. godine

Bivši oficir Drugog bataljona Zvorničke brigade VRS potvrdio na suđenju Zdravku Tolimiru da je 14. jula iz komande brigade stigao šifrovani telegram sa naređenjem da se izdvoje pripadnici bataljona za streljački vod koji će pogubiti preko hiljadu Bošnjaka zatočenih u školi u Ročeviću

Bivši komandant Druge Romanijske brigade na suđenju Zdravku Tolimiru svedočio da je dejstvima u Srebrenici u julu 1995. godine VRS više "gonila" pripadnike Armije BiH da napuste enklavu, nego što ih je, u nastojanju da osujeti njihove "diverzantske napade" na srpske položaje i sela, sprečavala da iz nje izađu

U unakrsnom ispitivanju nekadašnjeg saborca u VRS pukovnika Mirka Trivića, general Zdravko Tolimir nastojao da dokaže kako je Srebrenica "bila i ostala srpska", te da je za pad enklave u julu 1995. godine, odgovorno tadašnje rukovodstvo BiH

Suđenje generalu Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost, nastavljeno je iskazima dvojice bivših pripadnika VRS koji su o događajima u Srebrenici u julu 1995. godine već svedočili pred Tribunalom

Prema optužnici protiv Zdravka Tolimira, snage bosanskih Srba su, 14. i 15. jula 1995. godine na brani kod sela Petkovci kraj Zvornika pogubile oko hiljadu Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice. Masakr su čudom preživela dvojica mladića od kojih je jedan danas svedočio na suđenju generalu Zdravku Tolimiru

Bivši pripadnik Holandskog bataljona UN u Srebrenici odbacio tezu optuženog generala Zdravka Tolimira da je VRS zajedno s Unproforom muslimanskom stanovništvu enklave u julu 1995. godine pružala "humanitarnu pomoć", tako što mu je "pomogla da se evakuiše" na teritoriju pod kontrolom Armije BiH

Nastavak unakrsnog ispitivanja pukovnika Pitera Buringa, bivšeg oficira za vezu Holandskog bataljona UN u Srebrenici, optuženi general Zdravko Tolimir posvetio je dokazivanju "pristrasnosti" plavih šlemova u odnosu na pripadnike Armije BiH u enklavi

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, američki forenzički antropolog Vilijam Hagland objasnio kako u izveštaju o rezultatima obdukcije srebreničkih žrtava iz 1998. godine došlo do izmene podataka o uzroku smrti

Tužilaštvo na suđenju Zdravku Tolimiru nastavlja sa izvođenjem dokaza o ulozi koju su u srebreničkim zločinima u julu 1995. godine, imali pripadnici organa bezbednosti Vojske Republike Srpske (VRS) na čijem je čelu, kao Mladićev pomoćnik za bezbednost i obaveštajne poslove, bio optuženi general

Unakrsno ispitivanje Lazara Ristića, bivšeg zamenika komandanta Četvrtog bataljona Zvorničke brigade, optuženi Zdravko Tolimir iskoristio je za osporavanje teze tužioca da je u srebreničkoj operaciji VRS u leto 1995. godine, pored redovnog lanca komandovanja, funkcionisala i paralelna linija zapovedanja u organima bezbednosti jedinica - od bataljona do Glavnog štaba VRS

General Zdravko Tolimir, bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost u Glavnom štabu VRS, ispitujući preživelog sa streljanja u Branjevu pokušao da odbrani svog bivšeg glavnokomandujućeg

Mile Simanić, potpisnik borbenog izveštaja u kojem se navodi da je na području Konjević Polja u julu 1995. godine "uhapšeno ubijeno od hiljadu do hiljadu i po neprijateljskih vojnika i civila", na suđenju Zdravku Tolimiru prepoznao svoj potpis ali se ne seća da ga je potpisao

Oficir VRS koje je u julu 1995. odbio naređenje da izdvoji vojnike za streljanje zarobljenih srebreničkih Muslimana, nije odgovorio na pitanje optuženog Tolimira da li je logično popisivati zarobljenike koji će, umesto u razmenu, biti odvedeni na streljanje. "Da je bilo logike ni vi ni ja danas ne bi bili ovde" – rekao je svedok

Prema najnovijem izveštaju eksperta tužilaštva za demografiju, broj osoba nestalih nakon pada Srebrenice iznosi 7.905 dok je za 5.555 ljudi sa tog spiska potvrđeno da su mrtvi. Izveštaj je uvršten u dokaze na suđenju Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost u Glavnom štabu VRS optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine

U nastavku unakrsnog ispitivanja demografa Helge Brunborga, autora izveštaja o broju nestalih i poginulih u Srebrenici 1995. godine, general Zdravko Tolimir nastojao da potkrepi tezu da je optužba za genocid, kojom ga tereti tužilaštvo, posledica pogrešnih, izmanipulisanih ili čak podmetnutih podataka o broju i načinu smrti 7.905 žrtava navedenih u izveštaju norveškog eksperta

Suđenje Zdravku Tolimiru nastavljeno iskazima dvojice bivših sugrađana iz Bratunca koji su se izbijanjem sukoba u BiH našli na suprotnim stranama. Tužilaštvo dokazuje postojanje planiranog i organizovanog napada, koordiniranog sa Isturenog komandnog mesta Drinskog korpusa, sa ciljem uklanjanja muslimanskog stanovništva iz Srebrenice i Žepe

Unakrsno ispitivanje zaštićenog svedoka PW 013 od strane Zdravka Tolimira se na momente pretvaralo u svađu između optuženog generala i svedoka - Bošnjaka iz Bratunca koji je tokom rata prošao Srebrenicu i Žepu da bi završio u zatvoru u Srbiji

Mirsada Malagić je u leto 1995. godine, nakon pada Srebrenice izgubila muža, dva sina i dva brata. Pad enklave je osim nje preživeo samo njen najmlađi sin Adnan koji je tada imao 11 godina. Na suđenju Zdravku Tolimiru opisala je događaje nakon što su srpske snage 11. jula 1995. godine ušle u zonu pod nominalnom zaštitom UN

Preživeli iz Srebrenice i posle više od 15 godina žive s traumom koja je "postala deo njihove istorije i odredila način na koji su nastavljeni njihovi životi", svedočila je na suđenju generalu Zdravku Tolimiru psihoterapeut Teufika Ibrahimefendić

Osobe čiji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovnih grobnica na području Srebrenice su žrtve masovnih pogubljenja, svedočio je na suđenju Zdravku Tolimiru bivši istražitelj tužilaštva i autor tri izveštaja o otkrivanju srebrenickih masovnih grobnica i prikupljanju forenzičkih dokaza o žrtvama

U nastavku unakrsnog ispitivanja bivšeg istražitelja Dina Meninga, general Zdravko Tolimir je optužio tužilaštvo za pristrasnost u korist Muslimana a svedoka da je tokom istrage iznuđivao iskaze od osumnjičenih

Forenzičar Međunarodne komisije za nestala lica na suđenju Zdravku Tolimiru potvrdio da je za izveštaj o identifikaciji kompletiran za 6.441 osobu sa spiska nestalih u Srebrenici 1995. godine. Optuženi sugeriše da je Bosanska komisija za nestale zloupotrebljavala spiskove Međunarodne komisije za nestala lica, kako bi preuveličala broj srebreničkih žrtava

Nakon ulaska Mladićevih snaga u enklavu u julu 1995. godine stanovništvo Žepe nije evakuisano već prinudno iseljeno – ocenio je bivši pripadnik civilne misije UN u BiH, Edvard Džozef, svedok optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru

Zdravko Tolimir u nastavku unakrsnog ispitivanja bivšeg oficira za civilna pitanja Unprofora u BiH Edvarda Džozefa nastojao da potkrepi svoje teze o "sporazumnoj predaji" Žepe snagama bosanskih Srba uz saglasnost Unprofora

Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Žepe bio je cilj a ne uzgredna posledica operacije VRS u julu 1995. godine, tvrdi bivši oficir za civilna pitanja Unprofora Edvard Džozef, svedok optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru

Probijanje kolone civila i vojnika Armije BiH iz Srebrenice u pravcu slobodne teritorije bila je vojna ofanziva 28. divizije na liniju odbrane VRS - tvrdi Zdravko Tolimir, bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost u Glavnom štabu VRS koji se tereti za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Na suđenju Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, svedoči bivši oficir za vezu i prevodilac u štabu Unprofora, koja je u julu 1995. prisustvovala sastancima koje je general Rupert Smit vodio sa predstavnicima zaraćenim stranama u vezi sa krizom oko Žepe

Uzrok straha stanovništva Žepe u julu 1995. godine, tvrdio je optuženi Tolimir u unakrsnom ispitivanju britanskog oficira Eme Sejer, nisu bile pretnje bosanskih Srba već stav vlade u Sarajevu koja je odugovlačila postizanje sporazuma o razmeni zarobljenika i podsticala borce iz enklave da nastave oružani otpor

Svedočeći na suđenju Zdravku Tolimiru bivši britanski oficir u sastavu Unprofora, prizore iz Žepe u julu 1995. godine opisao kao scene iz holokausta

Na suđenju bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost u Glavnom štabu VRS, koje se danas najvećim delom odvijalo na sednicama zatvorenim za javnost, svedočio policajac iz Bijeljine koji je u julu 1995. godine šesnaestogodišnjeg mladića izveo iz grupe zarobljenih Bošnjaka koje su streljali pripadnici vojske bosanskih Srba

Bivši pripadnik vojne policije Bratunačke brigade VRS je na suđenju Zdravku Tolimiru potvrdio svoj iskaz iz 2006. godine o tome kako se, nakon ulaska Mladićevih snaga u Srebrenicu u julu 1995. godine, u zaplenjenom oklopnom transporteru UN vozio između Srebrenice, Bratunca, Konjević Polja i Zvornika

Mladićeve dnevnike primerenije je nazvati "beležnicama", budući da je komandant Glavnog štaba VRS u njih upisao više činjenica nego utisaka i komentara, složili su se, tokom unakrsnog ispitivanja, optuženi Zdravko Tolimir i istražitelj tužilaštva Tomaš Blaščik

Ukupan broj nestalih osoba vezanih za pad Srebrenice u julu 1995. godine, prema podacima Demografske jedinice tribunalovog tužilaštva, iznosi 7.692 lica - svedočila je na suđenju Zdravku Tolimiru veštak optužbe dr Eva Tabo, rukovodilac projekata Demografske jedinice

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS, počeo iskaz britanskog generala Ruperta Smita, poslednjeg zapovednika UNPROFOR u Bosni i Hercegovini

Mada su se sa evakuacijom Žepe u julu 1995. godine saglasile sukobljene strane i Unprofor, odgovornost se sada svaljuje samo na bosanske Srbe - tvrdi general Zdravko Tolimir, optužen za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godne

Nizom dokumenata vezanih za pad Žepe u julu 1995. godine optuženi Zdravko Tolimir je u nastavku unakrsnog ispitivanja generala Ruperta Smita nastojao da potkrepi tezu kako su vlasti BiH odugovlačile pregovore oko predaje enklave i opstruirale evakuacije stanovništva, iako su "zvanični pregovarači muslimanske strane" potpisali takav sporazum

Trećeg dana unakrsnog ispitivanja bivšeg zapovednika Unprofora u BiH generala Ruperta Smita, optuženi general Zdravko Tolimir je nastojao da još jednom potkrepi svoju tezu o pristrasnosti mirovnih snaga UN u BiH koje su se "svrstale uz jednu od strana u sukobu", odnosno podržavale i pomagale snage Armije BiH u njenim napadima na Vojsku Republike Srpske

General Tolimir, optužen za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine, je u završnici unakrsnog ispitivanja tadašnjeg komandanta Unprofor britanskog generala Ruperta Smita nastavio da optužuje mirovne snage UN za "kršenje mandata", "svrstavanje na stranu Bošnjaka i Hrvata" i "upotrebu sile" protiv srpskih snaga koje su u julu 1995. godine prodrle u enklavu pod nominalnom zaštitom UN

Na suđenju Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, general vojske bosanskih Srba Ljubomir Obradović svedoči o strukturi i funkcionisanju Glavnog štaba VRS i ulozi koju je u njemu – kao tadašnji Mladićev pomoćnik za bezbednost i obaveštajne poslove – igrao optuženi general

General Zdravko Tolimir je upotrebu hemijskog oružja u napadu na Žepu u julu 1995. godine "verovatno predložio kako bi obmanuo i zastrašio snage Armije BiH te ih naveo da se predaju i napuste enklavu", svedočio je u nastavku suđenja bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost nekadašnji oficir Glavnog štaba VRS Ljubomir Obradović

Hemijska sredstva nisu isto što i hemijsko oružje - istakao je general Zdravko Tolimir, bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost, na početku unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Ljubomira Obradovića, takođe nekadašnjeg oficira u Glavnom štabu VRS

U Srebrenici se dogodio stravičan zločin koji se ničim ne može opravdati, rekao je na suđenju Zdravku Tolimiru, nekadašnji bezbednjak Bratunačke brigade VRS Momir Nikolić koji je 2003. godine priznao krivicu za srebreničke zločine i trenutno izdržava kaznu od 20 godina zatvora

Momir Nikolić bivši bezbednjak Bratunačke brigade VRS u nastavku svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru nekadašnjem bezbednjaku Glavnog štaba VRS opisao kako su merama pritiska na Unprofor i stanovništvo u Srebrenici snage bosanskih Srba pripremale teren za operaciju "eliminisanja" enklave

Dan nakon pada Srebrenice, bilo je jasno da će biti likvidirani svi muškarci muslimanske nacionalnosti zarobljeni nakon ulaska Mladićevih snaga u enklavu, rekao je bivši bezbednjak Bratunačke brigade VRS Momir Nikolić trećeg dana svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru

Prvi dan unakrsnog ispitivanja Momira Nikolića, optuženi general Zdravko Tolimir posvetio odbrani mesta i uloge oficira za bezbednost i obaveštajne poslove u jedinicama Vojske Republike Srpske. Tužilaštvo, smatra Tolimir, Nikoliću i drugim oficirima bezbednosti "pripisuje mnogo toga za šta oni nisu odgovorni"

Za desetak odsto svih žrtava u Srebrenici moglo bi se reći da su poginuli u borbi. Svi ostali su zarobljeni, privremeno zatvoreni i pogubljeni, svedočio je Momir Nikolić bivši bezbednjak Bratunačke brigade VRS na suđenju Zdravku Tolimiru nekadašnjem Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi

Stanovništvo Srebrenice je prisilno premešteno, rekao je Momir Nikolić u nastavku iskaza na suđenju Zdravku Tolimiru, odgovarajući u unakrsnom ispitivanju na sugestiju optuženog da su žitelji Srebrenice "slobodno mogli izabrati da li da ostanu ili napuste zonu" pod nominalnom zaštitom UN, koju su zauzele snage bosanskih Srba

Bivši bezbednjak Rogatičke brigade VRS novi svedok optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru, Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove optuženom za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Zoran Čarkić bivši bezbednjak Rogatičke brigade Vojske Republike Srpske (VRS), potvrdio je danas sve teze koje mu je tokom unakrsnog ispitivanja sugerisao optuženi general Zdravka Tolimir, nekadašnji Mladićev pomoćnik za bezbednost u Glavnom štabu VRS koji se tereti za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi

Neposredno nakon pada Srebrenice tadašnjem načelniku bezbednosti Istočno-bosanskog korpusa je iz Glavnog štaba naloženo da pripremi uslove za prihvatanje više od hiljadu zarobljenih Muslimana u logor Batković. Pošto zatvorenici nisu stizali, načelnik je nekoliko dana kasnije nazvao Glavni štab gde mu je general Tolimir rekao da obustavi pripreme pošto se "od te ideje odustalo". Nesuđeni zatvorenici Batkovića su, po svemu sudeći, završili na nekom od srebreničkih stratišta

Avdo Palić, nekadašnji komandant Žepačke brigade Armije BiH, je u avgustu 1995. godine prebačen u vojni pritvor Istočno bosanskog korpusa iz kojeg ga je, u noći između 5. i 6. septembra, odveo oficir sektora za obaveštajno bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS - potvrdio je u nastavku svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru, bivši bezbednjak Istočno bosanskog korpusa, pukovnik Milenko Todorović

Ko je i zašto u julu 1995. godine odustao od prebacivanja više od hiljadu zarobljenih pripadnika Armije BiH iz Zvornika u logor Batković kraj Bijeljine i po čijem je naređenju major Pećanac početkom septembra '95. odveo pukovnika Avdu Palića iz vojnog zatvora u Bijeljini?

U unakrsnom ispitivanju Nesiba Salića optuženi Zdravko Tolimir tvrdio da je civilno stanovništvo u julu 1995. godine napustilo Žepu dobrovoljno, a da je svedok koji je tada imao samo 15 godina "izražavao strah bez obzira na opravdanost ili neopravdanost situacije". Svedok je potvrdio da je živeo u strahu… "jer je za pet minuta moglo da te nema"

"Avdo je bio nepopravljivi optimista i verovao je da će se ljudi jednog dana stideti onog što su radili u ratu, da će se kajati, verovao je u pravdu", rekla je Esma Palić, supruga bivšeg komandanta odbrane Žepe, svedočeći na suđenju Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Žepi i Srebrenici u julu 1995. Avdo Palić je, prema rečima njegove supruge, Tolimira opisivao kao "školovanog oficira" kojem se može verovati

U završnici iskaza na suđenju Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, svedokinja Esma Palić optužila bivšeg Mladićevog pomoćnika za bezbednost da je u julu 1995. "uveo u klopku" njenog supruga Avdu Palića, tadašnjeg komandanta Žepačke brigade Armije BiH

Bivši načelnik Uprave za obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS, pukovnik Petar Salapura, opisao kako se u jednom razgovoru vođenom u proleće 1995. godine optuženi Zdravko Tolimir složio s njegovom ocenom da bi napadi na istočne enklave bili "kontraproduktivni" jer bi izazvali žestoku reakciju međunarodne zajednice, dodavši da su te enklave i onako "zrele kruške"

Petar Salapura, svedok optužbe na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, je u januaru 1996. godine od MUP Republike Srpske tražio da se osmorici pripadnika Desetog diverzantskog odreda – od kojih su neki strani državljani ili su na spisku optuženih pred Haškim Tribunalom – izdaju lične karte sa "srpskim imenom i prezimenom ili drugačijim imenima i prezimenima ukoliko su već srpska"

U unakrsnom ispitivanju Petra Salapure, bivseg obaveštajca Glavnog štaba VRS koji mu je u julu 1995. godine bio direktno podređen, general Zdravko Tolimir nastojao da ospori presuđenje činjenice vezane za raspad bivše Jugoslavije i sticanje nezavisnosti njenih bivših republika a posebno BiH

Do kraja unakrsnog ispitivanja bivšeg obaveštajca Glavnog štaba VRS kome je tokom rata bio nadređen, general Zdravko Tolimir nastojao je da dokaže kako su dejstva VRS u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine bila odgovor na koordiniranu akciju snaga Armije BiH, Hrvatske i NATO koja je ugrožavala srpske položaje i interese

Na početku svedočenja na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, svedok optužbe Dragomir Keserović opisao kako mu je 15. jula 1995. general Mladića naredio da preuzme komandu nad jedinicama VRS koje su tada vršile blokadu i pretres terena u širem području Srebrenice i "ubrza" te aktivnosti. Keserović se, kaže, tome usprotivio, pokušavajući Mladiću da objasni da je "nemoguće da jedan potpukovnik obavi taj zadatak"

Svedok optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru, bivši oficir bezbednosti u Glavnom štabu VRS, 17. jula 1995. izvestio optuženog generala o tome kako se odvija operacija "blokade i čišćenja terena" na području enklave nakon što su je zauzele snage bosanskih Srba

Dostavljanjem Armiji BiH obaveštajnih informacija o VRS, tolerisanjem ilegalnog naoružavanja u zaštićenim zonama i vazdušnim napadima na položaje bosanskih Srba, međunarodne snage svrstale su se uz jednu od strana u sukobu i izgubile karakter mirovne misije, dokazivao je u unakrsnom ispitivanju bivšeg načelnika vojne policije u Glavnom štabu VRS, general Zdravko Tolimir, optužen za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Zdravko Tolimir je u nastavku unakrsnog ispitivanja bivšeg načelnika vojne policije Glavnog štaba VRS optužio međunarodnu zajednicu i tužilaštvo Tribunala da su pomogli vlastima BiH u fabrikovanju broja srebreničkih žrtava

Ratko Mladić i Radovan Karadžić su tokom rata uglavnom dobro sarađivali. Sukobi su se, ako ih je bilo, uvek odnosili na to koji će od njih dvojice biti prvi, rekao je na početku svog četvrtog svedočenja u Tribunalu penzionisani general VRS Manojlo Milovanović, bivši načelnik Glavnog štaba vojske bosanskih Srba

U nastavku ispitivanja bivšeg načelnika Glavnog štaba VRS Manojla Milovanovića, na suđenju Zdravku Tolimiru, tužilac je nastojao da dobije što precizniju sliku strukture najviše komande u vojsci bosanskih Srba i uloge koju je u njoj imao optuženi general

"Pristrasnost" međunarodne zajednice prema bošnjačkim snagama tokom rata u BiH doprinela je intenziviranju dejstava Vojske Republike Srpske u odbrani njenih položaja, tvrdio u završnici svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru, bivši Mladićev zamenik u Glavnom štabu, general Manojlo Milovanović, tvrdeći da "vojska koja je napadnuta ima pravo da goni snage koje su je napale do uništenja"

Svedočeći na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, beogradski novinar Zoran Petrović Piroćanac koji je u međuvremenu doktorirao na "istoriji sadašnjosti", je tvrdio da su "srpske snage pokazale mnogo humaniji tretman prema srebreničkim izbeglicama nego Hrvati, nakon Oluje, nad srpskim." Tužilaštvo diskredituje sopstvenog svedoka suočavajući ga sa njegovim rasističkim komentarima

U unakrsnom ispitivanju od strane Zdravka Tolimira, optuženog za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, beogradski novinar i pariski doktor "istorije sadašnjosti" Zoran Petrović Piroćanac opširno obrazlagao svoje geopolitičke poglede i teorije "islamističke" zavere, ilustrujući ih "činjenicama" koje zna iz druge ruke

Optuženi osporava autentičnost video snimka sa potpisivanja sporazuma o predaji Žepe na kojem se pojavljuje u civilnom odelu. Tolimir tvrdi da nikada nije nosio civilnu odeću u prisustvu Mladića u uniformi

Meho Džebo, svedok optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru, je kao rezervni policajac 1992. godine bio mobilisan u oružane snage BiH. Rat je proveo u rodnoj Žepi radeći u policijskoj stanici na administrativnim poslovima pošto je početkom rata bio ranjen. Žepu je napustio 27. jula 1995. u poslednjem konvoju kojim je stanovništvo, nakon ulaska Mladićevih snaga, evakuisano iz enklave

Iskazom bivšeg bezbednjaka Drugog korpusa VRS tužilaštvo na suđenju Zdravku Tolimiru nastojalo da dokaže kako su nalozi koje je bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost upućivao oficirima bezbednosti podređenih jedinica imali snagu naređenja

Na suđenju Zdravku Tolimiru svedočio novinar koji je 2002. godine intervjuisao Ljubišu Bearu, bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS, nepravosnažno osuđenog na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici. Beara je u julu 1995. godine bio direktno podređen generalu Tolimiru, optuženom za iste zločine u Srebrenici i Žepi

U logor Batković kraj Bijeljine je u julu 1995. godine, nakon pada Srebrenice, prebačeno manje od 200 zarobljenih muslimanskih boraca, mada je optuženi Zdravko Tolimir obavestio Komisiju za razmenu Istočno-bosanskog korpusa VRS o dolasku

Ime Zorana Malinića bivšeg zapovednika vojne policije 65. zaštitnog puka Glavnog štaba VRS, pominjalo se na svim dosadašnjim suđenjima optuženima za zločine u Srebrenici. Na suđenju Zdravku Tolimiru prvi put se na poziv optužbe pojavio i u ulozi svedoka, pod svojim imenom ali sa zaštićenim likom i uz upozorenje predsedavajućeg sudije na pravo da ne odgovara na pitanja koja ga mogu inkriminisati

Bivši oficir Glavnog štaba VRS Milomir Savčić na suđenju Zdravku Tolimiru osporava autentičnost dokumenta kojim tužilaštvo nastoji da dokaže kako su Bošnjaci zarobljeni nakon pada Srebrenice prema uputstvima optuženog generala pre pogubljenja skrivani u "zatvorene objekte"

Dokument kojim je tužilac u glavnom ispitivanju bivšeg oficira Glavnog štaba VRS Milomira Savčića nastojao da dokaže nameru Zdravka Tolimira da sakrije i pogubi Bošnjake zarobljene nakon pada Srebrenice, bio je centralna tema unakrsnog ispitivanja svedoka od strane bivšeg Mladićevog pomoćnika za bezbednost, optuženog za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi

Tužilaštvo je na suđenju Zdravku Tolimiru nastavilo dokazivanje uloge bezbednjaka VRS u zločinima za koje se tereti bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost u Glavnom štabu. Optuženi general to osporava pozivajući se na pravila vojne službe o komandovanju

Istražitelj tužilaštva na suđenju Zdravku Tolimiru svedočio o pouzdanosti zapisa presretnutih razgovora koje je optuženi general vodio sa različitim ličnostima u periodu od 1994. do 1997. godine. Tolimir osporava zaključke svedoka

Vojni analitičar tužilaštva na suđenju Zdravku Tolimiru započeo svedočenje u kojem će se, prema najavama tužioca, posebno baviti položajem i ulogom oficira Glavnog štaba VRS. General Tolimir, koji se tereti za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, je u Glavnom štabu bio Mladićev pomoćnik za obavestajno bezbednosne poslove

Američki vojni analitičar Ričard Batler tvrdi da je Zdravko Tolimir, kao pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove, bio odgovoran za sudbinu ratnih zarobljenika koji su pogubljeni nakon pada Srebrenice. Mada smatra da optuženi u prvom trenutku nije znao za plan pogubljenja, Batler tvrdi da je o tome morao da bude obavešten jer niko ne bi rizikovao da plan propadne zbog Tolimirovog neznanja

Operacija zarobljavanja Bošnjaka nakon pada Srebrenice i Žepe odvijala se uz znanje optuženog Zdravka Tolimira, tvrdi veštak tužilaštva, američki vojni analitičar Ričard Batler u svom petom svedočenju pred Tribunalom

Razdvajanje enklava Srebrenica i Žepa je bio legitiman vojni cilj Vojske Republike Srpske, ali je zadacima iz Direktive 7 vrhovne komande, u martu 1995. godine proširen i na jedan nelegitiman cilj – primoravanje civila iz enklava da ih napuste svedočio je na suđenju Zdravku Tolimiru, svedok tužilaštva Ričard Batler

U nastavku glavnog ispitivanja od strane tužioca, vojno-obaveštajni analitičar Ričard Batler je nizom naređenja VRS iz jula 1995. godine rekonstruisao kako je operacija započeta sa ciljem "razdvajanja enklava" Srebrenice i Žepe evoluirala do njihovog potpunog osvajanja

U nastavku svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru, vojno-obaveštajni analitičar Ričard Batler je tumačio niz dokumenata vojnih i policijskih jedinica Republike Srpske vezanih za događaje na području Srebrenice nakon 11. jula 1995. godine kada su Mladićeve snage zauzele enklavu

Zdravko Tolimir je morao da zna šta su nakon pada Srebrenice radili njemu podređeni oficiri iz obaveštajno bezbednosnih službi jedinica VRS, tvrdi američki vojni analitičar u svedočenju na suđenju bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS

S obzirom na političke posledice koje bi otkrivanje masovnih grobnica moglo imati za vojne i političke vlasti Republike Srpske, kao i na činjenicu da su je operaciju premeštanja tela žrtava srebreničkih pogubljenja sprovodili obaveštajci i bezbednjaci VRS, general Tolimir je morao o njoj imati barem minimalna saznanja, zaključio je vojni veštak tužilaštva Ričard Batler

Zdravko Tolimir u unakrsnom ispitivanju veštaka optužbe nastojao da dokaže da su strateški ciljevi srpskog naroda u BiH iz 1992. godine rezultat diskusija o pregovaračkoj poziciji bosanskih Srba a ne, kako tvrdi tužilaštvo, osmišljen plan za proterivanje Muslimana i Hrvata iz BiH i zločine koji će nad njima biti počinjeni

Pripadnici Unprofora u zaštićenim zonama Srebrenica i Žepa 1995. godine nisu bili sigurni šta je zapravo njihova misija, rekao je u nastavku svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru, ekspert optužbe, američki vojno obaveštajni analitičar Ričard Batler

Vojska bosanskih Srba je istovremeno i sprečavala i štitila konvoje humanitarne pomoći upućene u istočne enklave u proleće i leto 1995. godine, ocenio veštak optužbe u nastavku svedočenja na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocide i druge zločine u Srebrenici i Žepi

Bivši Mladićev pomoćnik za obaveštajno bezbednosne poslove Zdravko Tolimir nastavio je ispitivanje američkog vojnog analitičara Ričarda Batlera pitanjima vezanim za krijumčarenje oružja, municije i goriva humanitarnim konvojima UN koji su 1995. bili upućivani u zaštićene zone Srebrenica i Žepa

U završnici unakrsnog ispitivanja američkog vojnog analitičara Ričarda Batlera, Zdravko Tolimir je negirao učešće u "udruženom zločinačkom poduhvatu ubijanja vojno sposobnih muškaraca" zarobljenih nakon pada Srebrenice. Optuženi general tvrdi da za ta pogubljenja nije znao u vreme kada su izvršena – od 13. do 17. jula 1995. - a ni nakon toga

Veštak optužbe na suđen ju Zdravku Tolimiru okončao maratonsko svedočenje zaključkom da je bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost znao ili je mogao znati za zločine za koje se tereti u optužnici

Bivši logističar 10. diverzantskog odreda VRS potvrdio da su bezbednjaci i obaveštajci Glavnog štaba i Drinskog korpusa VRS, 15. jula 1995. godine angažovali četvoricu pripadnika njegovog voda za "specijalni zadatak". Oni su sledećeg dana učestvovali u streljanju zarobljenih Bošnjaka u Pilici i na farmi Branjevo

U završnici dokaznog postupka optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS, svedočio britanski kriminalistički tehničar koji je učestvovao u ekshumacijama masovnih grobnica u području Srebrenice

Istražitelj tužilaštva potvrdio autentičnost dokumenata zaplenjenih u stanu bivšeg obaveštajnog oficira Glavnog štaba VRS Dragomira Pećanca koji je 1995. godine bio direktno podređen Zdravku Tolimiru. Optuženi general nije imao pitanja za istražitelja

Svedok tužilaštva pod pseudonimom PW-14 svedočio je na suđenju Zdravku Tolimiru o tome šta je kao šesnaestogodišnji mladić preživeo u julu 1995. godine, nakon što su snage bosanskih Srba zauzele enklavu Srebrenica u kojoj je on živeo sa roditeljima, bratom i sestrom

Na suđenju generalu Tolimiru, optuženom za zločine u Srebrenici i Žepi, svedočio holandski oficir koji je u julu 1995. godine u Potočarima snimio zatočene muškarce u takozvanoj Beloj kući i leševe devetorice ubijenih kraj obližnjeg potoka, ali ti snimci nisu nikada viđeni jer su, navodno, filmovi uništeni pri razvijanju

Nakon iskaza zaštićenog svedoka PW-028, bivšeg operatera prislušne službe Drugog korpusa Armije BiH, završetak dokaznog postupka optužbe na suđenju Zdravku Tolimiru je pomeren na neodređeno vreme – do utvrđivanja termina za svedočenje jedinog preostalog svedoka tužilaštva o čemu je rasprava vođena na sednici zatvorenoj za javnost

Nakon što su ga proteklog vikenda srpske vlasti uhapsile i izručile Tribunalu koji ga tereti za nepoštovanje suda zbog neodazivanja obavezujućem pozivu za svedočenje, bivši obaveštajac VRS Dragomir Pećanac odložio izjašnjavanje o krivici i rekao da nije u stanju da svedoči

Odbrana bivšeg Mladićevog pomoćnika za bezbednost pozvaće samo četiri svedoka koje za čije glavno ispitivanje traži 36 sati. Dokazni postupak odbrane, procenjuju sudije, bi mogao biti okončan do početka marta. Neizvesno svedočenje Dragomira Pećanca, poslednjeg sa tužiočeve liste svedoka

Tužilaštvo "ne namerava da odustane" od iskaza Dragomira Pećanca, bivšeg obaveštajca u Glavnom štabu VRS, na suđenju Zdravku Tolimiru. Tužilac traži od Veća da odredi novi datum za iskaz Pećanca i da mu naloži da svedoči

Nakon što je u oktobru prošle godine odbio da svedoči na suđenju Zdravku Tolimiru, zbog čega je osuđen za nepoštovanje suda, Dragomir Pećanac se danas ponovo pojavio u tribunalovoj sudnici, ovog puta spreman na svedočenje… ali na zatvorenoj sednici, kako u odgovorima ne bi inkriminisao sebe i zaštitio se od "zloupotrebe sarajevskih medija"

Odobren zahtev tužioca da se svedočenje Dragomira Pećanca odloži do ponedeljka kako bi proučio dokumente koje je dostavio svedok, a koji su "od velike važnosti za Tolimirov i druge predmete". U unosu 14. jula 1995. godine se, na primer, navodi da "Plavi zna šta su uradili sa Turcima". Plavi je, po tužiocu, kodno ime za Momčila Perišića, načelnika Generalštaba VJ

U nastavku glavnog ispitivanja, tužilac pokušao da utvrdi kuda se kretao i šta je video svedok Dragomir Pećanac 11., 12. i 13. jula 1995. godine u Srebrenici. Sudeći po odgovorima na zasedanjima otvorenim za javnost, Pećanac je malo video a jedino što ga je zanimalo je bilo "obezbeđenje generala Mladića"

Završeno svedočenje nevoljnog svedoka tužilaštva Dragomira Pećanca na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine. Unakrsno ispitivanje, ako ga je bilo, proteklo na sednici zatvorenoj za javnost. U ponedeljak počinje izvođenje dokaza Tolimirove odbrane

Na dokazni postupak tužilaštva koje je za godinu i po dana izveo 126 svedoka, optuženi Zdravko Tolimir odgovara izvođenjem samo četiri svedoka čije će glavno ispitivanje trajati 36 sati, odnosno 9 sudskih dana. Svedočenjem bivšeg oficira za civilne poslove i saradnju sa međunarodnim organizacijama u Glavnom štabu VRS, Tolimir nastoji da dokaže "pristrasnost Unprofora i špijuniranje u korist muslimanskih i hrvatskih snaga"

Drugi dan ispitivanja svog prvog svedoka Slavka Kralja, bivšeg oficira Glavnog štaba VRS, Zdravko Tolimir je u celosti posvetio dokumentima Glavni štab VRS vezanim za odobravanje prolaza konvojima humanitarne pomoći i za snabdevanje Unprofora

Glavni štab VRS nije bio nadležan za odobravanje prolazaka humanitarnih konvoja namenjenih stanovništvu enklava Srebrenica, Žepa i Goražde preko teritorije koju su kontrolisale snage bosanskih Srba, potvrdio je u nastavku svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru svedok odbrane Slavko Kralj

Osporavajući iskaz prvog svedoka odbrane generala Zdravka Tolimira, koji je tvrdio da VRS nije ograničavala prolazak konvoja UN i humanitarnih organizacija, tužilac citirao političke i vojne dokumente bosanskih Srba u kojima se nalaže restriktivno odobravanje zahteva za prolazak konvoja

Iskazom svog drugog svedoka Zdravko Tolimir, nastoji da dokaže kako na mestu pomoćnika komandanta Glavnog štaba VRS nije imao ovlašćenja da izdaje naređenja te se ne može smatrati odgovornim za navode optužnice koja ga tereti za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi julu 1995. godine

General Zdravko Tolimir nije imao nikakve veze sa nabavkom autobusa koje je VRS iskoristila za transport srebreničkih izbeglica iz Potočara 12. jula 1995. godine, tvrdio je u nastavku svedočenja penzionisani general Petar Skrbić, svedok odbrane optuženog generala

Hrvatsko-muslimanske snage u BiH su u proleće 1995. godine, uz pomoć Unprofora i NATO, pripremale veliku ofanzivu na bosanske Srbe a muslimansko stanovništvo se samo "ilegalno iseljavalo" iz svojih domova uvereno da se njihove snage nespremne upuštaju u ofanzivna dejstva protiv nadmoćnijih Srba. Tako je svedočeći u odbranu Zdravka Tolimira, situaciju na ratištu uoči pada Srebrenice i Žepe opisao penzionisani general Petar Škrbić

Nije postojalo nikakvo naređenje za ubistva, tvrdio je na kraju unakrsnog ispitivanja od strane tužioca, bivši general Glavnog štaba VRS Petar Škrbić, svedok odbrane Zdravka Tolimira optuženog za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Prema računici Ratka Škrbića, veštaka odbrane generala Zdravka Tolimira i autora knjige "Srebrenica – genocid nad istinom", nakon pada enklave u julu 1995. godine pojavio se "manjak od 368 ljudi koji su negde nestali, poginuli ili pogubljeni", te je neodrživa teza tužilaštva o više od sedam hiljada žrtava srebreničkog genocida

Jedinice Armije BiH u Srebrenici su se ilegalno naoružavale i napadale okolne položaje VRS ali je stanovništvo zaštićene zone, nakon prodora VRS u enklavu, odlučilo da se iz nje "dobrovoljno iseli", tvrdi u svom drugom ekspertskom izveštaju veštak odbrane Zdravka Tolimira optuženog za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine

"Teško je utvrditi koliko je boraca poginulo a koliko pogubljeno nakon pada Srebrenice", kaže veštak odbrane Zdravka Tolimira, prema čijem izveštaju je u borbama tokom proboja ka Tuzli poginulo oko tri hiljade pripadnika 28. divizije Armije BiH

Veštaka odbrane Zdravka Tolimira, penzionisanog oficira Vojske Srbije i bivšeg pukovnika VRS Ratka Škrbića, tužilac je u unakrsnom ispitivanju suočio sa nizom dokumenata i drugih dokaza koji potkrepljuju stav optužbe da je u julu 1995. godine, nakon pada Srebrenice ubijeno oko sedam hiljada vojno sposobnih muškaraca iz enklave

U Srebrenici je počinjen "genocid nad istinom, potvrdio je svoj stav veštak odbrane Zdravka Tolimira, penzionisani pukovnik Ratko Škrbić, kada ga je tužilac u unakrsnom ispitivanju suočio sa naslovom i tvrdnjama iz njegove knjige čiji je sadržaj gotovo istovetan ekspertskom izveštaju za odbranu optuženog generala

Tužilaštvo traži odbacivanje ekspertskog izveštaja Ratka Škrbića, veštaka odbrane Zdravka Tolimira, ocenjujući ga "bezvrednim, nepouzdanim i uvredljivim za žrtve". Odluka sudija sledeće sedmice

Iskazom četvrtog i poslednjeg svedoka odbrane završen je dokazni postupak Zdravka Tolimira bivšeg Mladićevog pomoćniku za obaveštajno bezbednosne poslove u Glavnom štabu VRS koji se tereti za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine. Završne reči strana zakazane za avgust 2012. godine

Osim završnih reči zakazanih za 21. i 22. avgust ove godine, strane će, ako zatraže, dan kasnije imati na raspolaganju po trideset minuta za repliku, saopšteno da danas održanoj administrativnoj raspravi u predmetu Zdravka Tolimira

Veštaku odbrane Ratku Škrbiću i njegovom izveštaju o kretanju stanovništva Srebrenice nedostaju "profesionalne osnove" ocenilo je većinom glasova Pretresno veće u predmetu bivšeg Mladićevog pomoćnika u Glavnom štabu VRS, optuženog za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi

Tolimir je prigrlio ciljeve VRS i umesto svom bogu i zakonu odlučio je da bude odan Mladiću rekao je tužilac u završnoj reči na suđenju bivšem pomoćniku komandanta za obaveštajno bezbednosne poslove u Glavnom štabu VRS, optuženom za genocid i druge zločine počinjene 1995. godine u Srebrenici i Žepi

Bivši Mladićev pomoćnik za obaveštajno bezbednosne poslove u Glavnom štabu VRS je u završnoj reči negirao svaku odgovornost za zločine koji su, prema optužnici, u julu 1995. godine počinjeni u istočno-bosanskim enklavama pod nominalnom zaštitom UN

Završnim rečima strana okončano suđenje Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost u Glavnom štabu VRS. Presuda po optužnici koja ga tereti za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi može se očekivati do kraja godine

Nepuna tri meseca nakon okončanja suđenja zakazano izricanje presude bivšem Mladićevom pomoćniku u Glavnom štabu VRS, optuženom za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995.

Zdravko Tolimir bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS proglašen je krivim za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine i osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Četvrta tribunalova presuda za genocid u Srebrenici i prva za isti zločin u Žepi

U najavi žalbe na prvostepenu presudu kojom je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i drugih zločina u Srebrenici i Žepi, Zdravko Tolimir traži da bude oslobođen svih optužbi ili da mu kazna bude značajno smanjena

Bivši bezbednjak Glavnog štaba vojske bosanskih Srba misli da bi iskaz u odbranu Karadžića mogao imati "veoma ozbiljne pravne i druge posledice" u pogledu njegovih šansi u žalbenom postupku i zato traži da se obavezujući nalog za svedočenje suspenduje i omogući mu se ulaganje žalbe sa zahtevom da se taj nalog potpuno ukine

Tolimirova žalba na presudu kojom je osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida i drugih zločina u Srebrenici i Žepi će umesto 41 imati 36 osnova ali će finalnom dokumentu, po odobrenju sudije Merona, biti pridodato 5 aneksa. Rok za podnošenje žalbenog postupka produžen je do 19. jula

Zdravko Tolimir, bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost i obaveštajne poslove nema zdravstvenih tegoba i aktivno učestvuje u postupku, osporavajući činjenične i pravne osnove prvostepene presude kojom je proglašen krivim za genocid i osuđen na doživotni zatvor

Ukazujući na značaj javnosti postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, sudija Teodor Meron naložio objavljivanje javne verzije poverljivog žalbenog podneska Zdravka Tolimira kao i odgovora tužilaštva

Na redovnoj konferenciji o stanju u žalbenom postupku Tolimir nije imao pritužbi na zdravstveno stanje i uslove pritvora. Žalbena raspravu zakazana za 12. novembar ove godine

Na raspravi o žalbi bivšeg Mladićevog pomoćnika za bezbjednost i obavještajne poslove u Glavnom štabu VRS raspravljalo se uglavnom o tome da li su operacije VRS u Žepi mogu okvalifikovati kao genocidna djela ukoliko se posmatraju odvojeno od Srebrenice, kao i da li je Pretresno vijeće pogriješilo kada je zaključilo da su trojica vodećih ličnosti u Žepi ubijeni sa posebnom namjerom da unište dio muslimanske zajednice

Na redovnoj konferenciji o stanju u žalbenom postupku Zdravka Tolimira nije preciziran datum izricanja konačne presude bivšem načelniku za bezbednost i obaveštajne poslove VRS, koji je za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi iz jula 1995. godine osuđen na kaznu doživotnog zatvora

Žalbeno vijeće sudije Teodora Merona izreći će u srijedu, 8. aprila konačnu presudu bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbjednost i obavještajne poslove u Glavnom štabu VRS. koji je u prvostepenom postupku osuđen na doživotni zatvor za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine

Žalbeno veće potvrdilo osudu za genocid i kaznu doživotnog zatvora Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS. Delimično prihvatanje nekoliko žalbenih osnova osuđenog i ukidanje pojedinih osuda, po oceni sudija, ne zaslužuje smanjenje prvostepene kazne

Deset meseci nakon što mu je potvrđena kazna doživotnog zatvora zbog učesća u genocidu i drugim zločinima nad stanovništvom Srebrenice i Žepe 1995. godine, bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS Zdravko Tolimir je preminuo u Pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu, gde je čekao transfer u zemlju u kojoj je trebalo da izdržava kaznu.

Istraga holandskih vlasti o uzroku smrti Zdravka Tolimira pokazala je da je bivši general VRS, osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog učešća u genocidu i drugim zločinima u Srebrenici i Žepi 1995. godine, umro prirodnom smrću pre tri dana u Pritvorskoj jedinici UN.

Bivši zamenik komandanta Glavnog štaba VRS za obaveštajno bezbednosne poslove preminuo od posledica srčanog udara, uprkos "promptnoj, efikasnoj i koordiniranoj" intervenciji osoblja Pritvorske jedinice UN. Standard zdravstvene zaštite tribunalovih pritvorenika je na nivou onog koji uživaju građani Holandije.