General Tolimir, optužen za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine, je u završnici unakrsnog ispitivanja tadašnjeg komandanta Unprofor britanskog generala Ruperta Smita nastavio da optužuje mirovne snage UN za "kršenje mandata", "svrstavanje na stranu Bošnjaka i Hrvata" i "upotrebu sile" protiv srpskih snaga koje su u julu 1995. godine prodrle u enklavu pod nominalnom zaštitom UN

Petog dana svedočenja britanskog generala Ruperta Smita/Smith, bivšeg zapovednika Unprofora u BiH, optuženi general Zdravko Tolimir nastavio je sa razradom svoje teze da su se snage UN i NATO u ratu u BiH svrstale "na stranu Bošnjaka i Hrvata", a protiv bosanskih Srba i njihove vojske.

General Smith je odbacio takve optužbe bivšeg Mladićevog pomoćnika za bezbednost, kao i njegove sugestije da su međunarodne snage u julu 1995. godine pomagale Armiji BiH i snabdevale je oružjem, municijom i gorivom, a sve to "zloupotrebljavajući" konvoje humanitarne pomoći namenjene civilnom stanovništvu.

Upotrebu sile od strane pripadnika Holandskog bataljona UN u Srebrenici u julu 1995. godine, optuženi general ocenio je kao podršku mirovnih snaga jednoj od strana u sukobu, tvrdeći da je time Unprofor prekršio mandat koji mu je dao Savet bezbednosti UN. Britanski general je odbacio takve Tolimirove tvrdnje, naglašavajući da je Unprofor u Srebrenici i Žepi delovao u skladu sa svojim ovlašćenjima i ispunjavajući obaveze iz svog mandata na zaštiti civilnog stanovništva u zaštićenim zonama.

Na to pitanje se u dodatnom ispitivanju vratio i tužilac, ukazujući na odredbe rezolucija 834 i 836 Saveta bezbednosti, kojima je bio preciziran mandat Unprofora. Tim rezolucijama je, ukazao je Smit, obuhvaćeno dejstvo Unprofora na osnovu takozvanog "zelenog naređenja" koje je u julu 1995. godine izdala komanda Holandskog bataljona, u nadi da će moći da zaustavi prodor Mladićevih snaga u srebreničku enklavu.

Osporavajući Tolimirovu tezu da je "zeleno naređenje" - koje Unproforu odobrava upotreba sile – predstavljalo prekoračenja mandata mirovnih snaga i njihovo svrstavanje na stranu Bošnjaka, tužilac je svedoka pitao da li se i pod kojim uslovima ovakvo naređenje moglo izdavati u BiH.

General Smit je objasnio da se radilo o postupku koji bi mirovne snage preduzimale ukoliko bi bilo koja od strana ugrozila blokadne punktove Unprofora, postavljene u nastojanju da se spreči pad zaštićene zone. Radilo se, po Smitu, o obeležavanju "jasne granice" čije je prelaženje značilo da će Unprofor "skinuti plave i navući zelene šlemove" i angažovati se protiv snaga koje su tu granicu prešle.

Tolimir se, podsetimo, tereti za genocid i druge zločine počinjene u julu 1995. godine u Srebrenici i Žepi. Holandski "plavi šlemovi" su 9. jula dobili "zeleno naređenje" i postavili su blokadne punktove, ali nisu uspeli da zaustave nalet Mladićevih snaga preko "jasne granice" koju su povukli, niti da spreče pad enklave i zločine koji suusledili.

Suđenje generalu Tolimiru se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja