Hrvatsko-muslimanske snage u BiH su u proleće 1995. godine, uz pomoć Unprofora i NATO, pripremale veliku ofanzivu na bosanske Srbe a muslimansko stanovništvo se samo "ilegalno iseljavalo" iz svojih domova uvereno da se njihove snage nespremne upuštaju u ofanzivna dejstva protiv nadmoćnijih Srba. Tako je svedočeći u odbranu Zdravka Tolimira, situaciju na ratištu uoči pada Srebrenice i Žepe opisao penzionisani general Petar Škrbić

Tolimir je završni deo ispitivanja Petra Škrbića posvetio analizi svedokovih ličnih beležaka, nastalih u periodu od 18. marta do 22. maja 1995. godine. Škrbić, koji je tada bio Mladićev pomoćnik za organizacijsko mobilizacijske i personalne poslove u Glavnom štabu VRS, je objasnio da je nakon 22. maja bio zauzet drugim poslovima te da ga je, kao i ostale članove Glavnog štaba VRS, ubrzo zahvatio "vihor rata" i više nije vodio nikakve beleške.

Tumačeći svoje zapise, koje je opisao kao "operativne podatke bazirane na obaveštajnim i informacijama sa kolegijuma Glavnog štaba VRS", Škrbić je objasnio da je procena Zapada u tom periodu bila da je odnos snaga Armije BiH i VRS "neuravnotežen", odnosno da muslimanske snage "još nisu u stanju da ostvare značajnije vojne uspehe nad snagama bosanskih Srba". Taj je odnos, prema stavovima američkih generala Veslija Klarka/Wesley Clark i Lejtona Smita/Leyton Smith, koje je Škrbić zapisao u beležnici, trebalo "izbalansirati". Preteći vazdušnim udarima američki generali su, po oceni Škrbića, vršili pritisak na bosanske Srbe da prihvate za njih nepovoljan plan Kontakt grupe,.

NATO međutim nije mogao da deluje bez opravdanja, pa su snage Armije BiH - da bi isprovocirale dejstva VRS po zaštićenim zonama - iz enklava izvodile diverzantske napade na položaje bosanskih Srba – rekao je svedok. Te provokacije i pristrasnost Unprofora i NATO su, prema Škrbiću, konačno rezultirale vazdušnim udarima na položaje VRS kao i gubicima koje su srpske snage pretrpele u Krajini. Tolimir je, prema svedočenju Škrbića, "nakon pada Glamoča, Grahova i Knina", zajedno sa većinom generala iz Glavnog štaba upućen na zapadni front i u Banja Luci je ostao do kraja rata. Škrbić je na kraju glavnog ispitivanja još jednom istakao da Tolimir nije imao nikakvu komandnu ulogu.

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac je generala Škrbića podsetio na deo iskaza u kojem je tvrdio kako su generali Tolimir, Gvero i on lično bili najuporniji u zalaganju za poštovanje Ženevskih konvencija, a zatim ga pitao da li mu je poznato da je "više hiljada vojno sposobnih muškaraca streljano po kratkom postupku nakon pada Srebrenice". Škrbić je rekao da "ne može da kaže da za to nije saznao iz medija", s obzirom na mnoštvo različitih informacija koje su se o tome mogle čuti u sredstvima informisanja.

Budući da je Škrbić tvrdio da je za to saznao samo iz medija, tužilac ga je podsetio da je o srebreničkim događajima bilo reči u govorima Mladića i drugih generala, na svečanosti kojoj je i on prisustvovao 20. jula 1995. godine, prilikom ispraćaja generala Živanovića u penziju. Škrbić je rekao da se ne seća da se o tome govorilo ali da ne isključuje mogućnost "propagandnog pominjanja" tih događaja jer se oficiri nekada "hvale i onim što nisu učinili". Unakrsno ispitivanje Petra Škrbića se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja