Unakrsno ispitivanje Lazara Ristića, bivšeg zamenika komandanta Četvrtog bataljona Zvorničke brigade, optuženi Zdravko Tolimir iskoristio je za osporavanje teze tužioca da je u srebreničkoj operaciji VRS u leto 1995. godine, pored redovnog lanca komandovanja, funkcionisala i paralelna linija zapovedanja u organima bezbednosti jedinica - od bataljona do Glavnog štaba VRS

Svedok tužilaštva Lazar Ristić, koji je u leto 1995. godine bio zamenik komandanta Četvrtog bataljona Zvorničke brigade, a pre toga i bezbednjak u ovoj jedinici, prihvatio je danas sugestiju Zdravka Tolimira da organ bezbednosti u jedinicama VRS, prema pravilima službe, "nije imao pravo da izdaje naređenja". Ristić je opisao da je na mestu bezbednjaka u bataljonu mogao samo da "predlaže komandantu mere koje bi trebalo preduzeti" ali ne i da bilo kome naređuje. Nalozi za hapšenje dezertera, na primer, objasnio je Ristić, nisu imali snagu naređenja, odnosno nisu bili obavezujući za vojnu policiju.

Pored osporavanja paralelnog lanca komandovanja "linijom bezbednosti", Tolimir je u unakrsnom ispitivanju nastojao da dokaže i da streljanje Muslimana zarobljenih nakon pada Srebrenice nije, kako tvrdi tužilac, bilo unapred planirano. Ristić je rekao da je i on do istog zaključka došao kada je, o streljanju u Orahovcu, naknadno razgovarao sa Dragom Nikolićem, bivšim bezbednjakom Zvorničke brigade. Nikolić mu je, tvrdi, tada rekao da je 14. jula 1995. bio "iznenađen i zatečen" odlukom da se zarobljenici prebace na područje Zvornika te je, verujući da će biti razmenjeni, za njihov privremeni smeštaj izabrao školu u Orahovcu, pogodnu za razmenu zbog blizine linije razgraničenja. Optuženi i svedok su se složili da je odluka o razmeni "očito naknadno promenjena".

Na pokušaj optuženog da dokaže nepostojanje namere bosanskih Srba da pogube muškarce zarobljene nakon pada Srebrenice, tužilac je odgovorio u dodatnom ispitivanju Ristića. Ukazao mu je na izjavu o činjenicama koju je bivši načelnik štaba Zvorničke brigade Dragan Obrenović potpisao u maju 2003. godine, u okviru sporazuma o priznanju krivice koji je zaključio sa tužilaštvom. U toj izjavi Obrenović navodi kako je za dovoženje zarobljenika na područje Zvornika saznao 13. jula 1995. od Nikolića, koji mu je rekao da se oni dovode "da bi bili streljani".

Ristić je potvrdio da je pročitao Obrenovićevu izjavu ali je ostao pri iskazu da je "odluka o razmeni zarobljenika naknadno promenjena". Da je namera bila da se oni streljaju, smatra svedok, to bi bilo učinjeno već u Konjević Polju gde su bili zarobljeni ili su se sami predali. Tužilac je zatim svedoku sugerisao da je to bilo nemoguće s obzirom da su u reonu Konjević Polja još uvek bili prisutni predstavnici međunarodnih organizacija, pred kojima nije bilo moguće likvidirati zarobljenike. Ristić je odgovorio da ni o čemu van zone odgovornosti Četvrtog bataljona ništa nije znao, ali da ostaje pri stavu kako zarobljenike nije trebalo dovoditi u Orahovac.

Suđenje se nastavlja sutra, iskazom novog svedoka optužbe.

Dijeljenje sadržaja