Trećeg dana unakrsnog ispitivanja bivšeg zapovednika Unprofora u BiH generala Ruperta Smita, optuženi general Zdravko Tolimir je nastojao da još jednom potkrepi svoju tezu o pristrasnosti mirovnih snaga UN u BiH koje su se "svrstale uz jednu od strana u sukobu", odnosno podržavale i pomagale snage Armije BiH u njenim napadima na Vojsku Republike Srpske

Unprofor je tokom rata u BiH, prema Tolimiru, uvodio"kooperativnu demokratiju", koja se, kako je rekao, "branila tomahavkama". Međunarodne snage su se, prema bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost, priklonile Armiji BiH koju su smatrali "kooperativnom", dok je Vojska Republike Srpske, kao "ne-kooperativna", kažnjavana vazdušnim udarima NATO avijacije.

Uzalud je britanski general objašnjavao optuženom da vazdušni udari NATO započeti 30. avgusta 1995. godine nisu imali veze sa "ne-koopetarivnošću" bosanskih Srba, već su predstavljali "direktnu posledicu i reakciju na minobacački napad na tržnicu Markale u zaštićenoj zoni Sarajevo, usled čega je došlo do pogibije velikog broja civila". Tolimir, međutim, negira odgovornost VRS za masakr na Markalama, ukazuje na Mladićev zahtev da se formira zajednička komisija koja će to istražiti i tvrdi da general Smit/Smith "nije stručnjak za balistiku", te nije mogao sam da utvrdi odakle je ispaljena kobna minobacačka granata. Tolimir je, usput, negirao odgovornost VRS i za prvi masakr na Markalama, tvrdeći da je na suđenju Karadžiću "utvrđeno" da je "granata bačena s krova". Tvrdio je, takođe, da je zapovednik "plavih šlemova" u Goraždu sredinom maja 1995. godine obavestio bošnjačku službu Državne bezbednosti da će Tuzla "biti uskoro granatirana", što se zaista i dogodilo 25. maja, kada je na tuzlanskoj "Kapiji" ubijeno više od 70 ljudi.

General Smit je, na to, pokušao optuženom da objasni da su na Londonskoj konferenciji sazvanoj nakon pada Srebrenice i masakra koji je usledio, predstavnici zemalja čiji su vojnici u sastavu Unprofora odlučili da – u slučaju novih napada za zaštićene zone – vojni komandanti UN snaga mogu narediti vazdušne udare koji će se nastaviti sve do ponovnog uspostavljanja zona isključenja ili zaštićenih zona. Tolimir, međutim, nije prihvatio takvo objašnjenje, već je bombardovanja položaja VRS krajem avgusta i u prvoj polovini septembra 1995. godine uporedio sa aktuelnom intervencijom međunarodne koalicije u Libiji, opisujući je kao "humanitarno bombardovanje". Usledila je intervencija predsedavajućeg sudije koji je optuženog upozorio da se ovo suđenje odnosi na događaje u Srebrenici i Žepi 1995. godine, te da je bavljenje aktuelnim događajima u Libiji, neprimereno.

Svedočenje generala Ruperta Smita biće okončano u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja