Pred sutrašnji najavljeni dolazak jugoslavenskog ministra vanjskih poslova Živadina Jovanovića u Moskvu, ruski mediji objavljuju da je u Moskvi pet dana boravio Dragoljub Ojdanić, jugoslavenski ministar obrane

Tužilac Karla del Ponte žali zbog "propuštene prilike" da se, tokom tajne posete Moskvi, uhapsi general Dragoljub Ojdanić - koji je optužnicom "Milošević i ostali" optužen za zločine protiv čovečnosti na Kosovu

Predsednik Tribunala Klod Žorda zatražio "razjašnjenje i objašnjenje" slučaja Ojdanić. Neodržive tvrdnje da Moskva "nije bila obaveštena" o optužnici protiv svog prošlonedeljnog gosta

Američka vlada "zaprepašćena" odbijanjem Rusije da ispuni obavezu koju je prihvatila glasajući svojevremeno u Savetu bezbednosti za formiranje Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji

Nakon što je Haški tribunal tražio zvanično objašnjenje zašto su ruske vlasti propustile da uhapse optuženog generala Ojdanića prilikom njegove nedavne posete Moskvi, ambasador Ruske federacije u Holandiji je danas posetio sedište Tribunala i razgovarao sa njegovim predsednikom

Državni sekretar SAD Medlin Olbrajt pokrenuće u susretu sa ruskim šefom diplomatije Igorom Ivanovim i pitanje nedavnog prijema u Moskvi jugoslovenskog ministra odbrane, optuženog za ratne zločine na Kosovu .- Vašington Post: Putin u lošem društvu

Objašnjenje ruskog šefa diplomatije Ivanova o tome zašto je jugoslovenski ministar odbrane general Ojdanić, optužen za ratne zločine, boravio u Moskvi

Predsednik Tribunala zadovoljan objašnjenjem koje mu je – povodom Ojdanićeve posete Moskvi i propusta da se izvrši međunarodni nalog za njegovo hapšenje - izložio ambasador Ruske federacije u Holandiji

Dan nakon što se dobrovoljno predao Tribunalu, Dragoljub Ojdanić se danas izjasnio nevinim po svih pet točaka optužnice koja ga tereti za zločine na Kosovu 1999.

Bivši potpredsjednik jugoslovenske vlade izjasnio se danas da nije kriv ni po jednoj od pet tačaka optužnice, koja ga tereti za zločin protiv čovječnosti počinjen na Kosovu, u ljeto 1999. Nakon predaje Šainovića i Ojdanića, u tribunalu čekaju još i predaju ili izručenje Milana Milutinovića, kako bi se zajedno sudilo svoj trojici

Pred Koreancem O-gon Kwonom, održana prva konferencija o stanju u postupku na suđenju Nikoli Šainoviću i Dragoljubu Ojdaniću

Razmatranje zahteva Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića za privremenim puštanjem na slobodu do početka suđenja proteklo u raspravi može li se verovati garancijama jugoslovenske vlade, s obzirom na dosadašnji stepen saradnje Beograda sa Hagom. Tužilaštvo misli da se ne može verovati, a predstavnik vlade u Beogradu nagoveštava da bi buduća saradnja sa tribunalom mogla zavisiti od odluke u ovom slučaju

Uprkos oštrom protivljenju tužilaštva, sudije prihvatile zahtev Dragoljuba Ojdanića i Nikole Šainovića za privremenim puštanjem na slobodu, do početka suđenja. Izvršenje odluke o oslobađanju optuženih zadržano do eventualne žalbe tužilaštva, koja mora da se podnese u roku od 24 sata

Optužba nije sigurna da će se optuženi, ukoliko budu privremeno oslobođeni, vratiti u Hag na suđenje, niti je uverena da bi ih, u tom slučaju, jugoslovenske vlasti uhapsile i izručile tribunalu

Žalbeno veće Haškog tribunala poništilo prvostepenu odluku o privremenom oslobađanju optuženih

Bivši načelnik generalštaba VJ smatra da bi snimke njegovih razgovora i komunikacija u vrijeme sukoba na Kosovu pokazale da nije naredio ratne zločine

Dobrovoljna predaja bivšeg predsednika Srbije, optuženog za zločine protiv čovečnosti na Kosovu. Popodne prvi razgovor sa glavnim tužiocem Karlom del Ponte. Zabranjen kontakt sa ostalim su-optuženima u pritvoru Tribunala. Slobodan Milošević i dalje na bolovanju

Nakon dobrovoljne predaje Tribunalu, bivši predsednik Srbije Milan Milutinović je, u jednočasovnom razgovoru sa glavnim tužiocem Carlom del Ponte, pristao da odgovara na pitanje haških istražitelja. Dolazak Milutinovića u Hag je, ističu u tužilaštvu, plod lične odluke optuženog, a ne rezultat saradnje vlasti u Beogradu

Na prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom, bivši predsednik Srbije se izjasnio da nije kriv ni po jednoj od pet tačaka optužnice za zločine počinjene na Kosovu. Konferencija o stanju u postupku - na kojoj će se prvi put na optuženičkoj klupi nači zajedno Milutinović, Šainović i Ojdanić - zakazana za 13. februar

Konferencija o stanju u postupku protiv Milana Milutinovića, Dragoljuba Ojdanića i Nikole Šainovića - O zahtevima za privremeno oslobadjanje optuženih raspravljaće se 11. marta - Sudjenje bi, u najboljem slučaju, moglo da počne u proleće sledeće godine

Tvrdeći da Beograd sada bolje suradjuje s tribunalom, obrana Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića smatra da bi Pretresno veće trebalo prihvatiti garancije vlade Srbije i Crne Gore za povratak optuženih u Hag.

Pred Raspravnim vijećem održana rasprava o privremenom puštanju bivšeg predsjednika Srbije na slobodu. Obrana ističe da se optuženi dobrovoljno predao prošle godine, nakon što je odigrao važnu ulogu u demokratskoj tranziciji u Srbiji. Rasprava će se nastaviti sutra

Bivši predsjednik Srbije ne strahuje od visoke kazne jer smatra da nije bio bitna ličnost u Srbiji u vrijeme kad su počinjeni zločini na Kosovu - Tužitelj se protivi privremenom oslobadjanju optuženog i zbog "političke nestabilnosti i neizvjesnosti u Srbiji, u kojoj - kako je pokazalo ubistvo premijera Djindjića - postoji rizik od snaga koje djeluju protiv Tribunala"

Branioci bivšeg načelnika Generalštaba VJ ističu da od aprila prošle godine ne primaju nikakvu naknadu za svoj rad i najavljuju da neće biti u mogućnosti da pripreme efikasnu odbranu svog klijenta, optuženog za zločine protiv čovečnosti na Kosovu.

Odbrana generala Ojdanića traži da Tribunal izda obavezujući nalog za dostavljanje dokumenata relevantnih za njegovu odbranu. Sudjenje Milutinoviću, Šainoviću i Ojdaniću, po svemu sudeći, tek nakon izbora novih sudija Tribunala

Počela trodnevna rasprava o zahtevu generala Ojdanića upućenom zemljama-članicama NATO i drugim državama da se odbrani dostave transkripti ili snimci presretnutih razgovora u kojima je optuženi jedan od učesnika ili je tema razgovora drugih. Odbrana traži obavezujući sudski nalog za dostavu tih dokumenata.

Države od kojih obrana Dragoljuba Ojdanića traži odredjene dokazne materijale smatraju da se Ojdanićev zahtjev treba odbaciti zbog nepreciznosti i moguće "kompromitacije" obavještajnih izvora tih zemalja

Veće u predmetu Milutinović, Ojdanić i Šainović najavilo odluku o obelodanjivanju dokumenata zemalja NATO o intervenciji u SRJ 1999. godine

S obzirom da su im optužnice identične, može se očekivati da će tužilaštvo podneti zahtev da se generalu Lazareviću sudi zajedno sa Milutinovićem, Šainovićem i Ojdanićem, koji se takodje terete za zločine protiv čovečnosti na Kosovu.

Na prvom pojavljivanju optuženog pred sudijom Tribunala, optužba najavila zahtev za objedinjavanje Lazarevićevog predmeta sa predmetom Milutinović-Šainović-Ojdanić

Nije sporno da Milutinović, Šainović i Ojdanić već “jako dugo” čekaju na početak suđenja – zbog čega obrana traži privremeno oslobađanje. Sudsko vijeće, međutim, ima pitanja u vezi garancija vlade Srbije da će uhapsiti optužene ako se odbiju vratiti na suđenje.

Dobrovoljna predaja drugog – od ukupno četvorice – generala VJ i srpske policije, optuženih za zločine na Kosovu 1999. godine

Pošto je juče iz Beograda prebačen u Pritvorsku jedinicu UN, general srpske policije Sreten Lukić pojaviće se sutra prvi put pred sudijom Tribunala, kako bi se izjasnio o navodima optužnice

Dva dana nakon što je iz Beograda prebačen u Pritvorsku jedinicu UN, general srpske policije Sreten Lukić na prvom stupanju pred sudijom Tribunala odložio izjašnjavanje o krivici za 30 dana

Predstavnica za štampu tužilaštva saopštila da se optužba neće žaliti na odluku o privremenom oslobađanju Milana Milutinovića, Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića

Nakon predaje generala Vladimira Lazarevića i Sretena Lukića, u Pritvorsku jedinicu UN stigao i general Nebojša Pavković. Od četvorice optuženih za zločine na Kosovu 1999. godine, u bekstvu još samo general Vlastimir Đorđević, bivši načelnik sektora javne bezbednosti MUP Srbije.

Nakon što je u ponedeljak stigao u pritvor Haškog tribunala, penzionisani general VJ Nebojša Pavković se danas izjasnio da nije kriv ni po jednoj od pet tačaka optužnice kojom se tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, počinjena na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine.

Policijski general Sreten Lukić se sa samo jednom rečenicom izjasnio da nije kriv po svim tačkama optužnice koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, koje su snage MUP Srbije počinile na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine.

Zajedničko suđenje Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću – kao i Vlastimiru Đorđeviću ukoliko se do tada nađe u Hagu – trebalo bi da počne u decembru ove ili januaru sledeće godine.

Na saslušanju o privremenom oslobađanju Nebojše Pavkovića, Vlada Srbije garantirala njegov povratak na suđenje, a tužitelj isticao da taj povratak nije siguran s obzirom na prijašnje ponašanje optuženog

Na statusnoj konferenciji u predmetu “Milutinović i ostali”, po prvi put se u sudnici zajedno okupili zastupnici svih šest optuženika za zločine na Kosovu. Pripreme za suđenje bi, prema procjeni Pavkovićevog branitelja, mogle trajati do jeseni 2007. godine

Nova rasprava o zahtevu branilaca bivšeg načelnika Generalštaba VJ, Dragoljuba Ojdanića, da se vladama SAD, Velike Britanije i Kanade izdaju obavezujući nalozi za dostavljanje dokumenata koji bi mogli da imaju oslobađajući karakter za optuženog.

Žalbeno veće Tribunala poništilo odluku o privremenom oslobađanju generala Nebojše Pavkovića i vratilo njegov predmet Pretresnom veću na ponovno razmatranje

Pretresno veće III po drugi put donelo odluku o privremenom oslobađanju generala Nebojše Pavkovića do početka suđenja za zločine protiv čovečnosti na Kosovu, a tužilaštvo, koje je zaustavilo izvršenje prve takve odluke od 30. septembra ove godine, se ovog puta neće žaliti.

Pošto je tužilaštvo odustalo od žalbe na odluku o privremenom oslobađanju generala Nebojše Pavkovića, optuženi je danas napustio Pritvorsku jedinicu UN i otputovao za Beograd

Veće prihvatilo dva od tri zahteva generala Ojdanića da se Severoatlantskom savezu i pojedinim državama-članica upute nalozi za dostavljanje dokumenata koji bi mogli da budu od značaja za njegovu odbranu

Podnesci Ojdanića i Pavkovića odlažu početak suđenja optuženima za zločine na Kosovu 1999. godine

Sekretarijat Tribunala formalno obavestio Pretresno veće da su Ojdanić, Šainović i Pavković prekršili uslove privremenog boravka na slobodi time što su napustili Beograd da bi prisustvovali Miloševićevoj sahrani, kao i da vlasti Srbije nisu ispunile svoju obavezu da ih uhapse i o tome obaveste Tribunal

Ministarstvo pravde Srbije nije od Tribunala tražilo odobrenje da Ojdaniću, Pavkoviću i Šainoviću izda dozvolu za put u Požarevac. Odbrana šestorice optuženih sa "kosovske optužnice" protivi se predlogu da suđenje počne 10. jula

Povodom Ojdanićevog, Šainovićevog i Pavkovićevog prisustva Miloševićevoj sahrani u Požarevcu, Pretresno veće traži da vlasti u Beogradu pismeno odgovore da li je njihova praksa da pojedine optužene izuzimaju od izričitih odredbi kojima je uslovljen njihov privremeni boravak na slobodi, kao i da objasne na kojim se osnovama takva praksa zasniva

Vlastima Srbije i SCG naloženo da strogo poštuju sve uslove privremenog boravka na slobodi optuženih koji su na njihovoj teritoriji, a optuženima da se za sve izmene uslova pod kojima im je odobrena privremena sloboda ubuduće obraćaju direktno Tribunalu, a ne Ministarstvu pravde Srbije

Šestorici političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije, optuženih za zločine protiv čovečnosti na Kosovu, naloženo da se u Pritvorsku jedinicu UN vrate najkasnije 4. jula u 14 časova

Šestorica optuženih za zločine na Kosovu biće ponovo privremeno oslobođeni tokom letnje sudske pauze, od 15. do 31. jula 2006. godine

Odbrani generala Sretena Lukića naloženo da konkretnije formuliše zahteve kojima od Republike Srbije traži dokumenta od značaja za odbranu optuženog. Tek nakon toga, Veće će razmotriti da li će vladi Srbije izdati obavezujući nalog za dostavljanje traženih dokumenata

Na predraspravnoj konferenciji u predmetu šestorice srpskih zvaničnih optuženih za zločine na Kosovu, najavljeno da će se u ponedeljak 10. jula nakon uvodne reči tužioca veću obratiti i optuženi general Dragoljub Ojdanić

Uoči početka suđenja šestorici političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije optuženih za zločine na Kosovu 1999. godine sudije zahtevaju da se zločini počinjenih u Račku Padalištu i Dubravi izostave iz dokaznog postupka

Uvodna reč tužioca na suđenju šestorici bivših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije, koji se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se, kako je danas istaknuto, "izmeni demografska struktura Kosova, kako bi se nastavila i učvrstila srpska kontrola nad pokrajinom."

U polučasovnoj izjavi na početku suđenja za zločine protiv čovečnosti na Kosovu, bivši načelnik Generalštava VJ Dragoljub Ojdanić tvrdio da "nije postojao nikakav udruženi zločinački poduhvat" pa da, samim tim, nije mogao da bude njegov član

Pošto nisu mogli da spreče kršenja ljudskih prava na Kosovu - izjavila je Sandra Mičel, prvi svedok optužbe na suđenju šestorici srpskih zvaničnika - pripadnici Ureda za ljudska prava KVM su zaključili da najbolje što mogu da urade jeste da "budu svedoci i pouzdano i nepristrasno dokumentuju ono što se događa."

Odbrana šestorice srpskih političkih, policijskih i vojnih zvaničnika se protivi uvođenju u dokaze izveštaja Ureda za ljudska prava Kosovske verifikacione misije. Branioci tvrde da je izveštaj "pristrasan" i da su anketari koji su prikupili izjave oko 2.800 žrtava i očevidaca zločina na Kosovu bili "nekompetentni"

Goran Stoparić, nesuđeni svedok optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću, svedoči na suđenju šestorici bivših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije, optuženih za zločine na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine

Objavljeno pismeno obrazloženje odluke veća da se iz optužnice protiv bivših srpskih zvaničnika izuzmu zločini u Račku, Dubravi i Padalištu. Po oceni veća, tužilaštvo može adekvatno da dokazuje svoj slučaj i bez izvođenja dokaza o ove tri lokacije

Pošto se na kraju svedočenja bivšeg "Škorpiona" predsedavajući sudija glasno zapitao kakva je svrha iskaza o zločinu koji se ne navodi u optužnici, tužilac je objasnio da je želeo da pokaže da su optuženi srpski zvaničnici na Kosovu koristili jedinice "za koje su znali da su u prethodnim ratovima počinili zločine", kao i da ukaže na "propust kažnjavanja."

Srpske vlasti su bile obaveštene da su vojska i policija činile zločine, tvrdi istraživač organizacije Hjumn Rajts Voč koja je tokom 1998. i 1999. godine prikupljala podatke o kršenjima ljudskih prava na Kosovu

Opisujući susret Slobodana Miloševića i Ibrahima Rugove iz aprila 1999. godine svedok optužbe Adnan Merovci kaže da se nije radilo o pregovorima, nego o "borbi za život", te da rezultat sastanka nije bio sporazum, kako su to tvrdile srpske vlasti, već obično saopštenje za medije

Branioci "Kosovske šestorke" dokazivali kako su sastanci Ibrahima Rugove sa srpskim zvaničnicima u aprilu 1999. godine bili "dobrovoljni" i da su vojska i policija "štitili" predsednika DSK. Svedok, međutim, ostao pri tvrdnjama da je Rugova sve radio iz straha za svoju i bezbednost svoje porodice

Prvog dana svedočenja na suđenju "Kosovskoj šestorci", general Aleksandar Vasiljević objasnio kako je general Pavković mimo linije komandovanja odlazio direktno kod Miloševića, zaobilazeći tadašnjeg načelnika Generalštaba generala Ojdanića. Jedan od razloga Miloševićevog poverenja u Pavkovića su, kaže svedok, i njihove rodbinske veze

Drugog dana svedočenja general Aleksandar Vasiljević ispričao o kojim je zločinima nad Albancima bio obavešten državni vrh, kako su se vojska i policija međusobno optuživale i na koji je način probleme ubistava albanskih civila rešavao tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević

Bivši vojni bezbednjak Aleksandar Vasiljević rekao da su general Ojdanić i predsednik Milošević bili upoznati sa njegovim izveštajem u kojem se navode 42 zločina pripadnika VJ na Kosovu i tvrdi da je Ojdanić nastojao da se oni kazne, ali ne zna da li se u praksi to i događalo. Svedok se uglavnom slagao sa navodima Ojdanićeve odbrane, ali ne i sa tvrdnjama branioca Nikole Šainovića

Odbrana policijskog generala Sretena Lukića tvrdi da je MUP tokom rata na Kosovu podneo blizu 2.000 krivičnih prijava protiv počinilaca zločina na Kosovu, no, tadašnji zamenik šefa vojne obaveštajne službe Aleksandar Vasiljević tvrdi da je čuo samo za 16 takvih slučajeva i to iz usta ministra Vlajka Stoiljkovića

General Aleksandar Vasiljević na kraju svog petodnevnog svedočenja objasnio zašto je pre pet godina u izjavi tužilaštvu rekao da je optuženi general Lukić bio "zadnja rupa na svirali", a sada ga opisuje kao komandanta policije tokom rata na Kosovu

Bivši pripadnik jugoslovenske vojske opisao kako su njegovi saborci u jednom selu nadomak Orahovca pobili grupu od preko 20 Albanaca kojima su prethodno naredili da se iz civilnih odela presvuku u uniforme OVK

Insajdersko svedočenje o ubistvima i proterivanjima albanskih civila iz Korenice, Meje i drugih sela u okolini Đakovice proteklo uz izvesna "pojašnjenja" i upozorenja. Svedok pod pseudonimom K-90 rekao da je civile iz sela Meja i Korenica proterivala i ubijala policija, a da je komandant jedinice VJ kojoj je pripadao - sve video i nije ništa preduzeo

Bivši dobrovoljac Vojske Jugoslavije koji svedoči pod obavezujućim nalogom i danas je menjao i "pojašnjavao" izjavu datu tužilaštvu 2002. godine, pa je ostalo nejasno da li je vojska "premeštala" ili "proterivala" Albance sa Kosova, "pljačkala" ili "pretresala" sela, te da li je u okolini Korenice i Meje kada je ubijeno više stotina albanskih civila video dvojicu "Frenkijevaca" ili celu Jedinicu za specijalne operacije

Bivši norveški šef diplomatije opisao šta je sve video i čuo na albanskoj granici par dana po početku NATO akcije na Kosovu. Volebekova izjava da su srpske snage "obeležavale" albanske izbeglice trakama različitih boja po kojima su im određivale pravce kretanja izazvala reakciju odbrane i kraći prekid rasprave

Pošto je opisao ubistva, silovanja, pljačke, proterivanja i paljenja kuća koje su počinili njegovi saborci na Kosovu, bivši pripadnik Posebnih jedinica policije svedočio i o razgovoru svojih nadređenih oficira u kojem jedan od njih savetuje drugog da policiji dozvoli da pljačkaju "jer će to pozitivno uticati na njihov moral"

U nastavku ispitivanja, zaštićeni svedok K-79 rekao da je komandir njegove policijske čete ubio dva albanska mladića i opisao svoje susrete sa Miloradom Ulemekom i Frankom Simatovićem, te posledice aktivnosti Jedinice za specijalne operacije (JSO) na Kosovu

Bivši britanski vojni ataše tvrdi da je general Ojdanić tokom 1998. godine znao da vojska zajedno sa policijom učestvuje u granatiranjima kosovskih sela ali da je na to reagovao "flegmatično." Svedok smatra da je silu trebalo upotrebiti protiv "terorističke OVK" a ne protiv civila

Džon Krosland dozvolio mogućnost da nije tačna njegova procena da je OVK 1998. godine imao samo 400 tvrdokornih vojnika ali kaže da je siguran da su im odbrambeni položaji bili "nezreli i bezvezni". Sudija opomenuo branioce zbog irelevantnih pitanja i unakrsnog ispitivanja "miloševićevskog tipa." Krosland će svedočiti i na suđenju Haradinaju

Optužba najavljuje okončanje izvođenja dokaza u martu, a branioci "Kosovske šestorke" traže četiri meseca pauze za pripreme svog dokaznog postupka koji bi, ako veće prihvati njihov zahtev, moglo da počne krajem leta ili početkom jeseni

Francuski patolog svedočio o uzrocima smrti više od 500 kosovskih Albanaca ubijenih na 10 kosovskih lokacija navedenih u optužnici protiv šestorice srpskih zvaničnika

Američki statističar Patrik Bol objašnjavao nalaze statističke analize po kojoj se broj izbeglih i ubijenih kosovskih Albanaca povećavao u vreme pojačanih aktivnosti vojske i policije, a bio "sveden na nulu" kada je jugoslovenska vlada objavila jednostrani prekid vatre.

Današnje unakrsno ispitivanje na suđenju "Kosovskoj šestorci" obeležio američko-američki sukob mišljenja između svedoka Patrika Bola i branioca Džona Akermana tokom kojeg je svedok odbacio tvrdnju da su "glasine" koje je širila kosovska štampa uzrok kretanja stanovništva na Kosovu.

Policajac-logističar svedočio kako su u proleće 1999. godine leševi sa Kosova dospeli u Batajnicu gde su pokopani, te opisao nekoliko incidenata koji su se tokom tog prevoženja i pokopa dogodili.

Opisujući obrazac po kojem su "čišćena" albanska sela, bivši pripadnik VJ rekao da su ona prvo granatirana, posle čega bi vojska i policija u njih ulazili, pljačkali kuće i "ubijali ako je nešto živo ostalo". Tvrdi da je general Delić, inače svedok odbrane Slobodana Miloševića, sredinom marta naredio napad na selo Ješkovo rečima: "Nikog ne ostavljajte živog"

Odgovarajući na pitanja branilaca "Kosovske šestorke" bivši pripadnik VJ tvrdio da se seća samo ružnih događaja sa Kosova, a da je lepe zaboravio. Odbrana, naprotiv, smatra da je namerno zaboravio i lepe i ružne stvari, odnosno da je njegov iskaz lažan

Ambasador Volfgang Petrič govorio o nacrtu vojnog sporazuma iz Rambujea koji je jugoslovenska delegacija odbila u martu 1999. godine, iako je predviđao da NATO uradi ono što VJ nije bila u stanju – razoruža OVK i uspostavi mir na Kosovu

Ambasador Volfgang Petrič tvrdi da je bilo predviđeno da se sporazum iz Rambujea "preispita i revidira" posle tri godine na osnovu "volje naroda", ali da je ta formulacija u odlučivanje uključila i srpsku i albansku stranu i nije neminovno predviđala referendum, budući da je međunarodna zajednica "naučila lekciju referenduma u BiH"

Ambasador Volfgang Petrič je u unakrsnom ispitivanju ostao pri tvrdnji da je formulacija "volja naroda" iz dokumenta u Rambujeu omogućavala da se referendum o statusu pokrajine održi kako na Kosovu tako i u Srbiji, što bi po njemu dovelo do pat pozicije posle koje bi se do rešenja moglo doći samo kompromisom

Šef Kancelarije UNMIK za nestala lica, poredeći forenzičke nalaze iz Afganistana i sa Kosova, objasnio zašto smatra da Albanci čija su tela pronađena u Batajnici, Petrovom selu i jezeru Perućac - nisu ubijeni u borbi

Kanadski general, bivši Šef regionalnog centra KVM u Prizrenu na suđenju šestorici srpskih političara i generala objasno da bi adekvatan odgovor na napade OVK bilo korišćenje specijalnih jedinica, umesto granatiranja sela tenkovima i haubicama

Prisećajući se svojih putovanja Kosovom 1998. i 1999. godine, austrijski diplomata na suđenju “Kosovskoj šestorci” rekao da su albanska sela bila sistematski spaljivana i naveo primer Mališeva gde je šteta na kućama posle povlačenja OVK postajala “sve veća i veća” dok sve konačno nisu sravnjene sa zemljom

Bivši radnik MUP Srbije opisao kako je u četiri navrata prevozio leševe iz Tekije i sa Kosova u masovne grobnice u Batajnici i Petrovom Selu, što mu je predstavljeno kao "zadatak koji je vrlo važan i u interesu je države". Branioci osporavali deo iskaza u kojem je svedok tvrdio da mu je instrukcije za prevoženje leševa davao optuženi Sreten Lukić

Bivši vojni tužilac svedočio kako su zbog pritisaka vojne službe bezbednosti propali pokušaji da se procesuiraju zločini koje su na Kosovu počinili oficiri VJ. Kaže da je, od kada je rešio da svedoči u Hagu, izložen stalnim pretnjama, ali da se odlučio da javno svedoči smatrajući da su tako "manje šanse da mu se nešto desi" i siguran je da ga "ne mogu štititi oni koji mu prete"

Današnje unakrsno ispitivanje proteklo u verbalnom obračunu branioca generala Ojdanića i svedoka Lakića Đorovića koji je posle tvrdnji da "paušalno, lažno i ostrašćeno" optužuje svoje bivše kolege... izjavio da je "uvređen"

U nastojanju da diskredituje svedoka, branilac generala Lazarevića prezentovao niz krivičnih prijava koje su protiv njega podnete od proleća 1999. godine do danas. Lakić Đorović, međutim, tvrdi da se radi o kampanji vojnih organa bezbednosti sa ciljem "da se on ućutka", i naglašava da ni po jednoj od tih prijava nije osuđen

Bivši pripadnik VJ opisao više zločina koje su na Kosovu u proleće 1999. godine počinili pripadnici njegove čete, među kojima i jedan u kojem je i sam učestvovao: ubistvo petnaestak žena i dece u selu Trnje, pored Prizrena

U najkraćem svedočenju u dosadašnjem toku suđenja "Kosovskoj šestorci" zaštićeni svedok K-87 rekao da je general Vlastimir Đorđević odredio strelište SAJ u Batajnici kao mesto pokopa leševa albanskih civila dovezenih sa Kosova

Bivši načelnik štaba šefa Kosovske verifikacione misije tvrdi da se Nikola Šainović u razgovorima sa međunarodnim posmatračima predstavljao kao "lični izaslanik" Slobodana Miloševića za Kosovo i davao je "uputstva i smernice" drugim srpskim pregovaračima. Na primedbe da vojska i policija na Kosovu koriste prekomernu silu, srpski predstavnici odgovarali da "moraju da štite Srbe, pošto to ne radi OEBS."

Iako je danas ispitivanjem svog 111. svedoka, vojnog analitičara Filipa Kua, optužba zvanično završila izvođenje dokaza na suđenju "Kosovskoj šestorci", tužilac traži odobrenje da pozove tri dodatna svedoka – Veslija Klarka, Zorana Lilića i Šona Bernsa

Na suđenju "Kosovskoj šestorci" veće izašlo u susret zahtevu tužilaštva da njihov dokazni postupak bude produžen kako bi, najkasnije do polovine maja, bila saslušana još tri svedoka – Vesli Klark, Zoran Lilić i Šon Berns

Opisujući kontakte sa četvoricom od šestorice optuženih za zločine nad kosovskim Albancima, bivši šef američkih posmatrača na Kosovu rekao da je general Sreten Lukić poricao ili opravdavao policijske zločine, nazvavši ih čak jednom prilikom "humanitarnom operacijom"

Na suđenju "Kosovskoj šestorci" šef američke diplomatske misije Šon Berns tvrdio da mu je jedan od komandanata OVK rekao da oružje kupuje od izvesnog pukovnika VJ iz Niša. Svedočenje Zorana Lilića "uskoro" a Veslija Klarka i dalje "neizvesno"

Većinom sudijskih glasova odobren zahtev tužilaštva da se svedočenje bivšeg predsednika SRJ na suđenju "Kosovskoj šestorki" srpskih zvaničnika odloži za sledeću sedmicu. Odbačena žalba tužilaštva na odluku Pretresnog veća kojom je general Vesli Klark skinut sa liste svedoka optužbe zbog neprihvatljivih uslova koje je postavila američka vlada

Nespremnost srpskih vlasti za istinski dijalog sa kosovskim Albancima tužilac dokazivao i prisustvom Srpske radikalne stranke u vladi Srbije, a svedok odbrane Nikole Šainovića odgovarao da se SPS nije slagao sa ekstremističkim stavovima svojih koalicionih partnera, mada nije umeo da precizira s kojim se radikalskim stavovima socijalisti nisu složili

Od preko tri hiljade presuda pripadnicima VJ na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine oko 90 odsto se odnosi na izbegavanje mobilizacije i dezerterstvo. Ostale se odnose na zločine protiv civila, ali ne i ubistva, kaže svedok Ojdanićeve odbrane Radomir Gojović

Bivši načelnik Generalštaba Branko Krga tvrdi da VJ 1999. godine nije imala interes da proteruje albanske civile sa Kosova, o čemu po njemu svedoči i uspostavljanje vojnih punktova, kako bi se "pomoglo albanskom narodu." Kosovski Albanci koji su svedočili tvrdili su da su na tim punktovima usmeravani ka Albaniji i Makedoniji

Tvrdnju svedoka Ojdanićeve odbrane Branka Krge da je Generalštabov proglas Albancima da ne napuštaju Kosovo ukazivao na "iskrenu nameru vojske da spreči odlazak izbeglica", tužilac pobijao činjenicom da je proglas objavljen – samo na srpskom jeziku

Svedočenje bivšeg načelnika Prve operativne uprave Generalštaba VJ obeležila sporenja oko dokumenta sa potpisom Ojdanića u kojem se pominje zapovest Zajedničke komande vojske i policije za Kosovo, tela za koje odbrane tvrde da nije postojalo, a tužilac da su u njegovom radu učestvovala bar četvorica od šestorice optuženih

Branilac policijskog generala Sretena Lukića pobijao navode veštaka odbrane vojnog generala Dragoljuba Ojdanića da je MUP bio nosilac antiterorističkih aktivnosti 1998. godine, te da se nije pretpočinio vojsci u vreme NATO intervencije 1999. godine. Ojdanić odustao od svedočenja u svoju odbranu

Vojni veštak Ojdanićeve odbrane tvrdi, a tužilac pobija, da je Generalštab, na čijem je čelu bio optuženi general, u vreme rata bio samo "radno telo" Vrhovne komande, bez ovlašćenja da komanduje vojskom

Unakrsno ispitivanje poslednjeg svedoka odbrane Dragoljuba Ojdanića završeno raspravom o ulozi "naoružanog nešiptarskog stanovništva", odnosno lokalnih kosovskih Srba koje su mnogi svedoci optužbe označili kao počinioce zločina nad albanskim civilima u prvoj polovini 1999. godine. Naredne nedelje prvi svedoci odbrane generala Nebojše Pavkovića

Iako nije iskoristila pravo na uvodnu reč, odbrana Nebojše Pavkovića tokom iskaza prva dva svedoka najavila da će nevinost svog klijenta dokazivati tezama o strahu Albanaca od NATO kao glavnom razlogu za njihov odlazak sa Kosova, nepostojanju Zajedničke komande i nastojanjima optuženog generala da počinioci zločina budu odstranjeni iz VJ

Iako tvrdi da su vojni pravosudni organi revnosno procesuirali ratne zločine na Kosovu 1999. godine, bivši vojni tužilac pri komandi Treće armije priznaje da ni dve godine po završetku rata vojska nije pribavila nikakve dokaze o ubistvu više od sto kosovskih Albanaca u Izbici, pa je slučaj prepustila civilnom pravosuđu

Svedok Pavkovićeve odbrane tvrdi da je Zajednička komanda za Kosovo samo koordinirala rad vojske i policije i smatra nelogičnim da se telo koje nije komandovalo naziva "komandom", ali kaže da nije imao dovoljno "vojničke znatiželje" da bi tu nelogičnost dalje istraživao. I Pavković odustao od svedočenja u svoju odbranu

Odbrana bivšeg komandanta Treće armije izvela samo sedam svedoka i, posle odustajanja optuženog od najavljenog svedočenja u svoju odbranu, u ovoj sedmici okončala svoj dokazni postupak. Poslednji svedok odbrane načelnik štaba komande Treće armije Ljubiša Stojmirović

Vladimir Lazarević tvrdi da nije bio "izbor Slobodana Miloševića", navodeći da je i posle promene vlasti bio odlikovan odlukom Vojislava Koštunice. Ipak, najavio je da će se njegova odbrana zasnivati na Miloševićevoj tezi po kojoj je albanske civile sa Kosova proterivala OVK, a ne srpske snage bezbednosti

Optuženi general Vladimir Lazarević tvrdi da vojska ne samo da je poštovala odredbe međunarodnog humanitarnog prava i Ženevskih konvencija, nego je išla korak dalje, nalažući svojim jedinicama da nipošto ne pucaju na teroriste ako se u njihovoj blizini nalaze civili

Suprotno odbrani Nikole Šainovića, general Lazarević ne spori autentičnost dokumenata iz 1999. godine na kojima stoji da ih je izdala Zajednička komanda, ali tvrdi da se radilo o vojnim naređenjima sa kojima političari i MUP nisu imali ništa. Pojašnjava da su njegovi operativci "nespretno" baratali terminom "Zajednička komanda", budući da su vojska i policija sve vreme rata na Kosovu imale zasebne komande

Posle prekjučerašnje tvrdnje da je VJ na Kosovu 1999. godine štedela civile čak i kad je po odredbama međunarodnog ratnog prava mogla na njih da puca, general Vladimir Lazarević danas objasnio kako je u okviru Prištinskog korpusa uveo mere zaštite civila "još nezabeležene u vojnoj nauci"

Posle upozorenja predsedavajućeg sudije da svedočenje optuženog generala više liči na "putovanje kroz dokumenta" i priču o opštim stvarima, umesto o konkretnim događajima na terenu, svedok-optuženi pomenuo jedan događaj iz optužnice: ubistvo više stotina Albanaca u selima Korenica i Meja, od kojeg se on brani – alibijem

Pošto je u glavnom ispitivanju general Vladimir Lazarević negirao da je policija na Kosovu bila pretpočinjena vojsci, branilac policijskog generala Sretena Lukića prezentovao niz Lazarevićevih naređenja u kojima jedinicama MUP izdaje naređenja za konkretne akcije

General Vladimir Lazarević kaže da bi bolje bilo da da su on i drugi visoki vojni oficiri u svojim naređenjima pominjali "objedinjenu" a ne "Zajedničku komandu", jer se, kaže, u tom slučaju "ne bi nalazili tu gde su sada", to jest pred Tribunalom

General Lazarević tvrdi da vojska nije komandovala naoružanim grupama lokalnih Srba čije su pripadnike svedoci optužbe označili kao počinioce najtežih zločina na Kosovu. Oni su, kaže, bili pripadnici civilne zaštite, među kojima je bilo i Albanaca

I pored brojnih pritužbi međunarodnih predstavnika o prekomernoj upotrebi sile srpskih snaga bezbednosti 1999. godine, pa i priznanja nekih visokih oficira da se to događalo, general Vladimir Lazarević, svedočeći u svoju odbranu, kaže da je vojska na Kosovu pre NATO intervencije ispalila samo "jednu granatu iz jednog tenka" na albanska sela

Pretposlednjeg dana svedočenja u svoju odbranu general Lazarević rekao da je 1999. godine znao da je mnogo ljudi otišlo sa Kosova, ali tvrdi da vojska nije imala ništa s tim i da su on i članovi njegovog štaba "bili zbog toga zabrinuti"

General Krsman Jelić potvrđuje navod Vladimira Lazarevića da se posmatračka misija OEBS samo jednom vojsci žalilia na "prekomernu upotrebu sile" i to zbog ispaljivanja samo jednog tenkovskog projektila, ali kaže da čak ni ta pritužba nije bila na mestu

Jedan od oficira potčinjenih generalu Vladimiru Lazareviću tvrdi da pripadnici vojske u reonu Kačanika i Uroševca 1999. godine nisu počinili nijedno teško krivično delo poput ubistava i proterivanja civila, jer nisu ni ulazili u sela posle borbi sa OVK. Za "čišćenje sela" je, kaže, bila zadužena policija

Pošto je komandant 234. brigade VJ tvrdio da su njegove jedinice retko pružale podršku policiji u napadina na albanska sela, te da u njih posle napada nikada nije kročio nijedan vojnik, branioci policijskog generala prezentovali više dokumenata sa svedokovim potpisima iz kojih se stiče sasvim drugačija slika

Iako priznaje da je vojska bila raspoređena oko sela Kotlina na dan kada su, po optužnici, tela 17 albanskih mladića bačena u bunare i razneta eksplozivom, komandant 243. brigade tvrdi da njegovi ljudi zbog brdovitog terena nisu mogli da vide sve što se dole događalo, niti da čuju eventualne eksplozije, jer su na ušima imali "šlemofone"

Dokazujući odgovornost OVK za odlazak Albanaca iz Prištine 1999. godine, tadašnji komandant Prištinskog garnizona doneo je u Hag letak na albanskom jeziku u kojem OVK navodno poziva svoje sunarodnike da se isele. U tome što je potpisnik letka Ibrahim Rugova, koji sa OVK nikada nije imao veze, svedok ne vidi ništa čudno

General Božidar Delić tvrdi da su on i njegovi vojnici u proleće 1999. godine ulagali velike napore kako bi ubedili kosovske Albance da se ne iseljavaju s Kosova, ali su ih ovi retko slušali. Jedan od "izgovora" kojim su se služili je, kaže, bila i tvrdnja da su do granice potrošili sav benzin i da ne bi imali dovoljno za povratak, pa im je jednostavnije da pređu granicu

General Božidar Delić tvrdi da su pripadnici Vojne policije sprovodili počinioce zločina do vojnog suda u Prištini čak i onda kada su morali da prođu kroz teritoriju pod kontrolom OVK, zbog čega se dešavalo da stradaju i osumnjičeni vojnici i oni u njihovoj pratnji

Svedok odbrane generala Lazarevića, optuženog za ubistva i deportacije Albanaca sa ciljem promene etničke slike Kosova, pojašnjavao delove svog diplomskog rada iz 1997. godine u kojem je zabeležio da je su Albanci svojom "biološkom ekspanzijom" nastojali da proteraju Srbe sa Kosova

Pobijajući tvrdnju generala Božidara Delića da njegovi vojnici nisu mogli da pljačkaju sve i da su hteli, jer zbog obimne ratne opreme ne bi imali gde da stave "ratni plen", tužilac postavio retoričko pitanje zapremine novca i zlatnog nakita

Iako ga je više svedoka tužilaštva dovodilo u vezu sa napadom na selo Meja u kojem je, po optužnici, ubijeno više od 300 kosovskih Albanaca, svedok odbrane Vladimira Lazarevića tvrdi da on nije izdavao nikakva naređenja, a da je za masovno pogubljenje civila iz tog mesta čuo tek prošle godine kada je počelo suđenje "Kosovskoj šestorki"

Odbrana Vladimira Lazarevića nastavlja da dokazuje da su "zapovesti Zajedničke komande" zapravo bila "naređenja Prištinskog korpusa", negirajući tako postojanje tela koje je, po optužbi, bilo nosilac aktivnosti proterivanja Albanaca sa Kosova 1999. godine

Svedočeći u odbranu generala Lazarevića bivši oficir u pozadini Treće Armije tvrdi da je većina legalno oduzetih i otetih vozila na Kosovu 1999. godine vraćena vlasnicima, mada odbrana to nije mogla da potkrepi dokumentima

Opisujući karakter generala Vladimira Lazarevića u čiju odbranu svedoči, potpukovnik VJ Vladimir Marinković rekao da se radi čoveku koji mu je "bio i ostao uzor za vojničku karijeru i ljudskost". Suđenje "Kosovskoj šestorkii" se nastavlja 16. januara 2008.

Bivši operativac komande Prištinskog korpusa negira navode nekadašnjeg kapetana VJ koji je rekao da je u vreme napada na Korenicu i Meju gde je ubijeno više stotina Albanaca video generala Vladimira Lazarevića kako sa isturenog komandnog mesta prati tok akcije

Dokazujući da su lokalni kosovski Srbi, koji su po svedocima optužbe učestvovali u zločinima nad Albancima 1999. godine bili pod komandom vojske, tužilac prezentovao više dokumenata u kojima VJ izdaje naređenja "naoružanom nešiptarskom stanovništvu", a bivši komandant 125. brigade tvrdi da su sve to samo "floskule i fraze" bez stvarne primene na stanje na terenu

Penzionisani pukovnik VJ Milan Kotur tvrdi je naziv "Zajednička komanda vojske i policije" korišćen pogrešno, a da ta greška nije ispravljena zbog želje da se ne uvredi onaj ko je "kumovao" nazivu. Postojanje tog tela, po optužbi, ukazuje na sprovođenje etničkog čiđćenja na Kosovu u režiji Slobodana Miloševića i izvedbi njegovih bliskih saradnika

U unakrsnom ispitivanju, bivši pukovnik VJ Milan Kotur negira da je oficiru za vezu Kosovske verifikacione misije otkrio pojedinosti plana VJ "da se eliminiše OVK i zauvek uklone Albanci sa Kosova". Ričardu Čonglinskom je, tvrdi, dao "praznu mapu" bez ucrtanih linija napada srpskih snaga na OVK

Pukovnik Ljubomir Savić priznao da je “bilo logično da postoji neka Zajednička komanda sastavljena od starešina MUP i VJ”, ali se ubrzo ispravio i rekao da ne može sa sigurnošću da tvrdi da je tako i bilo, jer je “komanda kolektivni organ a odnosi u vojsci se zasnivaju na principima jednostarešinstva i subordinacije”

Iako su dva svedoka optužbe tvrdila da je krajem aprila 1999. godine makar na dve lokacije na području Đakovice video po 20 leševa kosovskih Albanaca, bivši načelnik bezbednosti 52. artiljerijske brigade VJ kaže da ni za kakve zločine nije čuo, a „misli“ da o njima nije ni izvestio

Svedok odbrane generala Vladimira Lazarevića tvrdi da je vojno pravosuđe 1999. godine podiglo optužnice protiv 230 pripadnika VJ zbog zločina nad kosovskim Albancima, ali nije rekao koliko ih je suđeno i osuđeno

Bivši predsednik Vojnog suda pri Prištinskom korpusu VJ Radomir Mladenović, koji je juče i danas svedočio u odbranu generala Lazarevića, je u novembru 2003. godine predsedavao većem koje je narednog svedoka odbrane, pukovnika Vlatka Vukovića, osudilo na tri meseca zatvora uslovno zbog podstrekavanja na falsifikovanje službenih dokumenata

Svedočeći u odbranu generala Vladimira Lazarevića, pukovnik Vlatko Vuković objasnio kako se vojska žrtvovala da bi kosovskim Albancima ispunila želju i "bezbedno ih sprovela" do granice sa Albanijom

Svedok Lazarevićeve odbrane tvrdi da njegovi vojnici 27. aprila 1999. godine nisu počinili nijedan zločin u selu Korenica, a kaže da je tek 2001. godine dobio "neproverene informacije" da je "neko u nekim reonima ubio neke civile"

Bivši tužilac pri komandi Prištinskog korpusa kaže da je 1999. godine radio potpuno nezavisno i tvrdi da bi protiv svakoga, pa i generala Lazarevića, podigao optužnicu u slučaju da je pokušao da na njega vrši pritisak

Iako je vojni vrh u Beogradu od kraja aprila 1999. godine primao izveštaje o nespremnosti policije da se po naređenju Slobodana Miloševića potčini vojsci, general Lazarević je krajem maja uredno izdavao naređenja MUP. Činio je to "zato što se nadao" da će se oni ipak pretpotčiniti, objašnjava načelnik za operativne poslove Prištinskog korpusa

Pošto je svedok tvrdio da nije znao za izveštaje o prekomernoj upotrebi sile pri napadima na albanska sela, tužilac predočio izveštaj komandanta 37. brigade VJ u kojem se žali da te akcije izgledaju kao napadi "slona na buvu"

Prvi svedok odbrane policijskog generala Sretena Lukića opisao različite metode zloupotrebe civila od strane OVK – između ostalog, iz sela koja je policija nameravala da napadne teroristi su, kaže, izvodili albanske žene sa decom u naručju koje su "svojim histeričnim ponašanjem zbunjivale policajce"

Bivši drugi čovek prištinske državne bezbednosti kaže da su srpski obaveštajci na Kosovu imali saznanja da su međunarodni predstavnici do početka NATO intervencije obučavali OVK i postavljali lokatore na srpske položaje, ali cele 1999. nije čuo ni za jedan zločin srpske policije

Bivši službenik Državne bezbednosti na Kosovu negira da je lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova u vreme NATO intervencije bio u kućnom pritvoru i pod pritiskom pristajao na pregovore sa srpskim čelnicima. Naprotiv, tvrdi svedok, Rugova je sve radio dobrovoljno i sam je tražio policijsku zaštitu

Svedok odbrane policijskog generala Sretena Lukića negira deo iskaza svog kolege iz MUP sa kojim je zajedno prevozio leševe Albanaca sa Kosova u Srbiju u proleće 1999. godine. Priče im se uglavnom poklapaju, osim što jedan tvrdi da su uputstva stizala od generala Đorđevića, a drugi da je Lukić davao instrukcije

Pošto je svedok izložio šta nije - ali ne i šta jeste - bila uloga Štaba MUP za Kosovo1999. godine, predsedavajući sudija upozorio policijskog pukovnika Miroslava Mijatovića da iz njegovog iskaza sledi da se radilo o telu "vrlo nejasnih kontura" i da mu nije jasno čemu je služilo. Mijatović je u vreme NATO intervencije bio zamenik Sretena Lukića, rukovodioca Štaba MUP za Kosovo

Svedok odbrane generala Sretena Lukića tvrdi da je u predlogu ministra policije za unepređenje Sretena Lukića u maju 1999. godine pogrešno navedeno da je on "komandovao i rukovodio" policijom na Kosovu i to zahvaljujući lošoj obaveštenosti činovnika koji su sastavljali dokument

Prema odbrani Sretena Lukića, policija je zaslužna za otvaranje istrage o ubistvu petoro Albanaca u selu Žegra kod Gnjilana, koje je kasnije okončano presudom od 20 godina zatvora izvesnom Vladi Zmajeviću. Branioci generala Nebojše Pavkovića su prethodno dokazivali kako je on lično naredio procesuiranje tog zločina

Svedok odbrane policijskog generala Sretena Lukića tvrdi da se policija starala za bezbednost konvoja Albanaca iz gnjilanskog sela Prilepnica, koje "niko nije mogao da ubedi da ostanu", dok je vođa istog konvoja svedočeći za optužbu tvrdio da je na putu do granice pretučen

Pošto je nakon proglašenja nezavisnosti Kosova uvedena zabrana službenih putovanja činovnika srpske vlade, naročito Ministarstva unutrašnjih poslova, branioci upozoravaju na moguće probleme u budućem radu, pošto pod tu kategoriju potpadaju mnogi svedoci odbrane

Svedok odbrane policijskog generala Sretena Lukića tvrdi da je na srpsko-makedonskoj granici video kako novinar CNN udara kosovsku Albanku samo zato što nije htela da pred njegovom kamerom "lažno posvedoči" da ju je sa Kosova proterala policija

Svedočeći u odbranu generala Sretena Lukića, bivši pogranični policajac rekao da je većina od 430.000 Albanaca, koji su sa Kosova izbegli preko graničnog prelaza Vrbnica, sama odbacila svoje lične dokumente kako bi "pokazali nepoštovanje prema Srbiji" i lakše došli do azila u zapadnim zemljama

Suđenje bivšem pomoćniku ministra policije Srbije Vlastimiru Đorđeviću moglo bi, kako je danas rekao pretpretresni sudija, da počne u novembru ili decembru ove godine

Nakon što mu je pokazana fotografija koja ga prikazuje sa puškom uperenom u pripadnika OVK koji ispred njega leži na zemlji krvav i sa podignutim rukama, svedok odbrane policijskog generala Sretena Lukića tvrdi da nije ubica

Pošto je svedok policijskog generala Sretena Lukića odgovornost za zločine neregularnih jedinica indirektno prebacio na vojsku, branilac vojnog generala Nebojše Pavkovića ga suočio sa dokumentom u kojem ministar policije nalaže Štabu MUP za Kosovo da "dobrovoljačke i paravojne grupe stavi pod svoju kontrolu radi eventualnog budućeg angažovanja"

Dokazujući da su se svi pripadnici Posebnih jedinica policije profesionalno ponašali prema civilima na Kosovu, bivši policajac iz Peći, svedočeći u odbranu generala Sretena Lukića, tvrdio da je jedan njegov kolega odstranjen iz jedinice samo zato što je obio trafiku

Optužba sugeriše da su vojska i policija na licu mesta ubijali zarobljene pripadnike OVK, a svedok odbrane policijskog generala Sretena Lukića kaže da zarobljenika nije bilo jer su teroristi svoje ranjene i ubijene saborce nosili sa sobom. "Šta se onda desilo u Račku", pita se tužilac

Svedočeći u odbranu generala Sretena Lukića, bivši član Uprave pogranične policije MUP Srbije kaže da je 1999. godine Albancima dozvoljen odlazak sa Kosova i bez pasoša, budući da su okolnosti bile vanredne, uopredivši to sa egzodusom Srba iz delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, takođe bez pasoša

Bivši istražni sudija Okružnog suda u Prištini tvrdi da je policija često podnosila krivične prijave protiv nepoznatih počinilaca zločina na Kosovu, a iz njenog iskaza proizlazi da su lakše otkrivani albanski nego srpski NN počinioci. Tako su ubice albanskog političara Fehmija Aganija i danas nepoznate, dok je današnji kosovski premijer Hašim Tači otkriven i (u odsustvu) osuđen za napad na policijsko vozilo

Iako se iz glavnog ispitivanja bivšeg prištinskog istražnog sudije Danice Marinković moglo zaključiti da je policija na Kosovu 1999. godine redovno hapsila počinioce zločina iz svojih redova, danas je, odgovarajući na pitanja tužioca, rekla da su policajci samo u dva slučaja uhapšeni zbog ubistava Albanaca

Svedočeći u odbranu policijskog generala Sretena Lukića, bivši policajac iz Srbice tvrdio da je krajem marta 1999. godine učestvovao u antiterorističkoj akciji na toj opštini, ali ne zna sa kojom četom PJP, niti ko je tom jedinicom komandovao, a broj albanskih izbeglica koje je tom prilikom video je, po njegovom iskazu, između 100 i 5.000

Bivši načelnik glogovačke policije Petar Damjanac objašnjavao zašto je prvo "čašću i glavom" tvrdio da u vreme NATO intervencije 1999. godine "ni u primisli" nije bilo masovnog odlaska civila iz tog dela Kosova, a potom ipak rekao da je iseljavanja bilo, ali pod pritiskom OVK

Svedok odbrane policijskog generala Sretena Lukića priznao da su iz Prištine ka Makedoniji od kraja marta do sredine aprila 1999. godine osim redovnih saobraćali i vanredni vozovi, za koje optužba tvrdi da su uvedeni za prinudno preseljenje kosovskih Albanaca

Negirajući komandnu ulogu Sretena Lukića nad jedinicama policije na Kosovu, svedok odbrane tvrdio da je optuženi general ponekad slao "instruktivne depeše", ali nikad naređenja načelnicima SUP u pokrajini

Bivši šef prištinskog Medija centra tvrdio da je 1998. i 1999. godine sloboda medija na Kosovu bila toliko velika da su pojedini listovi na albanskom jeziku bez posledica širili međuetničku mržnju... što se po njemu ne može reći za medije na srpskom jeziku

Pobijajući navode optužnice da je Sreten Lukić prikrivao tragove zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine, svedok njegove odbrane tvrdi da je optuženi general 2001. godine učestvovao u osnivanju Odseka za istraživanje ratnih zločina i tako doprineo otkrivanju i hapšenju mnogih počinilaca ubistava na Kosovu

Posle Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića i Nebojše Pavkovića, od svedočenja u sopstvenu odbranu na suđenju "Kosovskoj šestorki" odustao i policijski general Sreten Lukić. U tribunalu danas saopšteno da je generalu Pavkoviću iz "humanitarnih razloga" odobren sedmodnevni boravak na slobodi

Odbrana optuženog policijskog generala ne negira da su pripadnici MUP u proleće 1999. godine počinili više masovnih ubistava na Kosovu, ali nastoji da dokaže da to nije bio deo plana i da je tada u policiji malo ko znao za te zločine

Iako je sve vreme NATO bombardovanja, ali i godinama posle toga, bio angažovan na poslovima otkrivanja zločina na Kosovu, svedoku odbrane generala Sretena Lukića poznato tek nekoliko detalja o samo dva slučaja masovnih ubistava Albanaca

Nakon što je Srbija tražila razjašnjenje sudskog naloga o "24-časovnom elektronskom nadzoru", Pretresno veće suspendovalo prošlonedeljnu odluku o privremenom oslobođenju generala Nebojše Pavkovića, optuženog za zločine na Kosovu

Predsedavajući sudija od svedoka Lukićeve odbrane tražio razjašnjenje tvrdnje da su se Albanci pre napuštanja Kosova skupljali u centru Peći zbog straha od NATO bombardovanja, a da Srbi to nikada nisu radili iako su delili isti strah

Tužilac zahteva, a odbrane se protive uvrštavanju u dokaze intervjua koje su Nebojša Pavković i Sreten Lukić dali haškim istražiteljima. Odbrana smatra da se ti intervjui ne mogu koristiti za dokazivanje krivice preostale četvorice optuženih

Budući da Srbija ne može da obezbedi 24-časovni elektronski nadzor kretanja generala Nebojše Pavkovića za vreme njegovog privremenog boravka na slobodi, branioci traže da veće promeni odluku i pusti ga pod drugačijim okolnostima

Nakon što su srpske vlasti izvestile da nisu u stanju da obezbede elektronski nadzor optuženog generala dok je na privremenoj slobodi, Pretresno veće promenilo odluku i dozvolilo mu odlazak u Srbiju pod delimično izmenjenim okolnostima

Budući da je general Vladimir Lazarević svedočio u svoju odbranu i bio dostupan za unakrsno ispitivanje ostalih branilaca, izjava koju je dao istražiteljima tužilaštva može se koristiti protiv suoptuženih - zaključilo Veće koje šestorici bivših srpskih zvaničnika sudi za zločine na Kosovu 1999. godine

Tvrdeći da je Miloševićeva autoritarna vlast radila protiv svih svojih građana, Srba i Albanaca, kao i drugih naroda u okruženju, Zoran Živković prevideo činjenicu da je upravo Sreten Lukić, u čiju odbranu svedoči, kao šef Štaba MUP za Kosovo bio jedna od važnih poluga tog, kako ga je nazvao, "nerazumnog režima"

Odbrana dokazuje da je Lukić "konstantno odobravao" razgovore srpskih istražitelja sa policajcima osumnjičenim za ubistva porodice Beriša i braće Bitići, doprinoseći tako istrazi o kosovskim zločinima. Tužilac međutim smatra da je to nedovoljno i ukazuje da nije istraženo više desetina masovnih ubistava albanskih civila 1999. godine

Umanjujući ulogu policije na Kosovu, bivši komandant "Beogradskog odreda" Posebnih jedinica policije rekao da se u napadima na albanska sela "oslanjao" isključivo na vojne komandante, da je njima "džentlmenski prepuštao" izdavanje naređenja, a da je nekad u ime policije sam "kreativno odlučivao" - bez naređenja načelnika Štaba MUP za Kosovo Sretena Lukića, u čiju odbranu svedoči. Branilac generala VJ u unakrsnom ispitivanju osporavao te navode

Pod striktnim uslovima i 24-časovnim nadzorom srpskih vlasti, Nikoli Šainoviću odobren boravak u Srbiji od 5. do 7. aprila ove godine

Svedok policijskog generala Sretena Lukića tvrdi, a branilac bivšeg komandanta Treće armije VJ Nebojše Pavkovića negira, da je policija na Kosovu 1998. i 1999. godine delovala pod vojnim zapovestima

Branilac generala VJ Vladimira Lazarevića i tužilac u predmetu "Kosovske šestorke" pobijali tvrdnje pukovnika Duška Adamovića da Štab MUP za Kosovo nije učestvovao u planiranju i izvođenju napada na albanska sela

Štab MUP za Kosovo i njegov načelnik Sreten Lukić, po svedoku odbrane, nisu planirali i izvodili antiterorističke akcije u pokrajini, niti su ga niži organi policije izveštavali o bilo čemu, tako da on "ne vidi nijedan razlog za postojanje" tog organa 1999. godine

U odbranu generala Lukića svedočio Šaban Fazliju - bivši šumar iz Uroševca, svedok odbrane Slobodana Miloševića i, po tvrdnji njegovog sina, saradnik srpske policije

Bivši pripadnik đakovičke policije tvrdi da je početak uviđaja o leševima otkrivenim krajem aprila 1999. godine u selima Korenica i Meja kasnio jer je teren zbog NATO bombardovanja danima bio nepristupačan. A kada je istraga konačno počela, on se ubrzo iz nje povukao pa ne zna kakvi su bili rezultati

Albanci čiji su leševi krajem aprila 1999. godine pronađeni u Caragojskoj dolini su, po svedoku odbrane generala Sretena Lukića, ubijeni u borbi, ali ne zna s kim su se borili, niti ima saznanja o tome kako je okončana istraga u kojoj je i sam do pola učestvovao

Posle Pavla Strugara i Berislava Pušića, privremeni boravak na slobodi iz "humanitarnih razloga" danas odobren i generalu VJ Vladimiru Lazareviću

Mada je ministar policije u junu 1998. godine rešenjem o osnivanju Štaba MUP za Kosovo, na čijem je čelu bio optuženi Sreten Lukić, naložio da to telo rukovodi svim policijskim snagama u pokrajini, veštak odbrane tvrdi da zakoni Srbije nisu dozvoljavali da rešenje ministra bude sprovedeno u praksi

Veštak odbrane policijskog generala detaljno opisao šta sve 1998. i 1999. godine nije bila uloga Štaba MUP za Kosovo, na čijem je čelu bio optuženi Sreten Lukić. Na kraju je pojasnio šta taj organ jeste radio na Kosovu – služio je, kaže, samo za dopunsko izveštavanje policijskog vrha u Beogradu i logističku podršku policiji u pokrajini

Veštak odbrane policijskog generala se danas našao u situaciji da optuženog praktično brani od njega samog, budući da je Sreten Lukić, pre nego što je optužen, u intervjuu istražiteljima tužilaštva rekao da je 1999. godine bio jedan od komandanata Posebnih jedinica policije, što je odbrana tokom svog dokaznog postupka uporno negirala

Sudije odlučile da kao "dodatne svedoke" na suđenju "Kosovskoj šestorki" pozovu dva člana pregovaračke trojke iz Rambujea: Rusa Borisa Majorskog i Amerikanca Kristofera Hila. Treći član, ambasador Volfgang Petrič, svedočio na poziv optužbe prošle godine

Iskaz poslednjeg svedoka odbrane generala Sretena Lukića protekao na sednici zatvorenoj za javnost, nakon čega je o spornom dokumentu koji je Pavkovićeva odbrana predala tužilaštvu svedočio veštak odbrane vojnih i policijskih generala Dragoljuba Ojdanića i Sretena Lukića

Na kraju dvodnevnog iskaza u kojem je pobijao navode izveštaja američkog stručnjaka za otomansko kulturno nasleđe Andrasa Ridlmajera o uništavanju džamija i drugih verskih objekata na Kosovu 1999. godine, srpski istoričar Branimir Jokić rekao da sebe "ne smatra stručnim veštakom" za muslimanske verske objekte

Američki statističar Erik Fruts u ime odbrana "Kosovske šestorke" osporavao nalaze svog kolege Patrika Bola koji je u svedočenju na poziv optužbe tvrdio se broj izbeglih i ubijenih kosovskih Albanaca 1999. godine povećavao u vreme pojačanih aktivnosti srpske vojske i policije

Bivšem načelniku Generalštaba VJ odobren jednonedeljni dopust iz "humanitarnih razloga" pod striktnim uslovima i 24-časovnim nadzorom. Završne reči na suđenju "Kosovskoj šestorki" od 22. do 25. jula

Odbrana bivšeg generala Dragoljuba Ojdanića prezentovala ekspertizu beogradskog profesora Živojina Aleksića kojom se osporava autentičnost izveštaja generala Nebojše Pavkovića o zločinima nad kosovskim Albancima upućenog navodno u maju 1999. godine Generalštabu VJ. Pavkovićeva odbrana osporava svedokovu stručnost

Suprotno zaključcima francuskih, austrijskih i srpskih forenzičara, profesor Zoran Stanković, zajednički veštak odbrana "Kosovske šestorke", tvrdi da su kosovski Albanci čiji su leševi 1999. godine pronađeni u selima Kotlina i Izbica tu doneseni, a da su ubijeni na drugom mestu, a možda i u borbi

Veštak odbrane za ustavna pitanja tvrdi da savezna vlada i njen potpredsednik Nikola Šainović nisu imali nikakva ustavna i zakonska ovlašćenja nad vojskom i policijom 1999. godine, niti "pravne odnose" sa predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem, ali se uzdržao od odgovora na pitanje da li su "odnosi" postojali u praksi

Posle deset meseci i 119 svedoka, odbrane šestorice bivših srpskih zvaničnika, optuženih za zločine na Kosovu 1999. godine, okončale svoj dokazni postupak. Do kraja suđenja ostalo da se sasluša nekoliko svedoka Pretresnog veća

General Milan Đaković, svedok Pretresnog veća na suđenju "Kosovskoj šestorki", tvrdi da su termin "Zajednička komanda" skovali on i njegov komandant Nebojša Pavković, kako bi izbegli druge predugačke formulacije, ali da nema govora da je to telo imalo bilo kakvu komandnu ulogu, iako "skraćenica" na to ukazuje

Svedok Pretresnog veća na suđenju za zločine nad albanskim civilima 1999. godine nastavio da negira postojanje Zajedničke komande vojske i policije za Kosovo, iako mu je tužilac predočio da su trojica od šestorice optuženih na nekim ratnim sastancima i u posleratnim izjavama tvrdili suprotno

Trećim danom saslušanja svedoka Pretresnog veća Milana Đakovića, okončano suđenje šestorici bivših srpskih zvaničnika optuženih za zločine na Kosovu 1999. godine, a završne reči će se održati od 22. do 25. jula

Svedočenje bivšeg šefa Uprave bezbednosti VJ na suđenju šestorici nekadašnjih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije optuženih za zločine na Kosovu zakazano za 8. i 9. juli ove godine. Odbrana traži "isti tretman" za dvojicu ranije najavljenih, pa otkazanih svedoka Pretresnog veća – ruskog ambasadora Majorskog i njegovog američkog kolegu Hila

Svedočeći na poziv Pretresnog veća na suđenju šestorici bivših srpskih zvaničnika optuženih za zločine nad kosovskim Albancima, bivši načelnik bezbednosti VJ Aleksandar Dimitrijević relativizovao neke svoje izjave iz 1998. godine kada je kritikovao vojni i politički vrh zbog događaja na Kosovu. Predsedavajući sudija primetio da se u pojedinim situacijama svedok postavlja "defanzivno"

Svedočeći na poziv sudskog veća, general Aleksandar Dimitrijević je nastojao da svoja nekadašnja neslaganja sa upotrebom jedinica VJ i ponašanjem MUP na Kosovu interpretira tako da ne idu na štetu petorice srpskih zvaničnika optuženih za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine, ali ne i šestog na optuženičkoj klupi – Nebojše Pavkovića

U prvom delu završnih reči, tužilac ukazuje da je van razumne sumnje dokazano da je 1999. godine proterano više od 800.000 a ubijeno nekoliko hiljada kosovskih Albanaca u sklopu udruženog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio Slobodan Milošević, a među učesnicima optuženi Milutinović, Šainović, Ojdanić, Pavković, Lazarević i Lukić

Optužene političke, vojne i policijske zvaničnike Srbije koje proglasi krivim za zločine protiv kosovskih Albanaca 1999. godine Pretresno veće bi, smatra optužba, trebalo da osudi na zatvorske kazne od 20 godina do doživotne. Počelo iznošenje završne reči odbrane Milana Milutinovića

Odbrane bivšeg predsednika Srbije i potpredsednika vlade SR Jugoslavije tvrde da njihovi klijenti ne snose odgovornost za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine i negiraju vezu svojih klijenata sa Slobodanom Miloševićem, za koga optužba tvrdi da je predvodio udruženi zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja Kosova

U nastavku izvođenja završnih reči na suđenju "Kosovskoj šestorki" branioci bivšeg načelnika Generalštaba i nekadašnjeg komandanta Treće armije zatražili oslobađajuću presudu za svoje klijente rekavši da su "nepravedno osuđeni" i da krivica nije "ni izbliza dokazana"

Da je general Vladimir Lazarević 1999. godine znao za postojanje plana za proterivanje Albanaca sa Kosova, pripadnici Prištinskog korpusa kojim je tada komandovao ne bi vraćali izbeglice u njihova mesta, tvrde branioci i traže da Pretresno veće donese oslobađajuću presudu

Umanjujući ulogu policijskog generala Sretena Lukića, njegovi branioci podsetili na izjave svedoka koji su ga opisivali kao "devetu rupu na svirali", "desetu violinu" i "običnog ađutanta". Poput branilaca preostale petorice optuženih, odbrana traži da i general Lukić bude oslobođen

U replici na završne reči branilaca šestorice bivših srpskih zvaničnika optuženih za zločine nad Albancima 1999. godine tužilac još jednom objasnio zašto smatra da Pretresno veće treba optuženima da odmeri kazne od 20 godina do doživotnog zatvora. Posle takozvane duplike, odnosno "odgovora branilaca na odgovor tužioca", sudije se povukle na većanje o presudi

Pretresno veće odobrilo zahtev odbrane da bivši predsednik Srbije zbog “hitnih i ozbiljnih” medicinskih razloga danas otputuje u Beograd i vrati se Pritvorsku jedinicu UN nakon tri sedmice

Bivšem potpredsedniku vlade SRJ Nikoli Šainoviću, optuženom za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine, odobren dvonedeljni dopust iz zdravstvenih razloga. Mada je, po odluci Pretresnog veća, odlazak u Srbiju dopušten i generalu Vladimiru Lazareviću, on će morati da sačeka odluku po tužiočevoj žalbi

Žalbeno veće uvažilo argumentaciju tužilaštva i poništilo odluku kojom je "iz humanitarnih razloga" generalu VJ Vladimiru Lazareviću odobren privremeni boravak na slobodi

Tačno pola godine od zaključenja suđenja, u četvrtak 26. februara 2009. biće izrečena presuda Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću, optuženih da su učestvovalu u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem promene etničke slike Kosova

Bivšem komandantu Prištinskog korpusa, generalu Vladimiru Lazareviću, iz razloga humanitarne prirode odobren dopust do 23. februara, što je tri dana pred izricanje presude njemu i još petorici bivših srpskih zvaničnika optuženih za zločine na Kosovu 1999. godine. Odbačen sličan zahtev Nikole Šainovića

Presudom "Kosovskoj šestorki" utvrđeno postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja albanskih civila sa Kosova 1999. godine, ali ne i da su u ostvarenju tog cilja na isti način učestvovali svi optuženi. Milan Milutinović oslobođen svih optužbi, dok su Nikola Šainović i generali Pavković i Lukić osuđeni na kazne zatvora od 22, a Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević od 15 godina

Osim što je uzelo u obzir formalne nadležnosti nad vojskom i policijom šestorice bivših srpskih zvaničnika optuženih za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine, Pretresno veće je pri donošenju presude i odmeravanju kazne uzelo u obzir i njihovu bliskost sa Slobodanom Miloševićem, tako da više nema nikakve sumnje kako bi izgledao kosovski deo presude bivšem predsedniku Srbije i SRJ, da je optuženi dočekao kraj suđenja

Budući da tužilaštvo ne namerava da nastavi postupak protiv bivših srpskih zvaničnika osuđenih za zločine na Kosovu 1999. godine u vezi sa mestima zločina Račak, Dubrava i Padalište, o kojima po nalogu sudija nije izvodilo dokaze, specijalno imenovano veće proglasilo da nema preostalih optužbi koje pred ovim Tribunalom terete "Kosovsku šestorku"

Žalbeno veće iz humanitarnih razloga odobrilo privremeno oslobađanje Vladimira Lazarevića, generala VJ osuđenog za zločine nad kosovskim Albancima

Tužilac se neće žaliti na oslobađajuću presudu nekadašnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću ali traži veće kazne za petoricu bivših srpskih zvaničnika osuđenih za kosovske zločine na 15 do 22 godine zatvora. Branioci petorice optuženih zahtevaju oslobađajuće presude za svoje klijente

Bivšem komandantu Treće armije VJ Nebojši Pavkoviću odobren petodnevni boravak u Srbiji tokom kojeg će prisustvovati sahrani svog nedavno preminulog oca, saopšteno danas u Tribunalu

Branioci policijskog generala Sretena Lukića traže da Žalbeno veće uvrsti u dokaze više dokumenata koji nisu bili prevedeni do završetka glavnog postupka protiv "Kosovske šestorke". Tvrde da se radi o važnoj dokumentaciji iz koje se vidi da je optuženi za vreme boravka na Kosovu bio "degradiran od strane režima Slobodana Miloševića"

Žalbeno veće primilo konačne verzije žalbenih podnesaka petorice srpskih zvaničnika osuđenih između 15 i 22 godine zatvora za zločine na Kosovu 1999. godine. Vladimir Lazarević i Nebojša Pavković prigovaraju na zdravstvenu zaštitu u Pritvorskoj jedinici

Pred Žalbenim većem nema nerešenih podnesaka odbrane a zahtevi tužilaštva će biti rešeni u dogledno vreme, čime su stvoreni uslovi za zakazivanje žalbene rasprave, zaključak je konferencije o stanju u žalbenom postupku u predmetu "Kosovske petorke" srpskih zvaničnika

Branioci petorice političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije imaju rok od tri meseca da pročitaju prevod prvostepene presude i odluče da li će promeniti osnove za žalbu. Optuženi se žale na stomatološke i druge zdravstvene probleme

Žaleći se na tretman u haškoj kraljevskoj bolnici, general Vladimir Lazarević kaže da mu je prvo ukinuta terapija koju su propisali srpski lekari da bi onda zbog istog problema bio operisan, nakon čega je u bolnici držan "prekratko" i bez mogućnosti da gleda televiziju. Njegov nekadašnji pretpostavljeni general Nebojša Pavković nezadovoljan radom holandskih zubara

Veći deo konferencije o stanju u žalbenom postupku u predmetu "kosovske petorke" protekao u monologu o zdravlju optuženog generala Vladimira Lazarevića koji se požalio na "pogoršanje bolesti mozga". Branioci imaju rok do 14. juna da podnesu eventualne izmene na žalbene osnove

Žalbeno veće odbacilo zahtev bivšeg načelnika Štaba MUP Srbije za Kosovo Sretena Lukića, prvostepeno osuđenog na 22 godine zatvora, da mu se privremenim boravkom u Srbiji omogući "tajm aut" i "promena ambijenta" kako bi se bolje pripremio za nastavak služenja pritvorskih (i zatvorskih) dana

Bez spornih pitanja i nerešenih podnesaka ali i bez datuma o održavanju žalbene rasprave u predmetu petorice srpskih zvaničnika prvostepeno osuđenih za zločine na Kosovu 1999. godine

Ni četiri godine nakon prvostepene presude petorici srpskih zvaničnika nema nagoveštaja kada se može očekivati žalbena rasprava na suđenju za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine. Nove pritužbe generala Lazarevića na zdravstvenu negu u pritvoru

Žalbena rasprava na suđenju za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine zakazana za 11. mart ove godine. Razmena argumenata strana trajaće punih nedelju dana

Bivši načelnik Generalštab Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić povukao žalbu na presudu kojom je proglašen krivim za deportacije i prisilno premeštanje kao zločine protiv čovečnosti i osuđen na kaznu od 15 godina zatvora

Na otvaranju žalbene rasprave u predmetu bivših srpskih zvaničnika osuđenih za kosovske zločine, branilac negirao bliskost Nikole Šainovića sa Slobodanom Miloševićem, sugerišući da je umesto njegovog klijenta trebalo da bude osuđen Milan Milutinović jer su on i Milošević sa svojim ženama svih 78 dana NATO kampanje proveli zajedno na "komandnom mestu"

Američki advokat Džon Akerman drugog dana žalbene rasprave naveo da je "apsurdno" pomisliti da su "inteligentni i obrazovani" ljudi poput Slobodana Miloševića, Nebojše Pavkovića i drugih zvaničnika Srbije i SRJ verovali da je moguće proterati hiljade Albanaca sa Kosova i za to dobiti međunarodnu podršku. Tužilac odgovara da je upravo ta grupa osmislila i sprovela zločinački plan etničkog čišćenja pokrajine

Odbrana zahteva oslobađanje generala Vladimira Lazarevića optužbi za pomaganje i podržavanje proterivanja kosovskih Albanaca navodeći da, kao i u slučaju Momčila Perišića, nema dokaza o "konkretnoj usmerenosti" njegovih dela na počinjenje zločina. Tužilac, međutim, odgovara da nalaze Perišićeve presude treba odbaciti jer odstupaju od dosadašnje sudske prakse i "podrivaju poštovanje međunarodnog prava" i "suprotni su interesima pravde"

Posle jučerašnjeg pokušaja branilaca da poistovete poziciju generala Vladimira Lazarevića sa oslobođenim Momčilom Perišićem, odbrana policijskog generala Sretena Lukića se u današnjem zahtevu da mu se ukine 22-godišnja kazna pozivala na delove oslobađajuće presude Gotovini i Markaču i bivšim ministrima Ruande osuđenim pa oslobođenim za genocid

Tužilac smatra da kazne od 22 i 15 godina zatvora bivšim srpskim zvaničnicima osuđenim za zločine na Kosovu ne odražavaju težinu zločina i ulogu optuženih i zahteva izricanje "najteže kazne koju dopušta statut". Branioci takav zahtev ocenjuju "nedopustivim, nemoralnim i nekolegijalnim". Obraćanja optuženih i zahvalnica generala Lazarevića na sedam jezika

Bivši načelnik Generalštaba VJ prvo je osuđen na 15 godina zatvora, potom je prihvatio navode presude i isposlovao tužiočevo odustajanje od žalbe, a zatim je odlukom predsednika Merona pušten na prevremenu slobodu, da bi prvog dana po dolasku u Beograd rekao sve suprotno ranijem prihvatanju krivice

Statusna konferencija u žalbenom postupku srpskih zvaničnika osuđenih za zločine počinjene na Kosovu 1999. godina

Pet godina nakon izricanja prvostepene presude kojom su proglašeni krivim za zločine na Kosovu 1999. godine, Žalbeno veće će 23. januara 2014. godine saopštiti konačnu presudu Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Sretenu Lukiću i Vladimiru Lazareviću

Žalbeno veće sudije Liua potvrdilo nalaz prvostepene presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog raseljavanja albanskih civila sa Kosova 1999. godine, ali su trojici od četvorice bivših srpskih zvaničnika neznatno umanjene kazne. U potpunosti odbačen zaključak veća sudije Merona iz presude Momčilu Perišiću o "konkretnoj usmerenosti" kao neophodnom uslovu za osudu za pomaganje i podržavanje zločina

Ostatak 22-godišnje kazne zatvora, na koju je osuđen zbog zločina nad kosovskim Albancima, general Vojske Jugoslavije služi u finskom zatvoru, saopšteno je danas u Tribunalu

U naknadno obelodanjenoj odluci iz marta ove godine navedeno da će bivši potpredsednik vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović ostatak od 18-godišnje zatvorske kazne odslužiti u Švedskoj

Branioci bivšeg potpredsednika vlade SR Jugoslavije uputili zahtev da njihov klijent bude pušten na prevremenu slobodu 26. avgusta ove godine – nakon odslužene dve trećine 18-godišnje zatvorske kazne, što je rok posle kojeg se haški osuđenici inače puštaju iz zatvora

Žalbeno veće zaključilo da odbrana bivšeg šefa štaba MUP za Kosovo Sretena Lukića nije pokazala da postoje novi dokazi neophodni za reviziju žalbene presude kojom je osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine

General srpske policije Sreten Lukić prebačen u Poljsku gde će služiti ostatak dvadesetogodišnje zatvorske kazne koja mu je izrečena za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine, navodi se u danas objavljenoj odluci predsednika Rezidualnog mehanizma za međunarodne krivične sudove, Teodora Merona

U danas objavljenoj odluci predsednika Mehanizma za međunarodne sudove Teodora Merona, kao razlozi za prevremeno puštanje na slobodu generala Vladimira Lazarevića navode se, između ostalog, zadovoljavajući stepen rehabilitacije i dostavljanje dokumenata tužilaštvu, što je donekle u suprotnosti sa njegovim izjavama po povratku u Srbiju