Home



DELIMIČNA POBEDA GENERALA OJDANIĆA U SPORU SA NATO




Veće prihvatilo dva od tri zahteva generala Ojdanića da se Severoatlantskom savezu i pojedinim državama-članica upute nalozi za dostavljanje dokumenata koji bi mogli da budu od značaja za njegovu odbranu

Dragoljub Ojdanić u sudnici TribunalaDragoljub Ojdanić u sudnici Tribunala

Pretresno veće je delimično prihvatilo zahtev generala Dragoljuba Ojdanića da se Severoatlantskom savezu (NATO) i pojedinim državama-članicama upute nalozi za dostavljanje dokumenata koji bi mogli da budu od značaja za njegovu odbranu.

Vladama Sjedinjenih Država, Kanade, Islanda i Luksemburga, kao i sedištu NATO u Briselu, je naloženo da odbrani generala Ojdanića dostave dve - od tri tražene - grupe dokumenata. Radi se o kopijama snimaka, transkriptima, sažecima ili beleškama o presretnutim (elektronskim, usmenim ili pismenim) komunikacijama od 1. januara do 20. juna 1999. godine, u kojima je jedan od učesnika bio general Ojdanić ili je pominjano njegovo ime. Traže se dokumenti koji mogu da ukažu da li je general Ojdanić znao ili bio umešan u deportacije kosovskih Albanaca ili njihova ubistva, zatim da li su vlade Srbije ili SRJ poštovale formalni lanac komandovanja na Kosovu 1999. godine, kao i da li je general Ojdanić preuzimao mere za sprečavanje ili kažnjavanje zločina. General Ojdanić je, inače, optužen za zločine protiv čovečnosti na Kosovu, zajedno sa još četvoricom vojnih i policijskih generala (Pavković, Lazarević, Lukić i Đorđević) i dvojicom srpskih političara (Milutinović i Šainović).

Veće je odbilo zahtev za trećom grupom traženih dokumenata, u kojoj su navedeni izveštaji, procene ili komentari zapadnih vojnih atašea u Beogradu o govoru koji im je u leto 1998. održao general Ojdanić, zatim izveštaji, procene ili komentari tadašnjeg zapovednika NATO, generala Veslija Klarka/Wesley Clark, o Ojdaniću i njegovim stavovima i ovlašćenjima, kao i sve informacije o Ojdaniću koje je službama navedenih država ili komandi NATO dostavio general Momčilo Perišić i to u periodu od 28. novembra 1998. do danas.

Vladama navedenih država i Severoatlantskom savezu Pretresno veće je ostavilo rok od 21 dana za podnošenje eventualnih zahteva za zaštitne mere, ako smatraju da bi obelodanjivanje nekih od dokumenata ugrozilo interese nacionalne bezbednosti. Ukoliko u navedenom roku ne bude takvih zahteva, nalog za dostavljanje dokumenata postaje izvršan.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 257

POVRATAK U BUDUĆNOST: Jedna, dve ili nijedna presuda za Miloševića
RS BRANI ORIĆA: Šta su svedoci optužbe radili u Srebrenici?
VUKOVARSKE PRIČE: Nepoznati poznanik oficira-novinara
ZATVORENI ILI ZAŠTIĆENI: "Dobrovoljni zatočenici" iz Hadžića