Bivši načelnik Generalštaba Branko Krga tvrdi da VJ 1999. godine nije imala interes da proteruje albanske civile sa Kosova, o čemu po njemu svedoči i uspostavljanje vojnih punktova, kako bi se "pomoglo albanskom narodu." Kosovski Albanci koji su svedočili tvrdili su da su na tim punktovima usmeravani ka Albaniji i Makedoniji


Ratni načelnik Obaveštajne uprave Generalštaba VJ Branko Krga tvrdi da je vojni vrh pre početka bombardovanja SRJ činio sve da se kosovsko pitanje reši političkim putem, ali da je u isto vreme pratio pripreme NATO za napad. Krga je 2002. godine postavljen za načelnika Generalštaba, a danas je svedočio u odbranu svog prethodnika na tom položaju, generala Dragoljuba Ojdanića.

Ukazujući na spremnost optuženog na kompromise, svedok je rekao da je Ojdanić u martu 1999. godine imao četiri telefonska razgovora, sa generalom Veslijem Klarkom/Wesley Clark, glavnokomandujućim NATO snaga. Početkom meseca su, kaže Krga, razgovarali "smirenim tonom" a Klark je čak pozvao Ojdanića na pregovore u Brisel i nudio saradnju Vojsci Jugoslavije. "Smireni ton" se, tvrdi, u razgovorima 22. i 24. marta pretvorio u pretnje da će vojska biti uništena, pa je usledio napad na SRJ. Vojni vrh je i u vreme bombardovanja, tvrdi svedok, tražio načine da se dođe do kompromisa, a ti napori su kulminirali potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine. Krga je bio član vojne delegacije koja je, kaže, po odobrenju generala Ojdanića, parafirala sporazum.

U nastojanju da pobije tezu optužbe da su za proterivanje albanskih civila sa Kosova odgovorne srpske snage bezbednosti, svedok je rekao da su obaveštajne informacije iz izvora bliskih italijanskoj vladi govorile da je NATO u februaru 1999. već imao plan za zbrinjavanje 200 do 500 hiljada albanskih izbeglica u Albaniji i Makedoniji, odnosno da je pomeranje stanovništva bio deo šireg plana te vojne alijanse. Kaže da su se albanski civili od početka rata kretali ka granici kako bi se "udaljili od jedinica VJ" koje su potom postajale izolovane mete avijacije NATO.

Većina žrtava proterivanja sa Kosova je, svedočeći tokom dokaznog postupka optužbe, tvrdila da su proterani po ulasku policije u sela, a da su na putu ka granici bili usmeravani na policijskim i vojnim punktovima. Suprotno takvim navodima, Krga tvrdi da je VJ uspostavila punktove "kako bi pomogla tom narodu", ali i da "svetu pokaže" da vojska nema interes da proteruje civile. Ojdanićeva odbrana je u dokaze uvela i ratni proglas Generalštaba VJ Albancima da ne napuštaju svoje domove.

Konačno, Krga je tvrdio da je njegova uprava raspolagala obaveštajnim podacima da se ekstremno krilo OVK u vreme rata "okrutno odnosilo prema svojim sunarodnicima" sa ciljem da ubistva, proterivanja i paljenje kuća koja su oni činili pripišu vojsci.

Svedoka će sutra ispitivati tužilac.

Dijeljenje sadržaja