Uvodna reč tužioca na suđenju šestorici bivših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije, koji se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se, kako je danas istaknuto, "izmeni demografska struktura Kosova, kako bi se nastavila i učvrstila srpska kontrola nad pokrajinom."


Kampanja koju je NATO 24. marta 1999. godine pokrenuo protiv Srbije "pružila je priliku članovima udruženog zločinačkog poduhvata da pod okriljem rata urade ono što nisu smeli da urade u miru" – naglasio je danas tužilac Tomas Henis/Thomas Hannis, u uvodnoj reči na suđenju šestorici bivših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije, optuženih za zločine protiv čovečnosti na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine.

Na optuženičkoj klupi našli su se tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović, načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić, komandant Treće armije Nebojša Pavković, komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević i načelnik MUP na Kosovu Sreten Lukić. Nedostaje, jedino, Vlastimir Đorđević, bivši načelnik resora Javne bezbednosti, koji je i dalje u bekstvu.

Svi oni terete da su, zajedno sa tadašnjim predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Miloševićem, učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se "izmeni demografska struktura Kosova, kako bi se nastavila i učvrstila srpska kontrola nad pokrajinom." Za ostvarenje tog cilja optuženi su koristili vojne i policijske snage koje su bile pod njihovom komandom i kontrolom, a njihov zajednički plan i namera uključivao je zločine.

Ključni faktori koje bi sudije trebalo da imaju u vidu prilikom izvođenja dokaza optužbe su, prema tužiocu, usaglašena, sistematska i rasprostranjena priroda oružane kampanje koju su 24. marta 1999. pokrenule srpske snage; zatim veliki broj žena, dece i staraca među žrtvama nasilja; napore koji su činjeni da bi se zločini sakrili i uklonili dokazi, kao i Miloševićeva "izjava o nameri" koju je u oktobru 1998. godine izgovorio pred generalima Naumanom/Naumann i Klarkom/Clark, kada je najavio da će na proleće kosovski problem rešavati po "Dreničkom modelu" 1945-46. godine, tako što će Albance "skupiti na gomilu i pobiti." Među značajnim faktorima na koje je ukazao tužilac je i uklanjanje sa položaja u vojsci i policiji onih koji su se protivili takvoj politici, kao i "važnost Kosova za politički uspon i opstanak Slobodana Miloševića."

Rezultat kampanje nasilja koju su srpske snage pokrenule pod okriljem intervencije NATO, prema tužiocu, bile su stotine hiljada ljudi koji su deportovani ili prisiljeni da beže sa Kosova, na hiljade ubijenih, nebrojeni opljačkani i lišeni ličnih dokumenata, zlostavljani muškarci i silovane žene, na hiljade spaljenih kuća, razorenih džamija i verskih i kulturnih objekata. Sve to, istakao je tužilac, "nije jednostavna kolateralna šteta sukoba sa OVK niti posledica NATO bombardovanja." Po njemu, radilo se o "sistematskom ubijanju civila" i "dobro organizovanoj i koordiniranoj akciji deportacija, sa ciljem da se promeni etnička ravnoteža na Kosovu."

Suđenje se nastavlja posle podne, uvodnom izjavom optuženog generala Ojdanića, nakon čega će tužilac izvesti svog prvog svedoka.

Dijeljenje sadržaja