Od preko tri hiljade presuda pripadnicima VJ na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine oko 90 odsto se odnosi na izbegavanje mobilizacije i dezerterstvo. Ostale se odnose na zločine protiv civila, ali ne i ubistva, kaže svedok Ojdanićeve odbrane Radomir Gojović


Svedočenjem bivšeg načelnika Pravne uprave Generalštaba VJ Radomira Gojovića odbrana Dragoljuba Ojdanića je danas pobijala navod optužnice da je optuženi general podsticao zločine nad kosovskim Albancima "time što nije preduzeo ništa da počinioci budu kažnjeni". Penzionisani general Gojović tvrdi da je, naprotiv, Ojdanić sredinom aprila 1999. od njega zahtevao da učini sve kako bi vojno pravosuđe bolje funkcionisalo. Nakon toga je, kaže svedok, oformljeno 20 vojnih sudova i isto toliko tužilaštava pri komandama jedinica VJ na području cele SRJ. Između ostalih i pri komandi Treće armije i Prištinskog korpusa.

O rezultatima rada vojnog pravosuđa, Gojović je za potrebe Generalštaba sačinio izveštaj u septembru 1999. godine, nekoliko meseci po završetku rata. Naveo je da su vojni sudovi u vreme rata na Kosovu izrekli više od tri hiljade presuda pripadnicima vojske, ali da se 88% njih odnosi na krivična dela neodazivanja na mobilizaciju i dezerterstvo. Preostalih 12% su, kaže, slučajevi ratnih zločina protiv kosovskih Albanaca, ali je u unakrsnom ispitivanju priznao da se nijedna presuda nije odnosila na ubistva civila.

Kada je u februaru 2000. godine Ojdanić postao savezni ministar odbrane, a Gojović premešten u Pravnu upravu tog ministarstva, ministar je, kaže svedok, tražio od njega da "sredi podatke" o radu vojnih sudova u vreme rata. Čudio se, tvrdi Gojović, nesrazmeri između velikog broja ubijenih albanskih civila i malog broja otkrivenih počinilaca. Gojović je, kaže, saznao da je od kraja rata do tada u 11 predmeta za ubistva kosovskih Albanaca osuđeno 39 pripadnika VJ, a najviša izrečena kazna je 14 godina zatvora. Među osuđenima su samo vojnici i jedan podoficir, ali ne i oficiri VJ.

Razlog tome bi, po Gojoviću, moglo biti to što su ubistva civila činili samo oni pripadnici vojske koji su se "odmetuli van komande". Zločine je, kaže, na Kosovu bilo teško procesuirati jer su se počinioci "vešto skrivali", a u uslovima rata je bilo teško doći do svedoka.

Suđenje Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću, optuženim za zločine na Kosovu 1999. godine, nastavlja se sutra.

Dijeljenje sadržaja