Veštak odbrane Entoni Džouns tvrdi da general Ante Gotovina nije mogao da se bavi isključivo nedisciplinom svojih vojnika, već i pitanjem daljeg napredovanja trupa koje je predvodio u "Oluji"


Tokom unakrsnog ispitivanja američkog eksperta Entonija Džonsa/Anthony Jones, tužilac je ukazivao da stalna naređenja kojima su general Ante Gotovina i niži zapovednici Zbornog područja Split zahtevali prestanak paljenja i pljački srpskih kuća nakon operacije "Oluja" nisu urodila plodom. Od prvih izdatih početkom avgusta do poslednjeg, sa potpisom komandanta operativne grupe Zapad 31. oktobra 1995. godine, "ništa se nije dogodilo po pitanju procesuiranja počinilaca i smanjenja zločina ", rekao je tužilac Vespi/Waespi. Optužba zaključuje da ta naređenja nisu poštovana sugerišući da odgovornost za to leži na optuženom generalu.

Veštak odbrane se nije s tim složio, objasnivši da su naređenja iznova izdavana da bi se vojnici na njih bolje fokusirali te da je general Gotovina imao "dualni fokus", odnosno da nije mogao da se bavi isključivo nedisciplinom svojih vojnika, već i pitanjem daljeg napredovanja trupa koje je predvodio u "Oluji".

Tužilac je, dalje, ukazao i na činjenicu da je general Gotovina za napad na Knin angažovao 4. i 7. gardijsku brigadu, čiji su pripadnici u izveštajima HV imenovani kao počinioci brojnih zločina u Bosanskom Grahovu i Glamoču u julu 1995. godine. Američki general odgovara da su te dve brigade bile najbolje kojima je Gotovina raspolagao i da bi njihovo povlačenje i zamena drugim jedinicama bilo suviše rizično.

Dve pomenute brigade borile su se u okviru operativne grupe Zapad čijeg je komandanta Slavena Zdilara neposredno pred početak "Oluje" general Gotovina zamenio svojim dotadašnjim načelnikom štaba Rahimom Ademijem. Mada se u dokumentu ne navode razlozi za smenu, svedok je u glavnom ispitivanju tvrdio da je to učinjeno jer Ademijev prethodnik nije u dovoljnoj meri poštovao naređenja u kojima se traži strogo poštovanje discipline, sprečavanje zločina i kažnjavanje počinilaca.

Dokazujući da se u slučaju Zdilara nije radilo o činu kažnjavanja, tužilac je predočio naređenje od 27. septembra 1995. godine kojim ga Gotovina ponovo imenuje na mesto komandanta OG Zapad, s tim što je u međuvremenu avanzovao u čin generala. Džons je odgovorio da ne zna zašto se ovaj odlučio da Zdilaru "da još jednu šansu", ali tvrdi da je proces "rehabilitacije" starog-novog komandanta OG Zapad trajao dugo, budući da je pre ponovnog imenovanja na stari položaj obavljao neke niže komandne funkcije.

Pošto je svedok u toku unakrsnog ispitivanja rekao da je odgovornost za stanje na oslobođenom području već popodne 6. avgusta 1995. godine od Gotovine preuzeo general Ivan Čermak, mogućnost da postavi nekoliko dodatnih pitanja je iskoristio Čermakov branilac Kejli/Cayley. On je sugerisao da Džons ne zna koja je bila uloga generala Čermaka u Krajini nakon "Oluje", niti je video ijedan dokument sa njegovim potpisom iz tog perioda, sa čim se svedok bez pogovora složio.

Pored Gotovine i Čermaka, za zločine nad srpskim civilima i njihovom imovinom počinjene za vreme i nakon operacije "Oluja" tereti se i policijski general Mladen Markač.

Dijeljenje sadržaja