Američki vojni ekspert Entoni Džons tvrdi da je general Ante Gotovina stalnim izdavanjem naređenja da se zločini spreče a počinioci kazne doprineo smirivanju situacije nakon operacije "Oluja", što je, smatra, vidljivo i iz vojnih izveštaja u kojima se nakon 18. avgusta 1995. godine ne pominju zločini u koje su umešani pripadnici HV


Odbrana Ante Gotovine je svoj dokazni postupak na suđenju hrvatskim generalima optuženim za zločine u vreme i nakon operacije "Oluja" nastavila iskazom penzionisanog američkog generala Entonija Džonsa/Anthony Jones. On je za potrebe odbrane sačinio stručni izveštaj o dužnostima operativnog vojnog komandanta sa naglaskom na aktivnostima generala Gotovine, koji je kao zapovednik Zbornog područja Split predvodio hrvatske snage u operaciji "Oluja" početkom avgusta 1995. godine.

Glavni zaključak generala Džonsa je da je Ante Gotovina preduzeo sve nužne i razumne mere da spreči pljačke i paljevine srpskih kuća u krajinskim mestima koja je u "Oluji" oslobodila Hrvatska vojska (HV). Te mere su se, prema njegovim zaključcima, uglavnom svodile na izdavanje naređenja podređenim oficirima u kojima se nalažu preventivne mere za sprečavanje zločina, kao i kažnjavanje počinilaca ako je do protivzakonitog ponašanja vojnika već došlo. Gotovinina naređenja su, kaže, "počela da daju rezultate" nakon 12 do 14 dana, što se, po njemu, vidi i iz vojnih izveštaja u kojima se od 18. avgusta 1995. godine više ne pominje učešće pripadnika HV u paljevinama i pljačkama.

Džons je tokom pregleda hrvatskih vojnih dokumenata zapazio da je general Gotovina 3. avgusta 1995. godine, manje od 24 časa pre operacije "Oluja", sa mesta zapovednika operativne grupe Sever smenio pukovnika Zdilara i na njegovo mesto postavio svog načelnika štaba Rahima Ademija. Mada se u odluci ne navode razlozi za "rokadu", Džons zaključuje da je optuženi general odlučio da na to mesto postavi čoveka od poverenja, kako bi poboljšao efikasnost komandovanja, pre svega u pogledu poštovanja naređenja o disciplini vojnika i sprečavanju zločina nad Srbima i njihovom imovinom.

Veštak odbrane je posebno naglasio da je prioritet generala Gotovine bilo ofanzivno delovanje snaga koje je predvodio. Drugim rečima, jedinice pod njegovom kontrolom bi oslobodile neko mesto i odmah nastavile sa napredovanjem, ostavljajući brigu za uspostavljanje reda u "pozadinskom području" vojnoj i civilnoj policiji. Džons je tako potvrdio tezu odbrane da zapovednik Zbornog područja Split nije bio odgovoran za zločine počinjene u Krajini nakon operacije "Oluja".

Upitan da li bi on preduzeo još neke dodatne mere da spreči zločine da je bio na Gotovininom mestu, američki general je rekao da "verovatno ne bi", osim što bi možda naglasio potrebu da se podrže ljudi zaduženi za uspostavljanje civilne kontrole na oslobođenom području. Zaključujući glavno svedočenje, Džons je rekao da je Gotovina svoj posao u "Oluji" obavio "zavidno uspešno", bolje od svih očekivanja i predviđanja. Pred kraj današnjeg zasedanja, počelo je unakrsno ispitivanje svedoka od strane tužioca Stefana Vespija/Waespi.

Dijeljenje sadržaja