Svedočenje penzionisanog pukovnika JNA Osmana Selaka na sudjenju Radoslavu Brdjaninu, optuženom za genocid u Bosanskoj Krajini


"Službena politika JNA bila je da se ostane u etnički mešovitoj Jugoslaviji, ali je realnost bila da je vojska zapravo stala na stranu jedne etnicke grupe", rekao je Osman Selak, penzionisani pukovnik bivše Jugoslovenske narodne armije, svedočeći na sudjenju Radoslavu Brdjaninu, optuženom za genocid u Bosanskoj Krajini. Selak je JNA napustio u julu 1992. kao jedan od poslednjih aktivnih oficira nesrpske nacionalnosti u saveznoj vojsci.

Opisujući na koji način je "realnost" pobedila "službenu politiku", pukovnik Selak je posebno govorio o dogadjajima od decembra 1991. do jula 1992. koje je detaljno beležio u svoj radni dnevnik. "Devedeset odsto starešina JNA bili su Srbi i Crnogorci a 10 odsto pripadnici svih drugih naroda u bivšoj Jugoslaviji", rekao je svedok naglašavajući da je etnički sastav bio takav i pre 18. maja 1992. kada je proglašena Srpska Republika BiH. U to vreme pukovnik Selak je bio komandant pozadinske baze JNA u Banja Luci koja je pokrivala čitavu zonu odgovornosti Petog Korpusa odnosno, posle proglašenja RS, Prvog Krajiškog korpusa kojim je komandovao general Momir Talić, optužen zajedno sa Radoslavom Brdjaninom ali protiv koga je, zbog teške bolesti, postupak zamrznut.

Uz mnoštvo detalja o komandnom lancu u armiji i, posebno, o izdavanju oružja i vojne opreme jedinicama Korpusa, za šta je lično bio odgovoran, pukovnik Selak je opisao kako su s početkom sukoba u Hrvatskoj, razlike u etničkoj pripadnosti u vojsci postale vidljive kroz prve ozbiljnije incidente. Učešće nekih jedinica Petog korpusa u borbama u Hrvatskoj, rezultiralo je odbijanjem vojnih obveznika muslimanske nacionalnosti da se odazovu mobilizaciji jer nisu želeli da učestvuju u tim operacijama. Politička zbivanja sve više su uticala na odnose u vojsci, što je svedok tih dana i sam iskusio.

Na redovne sastanke sa komandantom Korpusa koji su se održavali svakodnevno u sedam sati ujutro, pukovnika Selaka su iznenada, počeli da pozivaju u sedam i trideset. Bilo je jasno, svedočio je Selak, da on kao Bošnjak "nije trebalo da zna ono o čemu je general Talić do tada razgovarao sa drugim starešinama". Neposredan povod za isključivanje sa sastanaka, kako je ocenio, bilo je njegovo odbijanje da izda oružje nekim štabovima TO koji nisu prethodno sproveli mobilizaciju, što je bio zakonski uslov da ih vojska snabde oružjem.

Niz dokumenata koje je svedoku predočila tužilac Džoana/Joanna Korner, medju kojima i neki za koje pukovnik Selak u to vreme nije znao, pokazali su da je oružje ipak deljeno i tim štabovima. Nadležnost pozadinske baze u Banja Luci, rekao je svedok, praktično je preuzeo Korpus. Na listi za naoružavanje su se tokom sledećih meseci pored jedinica TO u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom našle i "strukture van oružanih snaga". Reč je o terminu iz dokumenta Prvog Krajiškog korpusa od 31. avgusta 1992. godine pod naslovom "Pregled izdatog oružja jedinicama I štabovima TO i strukturama van oružanih snaga od početka aktivnosti na zaštiti srpskog naroda od genocida u Hrvatskoj i Srpskoj Republici ".

"To su paravojne formacije", rekao je pukovnik Selak tumačeći dokument i objasnio kako je osim jedinicama TO i paravojnim formacijama "oružje deljeno i po kućama srpskom narodu" te kako su u te svrhe "u mestima sa mešovitim stanovništvom spske kuće posebno obeležavane". Detaljno
analizirajući ovaj spisak svedok je rekao da količina izdatog oružja - mnogo veća od propisane - jasno ukazuje da oružje nije deljeno samo jedinicama TO.

Tužioca je posebno zanimao odnos vojnih i civilnih vlasti u Banja Luci koje su, prema rečima svedoka, i pre početka sukoba tesno saradjivale. Na nivou Autonomne Regije Krajina koja je formirana u jesen 1991. saradnja je uspostavljena između generala Talića i predsednika skupštine regije Radoslava Brdjanina. "Nisam stekao utisak da je dolazilo do bilo kakvih neslaganja", rekao je Selak, opisujući tu saradnju.

Na pitanje tužioca da li se moglo zaključiti da su se oni možda zalagali za različite ciljeve, pukovnik Selak je rekao da je na vlasti u regiji bila Srpska demokratska stranka (SDS) i da je njihov zajednički cilj bio stvaranje srpske države u BiH. "Mogli su se razići oko načina kako doći do tog cilja ali je cilj bez dileme bio zajednički i oko toga nije bilo neslaganja", rekao je svedok.

Svedočenje pukovnika Osmana Selaka nastaviće se i sledeće sedmice. (kraj)

Dijeljenje sadržaja