Početkom jula 1992. koordinator mirovne misije UN u Hrvatskoj obavestio svoje pretpostavljanje o "koncentracionim logorima" u Omarskoj, Keratermu, Trnopolju i Manjači, ali je njegov izveštaj zataškan sve dok, mesec dana kasnije, britanske TV ekipe nisu snimile prvu reportažu iz Omarske i Trnopolja

Kada su u leto 1992. prvi novinari uspeli da udju u prijedorske logore Omarska i Trnopolje i naprave snimke koji su šokirali svetsku javnost, u arhivi UN je već postojao izveštaj o "koncentracionim logorima" u BiH.

Mesec dana ranije, 3. jula 1992., koordinator za civilna pitanja UN u sektoru Sever, Čarls/Charles Kirudja, je nadredjenima u štabu UN u Zagrebu poslao memorandum u kojem se, pored ostalog, ukazuje da su "sve učestaliji izveštaji o navodnim koncentarcionim logorima u Keratermu, Trnopolju, Omarskoj, Manjači i drugim mestima" u kojima se zatvoreni Muslimani zlostavljaju, muče, ubijaju i drže u nehumanim uslovima.

"Apsolutno ništa nije preduzeto", naglasio je Čarls Kirudja u svedočenju na sudjenju Radoslavu Brdjaninu, optuženom za genocid u Bosanskoj Krajini, opisujući na kakav je prijem naišao njegov memorandum. Jedina rekacija, kako je objasnio bila je "preporuka" zapovednika mirovnih snaga UN, generala Satiša/Satish Nambijara, da umesto "koncentracioni logori" koristi termin "pritvorski centri".

Sadržaj memoranduma je zatim "procurio" u javnost pa su iz sedišta UN u Njujorku, rekao je Kirudja, "počeli da se raspituju samo oko toga kako su te informacije dospele u javnost", a ne da li su tačni izveštaji o postojanju "koncentracionih logora". Tačnost tih izveštaja su, nakon toga, odlučili da provere novinari i u avgustu 92. potresne slike iz Trnoplja i Omarske obišle su svet.

U medjuvremenu, od prvog izveštaja UN do dolaska novinara, izvršeni su neki od najtežih zločina u tim logorima, kao što su masakr nad najmanje 150 zatočenika u "Sobi 3" Keraterma, ili ubistvo velikog broja zatočenika Omarske u noći uoči Petrovdana. Da su UN reagovale na informacije koje im je uputio njihov zvaničnik iz sektora Sever mirovne misije u Hrvatskoj, makar su ti životi mogli da budu spaseni.

Pripadnici snaga UN rasporedjeni 1992. u sektoru Sever uz granicu sa BiH, svedočio je Kirudja, bili su svedoci masovnog iseljavanja nesrpskog stanovnistva iz severozapadne Bosne i Hercegovine koje je počelo u maju 1992. godine. Srpske vlasti su od UN tražile da im pomognu u "evakuaciji" muslimanskog stavnovništva koje "dobrovoljno" želi da napusti opštine Bosanski Novi, Sanski Most, Prijedor, Ključ, Bosansku Krupu...

"Bilo mi je u najmanju ruku neobično da ljudi dobrovoljno žele da napuste udobnost svojih domova i to u tolikom broju", rekao je Kirudja opisujući sastanak sa gradonačelnicima Bosanskog Novog i Dvora na Uni koji su 27. maja tražili da UN osigura bezbedan prolaz za 5000 "dobrovoljnih" izbeglica iz desetak sela opštine Bosanski Novi. Objašnjeno mu je da je reč o ljudima koji "ne žele da se bore" a strahuju od mobilizacije u "Alijine snage" i žele da odu kod prijatelja i rodbine u Sloveniju i Zapadnu Evropu.

I pored upozorenja da "medjunarodna zajednica na tako nešto neće blagonaklono gledati", isti zahtevi su se ponavljali, a hiljade izbeglica je u narednim mesecima prelazilo na teritoriju Hrvatske, tražeći utočiste i pomoć od pripadnika UN. "Tada se to već moglo nazvati etničkim čišćenjem", opisao je Kirudja. Od izbeglica koje su prešle u Hrvatsku Kirudja je saznao i da su prethodno bili prinudjeni da potpišu izjave o dobrovoljnom napuštanju kao i da imovinu ostavljaju srpskim vlastima. "Ti ljudi su znali gde se mi nalazimo i od nas očekivali pomoć", objašnjavao je Kirudja razloge zbog kojih ga je "frustrilala situacija u kojoj osim pisanja izveštaja nisu mogli ništa drugo da preduzmu".

U jednom od tih izveštaja u jesen 1992. Kirudja navodi da raste broj izbeglica u UNPA zonama, da je iz BiH u Hrvatsku prešlo već 30 hiljada ljudi i da, ukoliko se "postojeća tendencija nastavi, postoji rizik da na isti način bude raseljeno čak 200 hiljada Muslimana". Na takav zaključak ga je naveo utisak posle jednog od sastanaka na kojem su delegacije opština Sanski Most, Prijedor i Bosanska Krupa, i dalje insistirale na navodnom dobrovoljnom odlasku Muslimana i zahtevima za asistencijom UN u "evakuaciji" izbeglica. Bilo je jasno, rekao je Kirudja da su srpske vlasti "odlučne da svoj plan sprovedu, sa ili bez pomoći UN".

"Da li ste stekli utisak da su lokalni funkcioneri s kojima ste razgovarali morali tražiti uputstva od svojih nadredjenih", pitala je tužilac Džoana/Joanna Korner. Kirudja je odgovorio da je činjenica da su svi predstavnici srpskih vlasti s kojima je razgovarao ponavljali gotovo identične formulacije vrlo je jasno podsećala na nekakav hor u kome svi pevaju iz istih nota. Vrlo retko je neko iskakao iz onoga što je bila zacrtana politička linija, rekao je svedok.

Uz to, Kirudja je opisao i da su, prateći zbivanja, primetili da su sve strukture srpskih vlasti u Sektoru Sever bile koordinirane iz Knina, Banja Luka je koordinirala opštine pod srpskom vlašću u severozapadnoj Bosni, a za sve je "centar koordinacije" zapravo bio Beograd. (kraj)

Dijeljenje sadržaja