Odbrana Nasera Orića ukazuje da su za razumevanje dogadjaja u Srebrenici od ključnog značaja četiri reči: genocid, opsada, izgladnjivanje i bolest. Da li je Orić optužen za “kradju televizora”?


Dogadjaji u Srebrenici u periodu koji pokriva optužnica protiv Nasera Orića, istakao je u uvodnoj reči njegov britanski ko-branilac Džon Džons/John Jones, ne mogu se shvatiti bez “šire slike” zbivanja u tom delu Bosne i Hercegovine od početka rata u proleće 1992. do njegovog krvavog finala u julu 1995.

Za takvu, “širu slika”, od ključnog su značaja, po odbrani, četiri reči: genocid, opsada, izgladnjivanje i bolest. Ta “četiri jahača apokalipse” napravila su od Srebrenice “pravi pakao”, a sudsko veće će, rekao je Džons, “morati da se stavi u cipele Nasera Orića da bi videlo šta je on realno mogao da učini u Srebrenici.”

Tokom uvodne reči odbrana je prikazala više video snimaka na kojima se upečatljivo prikazuje pakao Srebrenice u zimu i proleće 1993. godine: izgladnele ljude “mršavih stomaka i praznih pogleda”; očajne žene koje pokušavaju da se ukrcaju u kamione za evakuaciju ili da barem u njih ubace svoju decu; ranjene devojčice i dečake koji umiru u rukama roditelja ili vojnika UN pošto bosanski Srbi granatama sprečavaju sletanje helikoptera za medicinsku evakuaciju.

Optuženog Orića branilac Džons je opisao kao “izvanrednog ratnika, koji se suprotstavio Srbima da bi zaštitio svoj narod” i koji je zato bio “progonjen od Srba i u ratu i u miru.” Branilac je upozorio na “iskrivljena mišljenja” po kojima bi osuda Orića za dela za koja se tereti - razaranje i pljačkanje srpskih sela i ubijanje i zlostavljanje srpskih zatočenika u policijskoj stanici u Srebrenici - “oslobodila Srbe krivice za ono što se dogodilo u julu 1995.”, pošto bi se iz toga moglo zaključiti da su “sami Muslimani navukli na sebe genocid.” Slična “iskrivljena mišljenja”, po Džonsu, postoje i u delu medjunarodne zajednice, koja i sama snosi odgovornost za dogadjaje u Srebrenici u julu 1995.

Britanski advokat je u svojoj uvodnoj reči nastojao da minimizuje optužbe protiv Orića, tvrdeći da se on tereti “za zločine protiv imovine: pljačku stoke, nameštaja i televizora.” Izražavajući čudjenje što je tužilac Tribunala osnovanog da bi krivično progonio počinioce najtežih ratnih zločina “izabrao da Nasera Orića optuži za kradju televizora”, branilac je postavio nekoliko retoričkih pitanja, u stilu: “Da li je zločin kada civili kradu hranu onima koji ih žele umoriti gladju”, ili: “Da li je pljačka ako se krade oružje i municija od daleko snažnijeg neprijatelja koji vas želi uništiti” i “Da li je pogrešno pružati otpor etničkom čišćenju?”

Na kraju uvodne reči, branilac Džons je pozvao veće da “razdvoji činjenice od fikcija i mit od čoveka.”

Veće će sutra izdati instrukcije stranama o načinu na koji će se voditi postupak, a u petak će biti saslušan prvi svedok optužbe.

Dijeljenje sadržaja