Predraspravna konferencija u slučaju Nasera Orića, bivšeg zapovednika Armije BiH u regionu Srebrenice, čije će sudjenje početi u sredu 6. oktobra 2004. Tužilaštvu odobreno da još jednom izmeni optužnicu.


Nedelju dana pred početak sudjenja, zakazanog za sredu 6. oktobra u 9 časova, Raspravno veće odobrilo je tužilaštvu da još jednom izmeni optužnicu protiv Nasera Orića, bivšeg zapovednika Armije BiH u regionu Srebrenice.

Umesto “medjunarodnog sukoba i delimične okupacije”, kako je u prethodnoj verziji opisan kontekst u kojem su izvršeni zločini za koje se Orić tereti, sada se u optužnici navodi da je u BiH u to vreme “postojalo stanje oružanog sukoba.” Mada je na prethodnim sudjenjima pred Tribunalom već dokazano da je sukob u BiH – zbog umešanosti Srbije i Hrvatske – bio medjunarodnog karaktera, tužilaštvo u Orićevom slučaju nema potrebe to da dokazuje budući da se on tereti isključivo za kršenja zakona i običaja ratovanja (za šta je potrebno postojanje “oružanog konflikta”), a ne i za teške povrede Ženevskih konvencijama (koje se primenjuju samo u medjunarodnim sukobima).

Druga izmena koji je tražilo tužilaštvo je da se iz optužnice brišu navodi kojima se Orić tereti za napad, razaranje i pljačkanje sela Rupovo Brdo. Pošto se odbrana nije protivila, veće je odobrilo i tu izmenu.

Na današnjoj predraspravnoj konferenciji razmotren je tok priprema i zaključeno je da su strane – uprkos prigovorima odbrane zbog zakašnjenja optužbe u obelodanjivanju takozvanih oslobadjajućih dokaza - ipak spremne za početak sudjenja. Prvi put se u punom sastavu predstavilo i veće koje će suditi Oriću. Pored malteškog sudije Karmela Adjijusa/Carmel Agius, koji je već predsedavao sudjenjem Radoslavu Brdjaninu, u veću su dvojica novo-pridošlih ad-litem sudija: Danac Hans Henrik Brajdensholt/Braydensholt i Nemac Albin Eser.

Naser Orić se tereti za ubistva i okrutna postupanja sa srpskim civilima zatočenim izmedju juna 1992. i marta 1993. u policijskoj stanici u Srebrenici, kao i za bezobzirno razaranje gradova, sela i naselja koje nije bilo opravdano vojnom nuždom i pljačkanje javne ili privatne imovine. Snage pod njegovom komandom su, prema optužnici, izmedju maja ’92. i februara ’93. spalile, razorile i opljačkale najmanje pedeset srpskih sela i zaseoka u opštinama Bratunac, Srebrenica i Skelani, usled čega je iz tog područja izbeglo na hiljade Srba.

Za dokazivanje ovih navoda optužba će imati na raspolaganju oko četiri meseca, a isto vreme će, za njihovo pobijanje, dobiti i odbrana, što znači da bi sudjenje moglo da bude kraće od godinu dana.

Dijeljenje sadržaja