Pored preživelih žrtava i očevidca zločina za koje se tereti bivši zapovednik Armije BiH u području Srebrenice, za optužbu će svedočiti i neki od Orićevih bivših saboraca, kao i predstavnici medjunarodne zajednice koji su s njim pregovarali 1993. Odbrana: “jedinstven slučaj u istoriji da se predstavniku naroda pod opsadom... sudi za navodne zločine protiv neprijatelja koji ga drži u opsadi.”


Uvodnim rečima optužbe i odbrane sutra će u Hagu početi sudjenje Naseru Oriću, bivšem zapovedniku Armije BiH u regionu Srebrenice, optuženom za zločine koje su snage pod njegovom komandom počinile nad srpskim civilima izmedju maja 1992. i marta 1993. godine.

Sudjenje će se odvijati pred većem kojim predsedava malteški sudija Karmel Adjijus/Carmel Agius, a čine ga još i dvojica povremenih ili “ad-litem” sudija, izabranih samo za ovo sudjenje: Hans Henrik Brajdensholt/Braydensholt iz Danske i Albin Eser iz Nemačke.

Tim optužbe vodiće Holandjanin Jan Vuber/Wubber, kome će asistirati dvoje američkih tužilaca: Gramši/Gramsci Di Fazio i Patriša Selers/Patrizia Sellers. Odbranu Nasera Orića vodiće sarajevski advokat Vasvija Vidović i Britanac Džon Džons/John Jones.

Optužnica protiv Nasera Orića podignuta je u martu 2003., a optuženog su u aprilu iste godine u Tuzli uhapsili pripadnici SFOR. Haško tužilaštvo ga tereti za ubistva i okrutna postupanja sa srpskim civilima zatočenim u policijskoj stanici u Srebrenici, kao i za bezobzirno razaranje gradova, sela i naselja i pljačku javne ili privatne imovine. Snage pod njegovom komandom su, prema optužnici, izmedju maja ’92. i februara ’93. spalile, razorile i opljačkale najmanje pedeset srpskih sela i zaseoka u opštinama Bratunac, Srebrenica i Skelani, usled čega je iz tog područja izbeglo na hiljade Srba.

Na prvom pojavljivanju pred Tribunalom, 15. aprila prošle godine, Orić se izjasnio da nije kriv ni za jedan od tih zločina, kvalifikovanih kao kršenja zakona i običaja ratovanja.

Navode iz optužnice tužilaštvo će dokazivati uz pomoć 62 svedoka, čije će glavno ispitivanje, kako je procenjeno, trajati 11 sedmica. Odbrana je tražila isto ili slično vreme za unakrsno ispitivanje svedoka optužbe, a veće će se o tom zahtevu izjasniti na početku sudjenja.

U pred-raspravnom podnesku optužbe ne otkrivaju se imena svedoka, ali se iz delova njihovih izjava koje se navode može zaključiti da će, pored preživelih žrtava i očevidaca zločina za koje se Orić tereti, svedočiti i neki vojnici koji su mu bili podredjeni, kao i predstavnici medjunarodne zajednice koji su 1992. i 1993. bili angažovani u regionu Srebrenice. Medju njima bi, sudeći po podnesku tužilaštva, mogao da bude i francuski general Filip Morijon/Philippe Morillon ili neko od njegovih bliskih saradnika, koji su se sa optuženim sastajali i razgovarali u martu 1993.

Medju dokaznim predmetima tužilaštva su i brojni vojni dokumenti, izveštaji i naredbe sa potpisom optuženog, čiju autentičnost osporava Orićeva odbrana. Zbog toga će prvi svedoci optužbe, kako je najavljeno, biti stručnjaci koji će dokazivati autentičnost dokumenata čije uvodjenje u dokaze traži tužilac.

Orićeva odbrana je, u svom pred-raspravnom podnesku, najavila da će dokazivati da optuženi nije imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su počinile navedene zločine. Napade na srpska sela odbrana opisuje kao “odbrambene akcije” i očajničke pokušaje da se dodje do hrane za opkoljene civile u srebreničkoj enklavi.

Slučaj Nasera Orića je, tvrdi njegova odbrana, “jedini slučaj u istoriji da je predstavnik naroda koji je pod opsadom i u opasnosti od genocida, optužen pred jednim medjunarodnim sudom za navodne zločine protiv neprijatelja koji ga drži u opsadi.”

Ovo sudjenje bi, kako se procenjuje, trebalo da traje najduže godinu dana.

Dijeljenje sadržaja