Odbrana generala Pavla Strugara nastoji da dokaže da optuženi, kao komandant Druge operativne grupe angažovane u Dubrovačkoj operaciji JNA, nije znao da je 5. decembra 1991. admiral Miodrag Jokić zaključio sporazum o primirju sa predstavnicima hrvatskih vlasti, koji je trebalo da stupi na snagu 6. decembra, kada je započeo žestok artiljerijski napad na Dubrovnik i njegov Stari grad.


Komanda Druge operativne grupe, angažovane u Dubrovačkoj operaciji JNA, nije 5. decembra 1991. godine znala za pregovore o primirju koje je admiral Miodrag Jokić, u prisustvu medjunarodnih posmatrača, vodio sa predstavnicima hrvatske vlade. Ovakvu tvrdnju je u unakrsnom ispitivanju na sudjenju generalu Pavlu Strugaru izneo svedok odbrane dr Radoslav Svičević, pukovnik u penziji koji je tokom dubrovačke operacije od oktobra do decembra 1991. godine bio oficir za vezu u komandi Druge operativne grupe JNA.

“Hoćete da nam kažete, da vi 5. decembra, niste znali za sporazum o primirju koji je trebalo da stupi na snagu sledećeg dana?” pitala je tužiteljica Suzan/Susan Somers. “Odgovorno tvrdim da za to nisam znao”, odgovorio je Svičević koji takodje tvrdi da o pregovorima nije bilo reči ni na redovnom sastanku komande Druge opertivne grupe toga dana. Na pitanje tužiteljice da li ih je možda general Strugar na tom sastanku obavestio da bi sledećeg dana trebalo na snagu da stupi primirje, Svičević je odgovorio da su pregovori “u tom trenutku bili u pat poziciji” i da nije bilo nikakvih razgovora o “stupanju nekakvog primirja na snagu”.

Više učesnika u pregovorima u Cavtatu 5. novembra 1991. je o njima svedočilo na ovom sudjenju - od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Hrvatske i gradonačelnika Dubrovnika, preko medjunarodnih posmatrača, do admirala Miodraga Jokića, zvaničnog predstavnika JNA u tim pregovorima, koji je priznao krivicu za granatiranje Dubrovnika i osudjen je sedam godina zatvora.

Tvrdnju svedoka odbrane da u komandi Druge operativne grupe nisu znali za pregovore o primirju, tužiteljica je nastojala da još jednom proveri pitajući ga da li je tako zabeleženo i u zapisniku sa sastanka komande 5. novembra 1991. Svičević je potvrdio da postoji takav zapisnik ali je naglasio da bi razgovor o primirju, da ga je bilo, “bio zapisan i u njegovim beleškama”, ali se o tome, kako je rakao, “jednostavno nije ni razgovaralo”.

Tužiteljica je medjutim tokom unakrsnog ispitivanja dovela u pitanje i beleške dr Svičevića, jer je odbrana prezentirala samo fotokopije dela tih beležaka i prepis koji je svedok, kako je rekao, ”napravio uoči dolaska u Hag, da bi sadržaj bio čitljiviji”. Nakon što je uporedila fotokopije i prepise tužiteljica Somers je veću i svedoku predočila primere neusaglašenosti koje je pronašla. “Ja vam tvrdim da po formatu ove beleške izgledaju kao da su sastavljene i kreirane baš za ovu svrhu”, rekla je tužiteljica.

Dr Svičević je ostao pri tvrdnji da je sadržaj prepisa sasvim autentičan, priznavši medjutim, u dodatnom ispitivanju, da je “propustio da prepiše jedan pasus”. U raspravi o uvodjenju beleški Dr Svičevića u dokazni materijal, na kraju svedočenja, sudije su zaključile da konačnu odluku o tome mogu doneti tek kada dobiju i originale iz Beograda, te će se svedok ponovo pojaviti u sudnici i u ponedeljak sledeće nedelje.

Dijeljenje sadržaja