Prema vice-admiralu Miodragu Jokiću, granatiranje dubrovačkog Starog grada 6. decembra 1991. nije bilo "spontana akcija." Umesto istrage i kažnjavanja, vanredna unapredjenja za kapetana "Ramba" i ostale učesnike Dubrovačke operacije JNA


"Posle napada na Dubrovnik 6. decembra 1991. niko u JNA, od Generalštaba do nižih komandi, nije želeo da se o tome sprovede detaljna i sveobuhvatna istraga", svedočio je vice-admiral Miodrag Jokić u završnici glavnog ispitivanja optužbe na sudjenju generalu Pavlu Strugaru.

Admiral Jokić koji je kao komandant Devetog vojnopomorskog sektora Jugoslovenske ratne mornarice u vreme Dubrovačke operacije bio podredjen zapovedniku Druge operativne grupe generalu Pavlu Strugaru, tvrdi da granatiranje Dubrovnika 6. decembra 1991. "nije bilo spontana akcija" kojom se odgovaralo na vatru hrvatskih snaga sa brda Srdj.

Po Jokiću, cilj napada koji je "samovoljno" naredio komandant Trećeg bataljona Trebinjske brigade, kapetan Vladimir Kovačević zvani "Rambo", je bio trostruk: odmazda za poginule i ranjene vojnike njegove jedinice, osveta svom bivšem komandantu Nojku Marinkoviću koji je napustio JNA i stavio se na čelo odbrane Dubrovnika i "nanošenje štete Starom gradu." Mada je kapetan tvrdio da je samo odgovorio na provokacije sa hrvatske strane, pripreme za opsežan artiljerijski napad koji je počeo u zoru 6. decembra su, prema Jokićevoj proceni, morale da budu izvršene još prethodnog dana

Kada je vest o napadu stigla do Generalštaba JNA u Beogradu, vice-admiral Jokić i general Strugar su pozvani na hitan raport kod generala Veljka Kadijevića tadašnjeg ministra odbrane SFRJ. General Kadijević je, svedočio je danas Jokić, bio "veoma ljut" i prekorevao ih je da su "nepametno postupili, dozvolili da budu isprovocirani, te da se sada ta situacija mora mudro rešiti".

Uprkos Kadijevićevoj ljutnji i pozivu na "mudro rešavanje situacije", granatiranje Dubrovnika je nastavljeno sve do povratka Jokića i Strugara iz Beograda. Prema zvaničnoj verziji JNA vatra je prekinuta negde oko 14 časova, dok je prema podacima Kriznog štaba Dubrovnika trajala sve do 16,30 sati. "Istina je, mislim, negde na sredini", rekao je danas Jokić.

Po povratku iz Beograda, na sastanku u štabu Druge operativne grupe u Trebinju, Jokić je predložio da se izvini za granatiranje Dubrovnika. General Stugar mu je, medjutim, uzvratio da se JNA "neće nikome izvinjavati, pošto je to bila provokacija esktremista sa Srdja koji su napadali Treći bataljon i komandant je krenuo u napad da osveti svoje poginule i ranjene." Tako je dogovorena zvanična, zapravo "Rambova verzija" napada na Dubrovnik, koju je admiral Jokić kasnije tog dana zastupao na konferenciji za novinare u Kuparima.

Na pitanje tužioca zašto nije sproveo istragu o odgovornosti kapetana Kovačevića koji je tada bio direktno potčinjen njemu, vice-admiral Jokić je tvrdio da to nije mogao da učini bez naredjenja Druge operativne grupe kojom je komandovao optuženi general Strugar. "Na nivou JNA", ponovio je, "nije postojala namera da se sprovede bilo kakva istraga." Umesto toga, nedelju dana nakon granatiranja dubrovačkog Starog grada koje ga je toliko razljutilo, general Kadijević je potpisao ukaz o vanrednom unapredjenju Vladimira Kovačevića zvanog "Rambo" u čin kapetana prve klase, zbog zasluga koje je imao u Dubrovačkoj operaciji JNA. Nešto ranije je i komandant te operacije, Pavle Strugar, unapredjen u čin general-pukovnika.

Odbrana će unakrsno ispitivanje vice-admirala Jokića početi najverovatnije u sredu.

Dijeljenje sadržaja