Vice-admiral Miodrag Jokić, u nastavku svedočenja na sudjenju generalu Strugaru, potvrdio da je JNA granatirala dubrovački Stari grad 6. decembra 1991. godine uprkos sporazumu o primirju koji je dan ranije postignut sa hrvatskim vlastima


Trećeg dana svedočenja na sudjenju generalu Pavlu Strugaru, vice admiral Miodrag Jokić opisao je dogadjaje koji su prethodili granatiranju Dubrovnika 6. decembra 1991. godine za koje se tereti optuženi general, u to vreme komandant Druge operativne grupe JNA i zapovednik Dubrovačke operacije.

Jokić, koji je nakon priznanja krivice za isti zločin osudjen u Tribunalu na sedam godina zatvora, je tokom Dubrovačke operacije bio komandant Devetog vojno pomorskog sektora Jugoslovenske ratne mornarice i podredjen generalu Strugaru.

Iako medju njima, kako je svedočio prethodnih dana, “nije bilo nikakvih problema ni lične ni zvanične prirode”, general Strugar u novembru 1991. nije udovoljio Jokićevom zahtevu da sa položaja budu smenjeni kapetan Vladimir Kovačević zvani Rambo, komandant Trećeg bataljona Trebinjske brigade i načelnik štaba te brigade major Komar. Oni su po Jokićevoj oceni bili odgovorni za “samovoljni napad na Stari Grad” od 10 do 12 novembra 1991.godine, za šta je on naknadno saznao i o tome sproveo istragu. Tužiteljica Suzan/Susan Somers ipak je pitala admirala da li je on naredio napad Dubrovnik. Jokić je kratko odgovorio: “Ja, nikada”.

U sličnoj situaciji admiral Jokić se našao i 6. decembra 1991. godine kada je oko 5 sati ujutro telefonom bio obavešten o izveštaju kapetana Kovačevića “da trpi vatru sa dubrovačke strane - sa Srdja”, da ima jednog poginulog i dva ranjena i da se uputio na osmatračnicu na Žarkovici. Čete Trećeg bataljona bile su rasporedjene na položajima najbližim Dubrovniku, svedočio je Jokić i opremljene artiljerijskim naoružanjem u čijem je dometu bilo i staro jezgro grada.

“Znao sam da napad na Srdj znači i napad na Dubrovnik i zato sam po svaku cenu hteo da ga zaustavim”, rekao je Jokić. Sat kasnije kapetan Kovačević je medjutim poručio da ide u napad na Srdj, jer ne može da izdrži “tako pogibeljnu vatru” a “ima vremena samo do 12 sati”, kada je trebalo da stupi na snagu primirje koje je JNA sa hrvatskim vlastima postigla prethodnog dana.

Jokić je bio u delegaciji JNA 5. decembra 1991. u Cavtatu, kada je dogovoreno primirje sa hrvatskim predstavnicima i tog jutra 6. decembra trebalo je samo da sporazum bude i potpisan. Umesto toga, nakon što su po Starom gradu počele da padaju granate, Jokić je hrvatskog ministra inostranih poslova Davorina Rudolfa u telefonskom razgovoru, uveravao da se radi o “samovoljno napadu i da će nastojati da se to prekine”. General Strugar je, svedočio je Jokić, naredio da se napad zaustavi i složio se sa merama koje je on preduzeo.

Svedočenje admirala Miodraga Jokića biće nastavljeno u ponedeljak kada bi optužba trebalo da završi glavno ispitivanje nakon čega će Jokić odgovarati na pitanja branilaca generala Pavla Strugara.

Dijeljenje sadržaja