Dubrovčanka Lucijana Peko, arhitekta, svedoči na sudjenju generalu Pavlu Strugaru o oštećenjima na objektima pod zaštitom UNESKO, nanetim granatiranjima s kopna, mora i iz vazduha od oktobra do decembra 1991.


Sudjenje generalu bivše JNA Pavlu Strugaru nastavljeno je danas svedočenjem o oštećenjima zaštićenih objekata u dubrovačkom Starom gradu, nanetim granatiranjima s kopna, mora i iz vazduha od oktobra do decembra 1991.

U preliminarnoj analizi koju je krajem 1992. u saradnji sa UNESKO napravio Zavod za zaštitu kulturnih spomenika tvrdi se da su u granatiranju oštećene 563 (68,33 odsto) od ukupno 824 zgrade u Starom gradu. Zavod za obnovu Dubrovnika je 1993., takodje u saradnji s UNESKO, ukupne troškove obnove zgrada procenio na 9,6 miliona dolara.

Svedočeći pred haškim Tribunalom, dubrovački arhitekta Lucijana Peko objašnjavala je način utvrdjivanja štete na objektima. Oštećenja su, rekla je, podeljena u četiri kategorije: od potpuno uništenih objekata (prva kategorija), preko objekata sa oštećenim konstruktivnim delovima ili krovištima i pročeljima (druga i treća kategorija), pa do indirektnim pogodcima oštećenih objekata (četvrta kategorija).

Opisujući stepen oštećenja pojedinih objekata kulturne baštine, Peko je posebno izdvojila slučaj Franjevačkog samostana koji je pogodjen sa 37 projektila. Od toga su neki pali na klaustar, u unutrašnje dvorište koje se smatra jednim od najvrednijih objekata dubrovačke kulturne baštine. "Samostan je iz 14. veka, a delovi klaustra sastoje se iz arhitektonske i skulpturalne plastike koje je u slučaju oštećenja nemoguće obnoviti" - rekla je Peko i dodala da datum kada je do toga došlo nije sporan, "pošto se zna da je 6. 12. ispaljeno najviše projektila na franjevački samostan i da je tada nastalo najviše oštećenja".

U optužnici protiv generala Strugara se navodi da su od 23. oktobra do 6. decembra 1991. godine, Stari grad pogodile stotine od približno 1.000 granata ispaljenih na Dubrovnik.

Odbranu generala Strugara je interesovalo da li je svedokinja imala prilike da uporedi delove gelera od granate sa oštećenjima na objektima, što je Peko potvrdila, ističući da su na oštećenim objektima često ostajali repovi projektila, kao i da su stanovnici Dubrovnika imali običaj da sačuvaju kao "suvenire" ostatke granata i gelera.



Fotografije