Bivši član Posmatračke misije Evropske zajednice svedočio zašto su mu delovale "neverovatno" tvrdnje da Dubrovnik granatiraju snage koje su "izmakle kontroli JNA", kao i sugestije optuženog generala Pavla Strugara da su oštećenja na Starom gradu "rezultat delovanja hrvatskih jedinica."


Oficir danske Armije Pir Valkof/Per Hvalkof koji je u drugoj polovini 1991. bio zamenik šefa regionalnog centra Posmatračke misije Evropske zajednice u Hrvatskoj sa sedištem u Splitu, svedočio je na sudjenju generalu Pavlu Strugaru o nizu protesta koje su optuženom i drugim zapovednicima JNA , uputili evropski posmatrači kada su, u oktobru 1991., počeli napadi da Dubrovnik.

Od 1. oktobra do kraja novembra hrvatske vlasti i JNA postigli su trinaest sporazuma o obustavi vatre ali granatiranje nije prekinuto. Valkof je u Dubrovnik stigao uoči pregovora 5. decembra u Cavtatu, kada se činilo da je preostalo još samo da se sporazum potpiše.

Evropski posmatrači nisu, na zahtev delegacije JNA, prisustvovali tim pregovorima ali su na kraju dana, prema rečima Valkofa, "hrvatski ministri su izrazili optimizam i nadu, admiral Jokić se smeškao i bio dosta prijateljski nastrojen", pa je prema njihovom ponašanju i onom što se videlo, delovalo da je atmosfera pozitivna i "da se može nadati dobrom ishodu".

Umesto toga 6. decembra rano ujutro počeo je novi napad na Dubrovnik. Valkof je sa prozora svoje sobe u hotelu Argentina, gde su bili smešteni evropski posmatrači i većina stranih novinara, video "granate kako lete prema zidinama" i kako su "neke od njih pale na staru dubrovačku luku".

Pre nego što se sklonio u podrum hotela Argentina, Valkof je uputio protestno pismo admiralu Jokiću. Nekoliko časova kasnije dobio je kopiju admiralove poruke upućene hrvatskim vlastima u kojoj se Jokić izvinjava za granatiranje Dubrovnika i tvrdi da se radi o nečemu što je "izmaklo kontroli JNA."

Uz belešku o tome Valkof je u svoj dnevnik, koji je tužilac uveo u dokazni materijal, zapisao i komentar - "neverovatno". Jugoslovenska vojska, rekao je u svedočenju, bila je "profesionalna i dobro organizovana", pa mu je delovalo "potpuno neverovatno da je intenzivno granatiranje koje traje toliko dugo rezultat izgubljene kontrole". Po njemu, nije se radilo o "sporadičnoj pucnjavi pojedinaca koji su se izmakli kontroli."

Tužilac je svedoku predočio i pismo koje je, istog dana, zapovednik "dubrovačke operacije" general Pavle Strugar uputio hrvatskom ministru inostranih poslova, a u kojem se navodi da su hrvatske snage rano ujutro "bez razloga napale JNA", pa su jedinice pod njegovom komandom odgovorile vatrom koja je, po njegovom naredjenju, obustavljena u 11 sati i 15 minuta ali "hrvatska strana nije poštovala taj prekid."

General Strugar je u pismu takodje naveo i da su oštećenja objekata u dubrovačkom Starom gradu posledica delovanja hrvatskih jedinica što je Valkof u svedočenju ocenio kao "jezik trikova" jer bi se prema tom navodu moglo zaključiti "da su Hrvati sami sebe granatirali. Ja to nisam baš dobro shvatio ni tada, niti sada to sasvim razumem", rekao je Valkof.

Odbrana generala Strugara je u unakrsnom ispitivanju osporavala ovo svedočenje nastojeći da Valkofovo predstavi kao "pristrasnog posmatrača" koji nije realno sagledavao situaciju u Dubrovniku i ulogu JNA u granatiranju. Nastojala je takodje da pokaže i da su na članove Posmatračku misiju EZ pritisak vršile zemalja članica i davale im instrukcije kako da se postave u sukobu u Jugoslaviji. Svedok je te tvrdnje odbacio i naglasio da su se posmatrači trudili da budu neutralni, nepristrasni i objektivni u izveštajima koje su podnosili svojim zemljama.



Fotografije