Svedočenje eksperta UNESCO dr. Kolina Kajzera o posledicama granatiranja Dubrovnika u jesen 1991. godine i oštećenjima koja je dubrovački Stari Grad pretrpeo kao posledicu delovanja JNA.

"Shvatili smo da se radi o velikim razmerama oštećenja", rekao Dr Kolin Kajzer/Colin Kaiser, ekspert UNESCO svedočeći na sudjenju generalu Pavlu Strugaru o šteti koju je dubrovački Stari grad pretrpeo u granatiranju 6. decembra 1991.

Kajzer je na inicijativu generalnog direktora UNESCO Federika Majora, stigao u Dubrovnik 27. novembra 1991. kako bi rukovodio popisom i procenom štete u Starom Gradu nastale u napadima na grad tokom oktobra i novembra. Pre polaska za Dubrovnik, Kajzer je o svojoj misiji razgovarao sa predstavnicima hrvatskih vlasti u Zagrebu i JNA u Beogradu. Od njih je, kako je svedočio, dobio garancije da će njegov tim "uživati potpunu zaštitu, da Dubrovnik neće biti granatiran, te da JNA neće odgovarati ni na kakve provokacije".

Šestog decembra, medjutim, Kajzera i njegove saradnike koji su bili smešteni u zgradi Zavoda za zaštitu spomenika u Starom gradu, probudile su snažne detonacije. Sklonili su se u podrum obližnjeg Dominikanskog samostana. Granatiranje je prekinuto popodne, a kada su uveče napustili sklonište Kajzer i njegovi saradnici su nekoliko zgrada u Starom gradu su zatekli u plamenu.

Generalni direktor UNESCO tražio je hitan izveštaj o razmerama oštećenja u Dubrovniku, svedočio je Kajzer. Nastojeći da što preciznije registruje ono što je sledećeg dana video u Starom Gradu, ekspert UNESCO je oštećene objekte podelio u četiri kategorije. U prvoj su bili izgoreli objekti, u drugoj zgrade koje su pogodjene i u krov i u fasadu, u trećoj one kojima su oštećeni ili krov ili fasada i u četvrtoj objekti koji su pretrpeli manja oštećenja.

Primere za svaku kategoriju oštećenja svedok je pokazao i na fotografijama koje su prikazane u sudnici. Pokazani su, takodje, i snimci delova projektila koje su članovi misije pronašli na nekim od oštećenih objekata, ili u njihovoj blizini. Kajzer je svedočio o ostacima granata od 62, 82 i 120 milimetara kao i o takozvanim maljutkama, granata navodjenih žicom, čije je "repove - metalne cilindre sa krilcima" u nekim slučajevima pronašao zarivene u zidinama Starog grada.

Prema konačnom izveštaju koji je Zavod za zaštitu spomenika kulture u Dubrovniku izradio u saradnji s UNESCO-om, utvrdjeno je da su 1991. i 1992. godine projektilima pogodene 563 od ukupno 824 zgrade u Starom gradu. Požari su u potpunosti uništili šest zgrada, direktnim pogocima oštećeno je 438 krovova a šrapnelima još 262. Ukupni troškovi restauracije javnih i privatnih zgrada, verskih objekata, ulica, trgova, fontana, bedema, gradskih vrata i mostova procenjeni su na preko 9,5 miliona američkih dolara.

Dijeljenje sadržaja