Tihomir Glavaš, svedok optužbe na suđenju Radovanu Karadžiću, kaže da je Krizni štab bio "zakonodavna i izvršna vlast" bez čije odluke on, kao načelnik policije, ništa nije mogao a ni hteo da uradi. "To je bilo rovito i teško vreme i ljudi su nerado prihvatali obaveze na sebe. Nisam hteo ići grlom u jagode nego sam tražio odluku crno na belo", rekao je Glavaš

Svedočenjem Tihomira Glavaša, bivšeg načelnika Stanice javne bezbednosti u sarajevskoj opštini Hadžići, tužilaštvo je na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću počelo da izvodi dokaze o ustrojstvu i ovlašćenjima kriznih štabova. Na početku njegovog svedočenja, tužiteljica Karolin Edžerton/Carolyn Edgerton je pročitala sažetak izjave koju je ove godine Glavaš dao istražiteljima tužilaštva.

Krizni štab je, rekao je svedok, bio "najviša zakonodavna i izvršna vlast u Hadžićima". Formiran je u aprilu 1992. godine i imao je "kompletna ovlašćenja kad su u pitanju civilne, vojne i policijske vlasti". On sam nije mogao a ni hteo da organizuje nikakve policijske akcije bez prethodne odluke kriznog štaba. "To je bilo rovito i teško vreme i ljudi su nerado prihvatali obaveze na sebe. Nisam hteo ići grlom u jagode nego sam tražio odluku crno na belo", rekao je Glavaš. Pored ostalog, krizni štab je donosio i odluke o osnivanju zatočeničkih centara, njihovom čuvanju i premeštanju zarobljenika.

Glavaš je rekao da su krizni štab činili predsednik opštine, predsednik izvršnog odbora, kao i predstavnici vojske i policije a u slučaju Hadžića i predstavnik Tehničko-remontnog zavoda. Mada je po funkciji, kao načelnik policije, trebalo da učestvuje u radu kriznog štaba, Glavaš je često slaokomandira policijske stanice da ga zameni. Neslaganje svedoka sa političkim rukovodstvom u Hadžićima a posebno sa predsednikom Ratkom Radićem je kulminiralo u avgustu 1992. godine kada se Glavaš prebacio u Stanicu javne bezbednosti na Ilidži. U tom periodu je, kaže, "zaživela pravna država" a policija je bila više upućena na Ministarstvo unutrašnjih poslova nego na krizni štab.

Karadžić je prvi deo unakrsnog ispitivanja posvetio pitanjima multinacionalnog sastava policije pre izbijanja sukoba, počecima naoružavanja "bošnjačkog dela stanovništva" i podeli policije. Glavaš je opisao da je do podele u Hadžićima došlo nakon njegovog govora u kojem je ukazao da i druge opštine "pucaju po nacionalnim šavovima i da do razdvajanja policije mora doći ali je pitanje pameti i zdravog razuma kako to uraditi". Usledila je "mučna situacija" u kojoj su se čak potezale i ručne bombe ali je konflikt konačno razrešen i policija je podeljena.

Unakrsno ispitivanje Glavaša će biti završeno sutra nakon što Karadžić prethodno okonča ispitivanje britanskog generala Ruperta Smita/Smith, bivšeg komandanta UNPROFOR u Bosni i Hercegovini.

Dijeljenje sadržaja