Na početku napada Mladićevih snaga na Srebrenicu, početkom jula 1995. godine, u štabu snaga UN u Sarajevu su procenili da je u pitanju "lokalni sukob", odnosno srpski odgovor na prethodne napade muslimanskih snaga iz enklave. "Mislim da ljudi u mom štabu nisu shvatili da će taj napad dovesti do potpunog kraha enklave" – priznao je tadašnji komandant UNPROFOR, Rupert Smit, u nastavku svedočenja na suđenju Radovanu Karadžiću

Napad Mladićevih snaga na zaštićenu zonu Srebrenice u julu 1995. godine je generala Ruperta Smita/Smith, tadašnjeg komandanta UNPROFOR u BiH, zatekao na odmoru na Jadranu. Pozvan je iz štaba u Sarajevu da prekine odmor i odleti u Ženevu/Geneve, na sastanak sa generalnim sekretarom UN, ali ne zbog napada na enklavu već radi pripreme redovnog izveštaja UNPROFOR.

Svedočeći o tome na suđenju Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske koji se, između ostalog, tereti i za genocid u Srebrenici, Smit je opisao kako je tokom ženevskog sastanka obavešten da je u enklavi ubijen holandski pripadnik "plavih šlemova". No, kako su ocenili da je u pitanju "lokalni sukob" – srpski odgovor na prethodni napad muslimanskih snaga iz enklave – zaključili su da ne treba da prekida odmor, pa se on iz Ženeve vratio na Jadran. "Mislim da ljudi u mom štabu nisu shvatili da će taj napad dovesti do potpunog kraha enklave" – rekao je danas Smit. A kada se to dogodilo, Smit je 11. jula krenuo za Sarajevo, gde je stigao sledećeg dana predveče.

U naredne tri sedmice Smit je imao seriju sastanka sa Mladićem: prvi 15. jula u Miloševićevom kabinetu u Beogradu, a ostale u restoranu "Jela" u Han Kramu, motelu "Balkan" u Mrkonjić gradu i u bazi Ukrajinskog bataljona iznad Žepe. Na svim tim sastancima Smit je od Mladića tražio informacije o tome šta se dogodilo u Srebrenici i kakva je sudbina oko 2.000 muškaraca odvojenih od žena i dece, insistirao je da se Međunarodnom Crvenom krstu i UNHCR omogući pristup zatvorima i logorima za ratne zarobljenike, a kasnije – kada su stigli prvi izveštaji o masovnim grobnicama – i pristup UNPROFOR tim lokacijama. Mladić ga je, rekao je Smit, stalno uveravao kako je sve u Srebrenici "bilo korektno" i obećavao da će omogućiti pristup predstavnika Međunarodnog Crvenog krsta i UNHCR... ali nije ispunio ta obećanja.

Sa istim zahtevima se specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, Jasuši Akaši/Jasushi Akashi, obraćao i tadašnjem predsedniku Republike Srpske, Radovanu Karadžiću, ukazujući mu i na "duboku zabrinutost Saveta bezbednosti" zbog informacija o počinjenim masovnim zločinima. Karadžić je, prema dokumentima koje je predočio tužilac, na to odgovorio da je bio zauzet "događajima u Banja Luci", obećavajući da će to ispitati.

Poslednji deo dvodnevnog glavnog ispitivanja generala Smita bio je posvećen eksploziji na Markalama 28. avgusta 1995. godine u kojoj su, prema optužnici, ubijene 43 a ranjeno više od 70 osoba. Smit je objasnio kako su istražni timovi UNPROFOR zaključili izvan razumne sumnje da je minobacačka granata ispaljena sa pozicija Vojske Republike Srpske. Na osnovu tog zaključka, Smit je pozvao NATO da izvrši vazdušne udare na vojne mete bosanskih Srba.

Na početku unakrsnog ispitivanja generala Smita, Karadžić je citirao dokumente Armije BiH o dnevnom utrošku municije jedinica u Sarajevu i oko grada. Prema njegovoj interpretaciji tih dokumenata, Armija BiH je 16. maja 1995. godine ispalila 1.565 , a 24. maja 1.764 projektila na "srpski deo Sarajeva". Podsećajući Smita da je 25. maja naredio vazdušne udare, Karadžić ga je pitao da li bi, "da je to znao, naložio da se Srbi bombarduju zato što su uzeli svoje oružje sa sabirnih punktova".

General Smit je na to mirno odgovorio: "Učinio bih isto što sam učinio. Znao sam šta se dešava."

Unakrsno ispitivanje poslednjeg komandanta UNPROFOR, za koje mu je odobreno ukupno 12 sati, Karadžić će nastaviti sutra.

Dijeljenje sadržaja