U unakrsnom ispitivanju Ruperta Smita, bivšeg komandanta UNPROFOR u BiH, Radovan Karadžić tvrdio da je britanski general bio "fasciniran" ličnošću vojskovođe bosanskih Srba, te je zato hteo da ga "porazi i ponizi"

Prema Radovanu Karadžiću, britanski general Rupert Smit/Smith je u januaru 1995. godine došao u Sarajevo i preuzeo komandu nad mirovnim snagama UN sa "namerom da završi rat" u Bosni i Hercegovini, a za to je bilo neophodno da se "Srbi bombarduju i da UN pribegnu upotrebi sile".

Mada su tokom njegovog mandata bosanski Srbi zaista bombardovani i mada su pod njegovu komandu stavljene Snage za brzu reakciju čija su pravila angažovanja dopuštala upotrebu sile, general Smit je odgovarajući danas na pitanja optuženog negirao da je u Sarajevo došao sa takvom namerom. Ponovio je da je njegov mandat bio da osigura dopremanje humanitarne pomoći, bezbednost zaštićenih zona poput Srebrenice iGoražda, kao i poštovanje takozvane Zone totalnog isključenja teškog naoružanja oko Sarajeva, uspostavljene nakon prvog masakra na Markalama u februaru 1994. godine. Ugrožavanja tog mandata od strane bosanskih Srba – blokada humanitarnih konvoja, granatiranje zaštićenih zona, izvlačenje teškog naoružanja iz sabirnih punktova oko Sarajeva, kao i uzimanje osoblja UN za taoce i njihovo korišćenje za "živi štit" – prisili su ga da stvori pretpostavke za uspešno reagovanje u odnosu na vojsku bosanskih Srba... bude li potrebno. A nakon drugog masakra na Markalama, 28. avgusta 1995. godine se, po Smitu, ispostavilo da je to zaista potrebno.

Karadžić, međutim, smatra da je to bio samo izgovor kako bi se sproveo unapred pripremljen plan vazdušnih udara NATO na vojne ciljeve bosanskih Srba i kako bi se aktivirale Snage za brzu reakciju. Dokazivao je to, pored ostalog, činjenicom da je Smit 25. avgusta – dakle tri dana pre incidenta na Markalama – počeo povlačenje britanskog kontingenta "plavih šlemova" iz Goražda. Smit, međutim, objašnjava da je to povlačenje bilo planirano mesec dana ranije, nakon krize sa UN taocima kada je odlučeno da se plavi šlemovi povuku sa izolovanih punktova na teritoriji pod kontrolom vojske bosanskih Srba.

Objašnjenje, međutim, nije pokolebalo Karadžića u uverenju da je masakr na Markalama insceniran kako bi Smit imao opravdanje da pozove avione NATO i primeni silu. Optuženi ne prihvata Smitovo uveravanje da su dve sprovedene istrage izvan razumne sumnje pokazale da je projektil koji je izazvao pogibiju 43 i ranjavanje više od 70 ljudi ispaljen sa položaja vojske bosanskih Srba. Nalaze istraga na koje se poziva Smit Karadžić osporava tvrdnjama ruskog pukovnika Demurenka i američkog novinara Bajndera/Binder, prema kojima su kobni projektile ispalile "muslimanske snage", da bi prizvale vazdušne udare protiv Srba. Demurenko je, inače, svoju teoriju izložio na suđenju Dragomiru Miloševiću, bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa, gde je nastupio kao krunski svedok odbrane. Pretresno veće je, međutim, u celosti odbacilo njegov iskaz, zaključilo da je izvan razumne sumnje dokazano da je projektil ispaljen sa teritorije bosanskih Srba i osudilo generala Miloševića na 33 godine zatvora.

Karadžić je, zatim, optužio Smita da je bio "fasciniran generalom Mladićem" i da je hteo da ga "porazi i ponizi", pa je zato naredio da se bombarduje selo gde su grobovi njegovih roditelja, kako bi pokazao da general nije u stanju da zaštiti "ni kosti svojih predaka". General Smit je negirao "fascinaciju" ličnošću vojskovođe bosanskih Srba, a što se bombardovanja Mladićevog sela tiče rekao da je meta bio vojni objekat, a ne groblje. "A ako je Mladić bio time ponižen, jedino što je trebalo da uradi bilo je da se zaustavi", rekao je Smit.

Unakrsno ispitivanje generala Ruperta Smita optuženi Karadžić će nastaviti sutra.

Dijeljenje sadržaja