U unakrsnom ispitivanju Tihomira Glavaša, bivšeg načelnika policije u sarajevskim opštinama Hadžići i Ilidža, Radovan Karadžić dokazivao da nije bilo koordinacije lokalnog i centralnog rukovodstva, da su tvrdnje o vezi lokalnih organa i paravojske bile obično "olajavanje", a da je radna obaveza nametnuta nesrpskom stanovništvu bila "pozitivna a ne negativna diskriminacija"

Radovan Karadžić je u unakrsnom ispitivanju Tihomira Glavaša, bivšeg načelnika policije u sarajevskim opštinama Hadžići i Ilidža, nastojao da dokaže da nije postojala koordinacija lokalnog i centralnog nivoa vlasti u Republici Srpskoj.

Karadžić se pozvao na beleške tužilaštva o pripremnom razgovoru u kojem je Glavaš rekao da je Srpska demokratska stranka (SDS) "pre rata imala izvanrednu organizacionu strukturu u kojoj je sve funkcionisalo kao sat, uključujući i podelu naoružanja", ali su po izbijanju sukoba stvari "postale haotične, a lokalno rukovodstvo i narod su prepušteni sami sebi". U odbrani Hadžića su, po Glavašu, najveći doprinos dali "ljudi, građani i Tehničko-remontni zavod a ne SDS".

Karadžić je potom pokušao da dokaže da nije bilo ni veza između paravojnih jedinica koje su činile zločine i lokalne vojske, policije i civilnih vlasti, odnosno kriznih štabova, a da su tvrdnje o njihovoj sprezi predstavljale obično "olajavanje". Glavaš je potvrdio da krizni štabovi nisu tolerisali "nelegalno postupanje" paravojnih grupa "sa pritvorenim ljudima". Na tu temu se vratila i tužiteljica u dodatnom ispitivanju, podsećajući svedoka da je u izjavi tužilaštvu opisao zlostavljanje zatočenika u improvizovanom zatvoru u sportskom centru u Hadžićima, koji je uspostavio i kontrolisao lokalni krizni štab. Glavaš je odgovorio da "nema nameru da osporava" sopstvenu izjavu tužilaštvu, ukazujući da "opštinske, policijske i vojne vlasti nisu dale instrukcije da se vrši tortura", odnosno da paravojska nije delovala po njihovom nalogu.

Karadžić je takođe tvrdio da je muslimansko stanovništvo "samovoljno napustilo Hadžiće" kao i da je za one koji su ostali postojala radna obaveza. Po Karadžiću, "većina ljudi je želela da ima radnu radije nego ratnu obavezu, jer je to je nosilo mogućnost dobijanja hrane i neke ratne platice". Optuženi je objasnio da se radna obaveza obično tumači kao "negativna diskriminacija" ali da se u ovom slučaju radilo o "pozitivnoj diskriminaciji" što je svedok potvrdio.

Predočavajući svedoku različite dokumente, Karadžić je takođe nastojao da dokaže da je "muslimanska strana" prva započela sa formiranjem kriznih štabova, naoružavanjem i progonom, a da su Srbi "bili nevešti". Kada je predsedavajući sudija zatražio od Karadžića da objasni relevantnost tog dela ispitivanja, optuženi je spremno odgovorio da je "država optužena u njegovom liku da je odgovorna za neka zbivanja", te da želi da dokaže da "Srbi nisu činili zločine, da su državni organi sprečavali zločine" a da je ono što je muslimanska strana činila uticalo na "stanje duhova, na strah, nesigurnost, panične reakcije, osvete".

Danas je objavljeno pismeno obrazloženje usmene odluke Pretresnog veća kojom je delimično prihvaćen Karadžićev zahtev za privremenom suspenzijom suđenja zbog kasnog obelodanjivanja dokaznog materijala od strane tužilaštva. Umesto tri meseca, koliko jer tražio Karadžić, veće je naložio šestonedeljni prekid suđenja, od 21. marta do 5. maja ove godine.

Dijeljenje sadržaja